Богохулне помисли

Питање:
Помаже Бог, Имам 9 година. Шта да радим када ми дође помисао да Бога нема? Хвала
Исидора


Одговор:
Драго моје дете, Нећу да те упућујем на први стих четрнаестог псалма цара Давида, који гласи: Рече безумник у срцу своме: Нема Бога, јер си ти још малолетно дете и код тебе није реч о одрицању самог постојања Бога, већ о повременој сумњи у Његово постојање. То се, највероватније, дешава у тренуцима када посматраш свет и догађаје око себе, па помислиш да је Бог понекад неправедан (ако у датом тренутку или случају не поступи како то ти замишљаш) , да је немоћан пред људским неправедним поступцима (јер их не кажњава одмах, онако како би ми људи то учинили) , да је немилосрдан (ако Га за нешто умолиш, а Он ти не одговори одмах на твоју молбу) . Дакле, твоја сумња у постојање Бога заснива се на тренутним револтима, обзиром да се ти, као и већина људи, поводиш за својим осећањима и својим људским судовима. А судови Божји нису као судови људски. Ми доживљавамо садашњост и понечега се сећамо из прошлости, а Бог сагледава прошлост, као и будућност, код Њега је све садашњост. И зато се ми људи, понекад, љутимо на Бога, ако не поступа по нашим аршинима, по ономе што је нама доступно. Ниједан човек, хтео он то или не, не може да живи без Бога, па ни без вере у Бога. Јер, човек је религиозно биће. Такав је увек био и такав ће остати, ма да то није увек баш приметно. Цела светска историја нам потврђује да није било ниједног народа без веровања, без богослужења. Ствар је у томе да сваки човек тајно осећа (често не признајући то ни самоме себи) да његово постојање на земљи има смисао, да он испуњава план, чија суштина није доступна његовом разуму. Без тога – зашто живети? Зашто би човек постојао на земљи, ако то не би имало неки виши смисао? У сваком тренутку свога живота, у тешким часовима свога постојања, у моменту велике опасности, силног, бола, тешких губитака, осећања велике среће, радости, величине, ма какав материјалист био човек, он осећа релегиозну склоност или неспокојство, које га упућује да подигне према Богу упитан поглед. Ти си, драго дете, крштена у хришћанској, православној вери и одрасташ у хришћанској породици. Сигурно да у школи похађаш и часове веронауке. Ти си несумњиво осведочена у вери којој припада твоја породица и твој народ. И зато, немој се плашити ако повремено у теби настане слабост у вери, па чак и сумња. Можда си читала и слушала како су се понашали Свети апостоли, који су били са Христом, били сведоци Његове божанске науке и Његових небројених дела, која су показивала Његову божанску власт над природом, болестима, демонима, па чак и над смрћу. Међутим и код њих се понекад испољавала сумња. Једном приликом ученици нису могли да излече једног младића, кога је опседао нечисти дух. А кад су запитали Христа, зашто га нису могли излечити, добили су одговор: Због неверовања вашега. Апостол Петар је почео тонути у воду кад је посумњао у помоћ Божју, а кад је био у опасности одрекао се три пута Христа. Апостол Тома није поверовао у Христово васкрсење док није видео ране на Његовом телу. Тренуци сумње могући су у животу свакога човека, али и ту треба да се ослањама на искуства апостола. Петар је после одрицања „горко плакао“ и кајао се за свој поступак, а Тома је изговори значајне речи: Господ мој и Бог мој! Значи, не само да је поверовао у васкрсење Христово, већ је исповедио Христа као Гаоспода и Бога. Коначно, вера је дар Божји, али и људско прихватање. Кад се магнетна игла враћа према северу, то се дешава што је привлачи пол. А Христос каже: Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ма посла. Моли се Богу заједно са твојом породицом, а моли се и сама, најбоље кад пођеш на починак, моли се онако како су апостоли молили Христа: Господе, додај нам вере! Или како је рекао отац младића кога је Христос излечио: Верујем, Господе, помози мом неверју! Радост славног Христовог васкрсења жели и срдачно те поздравља победоносним поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ! о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *