NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

 

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI
Tumačenje Božanstvene Službe

 

 
16. Liturgija: miomir Hristov
 
U Jevanđelju koje je upravo pročitano kaže se da su žene koje su pošle za Hristom – Marija Magdalina, Salomija i druge – posle pogrebenja Hrista Spasitelja pripremile mirise da bi sledećeg dana pomazale Prečisto Telo Gospodnje. Prijatelji moji, ljubljeni moji, pastvo moja, ovi mirisi su se sačuvali sve do danas, njihov miomiris osećamo, utešnu silu njihovu doživljavamo; ti mirisi su božanstvena, tajna, velika, divna, prekrasna, isceljujuća, oživljujuća, najdragocenija i najsvetija Liturgija.
Eto kakve su nam mirise podarili prvi sledbenici Gospodnji. Eto šta smo dobili od njih u nasledstvo. Taj dar isceljuje naše rane, očišćuje gubu duše, gasi sveproždirući plamen strasti. Kada ne bi bilo tog dara, mi bismo poginuli u ovom svetu, punom nečistote i svakakve prljavštine, živi bismo istrunuli u njemu, ugušili bismo se u njegovom strašnom smradu. Ja sam već više puta posvedočio pred vama da ako sam još živ, ako još uvek dišem, nesrećan i grešan, ako još nisam istrunuo od mojih grehovnih rana, to je samo zato što udišem čudesni miris Liturgije, što su moja usta osveštana živonosnom Krvlju Gospoda Spasitelja moga. Božanstvena liturgija je so koja zadržava u meni svoj nebeski miris. Ona je moja palica koja me zadržava od pada; ona je moje sidro koje me spasava od potapanja; ona je moje sunce koje osvetljava mrak bezdana grehova mojih; ona je radost, ushićenje, krepost, život moj. Ovde tek počinjem Božanstvenu liturgiju a završiću je tamo, na nebesima, sa onom decom mojom koja će mi ostati verna, koja ovde sa mnom posećuju Božanstvenu liturgiju, vole je, hrane se iz tog miomirisnog i životvornog izvora.
U književnim delima pisci ne otkrivaju odmah svoju misao, ponekad treba dugo čitati, do sredine dela, da bi se shvatilo šta autor hoće da kaže. Isto su tako postupili i Sveti Oci prilikom sastavljanja Božanstvene liturgije. Oni dugo pripremaju osećaj vernika da primi najvažniji njen deo. Pozvavši hrišćane da budu pažljivi, sveštenik u oltaru uzvikuje: „Blagodat Gospoda…“ To se objavljuje tema Božanstvene liturgije, tu se kratko izražava sav njen smisao. Šta je to Liturgija? Ona je blagodat, milost, poklon Isusa Hrista. Pomislite, dragi moji, kakva je sreća dobiti blagodat Hrista Spasitelja, milostivi dar Njegov. Znači, mi smo blagodatni, ovenčani milošću Gospoda Isusa Hrista. „I ljubav Boga i Oca“ – eto šta je još Liturgija božanstvena, ona je ljubav, znak ljubavi Boga Oca.
Bog je tako zavoleo svet da je dao Sina Svog Jedinorodnog „da niko ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni“. Beskonačnu ljubav Božiju svedoči Liturgija zato što ona pre svega svedoči o toj najvećoj žrtvi. Kako je ne ceniti, kako ne ići na tu večeru ljubavi Božije! „Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca, i zajednica Svetoga Duha…“ – ne uzdrhti li u sveštenom trepetu vaša duša, slušajući ove reči? Vi ste pričesnici Duha Božijeg, vi ste Mu srodnici, činite deo Njegovog bića. O, kakvu sreću, kakav neizmerni dar imamo u Božanstvenoj liturgiji, ako kroz nju postajemo srodnici Svetoga Duha Božijeg Utešitelja! Ne gubite taj dar Boga vašega, čuvajte ga. Trudite se da miris tog dara zapahnjuje vašu dušu, sav vaš život. /Ako/ potcenite taj miomirisni cvet Božiji, istrunućete u bezumlju vašem. Mislite li da nas je slučajno zadesila nesreća, da slučajno neviđeni crv jede naš hleb i naš ozimi usev?
Ne, to nije slučajno. Seljaci su zaboravili Hristov miomiris, Božanstvenu liturgiju. Na praznik umesto u crkvu idu na pijacu, na njivu, uzimaju sekiru i kosu. Ja se ne čudim ako ništa ne ostane na njivama – tako smo razgnevili Gospoda potcenjivanjem Njegovog dara.
Sve dok koristimo miris Božanstvene liturgije, sve dok smo Hristovi, mi smo sami blagodatni – mi smo blago koje dajemo drugima. Mi nosimo na sebi pečat, pečat ljubavi Božije, mi smo srodnici Svetome Duhu Utešitelju i možemo drugima da dajemo utehu. Ako okrenemo leđa Hristu, ako ne posećujemo Božanstvenu liturgiju, izgubićemo taj dar Božiji i odmah ćemo dobiti drugi dar, ali ne od Hrista, već od antihrista, od satane zato što tamo gde nema Hrista, tamo se ne stvara prosto praznina, već je to prostor u kome se daju darovi satane; ali on nije dobrodavac, već zlodavatelj: zlobu, neprijateljstvo on stavlja u srca svojih sledbenika. Nad nama zacaruje ne svetla blagodat ljubavi, ljubav Boga Oca, već mračna mržnja đavola, mi postajemo pričesnici ne Bogu, već satani. Teško onome koji ga pripusti blizu sebe.
Eto zašto neprestano pozivam na Božanstvenu liturgiju, ona je blagost sveta, ona je ljubav večna, bliskost Duha Svetoga. Neki ne blagodare za taj neizmerni dar Božiji i /smatraju/ da nije važno ako propuste bez potrebe službu Božiju. A ne znaju da mogu jednom ili dva puta propustiti, a onda se mogu i navići na tu lišenost; i tada će malo po malo, umesto blagodati i srodnosti Duhu Svetome postati zlodatni, srodni duhu tame. Eto zašto je drevna Crkva odlučivala one koji bi propustili tri /nedeljne/ Liturgije.
Daruj, Gospode, Svoju blagodat i ljubav onoj deci mojoj koja ljube Tvoju Liturgiju i udostoj ih da i tamo, gde ću je ja završiti, budu sa mnom.

Jedan komentar

  1. Gde mog da kupim knjigu „BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI“ ?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *