NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dela savremenih teologa » BOGOPOZNANJE I BOGOSLOVLJE (iz knjige „PREPODOBNI SIMEON NOVI BOGOSLOV“)

BOGOPOZNANJE I BOGOSLOVLJE (iz knjige „PREPODOBNI SIMEON NOVI BOGOSLOV“)

Arhiepiskop Vasilije Krivošejin

BOGOPOZNANJE I BOGOSLOVLJE
SVETOGA SIMEONA NOVOG BOGOSLOVA

 
(Ovim rekapituliranjem oblagodaćenih misli sv. Simeona arhiepiskop Vasilije objašnjava razliku između akademske teologije – knjižne, i svetootačkog bogoslovlja, koje se jedino izgrađivalo na bogopoznanju, kao garantu pravog ispovedanja vere. Svedoci smo danas da naša Crkva strada od ovog prekomernog nametanja akademske teologije na uštrb svetootačke, i zbog toga često čujemo pozive na razne nove prilaze ka boljem razumevanju svetootačkog bogoslovlja, t.j. kroz razne obnove i „korekture“istog )
 
Vera u Boga hrišćanskoga Predanja i ličnoga iskustva, nepoznatoga i Koji se istovremeno otkriva, postavlja prepodobnoga Simeona pred problem poznanja Boga (bogopoznanja) i podstiče ga da razmotri, na koji način se može izraziti naša vera u Njega i naše iskustvo Njegovoga prisustva. Drukčije rečeno, ostaje pitanje bogoslovlja i njegovog odnosa prema duhovnom životu hrišćana. Kao što se i moglo očekivati, prepodobni Simeon ustaje protiv svakog zamišljenog i knjiškog bogoslovlja, lišenog duhovne osnove. Mi bi rekli sholastičkog, kad ovaj izraz ne bi nedostajao u spisima prepodobnoga Simeona. Tako, on ustaje protiv svetovnih učenih ljudi „koji imaju izgled pobožnosti… naročito čito onih koji uobražavaju da prevazilaze druge znanjem i rečju i, misle, da nose carske oznake, uvažavani i poštovani od mnogih kao mudri i bogobojažljivi, ali time se ništa manje ne razlikuju tajnim pokretima duše od onih koji izobiluju porocima“.[1] Učenošću se ne stiče bogopoznanje, „jer kad bi nam se putem obrazovanja i učenja davalo … poznanje istinske premudrosti i bogopoznanje, kakva bi bila potreba u veri, ili u Božanskom krštenju, ili u pričešćivanju samim tajnama? Nikakva, nesumnjivo!“[2] Znanje vere i tajana suprotstavlja se ovde naučenome znanju. Uopšte, pomoću svetovne mudrosti bez otkrivenja odozgo, ne može se proniknuti u Božije tajne. Navodeći reči Hristove (Matej II : 27 (!) – smatramo da trvba: Jovan 7 : 16, 17, 28, 29 – prim. prev.) prepodobni Simeon govori, da „takvima i sa takvom vrstom reči (Hristos) zatvara bestidna i nezatvoriva usta onih koji govore i smatraju da je moguće pomoću spoljašnje mudrosti i izučavanja nauka poznati stvarnu istinu, Samoga Boga, i steći poznanje skrivenih tajni u Duhu Božjem … jer, ko bi od ljudi na zemlji, mudrih ili besednika, ili ko drugi od učenih, sem onih očišćenoga uma krajnjom filosofijom i podvigom, i koji zaista imaju izvežbane (odnegovane) duševne osećaje, mogao da pozna bez otkrivenja odozgo, od Gospoda, jedino ljudskom mudrošću, skrivene tajne Božje, koje se otkrivaju putem umnoga sozercanja (νοερας Θεωριας), vršenog Božanskim Duhom u onima, kojima je dano i uvek se daje blagodaću odozgo da poznaju ovo“.[3] Kao što možemo vvdeti, prepodobni Simeon naprosto ne odbacuje svako naučno ispitivanje, nego mu suprotstavlja „umno sozercanje“, vršeno Svetim Duhom. On vidi veoma važnu razliku između sozercanja i znanja pomoću pojmova. „Ne samo to, – govori on, – nego i među nama sami poštovani, nerazumno misle da je sozercanje, koje biva u dostojnih pooredstvom samoga Duha, isto što i stvaranje pojmova u njihovom umu“.[4]
 
Ne samo svetovna naučna zanimanja, nego i čitanje otaca, kad neko nema njihovoga duha, ne vodi istinskom bogopoznanju. „Mi mislimo, da se samo čitanjem, – govori on, – bogonadahnutih spisa svetih poima Pravoslavlje, i smatramo ovo tačnim i vernim znanjem Svete Trojice“.[5] Prepodobni Simeon ustaje protiv onih koji čitaju oce jedino s ciljem da blistaju svojom načitanošću: „Govoriti i izražavati se o Bogu i ispitivati to što se na Njega odnosi, i nepokazano pokazivati i sve neshvatljivo oglašavati (objavljivati) kao shvatljivo – bilo bi obeležje smeone i drske duše. I time stradaju ne samo oni koji se usuđuju da sobom govore o Bogu, nego i oni koji ponavljaju naizust ono što su božanstveni oci u starini kazali protiv jeretika i što su predali pismeno, i interesuju se ovim ne radi toga, da bi sabrali, kao plod, bilo kakvu duhovnu korist, već da bi bili predmet divljenja kod slušalaca na terevenkama i skupovima i da bi se pročuli kao bogoslovi. To me više od svega žalosti i dovodi u uninije (mrzovolju), kad pomislim umom, kako je strašan takav način postupanja (ponašanja) i kakav sud očekuje ove drske“.[6]
 
Svemu, što ovi bogoslovi govore, prepodobni Simeon suprotstavlja to, ušta smo se mi uverili prethodnim u nama delovanjem i darovima Duha, i samim sveštenim pravilima (kanonima) i Jevanćeljima“.[7] Duh Sveti projavljuje se na razne načine, ali se On, isto tako javlja i kao jedinstveni izvor svakog hrišćanskog poznanja: „Ovo (učenje) verni primaju putem različitih simvola (znakova), zagonetki, slika (odraza) tajnih i neizrecivih sila, Božanskih otkrivenja, bledih odsjaja, sozercanja stvaralačkih reči (λογοι της κτισεως) i posredstvom mnogo čega drugog… Ali ne samo to, nego im Bog saopštava, kao apostolima, slanjem i dolaskom Svetoga Duha. I oni se prosvećuju mnogo savršenije i pomoću svetlosti uče se, kako je neizreciv i neizraziv … Bog, večan i nedostižan. Jer svakom znanju i poznanju … usinovljenju i samom … znanju tajne Hrista i znanju tajni Njegovoga za nas Domostroja i, jednom rečju, svemu tome, što neverni ne znaju, a mi, udostojivši se da postanemo verni, možemo znati, misliti i govoriti; svemu ovome mi se učimo posredstvom Samoga Duha“.[8] Zato što naš um ne može da se podigne na nebo pomoću samoga sebe: „Naš um u svakom slučaju ima potrebu u nekome, ko bi ga poveo (podigao) na nebo i pokazao mu tamošnja viđenja i otkrio mu tajne Božje. Jer, kao što je ptici bez krila nemoguće da poleti u visine, tako i ljudskom umu da se podigne (uziđe) tamo, odakle je pao, ako on nema nekoga da mu prethodi i da ga podiže“.[9]
 
Potpuno je razumljivo (za) što prepodobni Simeon pronalazi vrlo oštre reči za one, koji se bez dubokog duhovnog iskustva, upinju da bogoslovstvuju. „Moram da se čudim, – piše on, – većini ljudi, koji, pre no što se rode od Boga i postanu Njegova deca, ne strahuju da bogoslovstvuju i govore o Bogu. Eto zašto, kad čujem neke od njih da filosofiraju i nečisto bogoslovstvuju o božanskim i nedostižnim stvarima. i kako objašnjavaju to, što se na Njega odnosi i što se Njega tiče, bez urazumljujućeg Duha, moj duh treperi (drhti) i ja kao da stojim van sebe, promišljajući i promatrajući svima, nedostupnost Božanstva, i kako, ne znajući da mi o najvećim tajnama i u nama samima, sa zadovoljstvom filosofiramo, sa odsustvom straha Božjeg i po drskosti, o nama nedostupnim stvarima. I činimo to, kao prazni Duhom, Koji nas prosvećuje u ovome ili nam proširuje znanje, i time, što govorimo o Bogu, grešimo“.[10] On nastavlja: „Mi treba najpre da pređemo iz smrti u život, a zatim da primimo sami u sebe odozgo, klicu (seme) živoga Boga i da se rodimo Njime, kako bi postali Njegova čeda i privukli Duha unutra (u sebe) i, budući na taj način prosvećeni, da objavljujemo (propovedamo) Boga, ukoliko je to moguće i (ukoliko) se sami osvećujemo Bogom“.[11] Bez svetlosti Duha Svetoga nemoguće je poznati Boga. „Jer ako je, – govori prepodobni Simeon, – (Bog) položio mrak i tamu kao pokrivalo Svojih tajni, i svak (i)) se nuždava za obiljem svetlosti Presvetoga Duha radi poznanja skrivenih Tajni Njegovih, kako ti, još ne postavši stanom Božanske svetlosti, ispituješ to, zašta nisi bio kadar da se naučiš, kao još nesavršen i nvprosvećen?“[12]
 
Proučavajući najpodrobnije različite vidove bogoslovskog saznanja, prepodobni Simeon pre svega razlikuje znanje po slici Božjoj (obrazu Božjem) u nama: „Pomisli, o čoveče, na to, – govori on, – što je iznad tebe, iz toga što je na istom stupnju s tobom, i iz toga u čemu si se ti pokazao slikom Božjom“.[13] On govori, da se Bog poznaje u tvorevini, ali da Njegova priroda ostaje nedostižna: „Verujući, (svestan) da je Bog Tvorac svih i da je On sve proizveo iz nepostojećeg… kao stvoren Bogom, ostaje u svojim granicama, znajući svoga Stvoritelja. I, uzvođen krasotom tvorevine k Samome Tvorcu, veliča Ga i slavi kao Životodavca svega, i nije nimalo ljubopitljiv u vezi Njegove nedostižne prirode“.[14] Mi samo znamo, da Bog postoji: „Celo Božanstveno Pismo izlaže pomoću iskazanih o Bogu pojmova i reči, da On jeste, a ne kakav je On“.[15] Nasuprot takvoj vrsti znanja izvedenog iz Pisma, ili tačnije apstraktnog, prepodobni Simeon suprotstavlja, međutim, (po) znanje putem viđenja i posedovanja (ovladavanja). „A onaj koji se udostoji da vidi Boga, – govori on, – makar i donekle, u nepristupnoj slavi Njegove beskonačne i Božanske svetlosti… neće se nuždavati učenjem bilo koga drugog, jer će Ga u sebi samom imati celoga, (Njega) Koji prebiva i kreće se u Samome Sebi i Koji govori i tajnonaučava ga okrivenim tajnama Njegovim, po svetoj izreci koju je On kazao: „Moja Tajna, – govori On, – Meni i mojima“.[16] Postoji samo jedan put, koji vodi mističkom znanju – ispunjavanje zapovesti.[17] Prema tome, može se u tom smislu reći, da je nagrada za ispunjavanje zapovesti, bogopoznanje: „Brže ili sporije (pre ili kasnije), u većem ili manjem stavljenu, (oni koji iospunjavaju zapovesti) kao nagradu dobijaju da vide Boga (bogoviđenje) i da postanu zajedničari Božanske prirode i da postanu bogovi po naznačenju i sinovi Božji u Hristu Isusu, Gospodu našem“.[18]
 
Arhiepiskop Vasilije, „Prepodobni Simeon Novi Bogoslov“, st. 118 “ 121, Beograd 1988.
 


 
NAPOMENE:

  1. Eth 4. 755 – 760
  2. Eth 9. 10 – 14
  3. Eth. 950 – 68
  4. Eth. 9. 27 – 31
  5. Eth. 9. 24 – 27
  6. Theol 1. 1 – 13
  7. Theol 1. 244 – 246
  8. Theol 1. 194 – 216
  9. Theol 1. 412 – 418
  10. Theol 2. 33- 45
  11. Theol 2. 57 – 63
  12. Theol 1. 12. 115 – 120
  13. Theol 2. 179 – 181
  14. Theol 2. 219 – 226
  15. Theol 2. 257 – 260. Može se reći, da je ovo klasično učenje kapadokijaca o bogopoznanju u njihovoj polemici protiv Evnomija, koju prepodobni Simeon ovde izlaže sa malo većeim naglaskom na poznanje Duha.
  16. Theol 2. 297 – 303
  17. Theol 2. 204 – 305
  18. Theol 2. 311 – 315

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *