NASLOVNA » Opšte » Osnove pravoslavnog bogosluženja

Osnove pravoslavnog bogosluženja

O hramu i onome što se u njemu nalazi

 

Pitanje: Gde se može savršavati zajedničko bogosluženje?

Odgovor: Molitvu treba da uznosimo na svakom mestu – ona je svuda potrebna i Gospod će je svugde čuti.

Ali za pravilno i stalno obavljanje zajedničkog bogosluženja ljudi su morali da izaberu jedno određeno mesto i zdanje: hram. Isprva, u Mojsijevo vreme, bio je načinjen pokretni hram, a u vreme Solomona podignut je i stalni hram u Jerusalimu.

Pitanje: Šta nazivamo hramom?

Odgovor: Hramom ili crkvom se naziva građevina koja je naročito posvećena Bogu i u koju se verni sabiraju radi zajedničkih molitava i radi osvećivanja Svetim Tajnama.

Pitanje: Koje značenje ima hram?

Odgovor: Hram je Dom Božiji; ovde Gospod u obilju daje Svoje blagodatne darove. Hram je i lečilište gde treba da se dobije olakšanje i uspokojenje, hram je i škola pobožnosti i dobrote u kojoj se daju prosvećujuće lekcije. Hram je sud, ali takav gde je suđenje pomešano sa milošću, gde nas pred Bogom zastupaju Majka Božija i svi Sveti sa Njom. Zato ovde u hramu-sudilištu treba očekivati pomilovanje, a ne kažnjavanje. Jednom rečju, hram je dom milosrđa, gde telesno i duhovno nemoćni dobijaju svakojake milosti od Gospoda.

Pitanje: U kom se obliku podiže hram?

Odgovor: Forma pravoslavnog hrama obično odražava određen mistični sadržaj. Najčešće se sreću hramovi izduženog, ovalnog ili pravougaonog oblika, nalik na brod. Kao što brod kojim upravlja iskusni kormilar nosi ljude preko uzburkanih morskih talasa, tako nas i Crkva, predvođena Hristom, neozleđene vodi po burnom moru greha i strasti ka tihoj luci Carstva Nebeskog. Hramovi se podižu u obliku krsta, što označava da se spasavamo verom u raspetog Hrista, radi koga su hrišćani gotovi da podnesu svako stradanje. Pravoslavni hramovi su po pravilu orijentisani od zapada na istok, pri čemu se glavni ulaz nalazi sa zapadne strane. To simvoliše prelaz iz grehovne tame (zapad) u svetlost istine (istok).

Nad pravoslavnim hramovima obično se uzdiže kupola (jedna ili nekoliko; okrugle ili zaoštrene pri vrhu). U unutrašnjosti kupole izobražava se Gospod okružen anđelima. Svaka kupola je okrunjena krstom, oruđem našeg spasenja. Kupola nas podseća na nebo koje nam je određeno za večni život zbog našeg vrlinskog života ovde, na zemlji. Broj kupola na hramu nije uvek jednak: i jedna, i tri, i pet, i sedam, pa čak i trinaest. Jedna kupola predstavlja Jedinog Hrista, tri se podižu u čast Svete Trojice, pet kupola podseća na Hrista i četvoricu jevanđelista, sedam – na Svete Tajne i sedam Vaseljenskih sabora, a trinaest – na Hrista i dvanaest apostola.

Pitanje: Zašto se na svaki hram stavlja krst?

Odgovor: Zato da bi se pokazalo kako je hram namenjen tome da verni u njemu proslavljaju na Krstu raspetog Gospoda.

Pitanje: Iz kojih se delova sastoji hram?

Odgovor: Hram se sastoji iz tri dela: 1) priprate, 2) središnjeg dela ili crkve u užem smislu reči, i 3) oltara.

Priprata je zapadni deo hrama. U starini, to je bila oveća prostorija u kojoj su stajali oglašeni, tj. oni koji su se pripremali da prime Svetu Tajnu Krštenja, kao i pokajnici, koji su privremeno bili odlučeni od Svetog Pričešća. Priprata je od centralnog dela hrama često odvojena zidom. Priprati se ponekad dodaju natkriveni tremovi. Tu su stajali pokajnici najnižeg stepena; oni su sa suzama i na kolenima molili one koji ulaze u crkvu da se pomole za njih. Dotle su mogli da dođu i jeretici, Judejci i neznabošci.

Centralna prostorija hrama, tj. njegov središnji deo, to je onaj deo hrama u kome pravoslavni vernici stoje za vreme bogosluženja. U pravoslavnim hramovima (s izuzetkom grčke crkve) nema klupa za sedenje. Oci crkve su smatrali da je sedenje za vreme bogosluženja nedolično, osim tokom pojedinih delova bogosluženja poučnog karaktera ili pri čitanju psalama. Slobodan prostor dopušta nesputano činjenje pojasnih i zemnih poklona, karakterističnih za pravoslavnu pobožnost.

Oltar je najvažniji deo hrama koji uvek mora da bude okrenut prema istoku.

Pitanje: Zašto oltar mora da bude okrenut prema istoku?

Odgovor: 1) Kao što je istočna strana sveta – strana svetlosti, toplote i života, tako i iz svetog oltara verni dobijaju osvećenje, život kroz Svete Tajne, pouke i oživljavanje od Reči Božije i crkvenih molitava pastira. 2) Oltar predstavlja raj – obitavalište prvih ljudi koje se nalazilo na istoku. 3) Hristos se kod proroka naziva „Istokom sviše“ i „Suncem pravde“; prema Njemu treba da se okrećemo kao prema Istočniku života i svetlosti.

Oltar je viši od drugih delova hrama, s jedne strane zato da bi oni koji stoje u crkvi mogli da vide šta se radi njih savršava u oltaru i pokraj oltara, npr. u pevnicama i na soleji, a sa druge strane zato što oltar predstavlja višnji svet – nebo, raj.

Pitanje: Šta se nalazi u oltaru?

Odgovor: U oltaru na sredini stoji Sveti presto (tj. Časna trpeza), na kome je tajanstveno prisutan Sam Gospod – Car Slave. Sveti presto ima oblik kocke i pokriven je sa dva pokrivala. Donje pokrivalo, načinjeno je od belog platna i znamenuje plaštanicu kojom je bilo obavijeno Telo Spasiteljevo u grobu. Gornje pokrivalo, od lepo ukrašenog materijala, simvoliše Božansku slavu koja počiva na prestolu. Oba pokrivala se spuštaju skroz do poda. Na prestolu se nalazi antimins, tj. svilena tkanina na kojoj se nalazi sveštena predstava Spasitelja kako biva položen u grob, i predstave jevanđelista. U antiminsu se nalaze i čestice svetih moštiju. Na antiminsu se savršava osvećenje darova. Bez antiminsa ne može se savršavati Božanska Liturgija. Antimins uvek osvećuje arhijerej i on je u starini uručivan pastiru da bi mogao da obavlja liturgijsko bogosluženje. Na presto se stavlja i Sveti Krst kao znamenje našeg spasenja; kroz Onoga Koji je na njemu raspet mi smo dobili spasenje. Na presto se polaže i Sveto Jevanđelje, jer je Reč Božija stalni zakon našeg života. Na prestolu se nalazi i darohranilnica sa Svetim Darovima za pričešćivanje bolesnih u njihovim kućama, a takođe i zdravih na Liturgiji pređeosvećenih darova. Darohranilnica predstavlja grob Hristov. Na presto se stavljaju i svećnjaci koji predstavljaju svetlost Hristovu koja prosvećuje sve. Sveti presto sa stvarima i sasudima koji se na njemu nalaze ne sme da dotiče niko osim sveštenih lica, tj. arhijereja, sveštenika i đakona.

Na severnoj strani oltara, paralelno sa levom pevnicom, postavlja se sto za pripremanje Darova za Svetu Tajnu. Taj sto se obično naziva žrtvenik.

Pitanje: Šta je to ikonostas?

Odgovor: Ikonostasom se naziva drveni pregradni zid koji odvaja oltar od središnjeg dela crkve. Na ikonostasu se nalaze sveštene ikone na kojima su predstavljeni Spasitelj, Majka Božija i sveti Božiji ugodnici, naši molitveni zastupnici pred Bogom, koji su istovremeno i naši učitelji, kako rečju tako i sopstvenim primerom. Posmatrajući ikonostas, pravoslavni hrišćanin može i treba da uči o sveštenoj istoriji Starog i Novog Zaveta. Tipičan ikonostas ima ikone u nekoliko nivoa. On obično izgleda ovako: u sredini prvog, najnižeg nivoa, nalaze se carske dveri na kojima je izobražena ikona Blagovesti Presvetoj Bogorodici, jer je baš taj događaj početak našeg spasenja. Sa desne strane carskih dveri nalazi se ikona Spasitelja, a sa leve ikona Presvete Bogorodice. Na đakonskim dverima se obično predstavljaju ili sveti đakoni ili anđeli koji neprestano služe pred Nebeskim prestolom, upravo kao i đakoni za vreme bogosluženja na zemlji. U drugom nivou nalazi se niz ikona koji se naziva „deizis“ (moljenje). To je ikona Spasitelja na centralnom mestu i sa obe njene strane ikone Majke Božije, Svetog Jovana Krstitelja, arhanđela Mihaila i Gavrila, Svetih apostola Petra i Pavla i drugih Svetitelja, tako da su svi u molitvi okrenuti prema Hristu. Na ikonostasu se nalaze i ikone Svetih jevanđelista, Svetih apostola, zatim nizovi ikona sa predstavama glavnih Gospodnjih i Bogorodičinih praznika, kao i likovi starozavetnih proroka posred kojih je ikona Bogomajke sa Mladencem, njihovom nadom, utehom i predmetom njihovih proroštava. Vrh ikonostasa ovenčan je Svetim Krstom na kome je, savršavajući naše spasenje, bio razapet Gospod Isus Hristos.

Na ikonostasu se obično nalaze troja vrata. Srednja se zovu Carske dveri, jer kroz njih na Liturgiji izlazi Car Slave – Isus Hristos, kako bi nahranio verne Svojim Prečistim Telom i Krvlju, a takođe i zato što one otvaraju put ka prestolu Cara Hrista. Ove dveri se nazivaju i svetim. Dveri sa leve i desne strane Carskih dveri nazivaju se đakonskim dverima – đakonske dveri pored leve pevnice nazivaju se severnim, a dveri pored desne pevnice nazivaju se južnim dverima.

Mirjanima je zabranjen ulazak u oltar, izuzev caru, i to bez oružja. Pri ulasku u oltar i izlasku iz njega, oni kojima je dopušteno da uđu uvek treba da učine pobožan poklon prema Svetom prestolu.

Pitanje: Šta je to soleja?

Odgovor: Soleja je uzvišenje na kome se nalazi oltar sa ikonostasom i koje je istureno prema srednjem delu hrama. Na soleji, pred carskim dverima, uzdiže se amvon sa koga se proiznose jektenije, govore propovedi i čita Jevanđelje. Na amvon ne smeju da se penju neposvećeni, tj. oni koji nemaju sveštenu odeću. Na soleji se nalaze i dve pevnice.

Pitanje: Šta je to nalonj?

Odgovor: Nalonj, tj. naloj, ili pravilnije analogij, to je visoki i uski lako prenosivi sto nagnute površine koji služi za čitanje sveštenih knjiga, za propovedi u hramu i za polaganje svetog Jevanđelja i ikona u vreme bogosluženja.

 

Komentarisanje nije više omogućeno.