NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BLAŽENA KSENIJA PETROGRADSKA

BLAŽENA KSENIJA PETROGRADSKA

 

BLAŽENA KSENIJA PETROGRADSKA
Hrista radi jurodiva
 
UMESTO PREDGOVORA
 
Divan je Bog u svetima Svojim, po iskustvu svete Crkve i po iskustvu svakog istinski produhovljenog, ili čak samo duhovno probuđenog čoveka, dragi čitaoče. Divan je Bog u svetima Svojim, a svete ugodnike i ugodnice Božije On Jedini i proslavlja: putevi njihovog proslavljenja nisu manje čudesni i zadivljujući od njihovih podviga vere i ljubavi. Svetski, duhovno neprosvećeni ljudi skloni su mišljenju da je Crkva radi svojih materijalnih i uopšte ovozemaljskih interesa (oni i ne slute da za Crkvu takvi interesi i ne postoje!) upisala u svoj kalendar, crvenim ili bar crnim slovima, sopstvene „velikodostojnike“, zatim careve, kraljeve, vojskovođe, velikaše i moćnike… Ostavićemo postrani plejade svetih monaha i monahinja ili mnoštvo skromnih ljudi, nevažnih po svetskim merilima, koji svojim likovima ulepšavaju predivno Carstvo nebesko, a svojim imenima ukrašavaju kalendar Crkve. Upitaćemo samo: kakva ovozemaljska logika ili kakav interes je prepodobnu Kseniju Petrogradsku učinio jednom od najomiljenijih svetiteljki u Rusiji i poznatom u čitavom pravoslavnom svetu?
Ona je, naizgled, bila samo jedna od hiljada i hiljada jurodivih, ubogih, bezimenih bogomoljki kakve su viđane širom nepreglednih prostranstava negdašnje carske Rusije.
Spolja, površinski – priprosta žena iz naroda, udovica koja i ne deluje baš normalno čim traži da je oslovljavaju imenom njenog rano umrlog muža… Iznutra, dubinski – okean vere i, ujedno, vulkan ljubavi, projavljen u ogromnom podvigu; uz to ona beše ovenčana beskrajnim smirenjem i zato, silom Duha Svetoga, proslavljena i darovima prozorljivosti (blagodatne vidovitosti), isceljivanja i čudotvorstva… Mnogo pre svečane zvanične kanonizacije ili uvrštenja u broj priznatih svetih, mnoštvo skromnih sveštenika, monaha i monahinja i još veće mnoštvo „običnih“ vernika molitveno je poštovalo i prizivalo blaženu Kseniju.
Pritom je duh pravoslavnog crkvenog Predanja i iskustva bio itekako merodavan: Narod Božiji je, dejstvom Duha Svetoga, znao i osećao da je Ksenija sveta i velika pred Gospodom, Jedinim Svetim i Istočnikom svetosti, u zajednici Njegovih svetih ugodnika, ali ju je ipak zvao blaženom, a ne svetom, i služio joj pomene dok i episkopi Crkve na saboru nisu svečano, odgovorno, pastirski i apostolski, izrazili i zapečatili već postojeće blagodatno saznanje i osećanje Naroda Božijeg. Nema tu sudskog procesa i pravničkog postupka kao u Latinskoj Crkvi, a pogotovu nema iskonstruisanog i naručenog „svetačkog“ statusa…
Zamislimo samo dugi sovjetski period, period od nekih sedam decenija, u kojem je Crkva u Rusiji pretrpela ogromna gonjenja i razaranja. Divnim čudom, oni koji su imali dovoljno bogoboračke drskosti da razruše i zavetni hram Hrista Spasitelja u Moskvi, nisu obratili pažnju na skromni grob i kapelicu na Smolenskom groblju. Ogradili su ih da spreče pristup vernicima, ali nisu shvatali da ni Blaženoj ni njenim molitvenim poštovaocima njihova ograda i nešto veća udaljenost ne smeta. I u tom vremenu – skromna, neugledna crkvica, i njeno blago, grob Blažene, bili su izvor vere i snage za milione ljudi. I taj grob je ostao, nadživeo sovjetsku silu, kao što će, verujem, nadživeti i današnje i sutrašnje sile. Zar i tu nije na delu čovekoljubivi Promisao Božiji? Jer, da je Blažena već u carsko vreme bila kanonizovana i da su joj mošti počivale u kakvom velelepnom hramu, verovatno bi i hram i mošti nestali u vihoru sovjetskog vremena…
Upoznavši se sa njenim divnim likom i njenim čudesnim i čudotvornim delima za života i po blaženom usnuću, i naš čitalac će, ukoliko je pravoslavan i probuđen za sve „što god je istinito, što god je pošteno, što god je pravedno, što god je čisto, što god je dostojno ljubavi, što god je na dobru glasu“ (Filiplj. 4, 8), prizvati u pomoć prepodobnu Kseniju i pouzdati se u njenu ljubav i u njene molitve.
Njeno kratko, ali dirljivo žitije na srpskom, u izdanju Besede, želi da posluži jednom cilju – da svetu petrogradsku podvižnicu učini trajno prisutnom, i blagodatno delatnom, u našoj pomesnoj Crkvi i u našem narodu. Nadamo se da će se to, blagodaću Božijom i njenim molitvama, i ostvariti.
Potpisnik ovih redaka je kao smerni poklonik bio na njenom grobu i u crkvici na Smolenskom groblju u Petrogradu pre niza godina, pred kraj sovjetske ere, u tadašnjim prilikama, i doživeo molitveni ushit prisutnog naroda. A sada, predajući ovu knjižicu javnosti sa radošću i blagodarnošću Bogu, molitveno joj se obraća rečima: Prepodobna mati Ksenijo, moli Boga za nas!
 
Episkop bački Irinej

5 komentar(a)

  1. Sveta Ksenija Petrogradska pomozi i meni grešnoj.

  2. Sveta Ksenija Petrogradska moli Boga za pomoć Daliboru, Ivanu, Milošu, Dejanu, Galji, Stefanu.

  3. SVETA KSENIJA,PETROGRADSKA,Moli BOGA za pomoc Rašku.

  4. Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za mene gresnu

  5. Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za Visnju,Igora, Viktora

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *