NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

 

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI
Tumačenje Božanstvene Službe

 

 
11. Liturgija oglašenih III: Mali vhod
 
Deo Božanstvene liturgije od „Jedinorodni Sine…“ do Malog vhoda prikazuje zemaljski život Gospoda Isusa Hrista do Njegovog javljanja narodu, Njegov život koji je proveo u skrivenosti Nazareta. Mali vhod predstavlja krštenje i početak Spasiteljeve propovedi. U pesmi koju je sastavio Justinijan Veliki, vizantijski car, pominje se poklonjenje pastira i s njima celog ljudskog roda Gospodu Isusu Hristu Koji se rodio. Njegovom javljanju narodu prethodi pojanje zapovesti blaženstva. One nam pre svega izobražavaju lik Samoga Gospoda Isusa Hrista, kakav je On bio u Svom zemaljskom životu. U isto vreme pak te zapovesti nam ukazuju ko može prihvatiti Spasiteljevo učenje, kakve duhovne osobine moraju da poseduju sledbenici Isusa Hrista.
Na Malom vhodu nose sveću, iza nje Jevanđelje a dalje ide sveštenik. Sveća označava preteču Gospodnjeg, Jovana Krstitelja. Jevanđelje označava samoga Isusa Hrista. „Gospodu se pomolimo“ – vozglašava đakon koji nosi Jevanđelje. On ga podiže uvis, u slavu Svete Trojice koja se javila pri krštenju Gospoda Isusa Hrista. Zaustavivši se na carskim dverima, đakon objavljuje: „Premudrost, smerno stojmo!“ – i pravi Jevanđeljem znak krsta. Taj trenutak je sećanje na krštenje Gospodnje. Reč „premudrost“ nas podseća da je ta tajna – tajna bogojavljenja, nedostupna našem ljudskom razumu. Rečima pak „smerno stojmo“ prizivaju se svi slabi, lenji, oni koji nemarno stoje na pažljivo i pobožno slušanje Liturgije.
Posle Malog vhoda poju se tropari i kondaci praznika. U trom trenutku mi, obraćajući se s našom molitvom Gospodu Koji se javio u svet, prizivamo svete koje praznujemo kao svoje zastupnike. Posle toga se poje „Trisveto“ – pesma anđeoskih sila pred prestolom Božijim. Svetu Trojicu proslavlja ta pesma o čijem poreklu sveta Crkva priča ovako: u Carigradu se dogodio zemljotres, narod je bio užasnut tom strašnom nesrećom. U to vreme vihor je podigao malog dečaka vrlo visoko i spustio ga natrag na zemlju. Dete je ispričalo narodu okupljenom oko njega da je, podigavši se uvis, čulo pojanje anđela.
„Sveti Bože, sveti krepki, sveti besmrtni“ – „pomiluj nas“ – počeo je da dodaje narod ovoj molitvi. Za vreme pevanja ovog molitvoslovlja zemljotres je prestao. I molitva je ubrojana u pesme Božanstvene liturgije i drugih crkvenih službi.
Čitanje Apostola koje sledi nakon Trisvetog jeste uspomena na propoved učenika Gospodnjih, a čitanje Jevanđelja na propoved Samoga Isusa Hrista.
Kada se Gospod javio na zemlju, šta je čuo i video? Jauke nesrećnih, suze patnje, molbu za isceljenje bolesnih, onih koji stradaju od nečistih duhova. „Pomiluj nas, spasi nas“ – eto s kakvim su Mu se vapajem obraćali gubavi i slepi. Krvotočiva žena je ćutke dotakla kraj rize Hrista Spasitelja, Hananejka je u tuzi pripala Njegovim nogama. Plač i jecaj je čuo Gospod naš prolazeći po gradovima i selima Palestine.
Odjeci te tuge su došli do nas. U Božanstvenoj liturgiji se takođe čuju vapaji nesrećnih, bolesnih i obremenjenih. Oni su doleteli do nas kao eho, kao odjek u nekim pesmama. Eho zvuči naročito glasno, ponavljajući ponekad mnogo puta jednu te istu reč. I u Božanstvenoj liturgiji se posle čitanja Jevanđelja mnogo puta ponavlja „Gospode, pomiluj“ u suguboj jekteniji. Čitanje Jevanđelja kao da je propoved Samoga Gospoda zato što je Jevanđelje reč samoga Isusa Hrista Spasitelja. On Sam govori ustima sveštenoslužitelja. Zato se pre čitanja Jevanđelja sveštenik, blagosiljajući đakona moli: „Bog… da tebi blagovesniku da reč s velikom silom“ – ne svojom silom, već božanskom silom Gospoda Isusa. Postoji drevni običaj koji se ponegde zadržao i danas, da se amvonu privode deca za vreme čitanja Jevanđelja i objašnjava se istim gledanjem na Jevanđelje kao na Samoga Hrista. Đakon koji čita Jevanđelje kao da predstavlja trubu kojom objavljuje svoju reč naš Spasitelj.
Na Istoku, u Grčkoj, čitanje Jevanđelja je naročito svečano i dirljivo: tamo se za vreme pojanja anđeoskog slavoslovlja „Aliluja“ Jevanđelje pronosi kroz celu Crkvu u krug da bi svi mogli da se poklone Sinu Božijem Koji se javio u svetu. Neki vernici padaju na kolena pred Hristom Koji dolazi, drugi priklanjaju glave pred Njim. Obišavši hram, đakon se podiže na visoko uzvišenje koje obično stoji u grčkim hramovima pored severnih dveri. Tamo je napravljen orao raširenih krila i na ta krila đakon stavlja Jevanđelje prilikom čitanja.
Čitanje Jevanđelja je propoved Spasitelja Koji se radi spasenja ljudi javio u svet. Zato se odmah nakon čitanja Jevanđelja pominju Hristova čudesa i isceljenja. Slepi viču: „Spasi nas, Sine Davidov“, Hananejka je molila: „Pomiluj moju kćer“, krvotočiva žena je ćutke dotakla kraj Spasiteljeve odežde. Svi su išli k Njemu, svi su Ga prizivali u pomoć. I u Božanstvenoj liturgiji se posle čitanja Jevanđelja čita naročito snažna molitva, suguba jektenija, to jest, udvojena, jer se „Gospode, pomiluj“ poje po tri puta.

Jedan komentar

  1. Gde mog da kupim knjigu „BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI“ ?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *