NASLOVNA » Opšte » Osnove pravoslavnog bogosluženja

Osnove pravoslavnog bogosluženja

Praznično bogosluženje

O praznicima uopšte

 

Prvi svečani praznik kod nas je nedelja. Jer toga dana je Spasitelj naš, Isus Hristos, vaskrsao iz mrtvih i darovao nam spasenje. Osim nedelje postoje i drugi dani koje provodimo u naročito pobožnom raspoloženju. To su praznici i dani posta.

Pitanje: Šta je to praznik?

Odgovor: Praznikom se naziva dan koji hrišćanin treba da provodi u usrdnijoj molitvi kod kuće i na zajedničkom bogosluženju, u čitanju dušekorisnih knjiga i savršavanju dobrih dela koliko je god to moguće. Zato u taj dan treba ostaviti svaku svetsku zabavu ili posao, na primer: obradu zemlje, trgovinu, zanat.

Pitanje: Sa kojim ciljem su ustanovljeni praznici?

Odgovor: Kao prvo, za uspomenu na naročite događaje, spasonosne za nas; kao drugo, da bismo bili podstaknuti na veću blagodarnost Bogu; i, kao treće, radi oživljavanja pobožnosti u nama.

 

 

Glavni crkveni praznici

 

Pitanje: Koji su glavni crkveni praznici?

Odgovor: Ima ih dvanaest, a iznad njih još i Svetlo Vaskrsenje Hristovo. To su, kao prvo, praznici u čast Gospoda našeg Isusa Hrista, a kao drugo, praznici u čast Majke Božije.

 

Gospodnji praznici su ovi:

1) Božić – Roždestvo Hristovo od Presvete Djeve u Vitlejemu (25. decembar).

2) Bogojavljenje – Krštenje Gospodnje na reci Jordan od strane Svetog Jovana Preteče, kada se Bog javio u tri lica (6. januar).

3) Sretenje Gospodnje – susret četrdesetodnevnog mladenca Gospoda Isusa Hrista u jerusalimskom hramu sa pravednim Simeonom (2. februar).

4) Preobraženje Gospodnje – na gori Tavor, pred trojicom učenika: Petrom, Jakovom i Jovanom (6. avgusta).

5) Cveti – Ulazak Gospodnji u Jerusalim, u nedelju pred Svetlo Vaskrsenje Hristovo.

6) Vaskrs ili Pasha – Svetlo Vaskrsenje Hristovo (krajem marta ili u aprilu).

7) Vaznesenje Gospodnje – koje se zbilo na Jeleonskoj gori, četrdesetog dana posle Svetlog Hristovog Vaskrsenja (ovaj praznik pada uvek u četvrtak).

8) Pedesetnica – Silazak Duha Svetoga na apostole u Jerusalimu. Ovaj praznik se naziva još i Trojice, u slavu Svete Trojice (50 dana posle Svetlog Vaskrsenja Hristovog).

9) Krstovdan – Vozdviženje Životvornog Krsta Gospodnjeg, koji je pronašla vizantijska carica Jelena 326. godine.

 

Bogorodičini praznici su ovi:

1) Rođenje Presvete Bogorodice od pravednih Joakima i Ane – Mala Gospojina (8. septembar).

2) Vavedenje u hram, četvrte godine Njenog života, da bi bila posvećena Bogu (21. novembar).

3) Blagovesti Presvetoj Bogorodici od strane arhanđela Gavrila o tome da će Ona roditi Spasitelja sveta (25. mart).

4) Uspenje Presvete Bogorodice (15. avgust).

 

Komentarisanje nije više omogućeno.