NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Bogohulne pomisli

Bogohulne pomisli

Pitanje:
Pomaže Bog, Imam 9 godina. Šta da radim kada mi dođe pomisao da Boga nema? Hvala
Isidora


Odgovor:
Drago moje dete, Neću da te upućujem na prvi stih četrnaestog psalma cara Davida, koji glasi: Reče bezumnik u srcu svome: Nema Boga, jer si ti još maloletno dete i kod tebe nije reč o odricanju samog postojanja Boga, već o povremenoj sumnji u Njegovo postojanje. To se, najverovatnije, dešava u trenucima kada posmatraš svet i događaje oko sebe, pa pomisliš da je Bog ponekad nepravedan (ako u datom trenutku ili slučaju ne postupi kako to ti zamišljaš) , da je nemoćan pred ljudskim nepravednim postupcima (jer ih ne kažnjava odmah, onako kako bi mi ljudi to učinili) , da je nemilosrdan (ako Ga za nešto umoliš, a On ti ne odgovori odmah na tvoju molbu) . Dakle, tvoja sumnja u postojanje Boga zasniva se na trenutnim revoltima, obzirom da se ti, kao i većina ljudi, povodiš za svojim osećanjima i svojim ljudskim sudovima. A sudovi Božji nisu kao sudovi ljudski. Mi doživljavamo sadašnjost i ponečega se sećamo iz prošlosti, a Bog sagledava prošlost, kao i budućnost, kod Njega je sve sadašnjost. I zato se mi ljudi, ponekad, ljutimo na Boga, ako ne postupa po našim aršinima, po onome što je nama dostupno. Nijedan čovek, hteo on to ili ne, ne može da živi bez Boga, pa ni bez vere u Boga. Jer, čovek je religiozno biće. Takav je uvek bio i takav će ostati, ma da to nije uvek baš primetno. Cela svetska istorija nam potvrđuje da nije bilo nijednog naroda bez verovanja, bez bogosluženja. Stvar je u tome da svaki čovek tajno oseća (često ne priznajući to ni samome sebi) da njegovo postojanje na zemlji ima smisao, da on ispunjava plan, čija suština nije dostupna njegovom razumu. Bez toga – zašto živeti? Zašto bi čovek postojao na zemlji, ako to ne bi imalo neki viši smisao? U svakom trenutku svoga života, u teškim časovima svoga postojanja, u momentu velike opasnosti, silnog, bola, teških gubitaka, osećanja velike sreće, radosti, veličine, ma kakav materijalist bio čovek, on oseća relegioznu sklonost ili nespokojstvo, koje ga upućuje da podigne prema Bogu upitan pogled. Ti si, drago dete, krštena u hrišćanskoj, pravoslavnoj veri i odrastaš u hrišćanskoj porodici. Sigurno da u školi pohađaš i časove veronauke. Ti si nesumnjivo osvedočena u veri kojoj pripada tvoja porodica i tvoj narod. I zato, nemoj se plašiti ako povremeno u tebi nastane slabost u veri, pa čak i sumnja. Možda si čitala i slušala kako su se ponašali Sveti apostoli, koji su bili sa Hristom, bili svedoci Njegove božanske nauke i Njegovih nebrojenih dela, koja su pokazivala Njegovu božansku vlast nad prirodom, bolestima, demonima, pa čak i nad smrću. Međutim i kod njih se ponekad ispoljavala sumnja. Jednom prilikom učenici nisu mogli da izleče jednog mladića, koga je opsedao nečisti duh. A kad su zapitali Hrista, zašto ga nisu mogli izlečiti, dobili su odgovor: Zbog neverovanja vašega. Apostol Petar je počeo tonuti u vodu kad je posumnjao u pomoć Božju, a kad je bio u opasnosti odrekao se tri puta Hrista. Apostol Toma nije poverovao u Hristovo vaskrsenje dok nije video rane na Njegovom telu. Trenuci sumnje mogući su u životu svakoga čoveka, ali i tu treba da se oslanjama na iskustva apostola. Petar je posle odricanja „gorko plakao“ i kajao se za svoj postupak, a Toma je izgovori značajne reči: Gospod moj i Bog moj! Znači, ne samo da je poverovao u vaskrsenje Hristovo, već je ispovedio Hrista kao Gaospoda i Boga. Konačno, vera je dar Božji, ali i ljudsko prihvatanje. Kad se magnetna igla vraća prema severu, to se dešava što je privlači pol. A Hristos kaže: Niko ne može doći meni ako ga ne privuče Otac koji ma posla. Moli se Bogu zajedno sa tvojom porodicom, a moli se i sama, najbolje kad pođeš na počinak, moli se onako kako su apostoli molili Hrista: Gospode, dodaj nam vere! Ili kako je rekao otac mladića koga je Hristos izlečio: Verujem, Gospode, pomozi mom neverju! Radost slavnog Hristovog vaskrsenja želi i srdačno te pozdravlja pobedonosnim pozdravom HRISTOS VASKRSE! o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *