NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

 

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI
Tumačenje Božanstvene Službe

 

 
19. Serafimska pesma II
 
Danas hoću podrobnije da se zaustavim na drugom delu evharistijskog kanona – na Serafimskoj pesmi. Šta znače reči te nevelike pesme koju je sveti prorok Isaija čuo u svom neobičnom viđenju: „Sveti, Sveti, Sveti“? Mislim da su te reči svima razumljive; razumljivo je i to zašto se ponavljaju tri puta. U Starom Zavetu često srećemo pominjanje triju lica Presvete Trojice. Serafimska pesma ispoveda taj naš najveći dogmat. Reč pak „Savaot“ zahteva objašnjenje. U prevodu s jevrejskog ime Savaot bukvalno znači Gospod nad vojskama. Veliko je to ime. Razmislite o Njemu. Bog se naziva Gospodom nad vojskama. To je pre svega zato što je On Tvorac nebeskih vojski.
Ali to ime znači i to da Gospod posebno blagosilja, posebno štiti sve one koji vojuju u Njegovo ime ili, boreći se sa svojim strastima, sa đavolom, sa ovim svetom preljubotvornim i zlim, koji ustaju u odbranu imena Gospodnjeg protiv Njegovih neprijatelja.
Gospod ne voli duhovno slabe, plašljive i mlitave. On zahteva od nas smelo i hrabro ispovedanje Njega kao Gospoda. Crkva Božija proslavlja svetitelje, pravednike, prepodobne, ali naročito visoku nagradu Gospod obećava učenicima koji su doživeli fizičke, telesne muke za Njega ili onima koji podnose duhovne muke – podsmehe, gonjenja, ruganja, klevetu zbog proslavljanja imena Njegovog. Takve naročito proslavlja Gospod. I nas uči da bez bojazni čvrsto stojimo na braniku Njegove Crkve: da, ne bojeći se stradanja i gonjenja, branimo njene temelje, njene ustanove i dogmate; da hrabro podnosimo svakojaka iskušenja i napasti od neprijatelja, naročito slugu kneza tame; da se istrajno i uporno borimo protiv greha i strasti svojih. Takve snažne borce naročito štiti Gospod Svojom milošću, naročito promišlja o njima sa osobitom pažnjom i oni uživaju osobitu pažnju i brigu Njegovu. Kao što se zemaljski vojskovođa brine o svojim vojnicima, zna svakog ponaosob, zna potrebe svakoga, tako se Gospod nad vojskama, Gospod, vojskovođa nebeski, brine i zna ponaosob svakoga od Svojih vojnika. Svi Njegovi proroci, svi Njegovi apostoli bili su istovremeno i Njegovi vojnici. Svi su oni podneli tešku borbu i podvig mučeništva za ispovedanje Njegovog Imena. I kakvom je ljubavlju, brigom i zaštitom obasipao Gospod sve te služitelje i vojnike Svoje.
Eto, dragi moji, u vreme kad se poju te reči: „Sveti, Sveti, Sveti“, molite se da vam Gospod da smelost u borbi protiv greha, da vas ukrepi da čvrsto stojite na braniku Njegovog imena. Kad se poju te reči: „Sveti, Sveti, Sveti“, zavirite u sebe, pogledajte ko ste vi, jeste li vojnici Cara Nebeskog, koji smelo i odvažno idu na neprijatelja, đavola i sluge njegove ili ste vi dezerteri koji su napustili bojno polje, koji su sramno pobegli od zastave svog vojskovođe. Ne zaboravite da pravilno i čvrsto držite mač Gospodnji – krst Njegov. Znamenjem krsta Njegovog pobeđujte neprijatelje vidljive i nevidljive. Obucite se, po reči apostola, u sveoružje spasenja. Hrabro stojte, braneći Crkvu Božiju i sveto ime Gospodnje. Gospod nad vojskama Koji prebiva u saboru Svojih mučenika, podvižnika i boraca protiv strasti, poslaće vam naročitu milost. Dalje reči: „Puni su nebo i zemlja slave Tvoje“ – potpuno su razumljive. One znače: nebo i zemlja su puni slave Tvoje, ceo svet objavljuje slavu Božiju.
Sledeća reč je Osana. Hoću da vam objasnim: Osana, na jevrejskom hošijana, na grčkom osana znači pozdrav: zdravo, pozdravljam te, neka ti bude dobro. Eto kako se mogu prevesti te reči. Svaki narod iskazuje svoju radost, svoj pozdrav prilikom susreta sa svojim istaknutim ljudima, na primer s vođama, sa naročitim usklikom. Jevreji su izražavali ta osećanja tom rečju – hošijana. U starozavetnoj Crkvi praznovao se takozvani praznik senica, kada su Jevreji izlazili u polje, pravili šatore, pokrivali ih zelenilom i tamo su proslavljali ceo praznik. Jevrejska deca su, uzevši u ruke grančice, trčala po polju i pri susretu mahala jedna drugima i vikala: „hošijana“, osana, to jest, „pozdravljam vas, zdravo, neka vam bude radost“. Istim usklikom sretala su deca (u najvećem broju) Isusa Hrista Spasitelja kada je ulazio u Jerusalim.
Naše pojanje „Osana na visini, blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje“ izražava pozdrav Hristu Koji dolazi. Videći Njegovu beskonačnu ljubav prema ljudima, videći Ga kako ide na žrtvu, serafimi Ga s trepetom pozdravljaju i ceo svet ponavlja za njima, sva priroda, sva okolina Ga hvali. Zbog čega ceo svet prinosi hvalu Gospodu? To nam objašnjava tajna molitva sveštenika. Kada se uhramu poje „Sveti, Sveti, Sveti“ – serafimska pesma, sveštenik se moli: „Sa ovim blaženim silama…“ – i završava: „Uzmite, jedite“. To je ono najveće dobro koje nam je darovao Gospod – Božanstvena liturgija. Eto zašto sleću u hram tušta i tma treperavih serafima – treperavih zato što te sile uvek predstoje tako blisko prestolu Gospodnjem, nalaze se u stanju trepeta od ushićenja ljubavi. A mi, ljudi, kojima se daje to dobro, odlazimo od njega, nemamo kada da odemo na Liturgiju, zamenjujemo je za tržnicu, za zemaljske brige. Prijatelji moji, bojte se toga, bojte se da izgubite darovano blago. Ako ga izgubimo, izgubićemo sve, zato što je ono izvor našeg života, osovina oko koje se okreće točak našeg života.
Eto to je ono što sam hteo da vam kažem u današnjoj besedi. A sada bih hteo da se zaustavim na Jevanđelju koje smo sada slušali i koje me uvek tako dira.
Jevanđelje priča o javljanju Hrista dvama apostolima koji su išli u Emaus. Oni u početku nisu prepoznali Isusa i tek kada je On, uzevši hleb, prelomio ovaj i dao im, otvorile su im se oči i oni su prepoznali Gospoda. Ovo javljanje Gospoda govori nam o Božanstvenoj liturgiji. Tu se takođe Gospod ne javlja otvoreno, već u vidu hleba i vina i samo u Tajni svetoga pričešća otkriva nam Sebe. Same radnje koje vrši Gospod ponavljaju se u Liturgiji, gde se takođe hleb i vino blagosiljaju, drobe se i daju se pričasnicima. Tek su u lomljenju hleba učenici prepoznali Gospoda. Tek u Božanstvenoj liturgiji Ga možemo prepoznati. Nije li gorelo srce u nama kada je On govorio s nama? – pitali su se apostoli kada ih je ostavio Gospod. I naše srce se razgoreva od ognja svetog Pričešća.
Ljubite svetu Liturgiju zato što se u njoj odražava Svetlost Tiha Hristos, ljubite je, zato što samo u Liturgiji možete videti i osetiti Hrista.

Jedan komentar

  1. Gde mog da kupim knjigu „BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI“ ?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *