NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

 

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI
Tumačenje Božanstvene Službe

 

 
21. Osveštanje Darova
 
O čemu može govoriti putnik koji je u vreloj pustinji utolio strašnu žeđ? O čemu može govoriti čovek koji je pronašao dragoceni biser? O čemu govori bolesnik koji je dobio isceljenje, isceljenje od teške, smrtne bolesti? Putnik će govoriti o izvoru koji mu je utolio žeđ. Onaj ko je pronašao blago neće prestati da govori o njemu. Isceljeni bolesnik će slaviti onoga koji mu je dao čudotvorni lek. Tako ja o čemu mogu govoriti, dobivši neiskazanu milost Božiju u Božanstvenoj liturgiji, ako ne o toj Liturgiji, svetoj, tajanstvenoj i prekrasnoj.
Danas ću reći nešto o četvrtom članu evharistijskog kanona, o osveštanju svetih Darova. Reći ću malo zato što se o tome toliko može govoriti da jedan ljudski život nije dovoljan da se sve ispriča. A i nemoguće je da se našim jadnim i nemoćnim jezikom govori ono što je i za anđele predmet divljenja, što s trepetom sozercavaju serafimi, što ne mogu u potpunosti da shvate ni sami heruvimi. To je strašna tajna presuštastvljenja svetih Darova, to jest, pretvaranja hleba i vina U Prečisto Telo Hristovo i Prečistu Krv Njegovu.
Treba reći da rimokatolička crkva ne izdvaja taj četvrti član evharistijskog kanona. Tamo smatraju da se od trenutka izgovaranja reči: „Uzmite, jedite“ na svetom prestolu već nalazi Sam Gospod. Naša Pravoslavna Crkva smatra da se presuštastvljenje svetih Darova događa u vreme kada sveštenik izgovara reči: „I učini ovaj hleb…“ – i dalje svete reči, što i sačinjava četvrti član evharistijskog kanona.
Uzdižući Čašu gore s vozglasom: „Tvoje od Tvojih“, sveštenik se ovako moli u tajnoj molitvi, dok u hramu poju „Tebe pojemo“: „Još Ti prinosimo ovu razumnu i beskrvnu službu…“ Divne su reči: „I mili postajemo“, jer, činimo sebe milima Gospodu, bliskima i dragima. Eto kako je beskrajno veliko milosrđe Božije. On nam dozvoljava da za sebe smatramo da smo Mu mili.
Zatim sveštenik tri puta čita: „Gospode, Koji si u Treći čas apostolima Svojim nisposlao Presvetog Duha Svog…“ Zatim blagosiljajući krsnim znakom sveti hleb, govori reči: „I učini ovaj hleb prečasnim Telom Hrista Tvoga“. Blagosiljajući vino govori: „A ono što je u Čaši ovoj…“ – i na kraju, blagosiljajući i diskos i Čašu izgovara: „Pretvorivši Duhom Tvojim Svetim. Amin. Amin. Amin“. Izgovaranje ovih triju molitava jeste zapravo strašni trenutak presuštastvljenja. Prema učenju Crkve, od tog trenutka na svetom prestolu se ne nalaze hleb i vino – već samo Prečisto Telo Hristovo i sama Prečista Krv Hristova i sveštenik pada ničice pred tom svetinjom.
S kakvim trepetom, s kakvim strahopoštovanjem treba da predstojimo u tom trenutku pred licem Samoga Boga. Pomislite samo, ljubljeni moji, ne neko od svetih, ne anđeli Božiji, nego se Sam Gospod nalazi pred nama, pred Njim Samim uznosimo molitvu. Pred tim čudom sa strahom predstoje serafimi, na Njega sa divljenjem gledaju heruvimi, tušta i tma sila nebeskih silazi na presto samo da pogleda taj dar koji su ljudi dobili od neizrecive ljubavi Božije. Taj trenutak Božanstvene liturgije je osnova svega života sveta, to je osovina životnog točka. Kao što se bez osovine točak ne može pokretati i pada, tako bi i naš svet strastan, grešan, svet koji je sav istrunuo od nečistote i bezakonja, propao, srušio bi se, uništio bi se ukoliko ne bi bio osvećen tim velikim, tajanstvenim i strašnim javljanjem božanskog Iskupitelja na prestolu u hramu.
U tom trenutku (osvećenja Darova) osvećuje se sam presto i hram, i svi vernici, osvećuje se trg oko hrama, sve kuće date parohije i oni koji žive u njima, osvećuje se njihova imovina, njihov rad, plodovi njihovog rada, osvećuje se zemlja koja daje hleb i vino za božansku Žrtvu, osvećuje se sam vazduh.
Priroda služi čoveku, daje mu sve što mu je neophodno za život samo zato što radi njega Sveto Jagnje, Gospod naš Isus Hristos, leži na Diskosu i u Čaši, u obliku hleba i vina. Strašan je taj trenutak: celokupno čovekovo biće, sva njegova osećanja i misli, celo njegovo biće treba da padne ničice pred tim javljanjem čovekoljublja i milosti Iskupitelja. I svet naš grešni i bezakoni postojaće onakav kakav je i sada; i zemlja će rađati plodove za hranu ljudima i životinjama; i sunce, i mesec, i zvezde će davati svetlost sve dotle dok se na zemlji bude služila Božanstvena liturgija.
Kada s dolaskom antihrista vernici budu prinuđeni da odu pod zemlju, tamo će služiti Božanstvenu liturgiju, tamo će uznositi beskrvnu Žrtvu, tada će propasti naš svet, pomračiće se i pomeriće se svetila nebeska, presušiće izvori, presahnuće zemlja i neće dati plodove. Tada će nastupiti ono strašno vreme o kome je rečeno da će ljudi moliti planine i brda: „Pokrijte nas“. Ali sve dok u hramovima leži Prečisto Telo, sve dok Mu se klanjaju ljudi, nisu nam strašne nikakve nevolje, nikakve životne nesreće nam nisu strašne. Nije strašna smrt zato što se, gledajući na Isusa Hrista Koji leži pred nama, smelo nadamo u izbavljenje. Gospod Koji nam daje Samoga Sebe, ne može da nas ne čuje kada Ga prizivamo u trenutku Njegovog javljanja na svetom Prestolu.

Jedan komentar

  1. Gde mog da kupim knjigu „BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI“ ?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *