NASLOVNA » Crkvene knjige za zajedničko bogosluženje » Jutrenje Velike Subote sa Statijama
Jutrenje Velike Subote sa Statijama

Jutrenje Velike Subote sa Statijama

Sveštenik: Blagosloven Bog naš svagda, sada i uvek i u vekove vekova.

Čtec: Amin.

Sveštenik: Slava Tebi, Bože naš, slava Tebi.

Care nebesni, Utešitelju, Duše Istine, koji si svuda prisutan i sve ispunjavaš, Riznice dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.

Čtec: Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

Sveštenik: Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek u vekove vekova.

Čtec: Amin.

Gospode, pomiluj. (Dvanaest puta)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Hodite, poklonimo se Caru našem Bogu.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo Hristu, Caru našem Bogu.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo samome Hristu, Caru i Bogu našem.

I tri poklona.

 

Psalam 19.

Uslišiće te Gospod u dan žalosti, zaštitiće te Ime Boga Jakovljevog. Poslaće ti pomoć sa svetinje, i sa Siona zaštitiće te. Opomenuće se svake žrtve tvoje, i svespaljenica tvoja biće obilna. Daće ti Gospod po srcu tvome, i sve namere tvoje ispuniće. Obradovaćemo se spasenju tvome, i Imenom Gospoda Boga našega veličaćemo se. Ispuniće Gospod sve molbe tvoje. Sada poznah da Gospod spase Pomazanika Svoga, uslišiće ga sa neba svetoga Svoga; moćno je spasenje desnice Njegove. Jedni (se hvale) kolima, i drugi konjima, a mi ćemo se veličati Imenom Gospoda Boga našega. Oni se sapletoše i padoše, a mi ustasmo i ispravismo se. Gospode, spasi cara, i usliši nas, u dan u koji Te prizovemo.

 

Psalam 20.

Gospode, silom Tvojom uzveseliće se car, i spasenju Tvome obradovaće se veoma. Želju srca njegovog Ti si mu dao, i molitve usana njegovih nisi ga lišio. Jer si ga predusreo blagoslovom dobrotnim, stavio si na glavu njegovu venac od dragog kamenja. Života je tražio od Tebe, i dao si mu dužinu dana u vek veka. Velika je slava njegova u spasenju Tvome, slavu i veličanstvo stavićeš na njega. Jer ćeš mu dati blagoslov u vek veka, razveselićeš ga radošću lica Tvoga. Jer se car uzda u Gospoda, i milošću Višnjega neće se pokolebati. Neka se okrene ruka Tvoja na sve neprijatelje Tvoje, desnica Tvoja da nađe sve koji Te mrze. Jer ćeš ih učiniti kao peć zažarenu, u vreme (gnjeva) lica Tvoga. Gospod će ih gnjevom Svojim smutiti, i oganj će ih progutati. Rod njihov sa zemlje pogubićeš i seme njihovo između sinova čovečijih, jer podigoše zlo na Tebe, smisliše zamisao koju ne mogu izvršiti. Jer ćeš ih naterati u bekstvo, s ostalima Tvojima pogodićeš lice njihovo. Uzdigni se, Gospode, snagom Tvojom, pevaćemo i psalmopojati sile Tvoje.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Čtec: Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

Sveštenik: Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek u vekove vekova.

Čtec: Amin.

I ove tropare:

Spasi, Gospode, narod Tvoj, i blagoslovi nasleđe Tvoje; pobedu daruj pravovernima nad (svima) neprijateljima, i Krstom Tvojim čuvaj narod Tvoj pravoslavni.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

Uznevši se na Krst dobrovoljno, istoimenom Tvome novom narodu daruj milosti Tvoje, Hriste Bože; uzveseli silom Tvojom pravoslavni i hristoljubivi rod naš, pobedu dajući nad neprijateljima, jer za pomoć ima Tvoje oružje mira, (Krst), kao nepobedivu pobedu.

Sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Zaštito silna i nepostidna, ne prezri, Blaga, moljenja naša, Svehvalna Bogorodice; utvrdi pravoslavne hrišćane, spasi one koje si pozvala da caruju, i daruj im pobedu sa neba, jer si rodila Boga, Jedina Blagoslovena.

Sveštenik: Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti Tvojoj, molimo Ti se, usliši i pomiluj.

Pojci: Gospode, pomiluj. (Triput)

Sveštenik: Još se molimo za Preosveštenog Episkopa našega (IME).

Pojci: Gospode, pomiluj. (Triput)

Sveštenik: Još se molimo za svu braću i za sve pravoslavne hrišćane.

Pojci: Gospode, pomiluj. (Triput)

Sveštenik: Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.

Pojci: Amin. Imenom Gospodnjim blagoslovi, oče (sveti vladiko).

Sveštenik: Slava Svetoj i Jedinosuštnoj i Životvornoj i Nerazdeljivoj Trojici, svagda, sada i uvek i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

 

I počinjemo Šestopsalmije, slušajući sa svakim ćutanjem i umiljenjem. Čredni pak brat, ili Predstojatelj, sa pobožnošću i strahom Božjim tvori:

Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja. (Triput)

Gospode, usne moje otvori, i usta će moja objaviti slavu Tvoju. (Dvaput)

 

Psalam 3.

Gospode, što se umnožiše oni koji me ugnjetavaju? Mnogi ustaju na mene, mnogi govore duši mojoj: Nema mu spasenja u Bogu njegovom. A Ti si, Gospode, zaštitnik moj, slava moja, i podižeš glavu moju. Glasom mojim ka Gospodu vikah, i usliša me sa svete gore Svoje. Ja usnuh i spavah, ustadoh, jer će me Gospod zaštititi. Neću se uplašiti od mnoštva naroda, koji me okolo napadaju. Ustani, Gospode, spasi me, Bože moj, jer si Ti porazio sve koji mi uzalud neprijateljuju, zube grešnika skršio si. Gospodnje je spasenje, i na narodu Tvome blagoslov je Tvoj.

(I opet)

Ja usnuh i spavah, ustadoh, jer će me Gospod zaštititi.

 

Psalam 37.

Gospode, nemoj me jarošću Tvojom karati, niti me gnjevom Tvojim kazniti. Jer strele Tvoje zabodoše se u mene, i spustio si na me ruku Tvoju. Nema isceljenja telu mome od lica gnjeva Tvoga, nema mira u kostima mojim od lica grehova mojih. Jer bezakonja moja prevaziđoše glavu moju, kao breme teško opteretiše me. Usmrdiše se i zagnojiše rane moje, od lica bezumlja moga. Postradah i skruših se do kraja, sav dan postiđen hodih. Jer se slabine moje ispuniše porugama, i nema isceljenja telu mome; zlostavljan bih i unižen veoma, rikah od uzdisanja srca moga. Gospode, pred Tobom je sva želja moja, i uzdisanje moje od Tebe se ne skri. Srce moje smuti se, ostavi me snaga moja, i svetlost očiju mojih i ona nije sa mnom. Prijatelji moji i bližnji moji spram mene dođoše i staše, i najbliži moji na odstojanju stadoše. Tražitelji duše moje užurbaše se, i koji mi iskahu zla govoriše pogubne stvari, i po ceo dan smišljahu lukavstva. A ja kao gluv ne slušah, i kao nem ne otvarah usta svoja; i bejah kao čovek koji ne čuje, i koji u ustima svojim nema opravdanja. Jer u Tebe se, Gospode, pouzdah; Ti ćeš me uslišiti, Gospode Bože moj. Jer rekoh: Da mi se ne poraduju neprijatelji moji; i u spoticanju nogu mojih biše nada mnom velerečivi. A ja sam na udarce spreman, i bol je moj stalno preda mnom. Jer bezakonje moje ja ću objaviti, i brinuću se za grehe svoje. A neprijatelji moji uživaju, i osiliše se nada mnom, i umnožiše se koji me mrze nepravedno; koji mi uzvraćaju zlo za dobro oklevetaše me, jer idoh za dobrotom. Ne ostavi me, Gospode; Bože moj, ne udalji se od mene. Pohitaj mi u pomoć, Gospode spasenja moga.

(I opet)

Ne ostavi me, Gospode; Bože moj, ne udalji se od mene. Pohitaj mi u pomoć, Gospode spasenja moga.

 

Psalam 62.

Bože, Bože moj, k Tebi jutrenjujem. ožedne Tebe duša moja, koliko puta Tebi (čezne) telo moje, u zemlji pustoj i neprohodnoj i bezvodnoj. Tako se u Svetom (hramu) javih Tebi, da vidim silu Tvoju i slavu Tvoju. Jer je bolja milost Tvoja od života (mnogih); usta moja pohvaljivaće Te. Tako ću Te blagosiljati u životu mome, u Ime Tvoje podizaću ruke svoje. Kao od sala i masti da se nasiti duša moja, i usnama radosti hvaliće (Te) usta moja. Kada bih Te spominjao na postelji mojoj, u jutrima bih razmišljao o Tebi. Jer si postao pomoćnik moj, i pod krovom krila Tvojih obradovaću se. Prilepi se duša moja uz Tebe, a mene prihvati desnica Tvoja. Oni uzalud tražiše dušu moju; sići će u dubine zemlje, predani će biti mačevima, postaće udeo lisicama. A car će se radovati u Bogu, hvaliće se svako ko se Njime zaklinje; jer se zatvoriše usta onih koji govore nepravdu.

(I opet)

U jutrima bih razmišljao o Tebi. Jer si postao pomoćnik moj, i pod krovom krila Tvojih obradovaću se. Prilepi se duša moja uz Tebe, a mene prihvati Desnica Tvoja.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Aliluja, aliluja, aliluja. Slava Tebi, Bože. (Triput, prekrstimo se, bez poklona)

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Sveštenik, pak, govori Molitve jutarnje tajno, stojeći gologlav pred Svetim dverima.

 

Psalam 87.

Gospode, Bože spasenja moga, danju i noću vikah pred Tobom. Neka izađe preda Te molitva moja, prikloni uho Tvoje moljenju mome. Jer se duša moja ispuni zala, i život se moj spusti do ada. Pribrojan bih onima koji silaze u grob, postadoh kao čovek bespomoćan, među mrtvima slobodan. Kao smrtno ranjeni što leže u grobu, kojih se više ne sećaš, i koji od ruke Tvoje biše odbačeni. Postaviše me u jamu najdublju, u mesta mračna, i u senku smrti. Na meni se utvrdi jarost Tvoja, i sve valove Tvoje naveo si na me. Udaljio si poznanike moje od mene, postaviše me za gađenje sebi; predan bih, i ne izlažah. Oči moje iznemogoše od siromaštva; vikah k Tebi, Gospode, sav dan, pružah k Tebi ruke svoje: Eda li ćeš mrtvima činiti čudesa? ili će (ih) lekari vaskrsnuti, pa će se ispovedati Tebi? Eda li će neko u grobu kazivati milost Tvoju, i istinu Tvoju u propasti? Eda li će u tami biti poznata čudesa Tvoja, i pravda Tvoja u zemlji zaboravljenoj? I ja k Tebi, Gospode, zavapih, i jutrom molitva moja pretiče Te. Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, odvraćaš lice Tvoje od mene? Siromah sam ja i u trudovima od mladosti svoje. I uzdignut budući, ponizih se i iznemogoh. Na mene dođoše ljutnje Tvoje, ustrašenja Tvoja potresoše me, opkoliše me kao voda sav dan, okružiše me skupa. Udaljio si od mene prijatelja i bližnjega, i poznanike moje od nesreće (moje).

(I opet)

Gospode Bože spasenja moga, danju i noću vičem pred Tobom. Neka izađe preda Te molitva moja; prikloni uho Tvoje moljenju mome.

 

Psalam 102.

Blagoslovi, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni Ime sveto Njegovo. Blagoslovi dušo moja Gospoda, i ne zaboravljaj sva uzdarja Njegova. Koji očišćuje sva bezakonja tvoja, i isceljuje sve bolesti tvoje. Koji izbavlja od truleži život tvoj, Koji te venčava milošću i dobrotama. Koji ispunjuje dobrima želje tvoje, obnoviće se kao u orla mladost tvoja. Čini milostinju Gospod, i sud svima onepravdovanima. Kazao je puteve Svoje Mojsiju, sinovima Izrailjevim volju Svoju. Milosrdan je i milostiv Gospod, dugotrpeljiv i mnogo milostiv. Neće se do kraja gnjeviti, niti će do veka srditi se. Nije nam po bezakonjima našim učinio, niti je po gresima našim uzvratio. Jer po visini neba od zemlje, utvrdio je Gospod milost Svoju na onima koji Ga se boje. Koliko je daleko istok od zapada, udaljio je od nas bezakonja naša. Kao što miluje otac sinove, pomilova Gospod one koji Ga se boje. Jer On pozna sazdanje naše, seti se da prah jesmo. Čovek je kao trava, dani njegovi, kao cvet poljski, tako precveta. Jer iziđe duh iz njega, i nema ga, i ne poznaje više mesto svoje. A milost je Gospodnja od veka do veka na onima koji Ga se boje, i pravda je Njegova na sinovima sinova onih koji čuvaju zavet Njegov, i pamte zapovesti Njegovih da ih izvršuju. Gospod je na nebu pripremio presto Svoj, i Carstvo Njegovo vlada nad svima. Blagoslovite Gospoda svi Anđeli Njegovi, moćni snagom tvoreći reč Njegovu, da čujete glas reči Njegovih. Blagoslovite Gospoda sve Sile Njegove, služitelji Njegovi tvoreći volju Njegovu. Blagoslovite Gospoda sva dela Njegova. Na svakom mestu vladavine Njegove, blagoslovi dušo moja Gospoda.

(I opet)

Na svakom mestu vladavine Njegove, blagoslovi dušo moja Gospoda.

 

Psalam 142.

Gospode, usliši molitvu moju, čuj moljenje moje u istini Tvojoj, usliši me u pravdi Tvojoj. I ne idi na sud sa slugom Tvojim, jer se neće opravdati pred Tobom niko živ. Jer neprijatelj pogna dušu moju, unizio je do zemlje život moj; posadi me u tamna mesta, kao mrtve od veka; i utrnu u meni duh moj, smete se u meni srce moje. Pominjem dane stare, razmišljam o svim delima Tvojim, u tvorevinama ruku Tvojih poučavah se. Podigoh Tebi ruke moje, duša Ti je moja kao zemlja bezvodna. Brzo me usliši, Gospode, iščeze duh moj. Ne odvrati lice Tvoje od mene, jer ću biti sličan onima koji silaze u grob. Čuvši me učini mi ujutro milost Tvoju, jer se u Tebe pouzdah. Kaži mi, Gospode, put kojim da pođem, jer Tebi uzdigoh dušu moju. Izbavi me od neprijatelja mojih, Gospode, jer Tebi pribegoh. Nauči me tvoriti volju Tvoju, jer si Ti Bog moj. Duh Tvoj Blagi neka me vodi na zemlju pravu. Imena Tvoga radi, Gospode, oživi me, pravdom Tvojom izvedi iz nevolje dušu moju. I milošću Tvojom uništićeš neprijatelje moje, i pogubićeš sve koji dosađuju duši mojoj, jer sam ja sluga Tvoj.

(I opet)

Usliši me, Gospode, u pravdi Tvojoj, i ne idi na sud sa slugom Tvojim. (Dvaput)

Duh Tvoj Blagi neka me vodi na zemlju pravu.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Aliluja, aliluja, aliluja. Slava Tebi, Bože. (Triput, prekrstimo se i uz poklon svaki put)

 

Velika jektenija

Đakon (Sveštenik): U miru Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Za višnji mir i spasenje duša naših, Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Za mir svega sveta, za nepokolebivost svetih Božjih Crkava, i sjedinjenje svih, Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Za ovaj sveti hram, i za one koji sa verom, pobožnošću i strahom Božjim ulaze u njega, Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Za svjatjejšeg patrijarha (IME) i preosveštenog episkopa našega (IME), za časno prezviterstvo, u Hristu đakonstvo, za sav klir i verni narod, Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Za blagoverni i hristoljubivi rod naš i za sve pravoslavne hrišćane, da im Gospod Bog pomogne i da odole svakom neprijatelju i protivniku, Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Za ovaj grad (ili: za ovo selo; ili: za svetu obitelj ovu), za svaki grad, kraj i one koji sa verom borave u njima, Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Za blagorastvorenje vazduha, za izobilje plodova zemaljskih i vremena mirna, Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Za one koji plove, za putnike, bolesnike, paćenike i sužnje, i za njihovo spasenje, Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Da nas izbavi od svake nevolje, gneva, opasnosti i teskobe, Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Pomenuvši presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.

Pojci: Tebi, Gospode.

Sveštenik: Jer Tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

 

2. glas

Đakon (Sveštenik): Bog je Gospod, i javi se nama; blagosloven Koji dolazi u Ime Gospodnje.

Stih 1: Ispovedajte se Gospodu, jer je Blag, jer je do veka milost Njegova.

Pojci: Bog je Gospod, i javi se nama; blagosloven Koji dolazi u Ime Gospodnje.

Stih 2: Obišavši, opkoliše me, i Imenom Gospodnjim protivih im se.

Pojci: Bog je Gospod, i javi se nama; blagosloven Koji dolazi u Ime Gospodnje.

Stih 3: Neću umreti, nego ću živ biti, i kazivati dela Gospodnja.

Pojci: Bog je Gospod, i javi se nama; blagosloven Koji dolazi u Ime Gospodnje.

Stih 4: Kamen koji odbaciše zidari, on posta glava od ugla. To bi od Gospoda, i divno je u očima našim.

Pojci: Bog je Gospod, i javi se nama; blagosloven Koji dolazi u Ime Gospodnje.

 

Tropari, 2. glas

Blagoliki Josif skinuvši s drveta prečisto Telo Tvoje, plaštanicom čistom i mirisima obavi, u grobu novom sahranivši položi.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

Kada si sišao k smrti, Živote besmrtni, tada si Ad umrtvio blistanjem Božanstva; a kada si umrle iz preispodnje vaskrsao, sve Sile Nebeske klicahu: Životodavče Hriste Bože naš, slava Tebi.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Mironosicama ženama kraj groba prišav anđeo govoraše: mirisi mrtvima priliče, a Hristos se pokaza truleži stran.

 

I počinjemo da pevamo Neporočne sa umilenjem, takođe po stihovima i pohvale tj. statije.

 

Pogreb Gospoda Našega Isusa Hrista

Statija Prva

5. glas

 

  1. Blagosloven si, Gospode, nauči me naredbama Tvojim.

Blago onima kojima je put čist, koji hode u zakonu Gospodnjem.

  1. Živote Hriste, u grob si položen bio, i anđelske vojske se užasavahu, slaveći Tvoje snishođenje.

Blago onima koji čuvaju otkrivenja Njegova, svim srcem traže Ga.

  1. Živote kako umireš? Kako i u grobu boraviš, a rušiš carstvo smrti, i mrtve iz Ada vaskrsavaš?

Koji ne čine bezakonje, hode putevima Njegovim.

  1. Veličamo Te Isuse Care, i poštujemo pogreb i stradanja tvoja, kojima si spasao nas od propasti.

Ti si dao zapovesti svoje, da se čuvaju dobro.

  1. Isuse Svecare, Koji si postavio mere zemlji, u malom grobu danas boraviš, podižući mrtve iz groba.

Kad bi putevi moji bili upravljeni da čuvam naredbe Tvoje!

  1. Isuse Hriste moj, Care svega, šta si tražio došavši onima koji su u Adu? ili da izbaviš rod čovečiji?

Onda se ne bih postideo, pazeći na zapovesti Tvoje.

  1. Gospodar svega, vidi se mrtav, i u novi grob polaže se, Onaj koji je ispraznio grobove mrtvih.

Hvalio bih Te s pravim srcem, učeći se pravednim zakonima Tvojim.

  1. Živote Hriste, u grob si položen bio, i smrću svojom smrt si uništio, i istočio si život svetu.

Čuvaću naredbe Tvoje, nemoj me ostaviti sasvim.

  1. Sa zločincima kao zločinac, bio si smatran, Hriste, opravdavajući sve nas, od zločina starog kušača.

Kako će mladić očistiti put svoj? Vladajući se po Tvojim rečima.

  1. Divan lepotom iznad svih ljudi, kao bezobličan javlja se mrtav, Onaj Koji je ukrasio prirodu svega.

Svim srcem svojim tražim Tebe, ne daj mi da zađem od zapovesti Tvojih.

  1. Ad kako će podneti, dolazak Tvoj, Spase, a da smesta pomračen ne bude razoren, oslepljen blistanjem zore svetlosti Tvoje.

U srce svoje zatvorio sam reč Tvoju, da Ti ne grešim.

  1. Isuse slatki moj, i spasonosna svetlosti, kako si se sakrio u grobu mračnom? O neiskazanog i neizrecivog trpljenja!

Blagosloven si, Gospode, nauči me naredbama svojim.

  1. U nedoumici je i priroda umna, i množina bestelesna, Hriste, zbog tajne neiskazanog i neizrecivog Tvoga pogreba.

Ustima svojim javljam sve sudove usta Tvojih.

  1. O čuda neobičnih! O stvari novih! Davalac daha mog, nosi se bezdahan, sahranjivan rukama Josifovim.

Na putu otkrivenja Tvojih radujem se kao za veliko bogatstvo.

  1. I u grob si zašao, i od nedara, Hriste, Oca Tvog, nikada se nisi Ti odvojio; to je čudno i preslavno ujedno.

O zapovestima Tvojim razmišljam, i pazim na puteve Tvoje.

  1. Istiniti Car neba i zemlje, ako si i u malenom grobu zatvoren, sva tvar Te je poznala, Isuse.

Naredbama Tvojim tešim se, ne zaboravljam reči Tvoje.

  1. Kada si položen u Grob, Sazdatelju Hriste, temelji se Ada pokolebaše, i grobovi se ljudi otvoriše.

Učini milost slugi svome, da bih živeo i čuvao reč Tvoju.

  1. Onaj koji drži zemlju desnicom, umrtvljen telom drži se pod zemljom, izbavljajući mrtve od adskoga ropstva.

Otvori oči moje, da bih video čudesa zakona Tvoga.

  1. Iz truleži usta, život moj, Spasitelju, kad si umro i mrtvima došao, i polomio dovratnike Ada.

Gost sam na zemlji, nemoj sakriti od mene zapovesti tvojih.

  1. K’o svetlosti svećnjak, Telo Božije sada, skriva se pod zemlju kao pod spudom, i odgoni tamu koja je u Adu.

Iznemože duša moja želeći bez prestanka poznati sudove tvoje.

  1. Sabira se mnoštvo umne vojske, sa Josifom i Nikodimom, da Tebe nesmestivog pogrebu u grobu malom.

Ti si strašan prokletim oholicama, koje zastranjuju od zapovesti tvojih.

  1. Umrtvljen si voljno, i stavljen pod zemlju, životočni Isuse moj, da bi mene oživeo umrtvljena prestupom gorkim.

Odvrati od mene rug i sramotu, jer čuvam otkrivenja tvoja.

  1. Sva tvar izmeni se stradanjem Tvojim, Isuse, jer sve sastradavaše Tebi, znajući Te, Reči, kao Svedržitelja svega.

Sede knezovi i dogovaraju se na mene; a sluga tvoj razmišlja o naredbama tvojim.

  1. Ad sveproždrljivi u utrobu svoju, primivši Te Isuse, kamen života kao mrtva, povrati mrtve koje proguta od veka.

Otkrivenja su tvoja uteha moja, savetnici moji.

  1. U grob novi, položen si bio, Hriste, i prirodu si ljudsku obnovio, vaskrsnuvši bogodolično iz mrtvih.

Duša moja leži u prahu; oživi me po reči tvojoj.

  1. Sišao si na zemlju, da spaseš Adama, no ne našavši ga na zemlji, Vladiko, čak do Ada sišao si tražeći ga.

Kazujem puteve svoje, i čuješ me; nauči me naredbama svojim.

  1. Zatrese se strahom, sva zemlja, Reči, i Danica zrake svoje sakri, kada se u zemlju sakri tvoja najveća svetlost.

Urazumi me o putu zapovesti svojih, i razmišljaću o čudesima tvojim.

  1. Kao čovek, dakle, umireš svojom voljom, Spase, a kao Bog mrtve si podigao iz groba, i dubine grehovne.

Suze proliva duša moja od tuge, okrepi me po reči svojoj.

  1. Kropeći Te, o Isuse, suzotočnim ridanjem, Prečista materinski vapijaše: kako ću Te, Sine sahraniti?

Put lažni ukloni od mene i zakon svoj daruj mi.

  1. Kao zrno pšenično, zašavši u nedra zemlje, uzvratio si prebogat klas, vaskrsavši ljude koji su od Adama.

Put istini izabrah, zakone tvoje tražim.

  1. Pod zemlju se sakri, kao sunce sada, i noću smrtnom pokrio se jesi; no izgrani najsvetliji Spase.

Prionuh za otkrivenja tvoja, Gospode; nemoj me osramotiti.

  1. K’o što mesec, Spase, sunčani krug skriva, i Tebe, grob je sada sakrio, koji si smrću skončao telesno.

Putem zapovesti tvojih trčim, jer si raširio srce moje.

  1. Život Hristos okusivši smrt, oslobodi ljude od smrti, i sad svima daruje život.

Pokaži mi, Gospode, put naredaba svojih, da ga se držim do kraja.

  1. Umrtvljenog nekada Adama zavišću, sada uzvodiš k životu umrtvljenjem svojim, pokazujući se, Spase, novi Adam u telu.

Urazumi me, i držaću se zakona tvoga, i čuvati ga svim srcem.

  1. Gledajući Te, Spase, opružena mrtva nas radi, Umni činovi se užasavahu, pokrivajući se krilima.

Postavi me na stazu zapovesti svojih, jer mi je ona omiljela.

  1. Skinuvši Te, Reči, s drveta mrtva, u grob Te sada Josif položi, no vaskrsni spasavajući sve kao Bog.

Previj srce moje k otkrovenjima svojim, a ne k lakomstvu.

  1. Bio si, Spase, radost Anđela, sada si im postao i uzrok žalosti, gledajući Te telom bez daha mrtva.

Odvrati oči moje da ne gledaju ništavila, putem svojim oživi me.

  1. Uznesen bivši na drvo, i žive ljude sauznosiš, a budući pod zemljom, vaskrsavaš one koji pod njom leže.

Ispuni slugi svojemu reč svoju da te se boji.

  1. Kao lav, Spase, usnuvši telom, kao neki lavić mrtav ustaješ, odbacivši starost telesnu.

Ukloni rug moj, kojega se plašim; jer su sudovi tvoji blagi.

  1. Bio si proboden u rebra, Ti koji si uzeo rebro Adamovo, i od njega sazdao Evu, i istočio si izvore očistiteljne.

Mile su mi zapovesti tvoje, pravdom svojom oživi me.

  1. U tajnosti nekad žrtvovahu jagnje, a Ti javno žrtvovan bivši Nezlobivi, svu tvar si očistio, Spase.

Neka dođe na mene milost tvoja, Gospode, pomoć tvoja po reči tvojoj.

  1. Ko će iskazati strašni način, vaistinu novi! jer Onaj koji vlada tvarju, danas stradanje prima i umire za nas.

I ja ću odgovoriti onome koji me ruži; jer se uzdam u reč tvoju.

  1. Rizničar života, kako se gleda mrtav? govorahu užasnuti Anđeli; i kako se u grob zaključava Bog?

Nemoj uzeti nigda od usta mojih reči istine, jer čekam sudove tvoje.

  1. Iz rebra Tvoga, Spase, kopljem probodenog, točiš život životom iz života, koji me je spasao i oživljavaš me njim.

I čuvaću zakon tvoj svagda, do veka i bez prestanka.

  1. Rasprostrt na drvetu, sabrao si ljude, a proboden u rebra životočna, svima si istočio oproštaj, Isuse.

Hodiću slobodno, jer tražim zapovesti tvoje.

  1. Blagoliki Josif, Spase, sa strahom te oprema, i sahranjuje dolično kao mrtva, i užasava se izgleda tvoga strašnog.

Govoriću o otkrovenjima tvojim pred carevima, i neću se stideti.

  1. Pod zemlju sišavši voljno kao smrtan, uzvodiš od zemlje ka nebu, otuda otpale, Isuse.

Tešiću se zapovestima tvojim, koje ljubim.

  1. Iako mrtav po spoljašnjem izgledu, ali živ kao Bog, o Isuse, Ti uzvodiš otpale iz zemlje ka nebu.

Ruke svoje pružam k zapovestima tvojim, koje ljubim.

  1. Iako si bio viđen mrtav, no živeći kao Bog, umrtvljene ljude oživeo si, umrtvivši moga umrtvitelja.

Ruke svoje pružam k zapovestima tvojim, koje ljubim, i razmišljam o naredbama tvojim.

  1. O radosti one! O sladosti mnoge! kojima si, Isuse, ispunio one u Adu, zasijavši svetlost u dubinama mračnim.

Seti se reči svoje k slugi svojemu, na koju si mi zapovedio da se oslanjam.

  1. Klanjam se stradanju, pevam tvoj pogreb, veličam moć tvoju, Čovekoljupče, kojima se oslobodih od strasti ubitačnih.

U nevolji mojoj teši me što me reč tvoja oživljava.

  1. Mač na Tebe obnaži se, Hriste, i mač moćnoga se otupljuje, a mač Edemski biva pobeđen.

Oholi mi se rugaju veoma; ali ja ne odstupam od zakona tvojega.

  1. Ovca Jagnje gledajući mrtvo, probadana oštricom ridaše, pokrenuvši i stado da vapije.

Pamtim sudove tvoje od iskona, Gospode, i tešim se.

  1. Iako se u grob sahranjuješ, iako u Ad silaziš, ipak si, Spase, grobove ispraznio, i Ad si obnažio, Hriste.

Gnev me obuzima na bezbožnike, koji ostavljaju zakon tvoj.

  1. Svojom voljom, Spase, sišavši pod zemlju, oživio si umrle ljude, i uzveo ih u slavu Očevu.

Naredbe su tvoje pesma moja u putničkom stanu mojem.

  1. Jedan od Trojice, nas radi u telu pretrpe sramnu smrt, sunce se užasava a drhti zemlja.

Noću pominjem ime tvoje, Gospode, i čuvam zakon tvoj.

  1. Kao iz gorkog izvora, potomci Judina plemena, u rov položiše, hranitelja manodavca Isusa.

To je moje, da čuvam zapovesti tvoje.

  1. Sudija na sudu stade, pred nepravednim sudijom, i osuđen bi na smrt nepravednu, na drvetu krsnom.

Deo moj ti si, Gospode; naumio sam čuvati reči tvoje.

  1. Gordi Izrailju, ubistveni narode, šta ti bi da Varavu oslobodiš, a Spasa krstu da predaš?

Molim ti se iz svega srca, smiluj se na mene po reči tvojoj.

  1. Ti koji si rukom tvojom sazdao Adama od zemlje, i njega radi postao čovek prirodom, i razapet bio po volji svojoj.

Razmatram puteve svoje, i obraćam noge svoje k otkrivenjima tvojim.

  1. Poslušavši, Reči, Oca Tvoga, sišao si čak do Ada strašnoga, i vaskrsao si rod ljudski.

Hitam, i ne ustežem se čuvati zapovesti tvoje.

  1. Avaj meni, Svetlosti sveta! Avaj meni, Svetlosti moja! Isuse moj sveželjeni, vapijaše Djeva ridajući gorko.

Mreže bezbožničke opkoliše me, ali zakona tvojega ne zaboravljam.

  1. Zavidljivi, zločinački i ubistveni narode, barem da se zastidiste plaštanice i samoga ubrusa, Vaskrsloga Hrista.

U po noći ustajem da te slavim za pravedne sudove tvoje.

  1. Hodi ubico, nečisti učeniče, i pokaži mi način tvoje zloće, kojim si postao izdajnik Hrista.

U zajednici sam sa svima koji se tebe boje i koji čuvaju zapovesti tvoje.

  1. Kao neki čovekoljubac, pretvaraš se bezumni i slepi, svepagubni i nemilosrdni, prodavši Miro za novac.

Dobrote je tvoje, Gospode, puna sva zemlja; naredbama svojim nauči me.

  1. Kakvu si cenu imao, za nebesko Miro? Za Mnogocenoga šta si kao dostojno primio? Bezumlje si našao, najprokletiji Satano.

Učinio si dobro slugi svojemu, Gospode, po reči svojoj.

  1. Ako si siromaholjubac, i žališ za mirom izlivenim za očišćenje duše, kako za zlato prodaješ Svetlozarnoga?

Dobroj misli i znanju nauči me, jer zapovestima tvojim verujem.

  1. O Božija Reči! O radosti moja! Kako da podnesem tvoj tridnevni pogreb? Sada mi se kida utroba materinska.

Pre stradanja svoga lutah, a sad čuvam reč tvoju.

  1. Ko će mi dati vodu, i izvore suza? Bogonevestna Djeva vapijaše, da oplačem slatkoga mi Isusa.

Ti si dobar, i dobro činiš; nauči me naredbama svojim.

  1. Avaj meni, gore i uvale, i množino ljudi, plačite i svi ridajte sa mnom, Materom Boga vašega.

Oholi pletu na mene laž, ali se ja svim srcem držim zapovesti tvojih.

  1. Kada ću videti, Spase, Tebe bezvremenu svetlost, radost i sladost srca mojega? Djeva gorko vapijaše.

Zadriglo je srce njihovo kao salo, a ja se tešim zakonom tvojim.

  1. Iako si Ti, Spasitelju, kao kamen odrezan, primio sečenje, ipak si reku živu istočio, kao izvor života.

Dobro mi je što stradam, da se naučim naredbama tvojim.

  1. Mi koji se napajamo dvostrukom rekom, izlivenom iz rebra tvoga, kao iz jednog izvora, besmrtni nalazimo život.

Miliji mi je zakon usta tvojih nego tisuće zlata i srebra.

  1. Voljom pokazao si se, Reči, u grobu mrtav, no živiš, i ljude kao što si predrekao, podižeš Spase moj, vaskrsenjem svojim.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

  1. Pevamo Te, Reči, Tebe Boga svih, sa Ocem i Svetim Tvojim Duhom, i slavimo tvoj božanski pogreb.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

  1. Blaženom Te nazivamo, Bogorodice čista, i poštujemo verno tridnevno pogrebenje, Sina Tvoga i Boga našeg.

Ponavljamo prvi tropar:

Živote Hriste, u grob si položen bio, i anđelske vojske se užasavahu, slaveći Tvoje snishođenje.

 

Mala jektenija

Đakon (Sveštenik): Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Pomenuvši presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.

Pojci: Tebi, Gospode.

Sveštenik: Jer se blagoslovi Ime tvoje, i proslavi se Carstvo Tvoje, Oca, i Sina, i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

 

Statija Druga

5. glas

 

  1. Dostojno je veličati Tebe Životodavca, Koji si na Krstu ruke raširio, i satro moć neprijatelja.

Ruke tvoje stvorile su me i načinile me; urazumi me, i naučiću se zapovestima tvojim.

  1. Dostojno je veličati Tebe Sazdatelja svega, jer tvojim stradanjem imamo bestrašće, izbavivši se od truležnosti.

Koji se tebe boje, videće me, i radovaće se što se uzdam u tvoju reč.

  1. Užasnu se zemlja, i sunce se sakri, Spase, kada si Ti nezalazna svetlost, Hriste, zašao u grob telesno.

Znam da su sudovi tvoji, Gospode, pravedni, i po pravdi me karaš.

  1. Usnuo si, Hriste, prirodno-životnim snom u grobu, i iz teškog sna grehovnog, podigao si rod ljudski, kao Bog.

Neka bude dobrota tvoja uteha moja, kao što si rekao slugi svojemu.

  1. Jedina od žena, bez bolova rodih Te, Čedo, a sada kao Roditeljka nepodnošljive bolove trpim zbog stradanja tvoga, govoraše Čista.

Neka dođe k meni milosrđe tvoje, i oživim; jer je zakon tvoj uteha moja.

  1. Užasavahu se, Spase, Serafimi, gledajući te gore nerazlučna sa Ocem, a dole mrtva opružena po zemlji.

Nek se postide oholi; jer me bez krivice oboriše. Ja razmišljam o zapovestima tvojim.

  1. Razdire se hramovna zavesa zbog tvoga raspeća, sakrivaju svetlost nebeska svetila, Reči, kada se Ti, Sunce, sakri pod zemlju.

Nek se obrate k meni koji se tebe boje, i koji znadu otkrivenja tvoja.

  1. Ti koji si u početku jednim migom utvrdio kuglu zemlje, bezdahan kao čovek zašao si pod zemlju, užasnu se nebo od ovog prizora.

Srce moje neka bude savršeno u naredbama tvojim da se ne postidim.

  1. Zašao si pod zemlju, Ti koji si rukom svojom sazdao čoveka, da povorke ljudi od pada podigneš, svesilnom svojom desnicom.

Čezne duša moja za spasenjem tvojim, reč tvoju čekam.

  1. Hodite da svešteni plač otpevamo Hristu umrlom, kao nekad žene Mironosice, da sa njima i mi čujemo: Raduj se.

Čeznu oči moje za rečju tvojom; govorim: kad ćeš me utešiti?

  1. Zaista si Ti, Reči, Miro nepotrošivo, zato Ti i miro prinošahu, kao mrtvacu živom, žene Mironosice.

Postadoh kao mijeh u dimu, ali tvojih naredaba ne zaboravih.

  1. Pogreben razaraš carstva adova, Hriste, a smrt smrću usmrćuješ, i od truleži oslobađaš zemnorođene.

Koliko će biti dana sluge tvojega? Kad ćeš suditi onima koji me gone?

  1. Premudrost Božija koja izliva struje života, zalazeći u grob oživljava, one koji su u nezalaznim mestima Ada.

Oholi iskopaše mi jamu nasuprot zakonu tvojemu.

  1. Da obnovim razrušenu ljudsku prirodu htedoh, ranjen sam smrću telesno, Mati moja ne kidaj se ridanjem.

Sve su zapovesti tvoje istina; bez krivice me gone, pomozi mi.

  1. Zašao si pod zemlju Svetlonošče pravde, i mrtve si kao iz sna podigao, odagnavši svaku tamu koja je u Adu.

Umalo me ne ubiše na zemlji, ali ja ne ostavljam zapovesti tvojih.

  1. Seme dvostruko prirodo-životno, danas se sa suzama seje u nedra zemlje, no iznikavši, svet će obradovati.

Po milosti svojoj oživi me, i čuvaću otkrivenja usta tvojih.

  1. Uplaši se Adam kada Bog hođaše po Raju, a raduje se kada je u Ad sišao, on koji je nekad pao, a sada podignut.

Do veka je, Gospode, reč tvoja utvrđena na nebesima.

  1. Žrtve suzne prinosi Ti Mati Tvoja, Hriste, telom položenom u grobu, no vaskrsni kao što si predskazao, vapijući.

Od kolena do kolena istina tvoja; ti si postavio zemlju, i stoji.

  1. U grobu novom sakrivajući Te Josif pobožno, pesme pogrebne bogodolične peva Ti, pomešane sa ridanjem, Spase.

Po tvojoj naredbi sve stoji sad; jer sve služi tebi.

  1. Na Krstu Tebe klincima prikovana, gledajući Mati Tvoja, Reči, klincima gorke žalosti i strelama, probada dušu.

Da nije zakon tvoj bio uteha moja, poginuo bih u nevolji svojoj.

  1. Tebe sladost svega gledajući Mati, gde Te poje gorkim pićem, suzama lice umiva gorko.

Zapovesti tvojih neću zaboraviti do veka, jer me njima oživljavaš.

  1. Ranjavam se ljuto i utroba mi se kida, Reči, gledajući tvoje nepravedno zaklanje, govoraše Prečista s plačem.

Ja sam tvoj, pomozi mi, jer tražim zapovesti tvoje.

  1. Kako da zatvorim oko slatko i usta tvoja, Reči? Kako da Te mrtvodolično pogrebem? Užasavajući se vapijaše Josif.

Bezbožnici gledaju da me ubiju; a ja razmišljam o tvojim otkrivenjima.

  1. Josif i Nikodim, nadgrobne pesme sada pevaju umrlom Hristu, a sa njima pevaju i Serafimi.

Svemu savršenome videh kraj; ali je zapovest tvoja veoma široka.

  1. Zalaziš pod zemlju, Spase, sunce pravde, zato se Luna koja te je rodila žalošću pomračava, lišavana gledanja Tebe.

Kako ljubim zakon tvoj! Vas dan mislim o njemu.

  1. Užasnu se Ad, Spase, gledajući Tebe životodavca, koji pleniš bogatstvo njegovo, i podižeš mrtve od veka.

Zapovest tvoja čini me mudrijim od neprijatelja mojih; jer je sa mnom u vek.

  1. Sunce jasno sija posle noći, Reči, a i Ti zasijao si jasno po smrti, vaskrsnuvši kao iz ložnice.

Razumniji postah od svih učitelja svojih; jer razmišljam o tvojim otkrivenjima.

  1. Zemlja primivši u nedra Tebe Stvoritelju, strahom obuzeta trese se, Spase, probudivši mrtve potresom.

Mudriji sam od staraca; jer zapovesti tvoje čuvam.

  1. Nikodim i blagoliki Josif, Hriste, pomazujući Te mirisima sada novim načinom, užasni se, vapijahu, sva zemljo.

Od svakoga zloga puta zaustavljam noge svoje, da bih čuvao reč tvoju.

  1. Zašao si Svetlotvorče, i s Tobom zađe svetlost sunca; a tvar je strahom obuzeta, propovedajući Tebe Tvorca svih.

Od naredaba tvojih ne odstupam; jer si me ti naučio.

  1. Kamen uglačani, krajeugaoni pokriva Kamen; a čovek smrtan kao smrtnog Boga pokriva sada u grob; užasni se zemljo!

Kako su slatke jeziku mome reči tvoje, slađe od meda ustima mojim.

  1. Vidi Učenika koga si ljubio, i Mater Tvoju, Čedo, i daj glas najslađi, vikaše plačući Prečista.

Od zapovesti tvojih postadoh razuman; toga radi mrzim na svaki put lažni.

  1. Ti Reči, kao davalac života, na Krstu prostrt Judejce nisi umrtvio, nego si vaskrsao i njihove mrtve.

Reč je tvoja žižak nozi mojoj, i videlo stazi mojoj.

  1. Najpre, Reči, kada si stradao, nisi imao lepote niti izgleda, ali vaskrsavši zasijao si, ukrasivši ljude božanskim zracima.

Zakleh se da ću čuvati naredbe pravde tvoje, i izvršiću.

  1. Zašao si telom u zemlju nezalazni Svetlonošče, i sunce ne mogavši gledati pomrča, još dok beše podne.

Poništen sam veoma, Gospode, oživi me po reči svojoj.

  1. Sunce, ujedno i mesec pomrčavši, Spase, pokazaše se kao blagorazumne sluge, koje se oblače u crnu odeću.

Neka ti bude ugodna, Gospode, dobrovoljna žrtva usta mojih, i sudovima svojim nauči me.

  1. Sotnik Te poznade kao Boga, iako si bio umrtvljen; Kako da Te se kosnem rukama, Bože moj? Užasavam se, vapijaše Josif.

Duša je moja u ruci mojoj neprestano u nevolji; ali zakona tvoga ne zaboravljam.

  1. Zaspa Adam, ali smrt rebrom izvodi; a Ti sada usnuo si, Reči Božija, i iz rebara tvojih istačeš svetu život.

Bezbožnici su mi metnuli zamku; ali od zapovesti tvojih ne zastranih.

  1. Usnuo si malo, i oživio si pomrle, a vaskrsavši, Dobri, vaskrsao si usnule od veka.

Prisvojih otkrivenja tvoja za na vek; jer su radost srcu mome.

  1. Uzet si sa zemlje, no istočio si vino spasenja, životočna Lozo. Proslavljam stradanje tvoje i Krst.

Privoleo sam srce svoje da tvori naredbe tvoje na vek, do kraja.

  1. Kako Starešine Umnih sila podneše, drskost raspinjača, gledajući Te, Spase, naga, okrvavljena, osuđena.

Koji prestupaju zakon, ja na njih mrzim, a zakon tvoj ljubim.

  1. Obručeni i najnepravedniji rode Jevrejski, znao si za ponovno podizanje hrama; zašto si osudio Hrista?

Ti si zaklon moj i štit moj; reč tvoju čekam.

  1. U odeću poruge oblačiš Ukrasitelja svega, Koji nebo utvrdi, i zemlju ukrasi divno.

Idite od mene bezakonici! I čuvaću zapovesti Boga svoga.

  1. Kao pelikan ptica ranjen u rebra tvoja, Reči, oživeo si tvoju umrlu decu, iskapavši im životne izvore.

Ukrepi me po reči svojoj i biću živ, i nemoj me osramotiti u nadanju mom.

  1. Sunce nekada zaustavi Isus sekući tuđince, a Ti si sebe sakrio, rušeći načalnika tame.

Utvrdi me, i spašću se, i razmišljaću o naredbama tvojim bez prestanka.

  1. Od Otačkih nedara ostao si neodvojiv, Milosrdni, i izvoleo si da postaneš čovek, i u Ad sišao si, Hriste.

Obaraš sve koji odstupaju od naredaba tvojih; jer su pomisli njihove laž.

  1. Uzet je i raspet Onaj koji je na vodama zemlju utvrdio, i kao bezdahan sada se u nju polaže, a ona ne podnoseći to potresa se strašno.

Kao gar bacaš sve bezbožnike na zemlji; toga radi omilješe mi otkrivenja tvoja.

  1. Avaj meni, Sine, ridaše Neiskusomužna govoreći: jer onog Koga se nadah da vidim kao Cara, sada gledam osuđena na Krstu!

Drhće od straha tvoga telo moje, i sudova tvojih bojim se.

  1. Ovo mi Gavril objavi, kada sleti: Carstvo večno će biti, reče, Sina moga Isusa.

Činim sud i pravdu, ne daj me onima koji me gone.

  1. Jao, izvrši se proroštvo Simeonovo, jer mač tvoj probode, srce moje, Emanuile.

Odbrani slugu svoga na dobro njegovo, da mi ne čine sile oholi.

  1. Da ste se, o Judejci, postideli bar onih mrtvih, koje vaskrse Životodavac, Kojega vi iz zavisti ubiste.

Oči moje čeznu za spasenjem tvojim i za rečju pravde tvoje.

  1. Videvši Tebe Hriste moj, nevidljivu svetlost, kako se bezdahan u grob sakrivaš, užasnu se sunce i pomrači svetlost.

Učini slugi svome po milosti svojoj, i naredbama svojim nauči me.

  1. Plakaše gorko sveneporočna Mati Tvoja, Reči, kada u grobu vide Tebe, neizrecivog i bespočetnog Boga.

Ja sam sluga tvoj; urazumi me, i poznaću otkrivenja tvoja.

  1. Netljena Mati Tvoja, Hriste, gledajući mrtvoga Tebe, gorko Ti govoraše: ne budi dugo, Živote, među mrtvima.

Ja sam sluga tvoj; urazumi me, i poznaću otkrivenja tvoja.

  1. Ad strašni uzdrhta, kada vide Tebe besmrtno Sunce slave, i hitro otpuštaše sužnje.

Toga radi ljubim zapovesti tvoje većma nego zlato i drago kamenje.

  1. Veliki i strašni prizor sada se posmatra! jer Uzročnik života smrt prima, htevši da oživi sve.

Toga radi zapovesti tvoje držim da su verne, na svaki put lažni mrzim.

  1. Probadan si u rebra, i prikivan rukama, Vladiko, Ti isceljujući ranu iz rebara, i neuzdržanje ruku Praroditelja.

Divna su otkrivenja tvoja; za to ih čuva duša moja.

  1. Ranije Rahiljina Sina oplakivahu svi ukućani, a sada za Sinom Djevinim rida, zbor Učenika zajedno s Majkom.

Reči tvoje kad se jave, prosvetljuju i urazumljuju proste.

  1. Šamare rukama davahu po obrazu Hristu, Koji je rukom sazdao čoveka, i razmrskao čeljusti zveri.

Otvaram usta svoja da odahnem, jer sam žedan zapovesti tvojih.

  1. Svi verni sada pesmama praznujemo, Hriste, tvoje raspeće i pogrebenje, izbavivši se od smrti pogrebom tvojim.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

  1. Bespočetni Bože, Savečni Sine i Duše, kao Dobar ukrepi skiptar naroda našega, protiv neprijatelja.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

  1. Rodivši život, sveneporočna Prečista Djevo, zaustavi crkvene sablazni, i podari mir kao Dobra.

Ponavljamo prvi tropar:

Dostojno je veličati Tebe Životodavca, Koji si na Krstu ruke raširio, i satro moć neprijatelja.

 

Mala jektenija

Đakon (Sveštenik): Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Pomenuvši presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.

Pojci: Tebi, Gospode.

Sveštenik: Jer si Svet Bože naš, Koji na prestolu slave heruvimske počivaš, i Tebi slavu uznosimo Ocu, i Sinu, i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

 

Statija Treća

3. glas

 

  1. Svi naraštaji, pesmu prinose pogrebu tvome, Hriste moj!

Pogledaj me i smiluj se na me, kao što radiš s onima koji ljube ime tvoje.

  1. Skinuvši Te s drveta Arimatejac, i plaštanicom obvivši, u grob Te sahranjuje.

Tvrdi stope moje u reči svojoj, i ne daj nikakvome bezakonju da ovlada mnome.

  1. Mironosice dođoše, miro Tebi, Hriste moj, noseći premudro.

Izbavi me od nasilja ljudskoga, i čuvaću zapovesti tvoje.

  1. Hodi sva tvari, pesme ishodne, prinesimo Tvorcu.

Svetlošću lica svoga obasjaj slugu svoga, i nauči me naredbama svojim.

  1. Kao mrtvog Živoga, svi sa Mironosicama, pomažimo mirom premudro.

Oči moje liju potoke, zato što ne čuvaju zakona tvoga.

  1. Josife treblaženi, pogrebi telo, Hrista živodavca.

Pravedan si, Gospode, i pravi su sudovi tvoji.

  1. One koje ishrani Manom, podigoše petu, na Dobrotvora.

Javio si pravdu u otkrivenjima svojim, i istinu celu.

  1. One koje ishrani Manom, prinose Spasu žuč, i ujedno ocat.

Revnost moja jede me, zato što moji neprijatelji zaboraviše reči tvoje.

  1. O nerazumnosti, i Hristoubistva, prorokoubica!

Reč je tvoja veoma čista, i sluga je tvoj veoma ljubi.

  1. Kao bezumni sluga, predade učenik, bezdan premudrosti.

Ja sam malen i poništen, ali zapovesti tvojih ne zaboravljam.

  1. Prodavši Izbavitelja, ostade zarobljenik, lukavi Juda.

Pravda je tvoja pravda večna, i zakon tvoj istina.

  1. Po Solomonu, rov dubok su usta, bezakonih Jevreja.

Tuga i nevolja nađe me, zapovesti su tvoje uteha moja.

  1. Na krivim putevima, Jevreja bezakonih, trnje je i zamke.

Večna je pravda u otkrivenjima tvojim; urazumi me, i biću živ.

  1. Josif s Nikodimom mrtvodolično sahranjuje Stvoritelja.

Vičem iz sveg srca: usliši me, Gospode; sačuvaću naredbe tvoje.

  1. Životodavče Spase, slava moći tvojoj, koja je Ad razorila.

Prizivam te, pomozi mi; držaću se otkrivenja tvojih.

  1. Videći Te Prečista, kako ležiš, Reči, materinski plakaše.

Pretičem svanuće, i vičem; reč tvoju čekam.

  1. O slatko moje Proleće, Čedo moje najslađe! Gde zađe tvoja lepota?

Pretiču oči moje jutrenju stražu, da bih razmišljao o reči tvojoj.

  1. Plač podiže, Prečista Tvoja Mati, kad si Ti umro, Reči.

Čuj glas moj po milosti svojoj, Gospode; po sudu svom oživi me.

  1. Žene s mirisima, dođoše da pomažu Hrista, božansko Miro.

Priključuju se koji ljube bezakonje; udaljili su se od zakona tvoga.

  1. Smrt smrću umrtvljuješ, Ti Bože moj, božanskom silom tvojom.

Ti si blizu, Gospode, i sve su zapovesti tvoje istina.

  1. Prevari se varalica, Prevareni se izbavlja, premudrošću tvojom, Bože moj.

Odavno znam za otkrivenja tvoja, da si ih postavio za na vek.

  1. Na dno Adovo, nizveden bi izdajnik, u bunar truleži.

Pogledaj nevolju moju, i izbavi me; jer ne zaboravljam zakona tvoga.

  1. Trnje i zamke, putevi su svebednog, bezumnoga Jude.

Primi se stvari moje, i odbrani me, po reči svojoj oživi me.

  1. Poginuće zajedno, svi raspinjači tvoji, Reči, Sine Božiji Svecare.

Daleko je od bezbožnika spasenje, jer se ne drže naredaba tvojih.

  1. U bunaru truleži, poginuće zajedno, svi ljudi krvnici.

Milosrđe je tvoje, Gospode, veliko; po pravome sudu svom oživi me.

  1. Sine Božiji Svecare, Bože moj, Sazdatelju moj, kako si stradanje primio?

Mnogo je protivnika mojih i neprijatelja mojih; ali ja ne odstupam od otkrivenja tvojih.

  1. Roditeljka Sina, na drvo obešenog, gledajući vapijaše.

Vidim odmetnike, i mrsko mi je; jer ne čuvaju reči tvoje.

  1. Telo Živonosno Josif sahranjuje skupa s Nikodimom.

Gledaj, kako ljubim zapovesti tvoje, Gospode, po milosti svojoj oživi me.

  1. Vapijaše Djeva, toplo suze roneći, probodena srca.

Osnova je reči tvoje istina, i večan je svaki sud pravde tvoje.

  1. Svetlosti mojih očiju, najslađe Čedo moje, kako Te sada grob pokriva?

Knezovi me gone ni za šta, ali se srce moje boji reči tvoje.

  1. Ne ridaj Mati, jer ovo stradam, da bih oslobodio Adama i Evu.

Radujem se reči tvojoj kao onaj koji zadobije veliki plen.

  1. Proslavljam Sine moj, krajnje tvoje milosrđe, radi koga ovo stradaš.

Mrzim na laž i gadim se na nju; ljubim zakon tvoj.

  1. Bio si napojen Milosrdni, octom i žučom, staro razrešujući jedenje.

Sedam puta na dan hvalim te za sudove pravde tvoje.

  1. Prikovan si na Krst, Ti koji si nekada narod tvoj, pokrivao stubom oblačnim.

Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj, i u njih nema spoticanja.

  1. Mironosice, Spase, došavši ka grobu, miro Tebi prineše.

Čekam spasenje tvoje, Gospode, i zapovesti tvoje izvršujem.

  1. Ustani, Milosrdni, podižući i nas, iz dubina Adskih.

Duša moja čuva otkrivenja tvoja, i ja ih ljubim veoma.

  1. Vaskrsni Životodavče, roneći suze govori Mati koja Te je rodila.

Čuvam zapovesti tvoje i otkrivenja; jer su svi putevi moji pred tobom.

  1. Pohitaj da vaskrsneš, razrešujući žalost One, Koja Te je, Reči, čisto rodila.

Neka izađe molitva moja preda te, Gospode! Po reči svojoj urazumi me.

  1. Nebeske sile, užasnuše se od straha, gledajući Te mrtva.

Neka dođe moljenje moje preda te! Po reči svojoj izbavi me.

  1. Onima koji ljubavlju i strahom, poštuju stradanja tvoja, daruj razrešenje grehova.

Usta će moja pevati hvalu, kad me naučiš naredbama svojim.

  1. O užasnog i stranog viđenja, Reči Božija, kako Te zemlja pokriva?

Jezik će moj kazivati reč tvoju, jer su sve zapovesti tvoje pravedne.

  1. Noseći Te nekada, Spase, Josif bežaše, i sada Te Drugi sahranjuje.

Neka mi bude ruka tvoja u pomoći; jer mi omilješe zapovesti tvoje.

  1. Oplakuje i rida, Tebe umrloga, Spase moj, Prečista Mati Tvoja.

Žedan sam spasenja tvojega, Gospode, i zakon je tvoj uteha moja.

  1. Užasavaju se umovi, stranog i užasnog pogreba, Tebe Sazdatelja svega.

Neka živi duša moja i tebe hvali, i sudovi tvoji neka mi pomognu.

  1. Pokropiše grob, Mironosice mirom, došavši vrlo rano.

Zađoh kao ovca izgubljena: traži slugu svojega; jer zapovesti tvojih ne zaboravih.

  1. Mir Crkvi, spasenje narodu tvome, daruj tvojim vaskrsenjem.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

  1. O Trojice Bože moj, Oče, Sine, i Duše, pomiluj svet.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Bogorodičin

Udostoj, Djevo, sluge tvoje, da vide Vaskrsenje Sina Tvoga.

 

Angelski sobor, 5. glas

Blagosloven si Gospode, nauči me naredbama svojim.

Angelski sabor zadivi se, videći među mrtvima, Tebe Spase, što silu smrti uništi, i sa sobom Adama podiže, i iz pakla oslobodi sve.

Blagosloven si Gospode, nauči me naredbama svojim.

Zašto, o Učenice, mešate miro sa suzama žalosti? govoraše Anđeo Mironosicama blistajući u grobu; vidite grob i razumite, jer je Spas vaskrsao iz groba.

Blagosloven si Gospode, nauči me naredbama svojim.

Vrlo rano Mironosice hitahu ka grobu tvome naričući; ali pred njih stade Anđeo i reče: presta vreme naricanju, ne plačite, nego Apostolima vaskrsenje objavite.

Blagosloven si Gospode, nauči me naredbama svojim.

Žene Mironosice, došavši s mirisima na grob tvoj, Spase, ridahu; a Anđeo im reče, govoreći: Što Živoga zamišljate s mrtvima? jer je kao Bog vaskrsao iz groba.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

(Trojici) Poklonimo se Ocu, i Sinu Njegovom, i Svetome Duhu; Svetoj Trojici u jednoj suštini, kličući sa Serafimima: Svet, Svet, Svet jesi Gospode.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Rodivši Životodavca, Djevo, Adama si od greha izbavila, a Evi si radost umesto žalosti dala; a iz Tebe rođeni Bog i čovek, uputi k životu otpale od života.

Aliluja, aliluja, aliluja, slava Tebi Bože. (Triput)

 

Mala jektenija

Đakon (Sveštenik): Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Pomenuvši presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.

Pojci: Tebi, Gospode.

Sveštenik: Jer si Ti Car mira, Hriste Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem, i presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek, i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

 

Sjedalen, 1. glas

Josif, izmolivši od Pilata prečasno Telo, obvija ga plaštanicom čistom, i božanskim aromatima miropomazuje, i polaže u novi grob. Otuda, uranivši Mironosice žene, zavapiše: Pokaži nam, kao što si predskazao, Hriste, Vaskrsenje.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

Pokaži nam, kao što si predskazao, Hriste, Vaskrsenje.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Užasnuše se horovi Anđelski, gledajući Onoga koji sedi u naručju Oca, kako se u grob polaže, kao mrtav Besmrtni! Njega vojske Anđela okružuju i slave s mrtvima u Adu, kao Tvorca i Gospoda.

 

Psalam 50.

Čtec: Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Svojoj i po obilnom milosrđu Svom očisti bezakonje moje. Operi me dobro od bezakonja moga, i od greha moga očisti me. Jer bezakonje svoje ja znam, i greh je moj stalno preda mnom. Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih, a Ti si pravedan u rečima Svojim i čist u sudu Svome. Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja. Gle, istinu ljubiš, i javljaš mi nepoznatosti i tajne svemudrosti Svoje. Pokropi me isopom, i očistiću se; umij me, i biću belji od snega. Daj mi da slušam radost i veselje, da se prenu kosti potrvene. Odvrati lice Svoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja očisti. Srce čisto sagradi u meni, Bože, i Duh prav obnovi u meni. Ne odgurni me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Daj mi radost spasenja Tvoga, i duhom vladalačkim učvrsti me. Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i bezbožnici će se obratiti k Tebi. Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga; obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj. Gospode, otvori usta moja, i ona će kazivati slavu Tvoju. Jer da si hteo žrtve, ja bih Ti prineo; za žrtve paljenice ne mariš. Žrtva je Bogu duh skrušen; srce skrušeno i smerno Bog neće odbaciti. Po dobroti Svojoj, Gospode, čini dobro Sionu, i neka se podignu zidovi jerusalimski. Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; tada će metati na žrtvenik Tvoj teoce.

 

Kanon

Prva pesma, 6. glas

Irmos: Onoga koji je nekada talasima morskim pokrio gonitelja mučitelja, pod zemlju (danas) sakriše potomci onda spasenih. No mi, kao devojke, pevajmo Gospodu: Jer se slavno proslavi.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Gospode Bože moj, ishodnu i nadgrobnu pesmu pevam Tebi, Koji si mi pogrebom tvojim otvorio ulaze života, i smrću smrt i Ad umrtvio.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Tebe gore na prestolu, i dole u grobu, Spase moj, shvatajući sva nadsvetska i podzemna bića, potresahu se zbog tvog umrtvljenja, jer si nadumno viđen mrtav, Živonačalniče.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Da ispuniš sve slavom svojom, sišao si u dubinu zemlje; jer od Tebe se ne utaji sastav moj koji je u Adamu; i pogreben, mene istrulela novotvoriš Čovekoljupče.

Katavasija: Onoga koji je nekada talasima morskim pokrio gonitelja mučitelja, pod zemlju (danas) sakriše potomci onda spasenih. No mi, kao devojke, pevajmo Gospodu: Jer se slavno proslavi.

 

Treća pesma, 6. glas

Irmos: Tebe koji si na vodama obesio svu zemlju nezadržno, tvar videvši na Golgoti obešena, užasom mnogim bi obuzeta, vapijući: Nema svetoga, osim Tebe, Gospode.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Simvole pogrebenja tvoga pokazao si, umnoživši viđenja; a sada tajne tvoje bogočovečno si razjasnio, i onima u Adu, Vladiko, koji vapiju: Nema svetoga, osim Tebe, Gospode.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Raširio si ruke, i sjedinio si ranije rastavljene. A savijanjem, Spase, u plaštanici i grobu razrešio si okovane koji vapiju: Nema svetoga, osim Tebe, Gospode.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Grobom i pečatima, obuhvaćen si dobrovoljno, Nesmestivi, jer si bogodelatno u delima pokazao silu tvoju, onima koji poju, Čovekoljupče: Nema svetoga, osim Tebe, Gospode.

Katavasija: Tebe koji si na vodama obesio svu zemlju nezadržno, tvar videvši na Golgoti obešena, užasom mnogim bi obuzeta, vapijući: Nema svetoga, osim Tebe, Gospode.

 

Mala jektenija

Đakon (Sveštenik): Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Pomenuvši presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.

Pojci: Tebi, Gospode.

Sveštenik: Jer si Ti Bog naš, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek, i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

 

Sjedalen, 1. glas

Pojac: Vojnici, Spase, koji čuvahu grob tvoj, postadoše kao mrtvi od blistanja javivšeg se Anđela, koji propovedaše ženama vaskrsenje. Tebe slavimo truleži uništitelja, Tebi pripadamo vaskrslome iz groba, i jedinome Bogu našem.

 

Četvrta pesma, 6. glas

Irmos: Avakum providevši tvoje na Krstu smirenje, u ekstazi klicaše: Ti si presekao državu moćnoga, Dobri, zajedničareći sa onima u Adu, kao svemoćan.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Sedmi dan osvetio si danas, kojega si ranije blagoslovio prestankom od dela; jer stvaraš sve i sva, i novotvoriš subotstvujući, Spase moj, i oživljavajući.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Snagom boljega, kojim si Ti pobedio, duša tvoja od tela se razluči, raskidajući dvojne veze, smrti i Ada, silom tvojom, Logose.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ad sretnuvši Te, Reči, ugorča se, gledajući čoveka obožena, ranama pokrivena, i Svemoćnodelatna, pa od strašnog viđenja, pogibe.

Katavasija: Avakum providevši tvoje na Krstu smirenje, u ekstazi klicaše: Ti si presekao državu moćnoga, Dobri, zajedničareći sa onima u Adu, kao svemoćan.

 

Peta pesma, 6. glas

Irmos: Videvši Isaija nezalaznu svetlost tvoga Bogojavljenja, Hriste, koje se milostivo prema nama dogodilo, jutrenjujući od noći, klicaše: Vaskrsnuće mrtvi, i ustaće oni koji su u grobovima, i svi na zemlji obradovaće se.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Novo tvoriš zemnorodne, Tvorče, postavši zemljan, i plaštanica i grob objavljuju, Reči, tajnu koja Ti je saprisutna; jer Blagorazumni savetnik, predstavlja savet Onoga koji Te je rodio, i u Tebi me veličanstveno novotvori.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Smrću smrtno, i pogrebom truležno pretvaraš, jer netljeno tvoriš bogodolično, obesmrćujući što si primio; jer telo tvoje ne vide truleži, Vladiko, niti duša tvoja čudesnim načinom u Adu ne bi ostavljena.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Iz bezbračne proizišav, i proboden u rebra, Stvoritelju moj, iz njih si učinio obnovljenje Eve, postavši Adam; usnuvši natprirodno snom prirodnoživim, i život podigavši iz sna i truleži, kao Svemoćan.

Katavasija: Videvši Isaija nezalaznu svetlost tvoga Bogojavljenja, Hriste, koje se milostivo prema nama dogodilo, jutrenjujući od noći, klicaše: Vaskrsnuće mrtvi, i ustaće oni koji su u grobovima, i svi na zemlji obradovaće se.

 

Šesta pesma, 6. glas

Irmos: Bi progutan, ali ne zadržan u utrobi kitovoj Jona. Jer noseći praobraz Tebe Koji si stradao i pogrebu predan bio, kao iz odaje, iz zveri iziđe, i govoraše straži: Vi koji čuvate sujetno i lažno, milost ste sebi izgubili.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Ubijen si bio, ali se nisi odvojio, Reči, od tela koje si primio, jer ako se i razori hram tvoj u vreme stradanja, ali i tako jedna beše Ipostas Božanstva i tela tvoga. Jer u oboma Jedan si Sin, Reči Božija, Bog i čovek.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Čovekoubistven, no ne bogoubistven bi pad Adamov; jer ako i postrada tela tvoga zemljana suština, ali Božanstvo ostade nestradalno; a truležno tvoje na netruležno si promenio, i vaskrsenjem pokazao si izvor života netruležnog.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Caruje Ad, ali ne vlada večno nad rodom čovečijim, jer Ti, položivši se u grob, Moćni, živonačalnom desnicom brave smrti si razvalio, i propovedao si tamo usnulima od veka, nelažno izbavljenje, postavši, Spase, prvorođeni iz mrtvih.

Katavasija: Bi progutan, ali ne zadržan u utrobi kitovoj Jona. Jer noseći praobraz Tebe Koji si stradao i pogrebu predan bio, kao iz odaje, iz zvera iziđe, i govoraše straži: Vi koji čuvate sujetno i lažno, milost ste sebi izgubili.

 

Mala jektenija

Đakon (Sveštenik): Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Pomenuvši presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.

Pojci: Tebi, Gospode.

Sveštenik: Jer si Ti Car mira, Hriste Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem, i presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek, i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

 

Sjedalen, 6. glas

Pojac: Onaj koji je bezdan zaključao gleda se mrtav, i smirnom i plaštanicom obavijen u grob se polaže, kao smrtan Besmrtnik. Žene pak dođoše da Ga pomažu mirom, plačući gorko i vapijući: Ova je preblagoslovena Subota, u kojoj Hristos usnuvši, vaskrsnuće tridnevan.

 

Ikos, 6. glas

Pojac: Onaj koji sve sadrži, uznese se na Krst, i sva tvar rida; videći Njega naga da visi na drvetu: Sunce zrake sakri, i zvezde svetlost odbaciše, a zemlja sa strahom mnogim potresaše se, i more pobeže, i kamenje se raspade, a grobovi mnogi se otvoriše, i ustaše tela svetih ljudi. Ad dole stenje, i Judeji se dogovaraju da oklevetaju Hristovo vaskrsenje. A žene kliču: Ova je preblagoslovena Subota, u kojoj Hristos usnuvši, vaskrsnuće tridnevan.

 

Sedma pesma, 6. glas

Irmos: Neizrecivo čudo! Onaj koji je u peći izbavio prepodobne Mladiće iz plamena, polaže se u grob mrtav, bezdahan, na spasenje nas koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Ranjen bi Ad, primivši u srce, Ranjenoga kopljem u rebra; i stenje ognjem božanskim uništavan, na spasenje nas koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Sjajan grob! jer primivši u sebe Stvoritelja kao spavajućeg, pokaza se božanska riznica života, na spasenje nas koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

Zakonom umirućih, polaganje u grob prima Život svih, i njega pokazuje izvorom vaskrsenja, na spasenje nas koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Jedno beše Božanstvo Hristovo u Adu, i u grobu, i u Raju, nerazdvojno sa Ocem i Duhom, na spasenje nas koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.

Katavasija: Neizrecivo čudo! Onaj koji je u peći izbavio prepodobne Mladiće iz plamena, polaže se u grob mrtav, bezdahan, na spasenje nas koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.

 

Osma pesma, 6. glas

Irmos: Nek istupi iz sebe drhteći nebo, i nek se zatresu temelji zemlje, jer gle u mrtve se računa Onaj koji živi na visinama; i u grob mali prima se kao stranac; Njega Mladići blagoslovite, sveštenici pojte, narodi preuznosite, u sve vekove.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Razruši se prečisti hram, a vaspostavlja palu skiniju: jer Adamu prvome, Drugi, Koji na visinama živi, siđe do Adovih riznica; Njega Mladići blagoslovite, sveštenici pojte, narodi preuznosite, u sve vekove.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Prestade smelost Učenika, a Arimatejac Josif prvenstvuje; jer gledajući mrtva i naga, Boga nad svima, izmoljava i sahranjuje, kličući: Mladići blagoslovite, sveštenici pojte, narodi preuznosite, u sve vekove.

Blagosiljamo Oca i Sina i Svetoga Duha, Gospoda, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

O čudesa novih! O dobrote! O neizrazivog strpljenja! Jer voljno se pod zemljom zapečaćuje, Onaj koji živi na visinama, i kao varalica Bog biva klevetan; Njega Mladići blagoslovite, sveštenici pojte, narodi preuznosite, u sve vekove.

Hvalimo, blagosiljamo, klanjamo se Gospodu, pojući i preuznoseći u sve vekove.

Katavasija: Nek istupi iz sebe drhteći nebo, i nek se zatresu temelji zemlje, jer gle u mrtve se računa Onaj koji živi na visinama; i u grob mali prima se kao stranac; Njega Mladići blagoslovite, sveštenici pojte, narodi preuznosite, u sve vekove.

 

Deveta pesma, 6. glas

Irmos: Ne ridaj mene, Mati, gledajući u grobu Sina, koga si u utrobi besemeno začela; jer ću vaskrsnuti i proslaviću se, i uzneću u slavi, neprestano kao Bog, one koji Te verom i ljubavlju veličaju.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

U stranom tvome porođaju, izbegavši bolove natprirodno, bejah blažena, Bespočetni Sine; a sada Tebe, Bože moj, gledajući bezdahna mrtva, mačem žalosti probodena sam strašno; no vaskrsni, da se uzveličam.

Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Zemlja me pokriva po mojoj volji, no straše se Adovi vratari, Mati, videći Me odevena u okrvavljenu haljinu osvete; jer, porazivši neprijatelje Krstom kao Bog, vaskrsnuću odmah, i uzveličaću Te.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Nek se raduje tvar, nek se vesele svi zemnorodni, jer neprijatelj Ad bi oplenjen; žene s mirom neka susreću, jer izbavljam sverodnog Adama sa Evom, i u treći dan ću vaskrsnuti.

Katavasija: Ne ridaj mene, Mati, gledajući u grobu Sina, koga si u utrobi besemeno začela; jer ću vaskrsnuti i proslaviću se, i uzneću u slavi, neprestano kao Bog, one koji Te verom i ljubavlju veličaju.

 

Mala jektenija

Đakon (Sveštenik): Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Pomenuvši presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.

Pojci: Tebi, Gospode.

Sveštenik: Jer si Ti Bog naš, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem, i presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek, i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

 

Svetilan, 2. glas

Đakon (Sveštenik): Svet je Gospod Bog naš.

Pojci: Svet je Gospod Bog naš.

Đakon (Sveštenik): Jer je svet Gospod Bog naš.

Pojci: Svet je Gospod Bog naš.

Đakon (Sveštenik): Bog naš je iznad svih naroda.

Pojci: Svet je Gospod Bog naš.

 

Hvalitne, stihire na 4, 2. glas

Čtec: Sve što diše neka hvali Gospoda.

Pojac: Sve što diše neka hvali Gospoda. Hvalite Gospoda s nebesa, hvalite Ga na visinama. Tebi priliči hvala, Bože.

Hvalite Ga svi Anđeli Njegovi, hvalite Ga sve Sile Njegove, Tebi priliči hvala, Bože.

Čtec: Hvalite Ga, sunce i meseče; hvalite Ga, sve zvezde i svetlosti. Hvalite Ga, nebesa nad nebesima, i voda koja je iznad nebesa, neka hvali Ime Gospodnje.

Jer On reče, i postadoše; On zapovedi, i sazdaše se.

Postavi ih do veka, i u vavek veka; zapovest postavi, i neće proći.

Hvalite Gospoda na zemlji, zmajevi, i svi bezdani.

Oganj, grad, sneg, slana, vetar burni, koji tvorite reč Njegovu.

Gore i svi humovi, drveće rodno, i svi kedri.

Zveri i sva stoka, gmizavci i ptice krilate.

Carevi zemaljski i svi narodi, knezovi i sve sudije zemaljske.

Momci i devojke, starci sa decom, da hvale Ime Gospodnje. Jer se uznese Ime Njega Jedinoga.

Slava je Njegova na zemlji i na nebu. I uzdignuće moć naroda Svoga, pesmu svima vernima Njegovim, sinovima Izrailjevim, narodu koji se približuju Njemu.

Pevajte Gospodu pesmu novu, hvala je Njegova u Crkvi vernih.

Da se uzveseli Izrailj Stvoritelju svome, i sinovi Siona obradovaće se Caru svome.

Da hvale Ime Njegovo u horu, uz bubanj i psaltir da Mu psalmopoju.

Jer Gospod blagovole narod Njegov, i uzneće krotke u spasenje.

Pohvaliće se prepodobni u slavi, i obradovaće se na posteljama svojim.

Uznošenja Božja su u ustima njihovim, i mačevi dvosekli su u rukama njihovim, da učine osvetu među neznabošcima, izobličenje među narodima.

Da vežu careve njihove u lance, i slavne njihove za ruke okove železne.

Da izvrše na njima sud napisan, slava će ova biti svima vernima Njegovim.

Hvalite Boga u svetima Njegovim, hvalite Ga u tvrđi Sile Njegove.

Hvalite ga za mnoge moći Njegove, hvalite Ga po mnoštvu veličanstva Njegovog.

Danas grob drži Onoga, Koji drži u ruci tvar; kamen pokriva Onoga koji vrlinom pokriva nebesa; Život spava, i Ad drhti, i Adam od okova biva razrešen. Slava tvome domostroju, kojim izvršivši svo večno upokojenje, darovao si nam, (Bože) svesveto iz mrtvih tvoje vaskrsenje.

Hvalite Ga uz glas trubni, hvalite Ga uz psaltir i gusle.

Kakav je to gledani prizor? Kakav je to sadašnji odmor? Car vekova, izvršivši stradanjem domostroj, u grobu subotstvuje, darujući nam novo subotstvovanje. Njemu uskliknimo: Vaskrsni Bože, sudi zemlji, jer Ti caruješ do veka, imajući neizmernu veliku milost.

Hvalite Ga uz bubanj i u horu, hvalite Ga uz strune i organe.

Hodite da vidimo Život naš koji u grobu leži, da bi one koji u grobovima leže oživeo. Hodite danas svi koji gledate usnulog potomka Judinog, proročki Njemu uskliknimo: Legavši usnuo si kao lav, ko će Te podići, Care? No vaskrsni samovlasno, Koji si dao Sebe dragovoljno za nas. Gospode, slava Tebi.

Hvalite Ga uz jasne kimvale, hvalite Ga uz kimvale s poklicima. Sve što diše neka hvali Gospoda.

 

6. glas

Prosi Josif telo Isusovo, i položi ga u novi svoj grob; jer trebaše On iz groba, kao iz ložnice da izađe. Ti koji si razorio moć smrti, i ljudima otvorio vrata rajska, Gospode, slava Tebi.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

Današnji dan tajno praslikovaše veliki Mojsije govoreći: I blagoslovi Bog dan sedmi. Jer to je blagoslovena Subota; ona je dan odmora, u kojem počinu od svih dela svojih Jedinorodni Sin Božiji, domostrojem kroz smrt telom subotstvovavši. I u ono što bi vraćajući se opet vaskrsenjem, darova nam život večni, kao jedini blag i Čovekoljubac.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Preblagoslovena Si Bogorodice Djevo. Jer Rođenim od Tebe Ad bi oplenjen, Adam bi ponovo prizvan, prokletstvo umrtvljeno, Eva oslobođena, smrt usmrćena, i mi oživesmo. Toga radi pevajući kličemo: Blagosloven Hristos, Bog naš, koji si tako blagoizvoleo, slava Tebi.

 

Veliko Slavoslovlje

Sveštenik: Slava Tebi Pokazavšemu nam svetlost.

Čtec: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja. Hvalimo Te, blagosiljamo Te, klanjamo Ti se, slavoslovimo Te, blagodarimo Ti, radi velike slave Tvoje. Gospode Care Nebeski, Bože Oče Svedržitelju; Gospode Sine Jedinorodni, Isuse Hriste, i Sveti Duše. Gospode Bože, Jagnje Božje, Sine Očev, Koji uzimaš greh sveta, pomiluj nas; Koji uzimaš grehe sveta, primi molitvu našu, Koji sediš s desna Ocu, i pomiluj nas. Jer si Ti jedini Svet, Ti si jedini Gospod, Isus Hristos, na slavu Boga Oca. Amin.

Na svaki dan blagosiljaću Te, i hvaliću Ime Tvoje u vek, i u vek veka.

Gospode, bio si nam pribežište iz naraštaja u naraštaj. Ja rekoh: Gospode, pomiluj me, isceli dušu moju, jer sagreših Tebi. Gospode, Tebi pribegoh, nauči me da tvorim volju Tvoju, jer si Ti Bog moj. Jer je u Tebi izvor života. U svetlosti Tvojoj vidimo svetlost. Produži milost Tvoju onima koji Te poznaju.

Udostoj, Gospode, da se u ovaj dan bez greha sačuvamo. Blagosloven si, Gospode, Bože Otaca naših; i hvaljeno je i proslavljano Ime Tvoje u vekove. Amin.

Da bude, Gospode, milost Tvoja na nama, kao što se uzdasmo u Tebe.

Blagosloven si, Gospode, nauči me zakonima Tvojim.

Blagosloven si, Vladiko, urazumi me zakonima Tvojim.

Blagosloven si, Sveti, prosvetli me zakonima Tvojim.

Gospode, bio si nam pribežište iz naraštaja u naraštaj. Ja rekoh: Gospode, pomiluj me, isceli dušu moju, jer sagreših Tebi.

Gospode, Tebi pribegoh, nauči me da tvorim volju Tvoju, jer si Ti Bog moj. Jer je u Tebe izvor života. U svetlosti Tvojoj vidimo svetlost. Produži milost Tvoju onima koji Te poznaju.

Sveti Bože, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni, pomiluj nas. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Sveti Besmrtni, pomiluj nas.

Sveti Bože, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni, pomiluj nas.

 

Sveštenik se oblači u puno svešteničko odjejanje, i izlazi sa svetim Evanđeljem, i sa Plaštanicom vrši se trokratni ophod oko crkve, uz pojanje: Sveti Bože….

 

Sveštenik: Pazimo! Mir svima. Premudrost!

 

Tropar, 2. glas

Pojci: Blagoliki Josif, s drveta skinuvši prečisto telo tvoje, plaštanicom čistom i mirisima ga obavi, u grobu novom sahranivši položi.

Čtec: Tropar Proroštva, glas drugi.

Pojci: Hriste, Koji držiš sve krajeve, izvolio si da budeš grobom držan, da bi iz Adovih žvala izbavio čovečanstvo, i vaskrsnuvši oživeo nas, kao Bog besmrtan.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Hriste, Koji držiš sve krajeve, izvolio si da budeš grobom držan, da bi iz Adovih žvala izbavio čovečanstvo, i vaskrsnuvši oživeo nas, kao Bog besmrtan.

 

Čitanje iz Proroštva

Đakon (Sveštenik): Pazimo!

Čtec: Prokimen, glas četvrti: Vaskrsni, Bože, pomozi nam, i izbavi nas, radi slave Imena Tvoga.

Pojci: Vaskrsni, Bože, pomozi nam, i izbavi nas, radi slave Imena Tvoga.

Čtec: Bože, ušima našim slušasmo, i oci nam naši propovedaše.

Pojci: Vaskrsni, Bože, pomozi nam, i izbavi nas, radi slave Imena Tvoga.

Čtec: Vaskrsni, Bože, pomozi nam.

Pojci: I izbavi nas, radi slave Imena Tvoga.

Đakon (Sveštenik): Premudrost!

Čtec: Čitanje iz Proroštava Jezekiljevih.

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

Čtec: Ruka Gospodnja dođe nada me, i Gospod me izvede u duhu, postavi me usred polja, koje bijaše puno kosti. I provede me pokraj njih unaokolo, i gle, bijaše ih vrlo mnogo u polju, i gle, bijahu vrlo suhe. I reče mi: sine čovječji, hoće li oživjeti ove kosti? A ja rekoh: Gospode Gospode, ti znaš. Tada mi reče: prorokuj za te kosti, i kaži im: suhe kosti, čujte riječ Gospodnju. Ovako govori Gospod Gospod ovijem kostima: gle, ja ću metnuti u vas duh, i oživjećete. I metnuću na vas žile, i obložiću vas mesom, i navući ću na vas kožu, i metnuću u vas duh i oživjećete, i poznaćete da sam ja Gospod. Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovjedi; a kad prorokovah nasta glas, i gle potres, i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti. I pogledah, i gle, po njima izidoše žile i meso, i ozgo se koža navuče; ali duha ne bješe u njima. Tada mi reče: prorokuj duhu, prorokuj, sine čovječji, i reci duhu: ovako veli Gospod Gospod: od četiri vjetra dođi, duše, i duni na ove pobijene da ožive. I prorokovah, kako mi se zapovjedi i uđe u njih duh, i oživješe, i stadoše na noge, bješe vojska vrlo velika. Tada mi reče: sine čovječji, ove su kosti sav dom Izrailjev; gle, govore: posahnuše kosti naše i prođe nadanje naše, propadosmo. Zato prorokuj, i kaži im: ovako veli Gospod Gospod: evo, ja ću otvoriti grobove vaše, i izvešću vas iz grobova vaših, narode moj, i dovešću vas u zemlju Izrailjevu. I poznaćete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše, i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj. I metnuću duh svoj u vas da oživite, i naseliću vas u vašoj zemlji, i poznaćete da ja govorim i činim, govori Gospod.

 

Čitanje iz Apostola

Đakon (Sveštenik): Pazimo!

Sveštenik: Mir svima.

Pojci: I duhu tvome.

Đakon (Sveštenik): Premudrost!

Čtec: Prokimen, glas sedmi: Vaskrsni, Gospode Bože moj, neka se uzvisi ruka tvoja, ne zaboravi sasvim ubogih tvojih.

Pojci: Vaskrsni, Gospode Bože moj, neka se uzvisi ruka tvoja, ne zaboravi sasvim ubogih tvojih.

Čtec: Hvaliću Te, Gospode, svim srcem mojim, javljaću sva čudesa tvoja.

Pojci: Vaskrsni, Gospode Bože moj, neka se uzvisi ruka tvoja, ne zaboravi sasvim ubogih tvojih.

Čtec: Vaskrsni, Gospode Bože moj, neka se uzvisi ruka tvoja.

Pojci: Ne zaboravi sasvim ubogih tvojih.

Đakon (Sveštenik): Premudrost.

Čtec: Čitanje iz Prve poslanice Korinćanima svetoga apostola Pavla [1. Korinćanima 5:6-8, Galatima 3:13-14].

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

Čtec: Braćo, ne znate li da malo kvasca sve tijesto ukiseli? Odbacite, dakle, stari kvasac, da bude novo tijesto, kao što ste beskvasni. Jer i Pasha naša, Hristos, žrtvova se za nas. Zato da praznujemo ne u kvascu starom, ni u kvascu zloće i nevaljalstva, nego u beskvasnim hljebovima iskrenosti i istine. Hristos nas je iskupio od prokletstva zakona postavši za nas prokletstvo, jer je napisano: Proklet svaki koji visi na drvetu; da na mnogobošcima bude blagoslov Avraamov u Hristu Isusu, da primimo obećanje Duha kroz vjeru.

Sveštenik: Mir tebi.

Čtec: I duhu tvome.

Sveštenik: Premudrost.

Čtec: Aliluja, aliluja, aliluja!

Pojci (5. glas): Aliluja, aliluja, aliluja!

Čtec: Da vaskrsne Bog i da se raseju neprijatelji Njegovi.

Pojci: Aliluja, aliluja, aliluja!

Čtec: Kao što iščezava dim da iščeznu, kao što se topi vosak na domaku ognja.

Pojci: Aliluja, aliluja, aliluja!

Čtec: Tako da poginu grešnici od Lica Božijeg.

Pojci: Aliluja, aliluja, aliluja!

 

Evanđelje

Đakon (Sveštenik): Premudrost, smerno stojmo, čujmo sveto Evanđelje.

Sveštenik: Mir svima.

Pojci: I duhu tvome.

Sveštenik: Čitanje svetog Evanđelja od Mateja [Matej 27:62-66].

Pojci: Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

Sveštenik: Sutradan pak po petku sabraše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata govoreći: Gospodaru, sjetismo se da onaj varalica kaza još za života: Poslije tri dana ustaću. Zato zapovjedi da se utvrdi grob do trećega dana da ne dođu kako učenici njegovi noću, da ga ne ukradu i ne kažu narodu: Ustade iz mrtvih; i biće posljednja prevara gora od prve. Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen.

Pojci: Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

 

Jektenija

Đakon (Sveštenik): Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, molimo Ti se, usliši i pomiluj.

Pojci: Gospode, pomiluj. (Triput)

Đakon (Sveštenik): Još se molimo za blagoverni i hristoljubivi rod naš i za sve pravoslavne hrišćane.

Pojci: Gospode, pomiluj. (Triput)

Đakon (Sveštenik): Još se molimo za preosveštenog episkopa našeg (IME), i za svu u Hristu braću našu.

Pojci: Gospode, pomiluj. (Triput)

Đakon (Sveštenik): Još se molimo za braću našu, sveštenike, đakone, i za sve u Hristu bratstvo naše. (u manastiru: Još se molimo za nastojatelja ove svete obitelji (IME), i za sve u Hristu bratstvo njegovo.)

Pojci: Gospode, pomiluj. (Triput)

Đakon (Sveštenik): Još se molimo za milost, život, mir, zdravlje, spasenje, pohođenje, oproštaj i otpuštenje grehova slugu Božjih, braće ovoga svetoga hrama (u manastiru: ove svete obitelji).

Pojci: Gospode, pomiluj. (Triput)

Đakon (Sveštenik): Još se molimo za blažene i nezaboravne svete patrijarhe pravoslavne, za blagočestive careve i blagoverne carice, za osnivače ovoga svetoga Hrama (u manastiru: svete obitelji ove), i za sve do sada preminule pravoslavne oce i braću našu koji ovde počivaju, i za pravoslavne svuda.

Pojci: Gospode, pomiluj. (Triput)

Đakon (Sveštenik): Još se molimo za one koji plodove donose i dobro tvore u svetom i svečasnom hramu ovome (manastiru), za one koji se trude, koji poju, i za prisutni narod, koji očekuje od Tebe veliku i bogatu milost.

Pojci: Gospode, pomiluj. (Triput)

Sveštenik: Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

Đakon (Sveštenik): Dopunimo jutarnju molitvu svoju Gospodu.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.

Pojci: Gospode, pomiluj.

Đakon (Sveštenik): Sav dan savršen, svet, miran i bezgrešan, od Gospoda molimo.

Pojci: Podaj, Gospode.

Đakon (Sveštenik): Anđela mira, vernog vođu, čuvara duša i tela naših, od Gospoda molimo.

Pojci: Podaj, Gospode.

Đakon (Sveštenik): Oproštaj i otpuštenje grehova i sagrešenja naših, od Gospoda molimo.

Pojci: Podaj, Gospode.

Đakon (Sveštenik): Dobro i korisno dušama našim, i mir svetu, od Gospoda molimo.

Pojci: Podaj, Gospode.

Đakon (Sveštenik): Ostalo vreme života svoga u miru i pokajanju da provedemo, od Gospoda molimo.

Pojci: Podaj, Gospode.

Đakon (Sveštenik): Kraj života našega da bude hrišćanski, bez bola, nepostidan, miran, i da dobar odgovor damo na Strašnom Hristovom sudu, molimo.

Pojci: Podaj, Gospode.

Đakon (Sveštenik): Pomenuvši presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.

Pojci: Tebi, Gospode.

Sveštenik: Jer si Ti Bog milosti, i milosrđa, i čovekoljublja, i Tebi slavu uznosimo, sa Ocem i Sinom i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

Sveštenik: Mir svima.

Pojci: I duhu tvome.

Đakon (Sveštenik): Glave svoje Gospodu priklonimo.

Pojci: Tebi, Gospode.

Sveštenik: Jer si Ti Bog milosti, i milosrđa, i čovekoljublja, i Tebi slavu uznosimo, sa Ocem i Sinom i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.

Pojci: Amin.

 

Otpust

Sveštenik: Premudrost!

Pojci: Oče (sveti vladiko), blagoslovi.

Sveštenik: Blagosloven Bog naš sada i uvek i u vekove vekova.

Pojci: Amin. Utvrdi, Bože, svetu pravoslavnu veru pravoslavnih hrišćana u vekove vekova.

Sveštenik: Presveta Bogorodice, spasi nas.

Pojci: Časniju od Heruvima i neuporedivo slavniju od Serafima, tebe što Boga Reč neporočno rodi, suštu Bogorodicu veličamo.

Sveštenik: Slava Tebi Hriste Bože, nado naša, slava Tebi.

Pojci: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Gospode, pomiluj. (Triput)

Oče (sveti vladiko), blagoslovi.

Sveštenik: Hristos istiniti Bog naš, koji je radi spasenja sveta pretrpeo pljuvanja, bijenja, udaranja, krst i smrt, molitvama Prečiste svoje Matere i svih Svetih, da nas pomiluje i spase kao blag i čovekoljubiv.

Pojci: Amin.

Sveštenik: Molitvama Svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, spasi i pomiluj nas.

Pojci: Amin.

 

Nakon otpusta, verni prilaze da celivaju Plaštanicu.

 

Komentarisanje nije više omogućeno.