NASLOVNA » Opšte » Osnove pravoslavnog bogosluženja

Osnove pravoslavnog bogosluženja

 

O BOŽANSTVENOJ LITURGIJI

 

Pitanje: Šta je to Božanstvena Liturgija?

Odgovor: Božanstvena Liturgija je sveštenosluženje tokom koga se savršava osvećenje i pretvaranje hleba u istinsko Telo Hristovo, a vina u istinsku Krv Hristovu, kao i pričešćivanje vernih Telom i Krvlju Hristovom.

Pitanje: Kada je pričešćivanje ustanovljeno?

Odgovor: Svetu Tajnu Pričešća ustanovio je Sam Gospod Isus Hristos na Pashalnoj (Tajnoj) Večeri. Spasitelj je uzeo kvasni hleb, zablagodario Bogu, razlomio ga i razdelio Svojim svetim učenicima uz reči: Uzmite, jedite; ovo je Telo Moje koje se daje za vas (Mt. 26, 26; Lk. 22, 19). Potom je uzeo čašu sa vinom, rastvorenim sa vodom, i zablagodarivši Bogu dao je učenicima govoreći: Pijte iz nje svi; jer ovo je Krv Moja Novog Zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštanja grehova (Mt. 26, 27-28). Uz to Spasitelj je dodao: Ovo činite za Moj spomen (Lk. 22, 19).

Pitanje: Kako je Liturgija savršavana posle Vaznesenja Gospodnjeg, u apostolsko doba?

Odgovor: Prema zaveštanju Gospoda našeg Isusa Hrista, sveti apostoli su, ubrzo posle Njegovog Vaznesenja, u spomen na ljubav Spasiteljevu, zajedno sa ostalim vernima počeli da savršavaju Svetu Tajnu Evharistije ili Liturgiju. Oni su za vreme molitve čitali i objašnjavali Sveto Pismo, poučavajući verne nauci Hristovoj, da bi potom savršavali Svetu Tajnu Pričešća; pričešćivali su i sebe i verne. Posle pričešćivanja sveštenosluženje su završavali pojanjem psalama i molitvama.

Odmah posle toga imali su tzv. večeru ljubavi na koju su imućni ljudi donosili raznovrsne darove i hranu u znak hrišćanske ljubavi i radi prehranjivanja ubogih i sirotih. To predstavlja začetak našeg savremenog donošenja prosfore u oltar od strane vernih; odatle potiče i deljenje nafore (antidora) posle Liturgije. U apostolsko doba mesto za molitvu bio je Jerusalimski hram, a osim toga i domovi vernih.

Pitanje: Kako je Božanstvena Liturgija savršavana u II i III veku?

Odgovor: U II i III veku Liturgija je savršavana po uzoru na apostolsko doba. Verni su se često sabirali radi savršavanja Liturgije. Čak i kada je počelo da ulazi u običaj da se Liturgija ne savršava svakodnevno, nego samo u određene dane – na primer u subotu, u nedelju, na praznike, u dane uspomene na mučenike – svaki put su se pričešćivali svi verni, osim pokajnika i oglašenih. Pobožni ljudi su deo osvećenih Darova nosili kući i pričešćivali se pre no što će jesti običnu hranu. Osvećene Darove uzimali su takođe i oni koji su kretali na put da bi se njima pričešćivali tamo gde nisu mogli da prisustvuju Liturgijama. Odatle vodi poreklo današnje čuvanje Svetih Darova za pričešćivanje bolesnih. U starini, onome ko je bio bolestan ili zbog drugih opravdanih razloga nije mogao da prisustvuje zajedničkom sabranju na Liturgiji, Darovi su nošeni kući. U ranoj Crkvi i mala deca su pričešćivana Svetim Darovima.

Sveti oci četvrtog veka, episkopi Vasilije Veliki i Jovan Zlatoust, pismeno su izložili Liturgiju za rukovođenje savremenicima i potomstvu.

Osim toga postoji još i Liturgija pređeosvećenih Darova koja je sastavljena na Istoku, a zapisao ju je rimski episkop Grigorije Dvojeslov u VI veku.

Ove Liturgije se i do danas sveto čuvaju i savršavaju u Pravoslavnoj Crkvi.

Pitanje: Gde može i treba da se savršava Božanska Liturgija?

Odgovor: Liturgiju treba da savršava samo lice koje je za to osvećeno, u osvećenom hramu (Laodikijski Sabor, pravilo 58), na pripremljenom prestolu – na antiminsu koji je osvetio arhijerej.

Pitanje: Da li se Liturgija može služiti svakoga dana u godini?

Odgovor: Liturgija se može služiti svakoga dana u godini izuzev nekih dana Sirne nedelje, nekih dana Velikog Posta i na Veliki Petak.

 

Komentarisanje nije više omogućeno.