NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BLAŽENA KSENIJA PETROGRADSKA

BLAŽENA KSENIJA PETROGRADSKA

 

BLAŽENA KSENIJA PETROGRADSKA
Hrista radi jurodiva
 
RUSKI RULET
 
Prvo zapisano čudo koje je Gospod naš Isus Hristos satvorio dok je zemljom hodio bilo je blagosiljanje braka u Kani Galilejskoj. Deca rođena u Bogom blagoslovenom braku deca su i carevići Cara nad carevima i Car neće dati malu nagradu onima koji Mu sačuvaju careviće i ne izbrišu ime Roditelja iz pameti njihove, veli Vladika Nikolaj Velimirović. U svojim Molitvama na jezeru ohridski episkop poručuje: … Starajte se o Bogu u deci vašoj. Sastarani Bog postaraće se za sve ostalo.
Dok je ovaj bogomudri srpski ispovednik Pravoslavlja, rođen inače osamdeset godina po upokojenju blažene Ksenije, na obali Ohridskog jezera ispisivao svoje molitvene vapaje Gospodu, u isto vreme, u gradu Nerehtu u Kostromskoj guberniji, Felicita Ivanovna Treskina molitvom je duboko u srca svojih sinova upisivala Ime Božije. Time je ona sačuvala svoju decu od svakog jada i bede, a i sama je postala blagoslovena.
Felicita Ivanovna Treskina volela je i popggovala one koje je i Sam Gospod proslavio zbog njihovog podviga i ljubavi prema Njemu. Posebno je poštovala i volela Božiju ugodnicu Kseniju Petrogradsku. Zato su svake godine već 20. januara u njenom domu počinjali da pripremaju sve što je potrebno za molitveno obeležavanje dana svete Ksenije, da bi se u narednih nekoliko dana njen dom ispunio bližnjima i uzajamnom ljubavlju.
Jedne zime, kada su sinovi bili već odrasli i samostalni, a Felicita Ivanovna nedovoljno snažna za odlazak u Petrograd na grob Blažene, dogovorili su se da se posle završenog bogosluženja sinovi i prijatelji okupe u njenom domu. Ali 23. januara Felicitu Ivanovnu obuzela je neka neuobičajena strepnja. Od neobjašnjivog straha i bola suze su same tekle, a jecaje je jedva suzdržavala. Ukućani su bili ne samo veoma iznenađeni nego i uznemireni njenim čudnim ponašanjem. Ona sama nije umela da objasni uzrok svoje tuge i straha. Samo je osećala neodoljivu potrebu da se moli.
Narednog dana, skoro već sasvim očajna, ali i tužna što se na Dan Blažene ne nalazi u Petrogradu, na Smolenskom groblju, Felicita Ivanovna otišla je na večernje u obližnju crkvu. Po završetku službe zamolila je sveštenoslužitelja da odsluži pomen blaženoj Kseniji. Njena ljubav prema Blaženoj i topla molitva Gospodu dosezali su visoko. Suze su čistile njenu dušu i polagano u nju useljavale blaženi mir. Tako se, preporođena molitvom i suzama, vratila kući. Skoro istovremeno stigla su i njena dva sina. Ruka mlađega bila je zavijena belim zavojima i Felicita Ivanovna majčinskim srcem pojmi razlog svoje tuge i nemira. Zato upita sina šta mu se dogodilo.
– Sada to više i nije važno, – poče da priča njen sin. – Najpre mi oprosti, majčice, što juče nismo stigli k tebi. Ja sam kriv za to, ali Bog mi je svedok koliko smo to i brat i ja želeli. Znali smo da ćeš biti tužna i zabrinuta ako ne stignemo k tebi na Dan blažene Ksenije. Obojica znamo koliko želiš da toga dana svi zajedno budemo u crkvi na službi Božijoj i da molitveno zablagodarimo Gospodu i Blaženoj za sva dobra. Zato sam, po dogovoru, i požurio k bratu i snahi da svi krenemo da te obradujemo. Brat nije bio potpuno spreman za put, pa su on i snaha otišli u sobu da se spreme, a ja sam ih čekao u dnevnoj sobi. Na stolu je bio revolver. Bio sam uveren da je prazan. Kao da me je sam nečastivi naveo na to, prišao sam stolu, uzeo to, tako maleno, a tako ubitačno oružje i počeo ga razgledati. Pitao sam se: zašto li se ljudi ubijaju i zašto jedni druge ubijaju? I da li su uopšte dovoljno svesni da je život dar od Boga i da nemamo pravo prisvajati ono što je Božije? U tim razmišljanjima, a siguran sam da je to bilo mimo moje volje i na našaptavaše onoga koji hoće da nam dušu pogubi, prislonio sam revolver na slepoočnicu i povukao okidač. I dalje misleći da je prazan, prislonio sam ga na srce i ponovo povukao okidač. Potom sam njegovu cev obuhvatio levom rukom i po treći put povukao obarač. Ti si se, majčice, mnogo molila blaženoj Kseniji da me čuva jer dva puta je bila tišina, a tek treći put odjeknuo je pucanj. Brat i snaha su istrčali iz sobe, brzo mi očistili ranu, zavili je i odveli me lekaru. Lekar je rekao da me je Sam Bog sačuvao i da je rana sasvim bezopasna jer metak nije ni dotakao kost. I bio je u pravu. Zaista me je Sam Bog sačuvao, i to na tvoje molitve blaženoj Kseniji.
– I makoliko da sam se trudila da pažljivo slušam, – pisala je Felicita Ivanovna ocu nastojatelju Smolenskog groblja, – glas moga sina postajao je sve dalji i sve tiši, a u mome srcu sve bliža i sve snažnija molitva:
 
Sveta Ksenijo, moli Boga za nas grešne!

5 komentar(a)

  1. Sveta Ksenija Petrogradska pomozi i meni grešnoj.

  2. Sveta Ksenija Petrogradska moli Boga za pomoć Daliboru, Ivanu, Milošu, Dejanu, Galji, Stefanu.

  3. SVETA KSENIJA,PETROGRADSKA,Moli BOGA za pomoc Rašku.

  4. Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za mene gresnu

  5. Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za Visnju,Igora, Viktora

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *