NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BLAŽENA KSENIJA PETROGRADSKA

BLAŽENA KSENIJA PETROGRADSKA

 

BLAŽENA KSENIJA PETROGRADSKA
Hrista radi jurodiva
 
VOJNIČKI KORACI
 
Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka u devedeset trećem pešadijskom puku službovao je potpukovnik Vladimir Ivanovič Nikolski. Prohodeći gorostasne planine u ljutim ruskim zimama, a posebno dok je štitio planinu Svetog Nikole od Turaka, Vladimir Ivanovič teško se razboleo. Hladnoća mu se u same kosti uvukla i leka više nije bilo. Bar tako su mislili i govorili lekari. Ali što je Božijem stvorenju nemoguće, Bogu Tvorcu je moguće. To je znao i Vladimir Ivanovič, pa je svu svoju nadu položio na Gospoda.
Najgore mu je bilo što nije mogao da ide svojim nogama. Potpukovnik, navikao na oštre vojničke korake, jedva da je, uz strašne bolove, mogao da napravi po koji korak. Znao je da na Smolensko groblje ne može otpešačiti, a ipak nije želeo da ga tamo odvezu. Iskati molitvenu pomoć bez ličnog truda činilo mu se nedostojnim čoveka. Zato je odlučio da početak i kraj puta pređe pešice, naravno uz jedva izdržive bolove i brzinom puža, a da se središnji, veći deo puta preveze fijakerom. Iako je, za pojmove o razdaljini u opsegu ogromnih ruskih prostranstava, živeo blizu Smolenskog groblja, ipak je na taj podvig utrošio čitav dan. Krenuo je rano ujutro, a u kapelicu blažene Ksenije stigao je tek uveče kada se sveštenik, odsluživši i poslednji pomen za taj dan, spremao da pođe kući. Vladimir Ivanovič ga zamoli da odsluži još jedan pomen za Blaženu i, jedva se spustivši na grob, poče sa umilenjem da se moli.
Kada se parastos završi, on požuri da celiva grob Božije ugodnice, pa, videći da su već počeli da zatvaraju kapelicu, požuri sa sveštenikom ka izlazu, raspitujući se o
blaženoj Kseniji. Tako stigoše i na raskrsnicu od koje je on u dolasku pešačio, bolje reći puzio, do kapelice. Tu se Vladimir Ivanovič oprosti sa sveštenikom i krenu dalje.
Tek tada shvati da je to isto rastojanje sada prešao ne samo bez bola već i brzo kao da je mladić. Prekrsti se i molitveno zablagodari Gospodu i svetoj Kseniji, pa pohita domu da obraduje svoje ukućane. Bila je to za sve njih zaista velika radost. Jer, sada je bio ne samo zdrav nego i sasvim sposoban da materijalno obezbedi svoju porodicu. Bez čudesnog isceljenja, svi njegovi postali bi teški siromasi.
Grob svete Ksenije Petrogradske postade mesto stalnih pohoda potpukovnika Vladimira Ivanoviča Nikoljskog, a u njegovo srce ureza se molitva:
 
Sveta Ksenijo, moli Boga za nas grešne!

5 komentar(a)

  1. Sveta Ksenija Petrogradska pomozi i meni grešnoj.

  2. Sveta Ksenija Petrogradska moli Boga za pomoć Daliboru, Ivanu, Milošu, Dejanu, Galji, Stefanu.

  3. SVETA KSENIJA,PETROGRADSKA,Moli BOGA za pomoc Rašku.

  4. Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za mene gresnu

  5. Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za Visnju,Igora, Viktora

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *