NASLOVNA » Crkvene knjige za zajedničko bogosluženje » Carski Časovi na Sveti i Veliki Petak

Carski Časovi na Sveti i Veliki Petak

ČAS PRVI

ČAS TREĆI

ČAS ŠESTI

ČAS DEVETI

IZOBRAZITELJNA

OTPUST

 


 

ČAS PRVI

 

Sveštenik: Blagosloven Bog naš svagda, sada i uvek i u vekove vekova.

Čtec: Amin.

Sveštenik: Slava Tebi, Bože naš, slava Tebi.

Care nebesni, Utešitelju, Duše Istine, koji si svuda prisutan i sve ispunjavaš, Riznice dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.

Čtec: Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

Sveštenik: Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek u vekove vekova.

Čtec: Amin.

Gospode, pomiluj. (Dvanaest puta)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Hodite, poklonimo se Caru našem Bogu.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo Hristu, Caru našem Bogu.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo samome Hristu, Caru i Bogu našem.

I tri poklona.

 

Psalam 5.

Čtec: Reči moje čuj, Gospode, razumi vapaj moj. Pazi na glas moljenja moga, Care moj i Bože moj. Jer ću se Tebi pomoliti, Gospode. Ujutru ćeš uslišiti glas moj, ujutru ću stati preda Te, i videćeš me. Jer Ti nisi Bog Koji hoće bezakonje. Neće se kod Tebe naći lukavi, niti će se održati bezakonici pred očima Tvojim; grlo im je grob otvoren, jezicima svojim dvoličahu. Sudi im, Bože, da odstupe od zamisli svojih; po mnoštvu bezbožnosti njihove odbaci ih, jer Te ozlojediše, Gospode. I da se vesele svi koji se uzdaju u Tebe; doveka će se klicati, i uselićeš se u njih. I hvaliće se Tobom svi koji ljube Ime Tvoje. Jer ćeš Ti blagosloviti pravednika, Gospode; blagovoljenjem kao oružjem venčao si nas.

 

Psalam 2.

Čtec: Zašto se uzbuniše narodi i plemena smisliše zaludne stvari? Sabraše se carevi zemaljski, i knezovi se okupiše zajedno na Gospoda i na Pomazanika Njegovog. Raskinimo okove njihove, i zbacimo sa sebe jaram njihov. Onaj Koji živi na nebesima podsmejaće im se, i Gospod će im se podrugnuti. Tada će im govoriti u gnjevu Svome, i u jarosti Svojoj potrešće ih. A ja sam od Njega postavljen car na Sionu, gori svetoj Njegovoj, javljajući zapovest Gospodnju: Gospod reče meni: Sin Moj jesi Ti, Ja Te danas rodih. Traži od Mene i daću Ti narode u nasledstvo Tvoje, i u posed Tvoj krajeve zemlje. Napasaćeš ih palicom gvozdenom, kao sasude grnčarske razbićeš ih. I sada, carevi, urazumite se; naučite se sve sudije zemaljske. Služite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu s trepetom. Primite vaspitno karanje, da se ne razgnjevi Gospod, i poginete sa puta pravednog. Kada se razgori ubrzo gnjev Njegov, Blaženi svi koji se uzdaju u Njega.

 

Psalam 21.

Čtec: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio? Daleko su od spasenja moga reči padova mojih. Bože moj, vičem u danu i ne čuješ; i u noći, i nema (odgovora) na agoniju moju. A Ti u svetinji obitavaš, Hvalo Izrailjeva. U Tebe se uzdaše oci naši; uzdaše se, i izbavio si ih; Tebi vapiše i biše spaseni, na Tebe se uzdaše i ne postideše se. A ja sam crv a ne čovek, podsmeh ljudima i rug narodu. Svi koji me videše rugaše mi se, govorahu ustima, klimahu glavama: Uzdao se u Gospoda, neka ga izbavi! Neka se spase, ako ga hoće! Jer Ti si Koji me izvadi iz utrobe, nada moja od (vremena) dojki majke moje. Tebi sam privržen od materice, iz utrobe majke moje Ti si Bog moj. Nemoj odstupiti od mene, jer je nevolja blizu, a nema pomoćnika. Opkoliše me junci mnogi, bikovi debeli okružiše me; otvoriše na me usta svoja, kao lav koji grabi i riče. Kao voda razlih se, i rasuše se sve kosti moje; posta srce moje kao vosak topljen u utrobi mojoj. Sasuši se kao opeka snaga moja, i jezik moj prilepi se za grlo moje, i u prah smrtni nizveo si me. Jer me okružiše psi mnogi, zbor lukavih opkoliše me; probodoše ruke moje i noge. Izbrojaše sve kosti moje, a oni me pogledaše i prezreše me. Razdeliše odeću moju među sobom, i za haljinu moju bacahu kocku. A Ti, Gospode, ne udalji pomoć Tvoju od mene, pohitaj da me zaštitiš. Izbavi od mača dušu moju, i iz ruke pseće jedinicu moju. Spasi me iz usta lavljih i od rogova nosoroga smernost moju. Kazivaću Ime Tvoje braći mojoj, usred crkve hvaliću Te. Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga; sve seme Jakovljevo proslavite Ga; neka Ga se boji sve seme Izrailjevo. Jer ne ponizi niti odbaci moljenje ubogog, niti okrenu lice Svoje od mene; i kada zavikah k Njemu, usliša me. O Tebi je pohvala moja, u crkvi velikoj (ispovedaću Ti se); zavete moje ispuniću pred onima koji Ga se boje. Ješće ubogi i nasitiće se, i hvaliće Gospoda oni koji Ga traže; živa će biti srca njihova u vek veka. Setiće se i obratiće se Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniće se pred Njim svi rodovi naroda. Jer je Gospodnje Carstvo, i On će vladati (svim) narodima. Jedoše i pokloniše se svi moćnici zemaljski; pred Njim će se pokloniti svi koji silaze u zemlju; a duša će moja Njemu živeti. I seme moje služiće Njemu; i javiće se Gospodu naraštaj dolazeći. I objaviće pravdu Njegovu, narodu koji će se roditi, ono što učini Gospod.

 

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Aliluja, aliluja, aliluja. Slava Tebi, Bože. (Triput, prekrstimo se i uz poklon svaki put)

Gospode, pomiluj. (Triput)

Čtec: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

 

Tropar, 1. glas

Pojci: Kada si Ti razapet Hriste, ukinuto bi mučenje, i zgažena bi sila neprijateljska; jer niti anđeo, niti čovek, no sam Ti Gospode, spasao si nas, slava Tebi.

Čtec: I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Bogorodičan

Pojci: Kako da Te nazovemo, o Blagodatna? Nebo? jer si izgrejala sunce pravde. Raj? jer si iznikla cvet netruležnosti. Djeva? jer si ostala neporočna. Čista Mati? jer si imala u svetim tvojim naručjima Sina, Boga svih. Njega moli da se spasu duše naše.

 

Stihire samoglasne, 8. glas

Pojci: Danas se crkvena zavesa, razdera na prekor bezakonika, i sunce zrake svoje sakri gledajući Vladiku raspinjanoga.

Stih: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju uzaludne stvari?

Pojci: Kao ovca na zaklanje bio si vođen, Hriste Care, i kao jagnje nezlobivo prikovan na krst od ljudi bezakonih, grehova naših radi, Čovekoljubče.

Stih: Dođoše carevi zemaljski, i knezovi se sabraše zajedno na Gospoda i na Hrista njegovog.

Pojci: Kao ovca na zaklanje bio si vođen, Hriste Care, i kao jagnje nezlobivo prikovan na krst od ljudi bezakonih, grehova naših radi, Čovekoljubče.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

 

Stihire, 8. glas

Pojci: Podnoseći sve, Gospode, ovako si govorio bezakonicima koji su Te uhvatili: Ako ste i udarili Pastira, i razjurili dvanaest ovaca učenike moje, mogao sam više od dvanaest legeona dovesti anđela. No dugo trpim, da se ispuni sve nepoznato i tajno što sam vam objavio preko proroka mojih. Gospode, slava Tebi.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Pojci: Podnoseći sve, Gospode, ovako si govorio bezakonicima koji su Te uhvatili: Ako ste i udarili Pastira, i razjurili dvanaest ovaca učenike moje, mogao sam više od dvanaest legeona dovesti anđela. No dugo trpim, da se ispuni sve nepoznato i tajno što sam vam objavio preko proroka mojih. Gospode, slava Tebi.

 

Čitanje iz Proroštva

Đakon (Sveštenik): Premudrost! Pazimo!

Čtec: Prokimen, glas četvrti: Srce njegovo sabra njemu bezakonje; izlažaše napolje i govoraše.

Pojci: Srce njegovo sabra njemu bezakonje; izlažaše napolje i govoraše.

Čtec, stih: Blažen je koji razume siromaha i ubogoga.

Pojci: Srce njegovo sabra njemu bezakonje; izlažaše napolje i govoraše.

Čtec: Srce njegovo sabra njemu bezakonje.

Pojci: Izlažaše napolje i govoraše.

Đakon (Sveštenik): Premudrost!

Čtec: Čitanje iz Proroštava Zaharije [Zaharija 11, 10-13].

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Čtec: I uzeh svoj štap, blagost, i slomih ga da ukinem zavjet svoj koji učinih sa svijem narodima. I ukide se onoga dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznaše doista da bješe riječ Gospodnja. I rekoh im: ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije, nemojte; i izmjeriše mi platu, trideset srebrnika. I reče mi Gospod: baci lončaru tu časnu cijenu kojom me precijeniše. I uzev trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru.

 

Čitanje iz Apostola

Đakon (Sveštenik): Premudrost!

Čtec: Čitanje iz Poslanice Galatima svetoga apostola Pavla [Galatima 6:14-18].

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Čtec: Braćo, Bože sačuvaj, da se ja čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista, kojim se meni razape svijet i ja svijetu. Jer u Hristu Isusu niti obrezanje što pomaže niti neobrezanje, nego nova tvar. I koji god budu živjeli po ovome pravilu, mir na njih i milost, i na Izrailj Božiji. Ubuduće da mi niko ne stvara teškoće, jer ja rane Gospoda Isusa na tijelu svojemu nosim. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa duhom vašim, braćo. Amin.

Sveštenik: Mir tebi.

Čtec: I duhu tvome.

 

Evanđelje

Đakon (Sveštenik): Premudrost, smerno stojmo, čujmo sveto Evanđelje.

Sveštenik: Mir svima.

Pojci: I duhu tvome.

Sveštenik: Čitanje svetog Evanđelja od Mateja [Matej 27:1-56].

Pojci: Slava Tvojim Svetim Stradanjima, Gospode, slava Tebi.

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Sveštenik: U vreme ono, kad bi jutro, učiniše vijeće svi prvosveštenici i starješine naroda protiv Isusa da ga pogube. I svezavši ga odvedoše, i predaše ga Pontiju Pilatu, namjesniku. Tada vidjevši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i vrati trideset srebrnika prvosveštenicima i starješinama govoreći: Sagriješih što izdadoh krv nevinu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš vidjeti. I bacivši srebrnike u hramu, iziđe, i otide te se objesi. A prvosveštenici, uzevši srebrnike, rekoše: Ne valja ih metnuti u hramovnu riznicu, jer su cijena za krv. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje strancima. Zato se ta njiva i prozva Krvna njiva do danas. Tada se ispuni što je kazano preko proroka Jeremije koji govori: I uzeše trideset srebrnika, cijenu cijenjenoga, koga su cijenili sinovi Izrailjevi; I dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod. A Isus stade pred namjesnikom, i zapita ga namjesnik govoreći: Jesi li ti car judejski? A Isus mu reče: Ti kažeš. I kad ga tužahu prvosveštenici i starješine, ništa ne odgovori. Tada mu reče Pilat: Zar ne čuješ koliko protiv tebe svjedoče? I ne odgovori mu ni na jednu riječ, tako da se namjesnik divljaše veoma. A o Prazniku bijaše običaj u namjesnika da narodu pusti po jednoga sužnja koga oni hoće. A tada imahu poznatoga sužnja po imenu Varavu. I kada se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa nazvanoga Hrista? Jer znađaše da su ga iz zavisti predali. A kada sjeđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Ne miješaj se ti ništa u sud toga pravednika, jer danas u snu mnogo postradah zbog njega. A prvosveštenici i starješine nagovoriše narod da ište Varavu, a Isusa da pogube. A namjesnik odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu. Reče im Pilat: Šta da činim sa Isusom nazvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne! Namjesnik pak reče: A kakvo je zlo učinio? A oni iz glasa povikaše govoreći: Da se razapne! A kad vidje Pilat da ništa ne pomaže, nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja sam nevin u krvi ovoga pravednika; vi ćete vidjeti. I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na djecu našu! Tada im pusti Varavu, a Isusa, šibavši, predade da se razapne. Tada vojnici namjesnikovi uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na njega svu četu vojnika. I svukavši ga obukoše mu purpurni ogrtač. I opletavši vijenac od trnja, metnuše mu na glavu, i dadoše mu trsku u desnicu; i kleknuvši na koljena preda njim, rugahu mu se govoreći: Zdravo, care judejski! I pljunuvši na njega, uzeše trsku i biše ga po glavi. I kad mu se narugaše, svukoše s njega ogrtač, i obukoše ga u haljine njegove, i povedoše da ga razapnu. I izlazeći nađoše čovjeka iz Kirine po imenu Simona i natjeraše ga da mu ponese krst. I došavši na mjesto koje se zove Golgota, to jest: Mjesto lobanje, dadoše mu da pije ocat pomiješan sa žuči, i okusivši ne htje da pije. A kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacivši kocku. I sjeđahu ondje te ga čuvahu. I staviše mu iznad glave krivicu njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski. Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne i jednoga s lijeve strane. A koji prolažahu huljahu na njega mašući glavama svojima i govoreći: Ti koji hram razvaljuješ i za tri dana sagrađuješ, spasi sam sebe; ako si Sin Božiji, siđi sa krsta! A tako i prvosveštenici sa književnicima, starješinama i farisejima podsmijevajući se govorahu: Druge spase a sebe ne može da spase. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta, pa ćemo vjerovati u njega. Uzdao se u Boga, neka ga izbavi sad, ako mu je po volji; jer govoraše: Ja sam Sin Božiji. Tako isto i razbojnici raspeti s njim rugahu mu se. A od šestoga časa bi tama po svoj zemlji do časa devetoga. A oko devetoga časa, povika Isus iz svega glasa govoreći: Ili, Ili, lima savahtani? To jest: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio? A neki od onih što stajahu ondje čuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju. I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te ga pojaše. A ostali govorahu: Ostavi da vidimo hoće li doći Ilija da ga izbavi. A Isus opet povika iz svega glasa, i ispusti duh. I gle, zavjesa hrama razdrije se na dvoje, od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; i grobovi se otvoriše, i ustadoše mnoga tijela svetih koji su pomrli. I izišavši iz grobova po vaskrsenju njegovu, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima. A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa, vidjevši da se zemlja trese i šta bi, uplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj bijaše Sin Božiji. I ondje bijahu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile mu, među kojima bijaše Marija Magdalina i Marija, mati Jakovljeva i Josijina, i mati sinova Zevedejevih.

Pojci: Slava Tvome dugotrpljenju, Gospode, slava Tebi.

 

Čtec: Stope moje upravi po reči tvojoj, i da ne ovlada mnome bilo kakvo bezakonje. Izbavi me od kleveta ljudskih i sačuvaću zapovesti tvoje. Licem tvojim prosveti slugu tvoga, i nauči me naredbama tvojim.

Neka se ispune usta moja hvale tvoje, Gospode, da bih pevao slavu tvoju, sav dan veličanstvenost tvoju.

 

Čtec: Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

Sveštenik: Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek u vekove vekova.

Čtec: Amin.

 

Kondak, 8. glas

Pojci: Hodite svi da pevamo, Onoga koji se nas radi raspeo, jer Njega vide Marija na drvetu, i govoraše: ako i Krst trpiš, Ti si Sin i Bog moj.

Čtec: Gospode pomiluj. (40 puta)

 

Molitva časova

Čtec: Ti kome se u svako vreme i svakog časa na nebu i na zemlji klanjaju i slavoslove, Hriste Bože, dugotrpeljivi, mnogomilostivi, mnogomilosrdni, koji pravednike ljubiš i grešnike miluješ, koji sve zoveš na spasenje obećanjem budućih dobara. Ti Sam Gospode, primi u ovaj čas i naše molitve, i upravi život naš ka zapovestima tvojim. Duše naše osveti, tela očisti, pomisli ispravi, misli očisti, i izbavi nas od svake žalosti, zla i bolova. Ogradi nas svetim tvojim anđelima, da pukovima njihovim čuvani i vođeni, dostignemo u jedinstvo vere i u poznanje nepristupne slave tvoje, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.

 

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Časniju od Heruvima i neuporedivo slavniju od Serafima, tebe što Boga Reč neporočno rodi, suštu Bogorodicu veličamo.

Imenom Gospodnjim blagoslovi, oče (sveti vladiko).

Sveštenik: Bože smiluj se na nas i blagoslovi nas, obasjaj nas svetlošću lica tvoga i pomiluj nas.

Pojci: Amin.

 

Molitva

Čtec: Hriste, svetlosti istinita, koji prosvećuješ i osvećuješ svakog čoveka, koji dolazi u svet, neka se pokaže na nama sjaj lica Tvoga, da u njemu vidimo svetlost nepristupnu. I upravi stope naše na vršenje zapovesti Tvojih, molitvama prečiste Tvoje Matere, i svih Tvojih Svetih. Amin.

 

  

ČAS TREĆI

 

Čtec:

Hodite, poklonimo se Caru našem Bogu.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo Hristu, Caru našem Bogu.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo samome Hristu, Caru i Bogu našem.

I tri poklona.

 

Psalam 34.

Čtec: Sudi, Gospode, onima koji mi čine nepravdu, vojuj protiv vojujućih na me. Uzmi oružje i štit, i ustani u pomoć moju; izvuci mač i prepreči (put) nasuprot gonitelja mojih; reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje. Neke se postide i posrame koji traže dušu moju, neka se povrate natrag i posrame koji mi smišljaju zlo. Neka budu kao prah pred licem vetra, i Anđeo Gospodnji neka ih satre; neka bude put njihov tama i skliznuće, i Anđeo Gospodnji neka ih progoni. Jer mi uzalud skriše jamu zamke svoje, uzalud vređaše dušu moju. Neka mu dođe zamka koju ne zna, i gvožđa koja (meni) prikri neka njega uhvate, i neka (sam) u istu zamku upadne. A duša moja obradovaće se Gospodu, uzveseliće se spasenju Njegovom. Sve će kosti moje reći: Gospode, (Gospode), ko je sličan Tebi? Koji izbavljaš siromaha iz ruke jačih od njega, i sirotu i ubogog od grabitelja njihovih. Ustaše na me svedoci nepravedni, ono što ne znađah pitahu me; uzvratiše mi zla za dobra, i bezplodnost (učiniše) duši mojoj. A ja, kada mi oni dosađivahu, odevah se u vreću (žalosti) i postom smiravah dušu moju, i molitva moja u nedra moja vratiće se. Kao bližnjem, kao bratu našem, tako ugađah; kao plačući i setujući, tako se smiravah. A (oni) protiv mene veseliše se i okupiše, sabraše na me udarce, i ne znadoh (zašto); razdeljuju me, i ne biše ganuti (da prestanu). Iskušavahu me, rugaše mi se porugom, škrgutahu na me zubima svojim. Gospode, kada ćeš pogledati? Povrati dušu moju od zlodejstva njihovog, od lavova jedinicu moju. Ispovedaću Ti se u crkvi velikoj, u narodu mnogom hvaliću Te. Neka se ne poraduju nada mnom koji mi neprijateljuju nepravedno, koji me mrze uzalud i namiguju očima. Jer meni govoriše mirne (stvari), a s gnjevom lukavstva zamišljahu. I raširiše na me usta svoja, i rekoše: dobro! dobro! videše oči naše. Video si, Gospode, ne prećuti; Gospode, ne odstupi od mene. Ustani, Gospode, i pohitaj na sud moj, Bože moj i Gospode moj, na parbu moju. Sudi me, Gospode, po pravdi Tvojoj, Gospode Bože moj, i neka se ne poraduju zbog mene. Neka ne kažu u srcu svome: dobro! dobro! duši našoj; niti da kažu: Progutasmo ga! Neka se postide i posrame ujedno koji se raduju zlu mome; neka se obuku u stid i sramotu koji su nadamnom velerečivi. Neka se raduju i vesele koji hoće pravdu moju, i neka kažu zauvek: Neka se veliča Gospod! oni koji hoće mir sluzi Tvome. I jezik moj poučavaće se pravdi Tvojoj, sav dan pohvali Tvojoj.

 

Psalam 108.

Čtec: Bože, hvalu moju ne prećuti; jer usta grešnička i usta lukavoga otvoriše se na me, govoriše protiv mene jezikom lažljivim, i rečima mržnje opkoliše me, i ratovahu na mene uzalud. Umesto da me vole, oklevetaše me, a ja se molih (Tebi); i postaviše protiv mene zla umesto dobara, i mržnju umesto ljubavi moje. Postavi na njega grešnika, i đavo nek stane s desna njega; kada mu se bude sudilo, neka izađe osuđen, i molitva njegova da bude na greh. Neka dani njegovi budu malobrojni, i dostojanstvo njegovo da uzme drugi. Neka sinovi njegovi budu siročad, i žena njegova udovica; pokrenuti sinovi njegovi nek se presele, i neka prose, nek su izgnani iz domova svojih. Da (mu) traži zajmodavac sve što je njegovo, i da razgrabe tuđinci trudove njegove; neka mu nema zaštitnika, niti da ima milujućeg siročadi njegove; nek budu deca njegova za pogubljenje, u jednom naraštaju nek se uništi ime njegovo. Da se spomene bezakonje otaca njegovih pred Gospodom, i greh matere njegove da se ne očisti. Nek budu svagda pred Gospodom, i da uništi sa zemlje spomen njihov; jer se ne setiše da učine milost, i proganjaše čoveka ubogog i siromaha i potištenoga srcem, da (ih) ubiju. I zavole prokletstvo, i doći će mu; i ne htede blagoslov, i udaljiće se od njega. I obuče prokletstvo kao odelo, i uđe kao voda u utrobu njegovu, i kao ulje u kosti njegove. Neka mu bude kao odeća koju će odenuti, i kao pojas kojim će zauvek opasati se. Ovo je plata od Gospoda onima koji me klevetaju, i koji govore zlo protiv duše moje. A Ti Gospode, Gospode, učini sa mnom milost radi Imena Tvoga, jer je dobra milost Tvoja. Izbavi me, jer sam siromah i ubog, i srce se moje potrese u meni; kao senka kada se skloni, iščezoh, istresoh se kao skakavci. Kolena moja iznemogoše od posta, i telo se moje izmeni jeleja radi. I ja postadoh poruga njima; videvši me, klimahu glavama svojim. Pomozi mi, Gospode Bože moj, i spasi me po milosti Tvojoj; i neka poznaju da je ovo ruka Tvoja i Ti si, Gospode, učinio to. Proklinjaće oni, a Ti ćeš blagosiljati; oni koji ustaju na me nek se posrame, a sluga Tvoj obradovaće se. Neka se klevetnici moji obuku u sramotu, i neka se ogrnu kao ogrtačem sramotom svojom. Ispovedaću se Gospodu veoma ustima mojim i usred mnogih hvaliću Ga, jer stade s desne strane ubogoga, da spase od gonitelja dušu moju.

 

Psalam 50.

Čtec: Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Svojoj i po obilnom milosrđu Svom očisti bezakonje moje. Operi me dobro od bezakonja moga, i od greha moga očisti me. Jer bezakonje svoje ja znam, i greh je moj stalno preda mnom. Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih, a Ti si pravedan u rečima Svojim i čist u sudu Svome. Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja. Gle, istinu ljubiš, i javljaš mi nepoznatosti i tajne svemudrosti Svoje. Pokropi me isopom, i očistiću se; umij me, i biću belji od snega. Daj mi da slušam radost i veselje, da se prenu kosti potrvene. Odvrati lice Svoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja očisti. Srce čisto sagradi u meni, Bože, i Duh prav obnovi u meni. Ne odgurni me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Daj mi radost spasenja Tvoga, i duhom vladalačkim učvrsti me. Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i bezbožnici će se obratiti k Tebi. Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga; obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj. Gospode, otvori usta moja, i ona će kazivati slavu Tvoju. Jer da si hteo žrtve, ja bih Ti prineo; za žrtve paljenice ne mariš. Žrtva je Bogu duh skrušen; srce skrušeno i smerno Bog neće odbaciti. Po dobroti Svojoj, Gospode, čini dobro Sionu, i neka se podignu zidovi jerusalimski. Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; tada će metati na žrtvenik Tvoj teoce.

 

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Aliluja, aliluja, aliluja. Slava Tebi, Bože. (Triput, prekrstimo se i uz poklon svaki put)

Gospode, pomiluj. (Triput)

Čtec: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

 

Tropar, 6. glas

Pojci: Gospode, Živote svih, osudiše Te Judeji na smrt; koji pomoću štapa pređoše peške Crveno more, na Krst Te prikovaše; i koji iz kamena med sisahu, žuč Tebi prineše. No dragovoljno si sve pretrpeo, da nas oslobodiš od robovanja neprijatelju; Hriste Bože, slava Tebi.

Čtec: I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Bogorodičan

Pojci: Bogorodice, Ti si vinograd istiniti, koja si proizvela plod života. Tebi se molimo, moli se, Vladičice, sa Apostolima i svima Svetima, da budu pomilovane duše naše.

 

Stihire samoglasne, 8. glas

Pojci: Straha radi Judejskog, prijatelj tvoj i bližnji Petar, odreče se Tebe, Gospode, i ridajući ovako vapijaše: Suze moje ne prećuti, jer rekoh, Milosrdni, da ću veru sačuvati, i ne sačuvah. I naše pokajanje, tako primi, i pomiluj nas.

Stih: Reči moje čuj Gospode, i razumi viku moju.

Pojci: Pre časnoga Krsta tvoga, dok se vojnici rugahu Tebi, Gospode, umne sile se užasavahu. Jer si poneo venac poruge, Ti koji si zemlju živopisao cvećem; i haljinu srama si obukao, Ti koji oblacima zaodevaš nebo; jer takvim staranjem, poznade se tvoje milosrđe, Hriste. Velika je tvoja milost, slava Tebi.

Stih: Počuj glas molitve moje, care moj i Bože moj.

Pojci: Pre časnoga Krsta tvoga, dok se vojnici rugahu Tebi, Gospode, umne sile se užasavahu. Jer si poneo venac poruge, Ti koji si zemlju živopisao cvećem; i haljinu srama si obukao, Ti koji oblacima zaodevaš nebo; jer takvim staranjem, poznade se tvoje milosrđe, Hriste. Velika je tvoja milost, slava Tebi.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

 

Stihire, 5. glas

Pojci: Vučen na Krst, ovako si govorio Gospode: Za koje delo hoćete da me razapnete, Judeji? Jer raslabljene vaše učvrstih? Što mrtve kao od sna podigoh? Krvotočivu iscelih, a Hananejku pomilovah? Za koje delo hoćete da me ubijete, Judeji? No ugledaćete, bezakonici, Hrista, koga sada probadate.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Pojci: Vučen na Krst, ovako si govorio Gospode: Za koje delo hoćete da me razapnete, Judeji? Jer raslabljene vaše učvrstih? Što mrtve kao od sna podigoh? Krvotočivu iscelih, a Hananejku pomilovah? Za koje delo hoćete da me ubijete, Judeji? No ugledaćete, bezakonici, Hrista, koga sada probadate.

 

Čitanje iz Proroštva

Đakon (Sveštenik): Premudrost! Pazimo!

Čtec: Prokimen, glas četvrti: Jer sam ja na rane gotov, i stradanje je moje stalno preda mnom.

Pojci: Jer sam ja na rane gotov, i stradanje je moje stalno preda mnom.

Čtec, stih: Gospode, nemoj me jarošću tvojom izobličiti, niti me gnevom tvojim kazniti.

Pojci: Jer sam ja na rane gotov, i stradanje je moje stalno preda mnom.

Čtec: Jer sam ja na rane gotov.

Pojci: I stradanje je moje stalno preda mnom.

Đakon (Sveštenik): Premudrost!

Čtec: Čitanje iz Proroštava Isaije [Isaija 50, 4-11].

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Čtec: Gospod Gospod dade mi jezik učen da umijem progovoriti zgodnu riječ umornom; budi svako jutro, budi mi uši, da slušam kao učenici. Gospod Gospod otvori mi uši, i ja se ne protivih, ne odstupih natrag. Leđa svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me čupahu; ne zaklonih lica svojega od ruga ni od zapljuvanja. Jer mi Gospod Gospod pomaže, zato se ne osramotih, zato stavih čelo svoje kao kremen, i znam da se neću postidjeti. Blizu je onaj koji me pravda; ko će se preti sa mnom? stanimo zajedno; ko je suparnik moj? neka pristupi k meni. Gle, Gospod Gospod pomagaće mi: ko će me osuditi? Gle, svi će oni kao haljina ovetšati, moljac će ih izjesti. Ko se među vama boji Gospoda i sluša glas sluge njegova? Ko hodi po mraku i nema vidjela, neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svojega. Gle, svi koji ložite oganj, i opasujete se iskrama, idite u svjetlosti ognja svojega i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ćete ležati.

 

Čitanje iz Apostola

Đakon (Sveštenik): Premudrost!

Čtec: Čitanje iz Poslanice Rimljanima svetoga apostola Pavla [Rimljanima 5:6-10].

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Čtec: Braćo, Hristos, još dok bjesmo nemoćni, umrije u određeno vrijeme za bezbožnike. Jer jedva će ko umrijeti za pravednika; a za dobroga možda bi se ko i usudio da umre. Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer još dok bijasmo grješnici, Hristos umrije za nas. Mnogo ćemo, dakle, prije biti kroz njega spaseni od gnjeva sada kada smo opravdani krvlju njegovom. Jer kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina njegova, mnogo ćemo se prije, već pomireni, spasti životom njegovim.

Sveštenik: Mir tebi.

Čtec: I duhu tvome.

 

Evanđelje

Đakon (Sveštenik): Premudrost, smerno stojmo, čujmo sveto Evanđelje.

Sveštenik: Mir svima.

Pojci: I duhu tvome.

Sveštenik: Čitanje svetog Evanđelja od Marka [Marko 15:16-41].

Pojci: Slava Tvojim Svetim Stradanjima, Gospode, slava Tebi.

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Sveštenik: U vreme ono, vojnici odvedoše Isusa unutra u dvorište u takozvani pretorijum, i sazvaše svu četu vojnika. I obukoše mu purpurni ogrtač, i opletavši trnov vijenac staviše na njega. I stadoše ga pozdravljati: Zdravo, care judejski! I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na njega, i padajući na koljena klanjahu mu se. I kad mu se narugaše, svukoše s njega purpurni ogrtač, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše da ga razapnu. I natjeraše jednoga prolaznika, Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iđaše iz polja, da ponese krst njegov. I dovedoše ga na mjesto Golgotu, što znači: Mjesto lobanje. I davaše mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. I kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacajući kocku za njih ko će šta uzeti. A bijaše čas treći, i razapeše ga. I bješe natpis njegove krivice napisan: Car judejski. I s njim raspeše dva razbojnika, jednoga s desne, a jednoga s lijeve strane njemu. I ispuni se Pismo koje govori: I uvrstiše ga među bezakonike. I prolaznici huljahu na njega, mašući glavama svojim i govoreći: Ua! Ti što hram razvaljuješ i za tri dana sagrađuješ, Spasi samoga sebe i siđi s krsta! Tako i prvosveštenici s književnicima rugahu se, govoreći jedan drugome: Druge spase, a sebe ne može da spase. Hristos, car Izrailjev, neka siđe sada s krsta da vidimo, pa ćemo mu vjerovati. I oni što bijahu s njim razapeti vrijeđahu ga. A kada nastade šesti čas, bi tama po svoj zemlji do časa devetoga. I u deveti čas povika Isus iz svega glasa govoreći: Eloi, Eloi, lima savahtani? što znači: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio? I neki od onih što stajahu ondje čuvši to govorahu: Eno zove Iliju. A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga govoreći: Ostavite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine. I Isus povika iz sveg glasa i izdahnu. I zavjesa hramovna razdrije se na dvoje odozgo do dolje. A kad vidje kapetan koji stajaše prema njemu da tako uzviknuvši izdahnu, reče: Zaista čovjek ovaj Sin Božiji bješe. A bijahu tu i žene gledajući izdaleka, među kojima bješe i Marija Magdalina i Marija mati Jakova Maloga i Josije, i Salomija. Koje i kad on bješe u Galileji iđahu za njim i služahu mu; i mnoge druge i koje bijahu došle s njim u Jerusalim.

Pojci: Slava Tvome dugotrpljenju, Gospode, slava Tebi.

 

Čtec: Gospod Bog blagosloven, blagosloven, Gospod svakog dana, pohitaće nama Bog spasenja naših, Bog koji spasava.

 

Čtec: Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

Sveštenik: Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek u vekove vekova.

Čtec: Amin.

 

Kondak, 8. glas

Pojci: Hodite svi da pevamo, Onoga koji se nas radi raspeo, jer Njega vide Marija na drvetu, i govoraše: ako i Krst trpiš, Ti si Sin i Bog moj.

Čtec: Gospode pomiluj. (40 puta)

 

Molitva časova

Čtec: Ti kome se u svako vreme i svakog časa na nebu i na zemlji klanjaju i slavoslove, Hriste Bože, dugotrpeljivi, mnogomilostivi, mnogomilosrdni, koji pravednike ljubiš i grešnike miluješ, koji sve zoveš na spasenje obećanjem budućih dobara. Ti Sam Gospode, primi u ovaj čas i naše molitve, i upravi život naš ka zapovestima tvojim. Duše naše osveti, tela očisti, pomisli ispravi, misli očisti, i izbavi nas od svake žalosti, zla i bolova. Ogradi nas svetim tvojim anđelima, da pukovima njihovim čuvani i vođeni, dostignemo u jedinstvo vere i u poznanje nepristupne slave tvoje, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.

 

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Časniju od Heruvima i neuporedivo slavniju od Serafima, tebe što Boga Reč neporočno rodi, suštu Bogorodicu veličamo.

Imenom Gospodnjim blagoslovi, oče (sveti vladiko).

Sveštenik: Bože smiluj se na nas i blagoslovi nas, obasjaj nas svetlošću lica tvoga i pomiluj nas.

Pojci: Amin.

 

Molitva

Čtec: Vladiko Bože, Oče Svedržitelju, Gospode Sine Jedinorodni, Isuse Hriste i Sveti Duše, jedno Božanstvo, jedna Silo, pomiluj me grešnoga, i kako god znaš, spasi me nedostojnog slugu tvoga; jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.

 

  

ČAS ŠESTI

 

Čtec:

Hodite, poklonimo se Caru našem Bogu.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo Hristu, Caru našem Bogu.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo samome Hristu, Caru i Bogu našem.

I tri poklona.

 

Psalam 53.

Čtec: Bože, u Ime Tvoje spasi me, i silom Tvojom sudi mi. Bože, usliši molitvu moju, čuj reči usta mojih. Jer tuđinci ustadoše na me, i silnici zatražiše dušu moju, i ne postaviše Boga pred sobom. Jer, gle, Bog mi pomaže, i Gospod je zastupnik duši mojoj. Uzvrati zla neprijateljima mojim, istinom Tvojom istrebi ih. Dobrovoljno ću žrtvovati Tebi, ispovedaću se Imenu Tvome, Gospode, jer je dobro. Jer si me izbavio od svake nevolje; i na neprijatelje moje pogleda oko moje.

 

Psalam 139.

Čtec: Izbavi me, Gospode, od čoveka zloga, od muža nepravednog oslobodi me. Koji smisliše nepravdu u srcu, vas dan spremahu ratove. Izoštriše jezik svoj kao u zmije, otrov aspidin je pod usnama njihovim. Sačuvaj me, Gospode, od ruke grešnika, od ljudi nepravednih izbavi me, koji smisliše da sapletu korake moje. Skriše gordeljivci zamku meni, i užadima razapeše mrežu nogama mojim, pri stazi mi postaviše sablazni. Rekoh Gospodu: Bog moj Ti jesi. Usliši, Gospode, glas moljenja moga. Gospode, Gospode, Silo spasenja moga, osenio si glavu moju u dan rata. Ne predaj me, Gospode, od želje moje grešniku; smisliše (zlo) protiv mene; ne napusti me, da se ne preuznesu. Glava (otrova) okruženja njihovog, muka usta njihovih pokriće ih. Pašće na njih živo ugljevlje; ognjem ćeš ih oboriti, u nesrećama neće izdržati. Čovek jezičav neće uspeti na zemlji, čoveka nepravednog zla će uloviti u propast. Poznadoh da će Gospod učiniti sud siromasima, i pravdu ubogima. Ali će pravedni ispovedati i slaviti Ime Tvoje, i pravi će se nastaniti pred licem Tvojim.

 

Psalam 90.

Čtec: Koji živi u pomoći Višnjega, pod krovom Boga Nebeskoga nastaniće se. Reći će Gospodu: Zastupnik moj jesi Ti, i utočište moje, Bog moj, i uzdaću se u Njega. Jer će te On izbaviti od zamke lovačke, i od reči metežne. Plećima Svojim zakloniće te, i pod krilima Njegovim nadaćeš se; kao oružjem okružiće te istina Njegova. Nećeš se bojati straha noćnoga, od strele koja leti po danu, od stvari koja prohodi u tami, od susreta i demona podnevnoga. Pašće pored tebe hiljada, i deset hiljada s desne strane tebi, a tebe se neće dotaći; ipak ćeš očima svojim sagledati, i rasplatu grešnika videćeš. Jer si Ti, Gospode, nadanje moje; Višnjega si postavio za utočište svoje. Neće te zlo dotaći, i udarac se neće približiti stanu tvome. Jer će Anđelima Svojim zapovediti za tebe, da te sačuvaju na svim putevima tvojim. Na ruke će te uzeti, da se ne spotakne noga tvoja o kamen. Na aspidu i zmiju otrovnu nastupaćeš, i zgazićeš lava i zmaja. Jer se na Mene pouzdao, i izbaviću ga; pokriću ga, jer je poznao Ime Moje. Prizvaće Me, i uslišaću ga; sa njime ću biti u nevolji, izbaviću ga, i proslaviću ga. Dugim danima (života) ispuniću ga, i pokazaću mu spasenje Moje.

 

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Aliluja, aliluja, aliluja. Slava Tebi, Bože. (Triput, prekrstimo se i uz poklon svaki put)

Gospode, pomiluj. (Triput)

Čtec: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

 

Tropar, 2. glas

Pojci: Izvršio si spasenje, posred zemlje, Hriste Bože, raširio si na Krstu tvoje prečiste ruke, sabirajući sve narode, koji viču: Gospode, slava Tebi.

Čtec: I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Bogorodičan

Pojci: Zato što nemamo smelost zbog mnoštva grehova naših, Ti, Bogorodice Djevo, moli od Tebe Rođenoga, jer mnogo može molitva Matere prema milosrđu Vladike. Ne previdi, Svečista, molbe nas grešnih, jer je milostiv, i moćan da spase, Onaj koji je izvoleo da postrada za nas.

 

Stihire samoglasne, 8. glas

Pojci: Ovo govori Gospod Judejcima: Narode moj, šta ti učinih, ili čime ti dosadih? Slepce tvoje prosvetlih, gubavce tvoje očistih, čoveka koji ležaše na odru podigoh. Narode moj, šta ti učinih, i čime mi uzvrati? Umesto mane – žuč, umesto vode – ocat, umesto da me volite – na krst me prikovaste. Neću više podnositi, no pozvaću moje narode i oni će me proslaviti sa Ocem i Duhom, i ja ću im darovati život večni.

Stih: Dadoše mi za hranu žuč, i u žeđi mojoj napojiše me octom.

Pojci: Zakonodavci Izrailjevi Judeji i fariseji, skup Apostola viče k vama; Evo Hrama kojega vi razoriste; evo Jagnjeta koje vi raspeste i grobu, predadoste; no vlašću svojom vaskrse. Ne varajte se, Judeji, jer to je Onaj koji je u moru spasao, i u pustinji hranio. On je život, i svetlost, i mir sveta.

Stih: Spasi me Bože, jer dođoše vode do duše moje.

Pojci: Zakonodavci Izrailjevi Judeji i fariseji, skup Apostola viče k vama; Evo Hrama kojega vi razoriste; evo Jagnjeta koje vi raspeste i grobu, predadoste; no vlašću svojom vaskrse. Ne varajte se, Judeji, jer to je Onaj koji je u moru spasao, i u pustinji hranio. On je život, i svetlost, i mir sveta.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

 

Stihire, 5. glas

Pojci: Hodite, hristonosni narodi, vidimo šta je ugovorio Juda izdajnik, sa sveštenicima bezakonim protiv Spasa našega. Danas su učinili zaslužnim smrti besmrtnog Logosa, i Pilatu predavši, na mestu Lobanje razapeli. I ovo stradajući, Spas naš, vikaše govoreći: Otpusti im, Oče, greh ovaj, da bi razumeli narodi, moje iz mrtvih Vaskrsenje.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Pojci: Hodite, hristonosni narodi, vidimo šta je ugovorio Juda izdajnik, sa sveštenicima bezakonim protiv Spasa našega. Danas su učinili zaslužnim smrti besmrtnog Logosa, i Pilatu predavši, na mestu Lobanje razapeli. I ovo stradajući, Spas naš, vikaše govoreći: Otpusti im, Oče, greh ovaj, da bi razumeli narodi, moje iz mrtvih Vaskrsenje.

 

Čitanje iz Proroštva

Đakon (Sveštenik): Premudrost! Pazimo!

Čtec: Prokimen, glas četvrti: Gospode, Gospode naš, kako je divno ime tvoje po svoj zemlji.

Pojci: Gospode, Gospode naš, kako je divno ime tvoje po svoj zemlji.

Čtec, stih: Jer se uznese krasota tvoja iznad nebesa.

Pojci: Gospode, Gospode naš, kako je divno ime tvoje po svoj zemlji.

Čtec: Gospode, Gospode naš.

Pojci: Kako je divno ime tvoje po svoj zemlji.

Đakon (Sveštenik): Premudrost!

Čtec: Čitanje iz Proroštava Isaije [Isaija 52:13 – 54:1].

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Čtec: Gle, sluga će moj biti srećan, podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se. Kako se mnogi začudiše tebi, što bijaše nagrđen u licu mimo svakoga čovjeka, i u stasu mimo sinove čovječije, tako će opet udiviti mnoge narode, carevi će pred njim zatisnuti usta svoja, jer će vidjeti što im nije kazivano i razumjeće što nijesu slušali. Ko vjerova propovijedanju našemu, i mišica Gospodnja kome se otkri? Jer izniče pred njim kao šibljika, i kao korijen iz suhe zemlje; ne bi obličja ni ljepote u njega; i vidjesmo ga, i ne bješe ništa na očima, čega radi bismo ga poželjeli. Prezren bješe i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za što ne uzimasmo. A on bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči. Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas. Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striže ne otvori usta svojih. Od tjeskobe i od suda uze se, a rod njegov ko će iskazati? jer se istrže iz zemlje živijeh i za prijestupe naroda mojega bi ranjen. Odrediše mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatijem, jer ne učini nepravde, niti se nađe prijevara u ustima njegovijem. Ali Gospodu bi volja da ga bije, i dade ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za grijeh, vidjeće natražje, produljiće dane, i što je Gospodu ugodno napredovaće njegovom rukom. Vidjeće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova. Zato ću mu dati dio za mnoge, i sa silnima će dijeliti plijen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grijehe mnogih, i za zločince se moli. Veseli se, nerotkinjo koja ne rađaš, zapjevaj i poklikni ti, koja ne trpiš muka od porođaja, jer pusta ima više djece nego li ona koja ima muža, veli Gospod.

 

Čitanje iz Apostola

Đakon (Sveštenik): Premudrost!

Čtec: Čitanje iz Poslanice Jevrejima svetoga apostola Pavla [Jevrejima 2:11-18].

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Čtec: Braćo, i Onaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju svi su od jednoga; zato se ne stidi da ih naziva braćom, govoreći: Objaviću Ime tvoje braći svojoj, usred sabora pjesmom ću te veličati. I opet: Ja ću se uzdati u Njega. I opet: Evo ja i djeca koju mi dade Bog. A pošto ta djeca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udjela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola. I da izbavi one koji iz straha od smrti cijeloga života bijahu krivci za svoje robovanje. Jer, zaista se ne prisajedini anđelima, nego se prisajedini sjemenu Avramovu. Stoga je trebalo da u svemu bude podoban braći, da bi bio milostiv i vjeran prvosveštenik u službi Bogu, kako bi očistio grijehe naroda. Jer pošto je i sam stradao budući kušan, zato može pomoći onima koji bivaju kušani.

Sveštenik: Mir tebi.

Čtec: I duhu tvome.

 

Evanđelje

Đakon (Sveštenik): Premudrost, smerno stojmo, čujmo sveto Evanđelje.

Sveštenik: Mir svima.

Pojci: I duhu tvome.

Sveštenik: Čitanje svetog Evanđelja od Luke [Luka 23:32-49].

Pojci: Slava Tvojim Svetim Stradanjima, Gospode, slava Tebi.

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Sveštenik: U vreme ono, vođahu sa Isusom i druga dva zločinca sa njim da pogube. I kada dođoše na mjesto zvano Lobanja, ondje razapeše njega i zločince, jednoga s desne strane a drugoga s lijeve. A Isus govoraše: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine! I dijeleći haljine njegove bacahu kocku. I narod stajaše gledajući. A i starješine rugahu mu se s njima govoreći: Druge spase, neka spase i sebe, ako je on Hristos, izabranik Božiji. A i vojnici mu se rugahu, pristupahu i davahu mu ocat. I govorahu: Ako si ti car judejski, spasi samog sebe! A bijaše nad njim i natpis napisan slovima jelinskim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski. A jedan od obješenih zločinaca huljaše na njega govoreći: Ako si ti Hristos, spasi sebe i nas! A drugi odgovorivši ukoravaše ga govoreći: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako? A mi smo pravedno osuđeni, jer primamo po svojim djelima kao što smo zaslužili; a on nikakva zla ne učini. I reče Isusu: Sjeti me se, Gospode, kada dođeš u Carstvu svome. I reče mu Isus: Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju. A bijaše oko šestoga časa, i tama bi po svoj zemlji do časa devetoga. I pomrča sunce, i zavjesa hramovna razdrije se napola. I povikavši Isus iz svega glasa reče: Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu. A kad vidje kapetan šta se dogodi, proslavi Boga govoreći: Zaista ovaj čovjek bješe pravednik. I sav narod koji se bijaše skupio da gleda ovaj prizor, kad vidje šta bi, vrati se bijući se u prsa. A stajahu izdaleka svi poznanici njegovi i žene koje ga pratiše iz Galileje, posmatrajući ovo.

Pojci: Slava Tvome dugotrpljenju, Gospode, slava Tebi.

 

Čtec: Neka nas brzo preteknu milosti tvoje Gospode, jer veoma osiromašismo. Pomozi nam, Bože, Spasitelju naš, slave radi imena tvoga. Gospode, izbavi nas i očisti grehe naše imena tvoga radi.

 

Čtec: Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

Sveštenik: Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek u vekove vekova.

Čtec: Amin.

 

Kondak, 8. glas

Pojci: Hodite svi da pevamo, Onoga koji se nas radi raspeo, jer Njega vide Marija na drvetu, i govoraše: ako i Krst trpiš, Ti si Sin i Bog moj.

Čtec: Gospode pomiluj. (40 puta)

 

Molitva časova

Čtec: Ti kome se u svako vreme i svakog časa na nebu i na zemlji klanjaju i slavoslove, Hriste Bože, dugotrpeljivi, mnogomilostivi, mnogomilosrdni, koji pravednike ljubiš i grešnike miluješ, koji sve zoveš na spasenje obećanjem budućih dobara. Ti Sam Gospode, primi u ovaj čas i naše molitve, i upravi život naš ka zapovestima tvojim. Duše naše osveti, tela očisti, pomisli ispravi, misli očisti, i izbavi nas od svake žalosti, zla i bolova. Ogradi nas svetim tvojim anđelima, da pukovima njihovim čuvani i vođeni, dostignemo u jedinstvo vere i u poznanje nepristupne slave tvoje, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.

 

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Časniju od Heruvima i neuporedivo slavniju od Serafima, tebe što Boga Reč neporočno rodi, suštu Bogorodicu veličamo.

Imenom Gospodnjim blagoslovi, oče (sveti vladiko).

Sveštenik: Bože smiluj se na nas i blagoslovi nas, obasjaj nas svetlošću lica tvoga i pomiluj nas.

Pojci: Amin.

 

Molitva

Čtec: Bože i Gospode sila, i Tvorče svake tvari, koji si zbog milosrđa neuporedive milosti tvoje, Tvog Jedinorodnog Sina, Gospoda našega Isusa Hrista, nizposlao na spasenje roda našega, i Časnim Krstom njegovim poderao spisak grehova naših, i njime pobedio načala i vlasti tame. Ti sam, Vladiko Čovekoljubče, primi i od nas grešnih blagodarstvene ove i prozbene molitve, i izbavi nas od svakog pagubnog i mračnog greha i svih vidljivih i nevidljivih neprijatelja koji traže da nam naude. Prikuj za strah tvoj tela naša i ne daj da se srca naša priklone rečima ili pomislima rđavim, nego ljubavlju tvojom rani duše naše, da bi uvek gledajući k Tebi, i vođeni svetlošću koja je od Tebe, posmatrajući Tebe nepristupnu i večnu svetlost, neprestano ispovedanje i blagodarenje uznosili Tebi, bespočetnom Ocu, sa Jedinorodnim Tvojim Sinom, i svesvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

  

ČAS DEVETI

 

Čtec:

Hodite, poklonimo se Caru našem Bogu.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo Hristu, Caru našem Bogu.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo samome Hristu, Caru i Bogu našem.

I tri poklona.

 

Psalam 68.

Čtec: Spasi me, Bože, jer dođoše vode do duše moje. Upadoh u blato duboko, i nema dna; dođoh u dubine morske, i bura potopi me. Umorih se vičući, promuknu grlo moje, iščileše oči moje od nadanja na Boga moga. Umnožiše se većma od vlasi glave moje oni koji me mrze uzalud; osnažiše se neprijatelji moji, oni koji me progone nepravedno; ono što ne uzimah, to vraćah. Bože, Ti si poznao bezumlje moje, i pregrešenja moja od Tebe se ne skriše. Neka se ne posrame zbog mene oni koji strpljivo čekaju Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama; niti da se postide zbog mene oni koji Te traže, Bože Izrailjev. Jer radi Tebe podnošah ruganje, stid pokri lice moje. Otuđen postadoh braći svojoj, i stranac sinovima matere moje. Jer revnost za dom Tvoj izjede me, i ruganja onih koji Tebe ruže padoše na mene. I pokrih postom dušu moju, i postadoh sebi za porugu. I uzeh za odeću moju vreću, i postadoh njima za priču. Nada mnom uživahu oni što sede na vratima, i o meni pevahu vinopije. A ja molitvom svojom (hitah) k Tebi Gospode; vreme je blagovoljenja, Bože, u mnoštvu milosti Tvoje; usliši me, u istini spasenja Tvoga. Spasi me od blata, da ne potonem; da se izbavim od onih koji me mrze, i od voda dubokih. Da me ne potopi bura vodena, niti da me proguta bezdan, niti da bunar zatvori nada mnom usta svoja. Usliši me, Gospode, jer je blaga milost Tvoja; po mnoštvu milosrđa Tvoga pogledaj na me. Ne odvrati lice Tvoje od sluge Tvoga, jer sam žalostan, brzo me usliši. Pogledaj na dušu moju, i izbavi je; radi neprijatelja mojih izbavi me. Jer Ti znaš porugu moju, i posramljenje moje, i stid moj; pred Tobom su svi tlačitelji moji. Uvredu očekivaše duša moja i muku; i očekivah sažaljivača, i ne beše (ga), i tešitelja, i ne nađoh (ga). I dadoše mi za hranu žuč, i u žeđi mojoj napojiše me octom. Neka bude trpeza njihova pred njima za zamku, i za uzvraćaj, i za sablazan. Neka se pomrače oči njihove da ne gledaju, i leđa njihova zauvek poguri; izlij na njih gnjev Tvoj, i jarost gnjeva Tvoga neka ih snađe. Neka bude dvor njihov pust, i u naseljima njihovim neka ne bude stanovnika. Jer onoga koga si Ti ranio, oni proganjahu, i na bol rana mojih (bol) dodavahu. Dodaj bezakonje na bezakonje njihovo, i da ne uđu u pravdu Tvoju. Nek budu izbrisani iz knjige živih, i sa pravednima neka se ne zapišu. Siromah i bolnik ja jesam; spasenje Tvoje, Bože, neka me prihvati. Hvaliću Ime Boga moga sa pesmom, veličaću Ga u pohvali; i (to) će ugodno biti Bogu većma od mlada teleta, koje izrasta rogove i papke. Vidite siromasi, i obradujte se; tražite Boga, i živa će biti duša vaša. Jer usliša Gospod uboge, i sužnje Svoje ne ponizi. Neka Ga hvale nebesa i zemlja, more i sve što se u njima kreće. Jer će Bog spasiti Sion, i izgradiće se gradovi Judeje. I nastaniće se tamo, i naslediće je (narod Tvoj); i seme slugu Tvojih posedovaće je, i koji ljube Ime Tvoje nastaniće se u njoj.

 

Psalam 69.

Čtec: Bože, na pomoć moju pazi; Gospode, da mi pomogneš pohitaj. Neka se postide i posrame koji traže dušu moju; neka se vrate natrag, i nek se posrame koji mi hoće zala; da se povrate odmah postiđeni, koji mi govore: dobro, dobro! Neka se obraduju i uzvesele zbog Tebe svi koji te traže, Gospode, i da govore svagda oni što ljube spasenje Tvoje: Da se uzveliča Gospod! A ja sam ništ i ubog, Bože, pomozi mi. Pomoćnik moj i Izbavitelj moj jesi Ti, Gospode, ne zakasni.

 

Psalam 85.

Čtec: Prikloni, Gospode, uho Tvoje, i usliši me, jer sam ja siromah i ubog. Sačuvaj dušu moju, jer sam prepodoban; spasi slugu Tvoga, Bože moj, koji se uzda u Tebe. Pomiluj me, Gospode, jer Tebi vapim sav dan. Uzveseli dušu sluge Tvoga, jer Tebi, Gospode, podigoh dušu svoju. Jer si Ti, Gospode, dobar i snishodljiv, i mnogomilostiv svima koji Te prizivaju. Čuj, Gospode, molitvu moju, i pazi na glas moljenja moga. U dan žalosti moje zavapih k Tebi, jer si me uslišio. Nema sličnoga Tebi među bogovima, Gospode, i nema (dela) po delima Tvojim. Svi narodi koje si stvorio, doći će i pokloniće se pred Tobom, Gospode, i proslaviće Ime Tvoje. Jer si Ti Veliki i činiš čudesa, Ti si Bog Jedini (Veliki). Uputi me, Gospode, putem Tvojim i poći ću u istini Tvojoj. Da se obraduje srce moje da se boji Imena Tvoga. Ispovedaću Te i hvaliti Gospode Bože moj, svim srcem svojim, i slaviću Ime Tvoje do veka, jer je milost Tvoja velika na meni, i izbavio si dušu moju od pakla najdubljega. Bože, bezakonici ustadoše na me, i skup silnika tražaše dušu moju, i ne postaviše Tebe pred sobom. A Ti, Gospode Bože moj, milosrdan si i milostiv, dugotrpeljiv i mnogomilostiv i istinit. Pogledaj na me i pomiluj me; daj snagu sluzi Tvome, i spasi sina sluškinje Tvoje. Učini sa mnom znamenje na dobro, i da vide oni koji me mrze, i postide se; jer si Ti, Gospode, pomogao mi, i utešio si me.

Učini sa mnom znamenje na dobro, i da vide oni koji me mrze, i postide se; jer si Ti, Gospode, pomogao mi, i utešio si me.

 

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Aliluja, aliluja, aliluja. Slava Tebi, Bože. (Triput, prekrstimo se i uz poklon svaki put)

Gospode, pomiluj. (Triput)

Čtec: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

 

Tropar, 8. glas

Pojci: Videći razbojnik Gospodara života na krstu viseća, govoraše: Kad On ne bi bio Bog ovaploćeni, koji je sa nama razapet, ne bi sunce zrake svoje sakrilo, niti bi zemlja dršćući se tresla. No Ti, Gospode, koji sve trpiš, seti me se, u Carstvu tvome.

Čtec: I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Bogorodičan

Pojci: Ti koji si nas radi rođen od Djeve, i raspeće pretrpeo, Blagi, koji si smrću smrt razrušio, i vaskrsenje pokazao kao Bog; ne prezri one koje si sazdao rukom svojom; pokaži čovekoljublje tvoje, Milostivi; primi Bogorodicu koja Te je rodila i koja se moli za sve, i spasi Spase naš narod očajni.

 

Stihire samoglasne, 7. glas

Pojci: Užas beše gledati, Tvorca neba i zemlje na krstu obešena, sunce pomrčalo, a dan opet u noć pretvoren, i zemlju koja iz grobova vraća tela mrtvih; sa kojima se klanjamo Tebi, spasi nas.

Stih: Razdeliše haljine moje između sebe, i za haljinu moju baciše kocku.

 

Stihire, 2. glas

Pojci: Kada Te bezakonici prikovaše na krst, Gospoda Slave, vikao si k njima: Čime sam vas uvredio? ili čime prognevio? Pre mene ko vas je oslobodio od tuge? I sada šta mi uzvraćate? Zlo za dobro; za stub ognjeni, na krst me prikovaste; za oblak, grob mi iskopaste; za manu, žuč mi prinesoste; za vodu, octom me napojiste. Dakle, prizvaću neznabošce, i oni će me proslaviti, sa Ocem i Svetim Duhom.

Stih: Dadoše mi za hranu žuč, i u žeđi mojoj napojiše me octom.

Pojci: Kada Te bezakonici prikovaše na krst, Gospoda Slave, vikao si k njima: Čime sam vas uvredio? ili čime prognevio? Pre mene ko vas je oslobodio od tuge? I sada šta mi uzvraćate? Zlo za dobro; za stub ognjeni, na krst me prikovaste; za oblak, grob mi iskopaste; za manu, žuč mi prinesoste; za vodu, octom me napojiste. Dakle, prizvaću neznabošce, i oni će me proslaviti, sa Ocem i Svetim Duhom.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

 

Stihire, 6. glas

Prvo se čita pred Raspećem a onda poju pojci: Danas visi na drvetu, Onaj koji je na vodi zemlju utvrdio. (triput) Vencem od trnja se kruniše, Onaj koji je car Anđela. Lažnom porfirom ogrće se, Onaj koji je ogrnuo nebo oblacima. Šamare prima, Onaj koji je u Jordanu oslobodio Adama. Klincima bi prikovan, Ženik Crkve. Kopljem bi proboden Sin Djeve. Poklanjamo se stradanjima tvojim, Hriste. Poklanjamo se stradanjima tvojim, Hriste. Poklanjamo se stradanjima tvojim, Hriste. Pokaži nam i slavno tvoje Vaskrsenje.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Pojci: Danas visi na drvetu, Onaj koji je na vodi zemlju utvrdio. (triput) Vencem od trnja se kruniše, Onaj koji je car Anđela. Lažnom porfirom ogrće se, Onaj koji je ogrnuo nebo oblacima. Šamare prima, Onaj koji je u Jordanu oslobodio Adama. Klincima bi prikovan, Ženik Crkve. Kopljem bi proboden Sin Djeve. Poklanjamo se stradanjima tvojim, Hriste. Poklanjamo se stradanjima tvojim, Hriste. Poklanjamo se stradanjima tvojim, Hriste. Pokaži nam i slavno tvoje Vaskrsenje.

 

Čitanje iz Proroštva

Đakon (Sveštenik): Premudrost! Pazimo!

Čtec: Prokimen, glas šesti: Reče bezuman u srcu svome: nema Boga.

Pojci: Reče bezuman u srcu svome: nema Boga.

Čtec, stih: Nema ga koji čini dobro, nema ni jednoga.

Pojci: Reče bezuman u srcu svome: nema Boga.

Čtec: Reče bezuman u srcu svome.

Pojci: Nema Boga.

Đakon (Sveštenik): Premudrost!

Čtec: Čitanje iz Proroštava Jeremijinih [Jeremija 11:18-23, 12:1-5,9-11,14-15].

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Čtec: Gospod mi objavi, te znam; ti mi pokaza djela njihova. A ja bijah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znadijah da se dogovaraju na me: oborimo drvo s rodom njegovijem, i istrijebimo ga iz zemlje živijeh, da mu se ime ne spominje više. Ali, Gospode nad vojskama, sudijo pravedni, koji ispituješ bubrege i srce, daj da vidim osvetu tvoju na njima, jer tebi kazah parbu svoju. Zato ovako veli Gospod za Anatoćane, koji traže dušu tvoju govoreći: ne prorokuj u ime Gospodnje, da ne pogineš od naših ruku; zato ovako veli Gospod nad vojskama; evo, ja ću ih pohoditi: mladići će njihovi izginuti od mača, sinovi njihovi i kćeri njihove izginuće od gladi. I neće biti od njih ostatka; jer ću pustiti zlo na Anatoćane kad ih pohodim. Pravedan si, Gospode, ako bih se pravdao s tobom; ali ću progovoriti o sudovima tvojim. Zašto je put bezbožnički srećan? Zašto žive u miru svi koji čine nevjeru? Ti ih posadi, i oni se ukorijeniše, rastu i rod rađaju; ti si im blizu usta ali daleko od bubrega. Ali, Gospode, ti me poznaješ, razgledaš me i okušao si srce moje kako je prema tebi; odvuci ih kao ovce na klanje, i pripravi ih za dan kad će se ubiti. Dokle će tužiti zemlja, i trava svega polja sahnuti sa zloće onijeh koji žive u njoj? Nesta sve stoke i ptica, jer govore: ne vidi kraja našega. Kad si trčao s pješacima pa te umoriše, kako ćeš se utrkivati s konjima? I kad ti je tako u zemlji mirnoj, u koju se uzdaš, šta ćeš činiti kad ustane Jordan? Našljedstvo moje posta mi ptica grabljiva; ptice, sletite se na nju, skupite se svi zvjerovi poljski, hodite da jedete. Pastiri mnogi pokvariće moj vinograd, potlačiće dio moj, mili dio moj obratiće u golu pustoš. Obratiće ga u pustoš, opustošen plakaće preda mnom; sva će ta zemlja opustjeti, jer niko ne uzima na um. Ovako govori Gospod za sve zle susjede moje, koji diraju našljedstvo što dadoh narodu svojemu Izrailju: evo, ja ću ih počupati iz zemlje njihove, i dom Judin iščupaću ispred njih. A kad ih iščupam, opet ću se smilovati na njih, i dovješću opet svakoga njih na našljedstvo njegovo i svakoga u zemlju njegovu.

 

Čitanje iz Apostola

Đakon (Sveštenik): Premudrost!

Čtec: Čitanje iz Poslanice Jevrejima svetoga apostola Pavla [Jevrejima 10:19-31].

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Čtec: Braćo, imajući slobodu za ulazak u Svetinju krvlju Isusovom putem novim i živim, koji nam je On otvorio zavjesom, to jest tijelom svojim, i Sveštenika velikoga nad domom Božijim, pristupajmo istinitim srcem, u punoj vjeri, sa srcima očišćenim od zle savjesti i tijelom opranim vodom čistom, držimo se čvrsto u ispovijedanju nade bez kolebanja, jer je pouzdan Onaj koji je obećao; i starajmo se jedan o drugome u podsticanju na ljubav i dobra djela. Nemojmo izostajati sa skupova naših, kao što neki imaju običaj, nego se uzajamno bodrimo, i utoliko više koliko vidite da se približuje Dan onaj. Jer ako mi griješimo hotimice i poslije primljenog poznanja istine, tu više nema žrtve za grijehe, nego samo strašno očekivanje suda i jarost ognja koji će progutati protivnike. Kad neko prestupi Zakon Mojsejev, po iskazu dva ili tri svjedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko će sada težu kaznu zaslužiti onaj koji gazi Sina Božijega, i krv Zavjeta kojom je osvećen za nesvetu drži, i Duha blagodati vrijeđa? Jer znamo Onoga koji reče: Moja je osveta, ja ću uzvratiti, govori Gospod. I opet: Gospod će suditi narodu svojemu. Strašno je pasti u ruke Boga živoga.

Sveštenik: Mir tebi.

Čtec: I duhu tvome.

 

Evanđelje

Đakon (Sveštenik): Premudrost, smerno stojmo, čujmo sveto Evanđelje.

Sveštenik: Mir svima.

Pojci: I duhu tvome.

Sveštenik: Čitanje svetog Evanđelja od Jovana [Jovan 18:28 – 19:37].

Pojci: Slava Tvojim Svetim Stradanjima, Gospode, slava Tebi.

Đakon (Sveštenik): Pazimo.

 

Sveštenik: U vreme ono, povedoše Isusa od Kajafe u sudnicu. A bješe jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi oskrnavili, nego da bi mogli jesti Pashu. Onda Pilat iziđe k njima napolje i reče: Kakvu optužbu iznosite protiv ovoga čovjeka? Odgovoriše mu i rekoše: Kad on ne bi bio zločinac ne bismo ga predali tebi. A Pilat im reče: Uzmite ga vi i po zakonu vašemu sudite mu. A Judejci mu rekoše: Mi ne smijemo nikoga pogubiti. Da se ispuni riječ Isusova koju reče ukazujući kakvom će smrću umrijeti. Onda uđe Pilat opet u sudnicu, pa dozva Isusa i reče mu: Ti li si car judejski? Odgovori mu Isus: Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše o meni? Pilat odgovori: Zar sam ja Judejac? Narod tvoj i prvosveštenici predaše te meni. Šta si učinio? Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovoga svijeta; kad bi bilo od ovoga svijeta Carstvo moje, sluge bi se borile da ne budem predan Judejcima; ali Carstvo moje nije odavde. Tada mu reče Pilat: Dakle, ti si car? Isus odgovori: Ti kažeš da sam ja car. Ja sam za to rođen i za to sam došao na svijet da svjedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj. Reče mu Pilat: Šta je istina? I ovo rekavši iziđe opet Judejcima, i reče im: Ja nijedne krivice ne nalazim na njemu. A u vas je običaj da vam jednoga pustim na Pashu. Hoćete li, dakle, da vam pustim cara judejskoga? Tada svi opet povikaše govoreći: Ne ovoga, nego Varavu! A Varava bješe razbojnik. Tada, dakle, Pilat uze Isusa i išiba ga. A vojnici opletoše vijenac od trnja i metnuše mu na glavu, i obukoše mu purpurnu haljinu. I govorahu: Zdravo, care judejski! I udarahu ga po obrazima. Pilat pak opet iziđe napolje i reče im: Evo vam ga izvodim napolje, da znate da na njemu ne nalazim nijedne krivice. A Isus iziđe napolje noseći trnovi vijenac i purpurnu haljinu. I reče im Pilat: Evo čovjeka! Kada ga, dakle, vidješe prvosveštenici i sluge, povikaše govoreći: Raspni ga, raspni! Pilat im reče: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivicu. Odgovoriše mu Judejci: Mi imamo zakon i po zakonu našemu mora da umre, jer načini sebe Sinom Božijim. Kada, dakle, Pilat ču ovu riječ, poboja se većma. I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora. Pilat mu tad reče: Zar meni ne odgovaraš? Ne znaš li da imam vlast da te raspnem i vlast imam da te pustim? Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji me predade tebi ima veći grijeh. Od tada gledaše Pilat da ga pusti. Ali Judejci vikahu govoreći: Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru. Pilat, dakle, čuvši ovu riječ izvede Isusa napolje, i sjede na sudijsku stolicu, na mjestu zvanom Litostroton, a jevrejski Gavata. A bješe petak uoči Pashe, oko šestoga časa; i on reče Judejcima: Evo car vaš! A oni povikaše: Uzmi, uzmi, raspni ga! Pilat im reče: Zar cara vašega da razapnem. Odgovoriše prvosveštenici: Nemamo cara osim ćesara. Tada, dakle, predade ga njima da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše. I noseći krst svoj iziđe na mjesto zvano Lobanja, a jevrejski Golgota. Ondje ga razapeše, i sa njim drugu dvojicu, s jedne i sa druge strane, a Isusa u sredini. Pilat pak napisa i natpis, pa postavi na krst a bješe napisano: Isus Nazarećanin car judejski. I ovaj natpis čitaše mnogi Judejci, jer blizu grada bješe mjesto gdje razapeše Isusa; i bješe napisano jevrejski, jelinski i rimski. A prvosveštenici judejski govorahu Pilatu: Ne piši: car judejski, nego da on reče: ja sam car judejski. Pilat odgovori: Što pisah, pisah. Vojnici pak kada razapeše Isusa uzeše haljine njegove i načiniše četiri dijela, svakome vojniku po dio, i dolamu; a dolama ne bješe šivena nego izatkana izjedna. Onda rekoše među sobom: Da je ne deremo, nego da bacimo kocku za nju kome će dopasti. Da se ispuni Pismo koje govori: Razdijeliše haljine moje među sobom, i za dolamu moju baciše kocku. Vojnici, dakle, tako učiniše. A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. A Isus vidjevši mater i učenika koga ljubljaše gdje stoji pored nje, reče materi svojoj: Ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: Evo ti majke! I od onoga časa uze je učenik k sebi. Poslije toga, znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo reče: Žedan sam! Stajaše pak sud pun octa; a oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše ustima njegovim. A kad Isus okusi ocat reče: Svrši se! I preklonivši glavu predade duh. A budući da bješe petak, pa da ne bi tijela ostala na krstu u subotu, jer bijaše veliki dan ona subota, Judejci zamoliše Pilata da im se prebiju golijeni, pa da ih skinu. Onda dođoše vojnici, i prvome prebiše golijeni i drugome raspetom s njim; A došavši do Isusa, kad vidješe da je već umro, ne prebiše mu golijeni, nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda. I onaj koji je vidio, posvjedočio je, i istinito je svjedočanstvo njegovo, i on zna da istinu govori, da i vi vjerujete. Jer se ovo dogodi da se ispuni Pismo: Kost njegova neće se prelomiti. I opet drugo Pismo govori: Pogledaće na onoga koga probodoše.

Pojci: Slava Tvome dugotrpljenju, Gospode, slava Tebi.

 

Čtec: Ne predaj nas do kraja, Imena tvoga svetoga radi, i ne razori zavet tvoj, i ne udalji milost tvoju od nas, radi Avraama kojega si zavoleo, i radi Isaaka sluge tvoga, i Izrailja svetitelja tvoga.

 

Čtec: Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

Sveštenik: Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek u vekove vekova.

Čtec: Amin.

 

Kondak, 8. glas

Pojci: Hodite svi da pevamo, Onoga koji se nas radi raspeo, jer Njega vide Marija na drvetu, i govoraše: ako i Krst trpiš, Ti si Sin i Bog moj.

Čtec: Gospode pomiluj. (40 puta)

 

Molitva časova

Čtec: Ti kome se u svako vreme i svakog časa na nebu i na zemlji klanjaju i slavoslove, Hriste Bože, dugotrpeljivi, mnogomilostivi, mnogomilosrdni, koji pravednike ljubiš i grešnike miluješ, koji sve zoveš na spasenje obećanjem budućih dobara. Ti Sam Gospode, primi u ovaj čas i naše molitve, i upravi život naš ka zapovestima tvojim. Duše naše osveti, tela očisti, pomisli ispravi, misli očisti, i izbavi nas od svake žalosti, zla i bolova. Ogradi nas svetim tvojim anđelima, da pukovima njihovim čuvani i vođeni, dostignemo u jedinstvo vere i u poznanje nepristupne slave tvoje, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.

 

Gospode, pomiluj. (Triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Časniju od Heruvima i neuporedivo slavniju od Serafima, tebe što Boga Reč neporočno rodi, suštu Bogorodicu veličamo.

Imenom Gospodnjim blagoslovi, oče (sveti vladiko).

Sveštenik: Bože smiluj se na nas i blagoslovi nas, obasjaj nas svetlošću lica tvoga i pomiluj nas.

Pojci: Amin.

 

Molitva

Čtec: Vladiko Gospode, Isuse Hriste Bože naš, koji dugo trpiš grehe naše, i doveo si nas čak do ovoga časa, u kojem viseći na životvornom drvetu, proputio si ulaz u Raj blagorazumnom razbojniku, i smrću si smrt razrušio, očisti nas grešne, i nedostojne sluge tvoje. Jer, sagrešismo i bezakonovasmo, i nismo dostojni da podignemo oči naše, i pogledamo na visinu nebesnu, zato što smo ostavili put pravde tvoje, i hodismo po volji srdaca naših. No molimo tvoju neizmerenu dobrotu: poštedi nas, Gospode, po mnoštvu milosti tvoje i spasi nas Imena tvoga svetoga radi, jer isčileše u sujeti dani naši. Otmi nas iz ruku neprijatelja, i oprosti nam grehe naše, i umrtvi telesno naše umovanje, da odbacivši starog čoveka, obučemo se u novoga, i poživimo Tebi, našem Vladici i dobrotvoru, i da tako, hodeći po tvojim zapovestima, dostignemo u večni pokoj; gde je obitalište svih koji se vesele. Jer si Ti istinito veselje i radost onih koji ljube Tebe, Hriste Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem, i svesvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

  

IZOBRAZITELJNA

 

Čtec, Blažena pobrže:

 

Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.

U Carstvu tvome seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Blaženi koji plaču, jer će se utešiti.

U Carstvu tvome seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Blaženi krotki, jer će naslediti zemlju.

U Carstvu tvome seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Blaženi gladni i žedni pravde, jer će se nasititi.

U Carstvu tvome seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Blaženi milostivi, jer će pomilovani biti.

U Carstvu tvome seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti.

U Carstvu tvome seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati.

U Carstvu tvome seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Blaženi izgnani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko.

U Carstvu tvome seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Blaženi ste kada vas uzasramote, i usprogone i reknu svaku rđavu reč protiv vas, lažući mene radi.

U Carstvu tvome seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Radujte se i veselite se, jer je velika vaša nagrada na nebesima.

U Carstvu tvome seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

 

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Pojci: Seti nas se, Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Seti nas se, Vladiko, kada dođeš u Carstvo tvoje.

Seti nas se, Sveti, kada dođeš u Carstvo tvoje.

 

Pojci: Zbor nebesni peva Ti i govori: Svet, Svet, Svet je Gospod sila, puno je nebo i zemlja, slave tvoje.

Stih: Pristupite k Njemu i prosvetićete se i lica vaša neće se postideti.

Pojci: Zbor nebesni peva Ti, i govori: Svet, Svet, Svet je Gospod sila, puno je nebo i zemlja, slave Tvoje.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.

Pojci: Zbor svetih angela i arhangela, sa svim nebeskim silama peva Ti, i govori: Svet, Svet, Svet je Gospod sila, puno je nebo i zemlja slave tvoje.

Sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Simvol vere

Čtec: Verujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.

I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Jedinorodnog rođenog od Oca pre svih vekova, Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog ne stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz Koga je sve postalo;

Koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek.

Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben;

I Koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu;

I Koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;

I Koji će opet doći sa slavom da sudi živima i mrtvima, Njegovom Carstvu neće biti kraja.

I u Duha Svetoga, Gospoda Životvornoga, koji od Oca ishodi, Koji se zajedno sa Ocem i Sinom obožava i slavi, Koji je govorio kroz proroke.

U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.

Ispovedam jedno krštenje za otpuštenje grehova. Čekam vaskrsenje mrtvih. I život budućega veka. Amin.

 

Molitva

Čtec: Oslabi, ostavi, oprosti Bože, sagrešenja naša voljna i nevoljna, bilo u reči i u delu, bilo u znanju i u neznanju, bilo u danu i u noći, bilo u umu i u pomislima; sve nam oprosti, kao dobar i Čovekoljubac.

 

Oče Naš

Čtec: Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti Ime Tvoje, da dođe Carstvo Tvoje, da bude Volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

Sveštenik: Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek u vekove vekova.

Čtec: Amin.

 

Kondak, 8. glas

Pojci: Hodite svi da pevamo, Onoga koji se nas radi raspeo, jer Njega vide Marija na drvetu, i govoraše: ako i Krst trpiš, Ti si Sin i Bog moj.

Čtec: Gospode pomiluj. (40 puta)

 

Molitva

Čtec: Svesveta Trojice, jednosuštna moći, nerazdeljivo carstvo, uzroče svih dobara, pomiluj i mene grešnoga, utvrdi, urazumi srce moje, i svu nečistotu moju ukloni, prosveti moju misao, da uvek slavim, pevam i klanjam se, i govorim: jedan je Svet, jedan je Gospod, Isus Hristos, u slavu Boga Oca. Amin.

 

Čtec: Neka je blagosloveno Ime Gospodnje, od sada i do veka. (triput)

 

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Psalam 33.

Čtec: Blagosiljaću Gospoda u svako vreme, hvala je Njegova svagda u ustima mojim. Gospodom će se hvaliti duša moja; neka čuju krotki i obraduju se. Uzveličajte Gospoda sa mnom, i uzvišujmo Ime Njegovo zajedno. Tražih Gospoda, i usliša me, i od svih nevolja mojih izbavi me. Pristupite Njemu i prosvetlite se, i lica vaša neće se postideti. Ovaj ništi zavapi, i Gospod ga usliša, i od svih nevolja njegovih spase ga. Postaviće se oružan Anđeo Gospodnji oko onih koji Ga se boje, i izbaviće ih. Okusite i vidite da je dobar Gospod. Blago čoveku koji se nada u Njega. Bojte se Gospoda svi sveti Njegovi, jer nema oskudice onima koji Ga se boje. Bogati osiromašiše i ogladneše, a oni koji traže Gospoda neće se lišiti nijednoga dobra. Hodite čeda, poslušajte mene, strahu Gospodnjem naučiću vas. Koji je čovek koji želi života, koji ljubi da vidi dane dobre? Uzdrži jezik svoj od zla, i usta tvoja da ne govore laž. Ukloni se od zla, i čini dobro; traži mira i idi za njim. Oči su Gospodnje na pravednima, i uši Njegove na molitvu njihovu. Lice pak Gospodnje je na činitelje zla, da istrebi sa zemlje spomen njihov. Zavapiše pravednici, i Gospod ih usliša, i od svih nevolja njihovih izbavi ih. Blizu je Gospod skrušenih srcem, i smirene duhom spasiće. Mnoge su nevolje pravednih, i od svih njih izbaviće ih Gospod. Čuva Gospod sve kosti njihove, nijedna od njih neće se satrti. Smrt je grešnika zla, i koji mrze pravednika prevariće se. Izbaviće Gospod duše slugu Svojih, i neće se prevariti svi koji se uzdaju u Njega.

 

 

OTPUST

 

Sveštenik: Premudrost!

Pojci: Dostojno je vaistinu blaženom zvati Tebe, Bogorodicu, uvek blaženu i preneporočnu i Mater Boga našega.

Sveštenik: Presveta Bogorodice, spasi nas.

Pojci: Časniju od Heruvima i neuporedivo slavniju od Serafima, tebe što Boga Reč neporočno rodi, suštu Bogorodicu veličamo.

Sveštenik: Slava Tebi Hriste Bože, nado naša, slava Tebi.

Pojci: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Gospode, pomiluj. (Triput)

Oče (sveti vladiko), blagoslovi.

Sveštenik: Hristos istiniti Bog naš, koji je radi našega spasenja dobrovoljno pretrpeo Krsno stradanje, molitvama Prečiste svoje Matere, svetih i svehvalnih apostola, svetih i pravednih Bogoroditelja Joakima i Ane, i svih Svetih, da nas pomiluje i spase kao blag i čovekoljubiv.

Pojci: Amin.

Sveštenik: Molitvama Svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, spasi i pomiluj nas.

Pojci: Amin.

 

Komentarisanje nije više omogućeno.