NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

 

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI
Tumačenje Božanstvene Službe

 

 
1. Srce Hristovo
 
Danas ću, kao što sam vam obećao, porazgovarati s vama o Božanstvenoj liturgiji.
Hristos kaže: „Uzmite, jedite, ovo je Telo Moje…“ I dalje: „Pijte iz nje svi, ovo je Krv Moja Novoga Zaveta…“ Mnogo je na nebu svetlih zvezda, tih iskri rize Božije, ali od svih njih je lepše, svetlije i sjajnije sunce. Mnogo je mirisnog cveća na pašnjacima i njivama, ali od svih njih je bolja, lepša i mirisnija ruža. Mnogo reka, potoka, jezera i rečica teku po licu zemlje i sve se one susreću i slivaju u bezgraničnom, ogromnom i neizmernom okeanu. Mnogo prekrasnog i sjajnog kamenja sadrži utroba zemlje; tamo ima safira, smaragda, rubina, ali od svih njih lepše, čistije i sjajnije svetluca brilijant.
I u duhovnom svetu postoje i zvezde, i drago kamenje, i cveće na duhovnim pašnjacima. Mnogo se divnih zvezda – pesama – čuva u Crkvi Pravoslavnoj (svetootačkih dela), ali sve se one sustiču u suncu Crkve naše, u Božanstvenoj liturgiji. Mnogo je divnog cveća na crkvenim pašnjacima, ali od svih njih je najlepša ruža – Božanstvena liturgija. Čudesno je drago kamenje Crkve naše – obredi, ali od svih njih najviše blista brilijant – Božanstvena liturgija. Svi izvori, svi potoci, Tajne naše, slivaju se u najdubljoj i najsvetlijoj Tajni Božanstvene liturgije.
Mi u Crkvi imamo ruke Hristove, usta Njegova, i oči Njegove, imamo takođe i srce Njegovo božansko. Njegove ruke su obred Crkve, jezik usta Hristovih je Jevanđelje Hristovo. Oči Njegove su Svete Tajne kroz koje On gleda u naše duše. Njegovo srce je Božanstvena liturgija. Svi oci Crkve s ushićenjem govore o njoj. Blaženi Avgustin, sveti otac Zapadne Crkve, ovako kliče: „Tvoja premudrost bi mogla da učini, mogla bi da stvori za čoveka još divnije cveće na poljima, ali Tvoju ljubav si iscrpeo do kraja u Božanstvenoj liturgiji“. I evo zašto: u Liturgiji Hristos daje Sebe vernicima – Telo Svoje i Krv Svoju životvornu.
Sveti Jovan Zlatoust kaže da je Božanstvena liturgija veliki i čudesni dar; anđeli Božiji, ako se to uopšte može izraziti na našem ljudskom jeziku, zavide nama, ljudima, kojima je darovana sreća da kušaju božansko Telo i Krv; oni u mirijadama sleću tamo gde se prinosi božanska Žrtva, s trepetom predstoje pred svetim prestolom, pokrivajući lica i u slavoslovlju proslavljajući veliku tajnu koja se tu zbiva. Eto šta Sveti Oci kažu o Božanstvenoj liturgiji, eto kakvo su oni osećali strahopoštovanje pred njom.
Drevni hrišćani su dobro znali kakva je sreća data ljudima u Tajni pričešća, oni su svaki dan pristupali svetoj Čaši, tako je čist bio njihov život. Kada su kretali na dalek put, uzimali su sa sobom Svete Tajne, zajedno s krstom su ih čuvali na grudima. Naši preci su uvek počinjali dan posećivanjem Liturgije; tek kad bi je odstojali, počinjali bi svoje uobičajene svagdašnje poslove. Eto kako su ljudi, hrišćanski nastrojeni, cenili Božanstvenu liturgiju. Mnogo joj je naziva dato. Prvi je Pasha, kako su je nazivali drevni hrišćani i oci Crkve. Sveti Jovan Zlatoust kaže: „Ko biva na Božanstvenoj liturgiji, taj se upodobljava ljubljenom učeniku Hristovom koji je ležao na prsima Njegovim zato što je Liturgija Tajna večera, i mi kušajući Svete Tajne, kao da srcu Hristovom pripadamo, čujemo Njegove otkucaje“. Drugi naziv je trpeza zato što nam se tu nudi nebeski hleb, životvorno Hristovo Telo i Krv. Treći naziv je evharistija ili blagodarenje, četvrti – zajedničarenje; taj naziv Liturgije znači da mi u Tajni pričešća stupamo u najveću zajednicu s Hristom, kroz tu Tajnu On proniče u sve čestice našeg tela. Peti naziv je obednja, kako se Liturgija kod nas, u Rusiji, naziva u istom smislu kao i trpeza; obednja je obed, ručak, gozba na koju Gospodar zove Svoje robove preko slugu Svojih.
Robovi, to smo mi, i kako je mnogo među nama takvih koji na Carev poziv odbijaju da dođu, odlazeći čas na tržnicu, čas na njivu, ili ne želeći da napuste dom zato što su se „oženili“. Sluge Gospodnje – arhipastiri i pastiri – zovu ih, ali oni njihov zov ne čuju, kao što ne čuju crkveno zvono – zov Hristov, glas Hristov – sveto Jevanđelje. Štaviše, ne samo da ne čuju, nego i druge ometaju da idu, podsmevaju im se, rugaju im se. Ne vide ti ljudi koliko su bedni i ubogi, žalosni, nesrećni i jadni – sunca Božijeg su se lišili. Oni gaze najdragoceniji brilijant u svojoj zabludi.
Dragi moji, pastvo moja Bogom darovana, ljubite Božanstvenu liturgiju, čuvajte miomirisnu ružu Hristovu, prosvećujte svoje duše svetlošću božanskog sunca; smatrajte izgubljenim svaki onaj dan u svom životu u koji vam nije uspelo da budete na Božanstvenoj liturgiji. Neka među vama ne bude tolstojevaca, štundista, adventista i drugih sektaša koji odbacuju svetu Čašu i podsmevaju joj se. Neka oči vaše uvek vide božanstvenu Čašu, neka uši vaše uvek čuju: „Uzmite, jedite“. Blagodarite Gospodu uvek za taj najveći dar, pred kojim drhte anđeli.
„Hvalite ime Gospodnje, hvalite, sluge, Gospoda…“

Jedan komentar

  1. Gde mog da kupim knjigu „BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI“ ?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *