Питање:
Помаже Бог часни Оци, Ја сам ученик четвртог разреда гимназије и желим да упишем Теолошки факултет, али око тога имам много искушења. Моја породица је неверујућа. Ја сам примио веру пре око годину и по дана и јако сам срећан због тога, па осећам зељу и потребу да Богу послужим на тај начин. Једино о чему желим да учим је то и све остале ствари ме јако мало занимају. Већ читам неке догматске књиге и припремам се радосно… Али постоји велики проблем у вези са тим: Мој отац има велику фабрику и он тражи од мене да упишем грађевину, али мени се то нимало не учи. Мајка такође не жели да ја то студирам и предлаже ми било који други факултет само не теолошки. Сва моја родбина гледа на то као да је то неки шарлатански факултет и да од тога “нема хлеба”. Отац и мајка су ми разведени од скора и то ме је јако потресло. Отац каже да је он без везе стварао толику фабрику ако ја нећу ту да радим, али мени је страшно да тамо радим, јер ме то нимало не занима. Имам и девојку која ме је и увела у веру, али она такође дели мишљење мојих родитеља. Занима ме да ли је грех не послушати родитељски савет и урадити оно што ми срце жели? Понекад мислим да сам у прелести и да то желим из гордости, али у суштини ја то волим и био бих пресрећан да то упишем. Бојим се дакле да не останем без родитељског благослова, али сам страсно очајан при помисли да евентуално радим очев посао. Како да знам да ли је то Божји призив или моја гордост? Иначе сам одличан ученик и “вуковац”… Молим вас да ми одговорите што пре, јер ми се ближи време када морам да донесем одлуку… Унапред сам вам бескрајно захвалан, јер ме то страсно муци. С постовањем,
Никола
Одговор:
Драги Никола, Родитељи као родитељи, они увек сматрају да могу много боље да пруже својој деци од онога што она изабирају, али девојка: како можете њу да уклопите у ову породичну ситуацију? По канонима стоји тако да ако жена кандидата на свештеника не жели да се њен муж рукоположи онда рукоположење се не планира, а ако је та информација добијена пред само рукополежење оно се отказује. Са тим нема игре. Знајући комплексност брака Црква је управо тако уредила, да оба брачна друга морају да одлуче јесу ли спремни на тај високи позив који тражи много одрицања. Поред реченог, мене суштина вашег писма обавезује да вам кажем да кандидат на свештенсво до црквеног брака мора да буде девственик тако да ја нисам сигуран како да разумем ову вашу везу, и од колике је моралне важности њено мишљење? Ако је она ваша изабраница онда њено мишљење је најважније а не мишљење родитеља које је очигледно донесено под притиском породичних финансијских интереса. Родитељски благослов има своју суштину и смисао само код људи који су црквени и богобојажљиви, и у таквом случају ви не би имали никавих проблема да ову вашу жељу спроведете и у дело. Дакле, ваша тренутна сметња нису родитељи него мишљење ваше девојке, наравно надајући се да је та ваша веза заснована на евнађелсим принципима живота, и да ће она да се зарши браком. Сва вам блага од Господа жели оЉубо
