NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

 

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI
Tumačenje Božanstvene Službe

 

 
9. Liturgija oglašenih I: do antifona
 
Drugi deo Božanstvene liturgije nosi naziv Liturgija oglašenih. Tako se naziva zato što su prilikom njenog služenja mogli da prisustvuju oglašeni, to jest, oni koji su se tek pripremali za sveto krštenje. Osim njih, tu su mogli da budu i Jevreji i pagani ako su hteli da poslušaju službu. U drevno vreme ceo taj deo Liturgije se odvijao na sredini hrama, tada nije bilo utvrđenih molitava, iz usta molitvenika izlazile su plamene himne i kratki molitveni uzdasi od kojih su kasnije nastale naše pesme i jektenije.
Pripremivši se za radosnu vest Rođenja Hristovog, đakon izlazi kroz severna vrata pred carske dveri i pravi tri poklona govoreći u sebi: „Gospode, otvori usne moje…“ – zatim glasno uzvikuje, podigavši orar desnom rukom, poput krila anđela kojeg on prikazuje u tom trenutku: „Blagoslovi, vladiko“. Sveštenik iz oltara odgovara: „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova“. Na to narod svečano odgovara: „Amin“ – zaista, pravilno govoriš. Pred tim vozglasom sveštenik, uzevši u ruke sveto Jevanđelje, osenjuje njime krstoliko sveti presto. Ova radnja ima dubok smisao: sveto Jevanđelje je simvol Samog Gospoda Isusa Hrista. Krst je oruđe našeg spasenja. Praveći znamenje krsta svetim Jevanđeljem, sveštenik kao da govori da nas je Gospod naš Isus Hristos krsnim putem i smrću Svojom spasao, otvorio nam blagosloveno Carstvo koje se pominje u sledećim vozglasima.
Pogledajte kakav je tu duboki smisao. Pominjući krsna stradanja Spasiteljeva, o čijem Rođenju tek što su objavili sveštenoslužitelji, sveštenik objavljuje o Carstvu Sina Božijeg, u Trojici slavljenoga: „Blagosloveno Carstvo…“; na samom početku Liturgije se objavljuje Carstvo, ali Carstvo koje nije zemaljsko, Carstvo koje nije zasnovano na nasilju, na jarmu, – ne, objavljuje se Carstvo mira, blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha. Carstvo zemaljsko je prolazno carstvo, a Carstvo koje objavljuje sveštenik traje u vekove vekova. O tom Carstvu objavili su svetu anđeli kada su pojali: „Slava na visini Bogu…“ Sada u Liturgiji /anđele/ izobražavaju sveštenoslužitelji od kojih se jedan – đakon – javlja pred ljudima kao anđeo pred pastirima.
Vest o Rođenju Hristovom donela je radost svetu i drevni hrišćani su na vozglas sveštenika o nastupanju Carstva blagoslovenog odgovarali plamenim himnama. Kod nas nakon vozglasa sledi velika jektenija. Ali u prošlosti nje nije bilo, ona je tu kasnije umetnuta i eto zašto nije praćena molitvom sveštenika kao što to obično biva. Ovde su se u drevno vreme samo izlivale likujuće pesme. Posle velike jektenije počinju da se poju antifoni, ta reč znači na slovenskom „protivglasnik“. Te pesme se tako nazivaju zato što ih poje naizmenično čas jedna, čas druga pevnica, koje kao da se dozivaju. Antifoni se sada često poju skraćeno i na jednoj pevnici. To je vrlo nepravilno, i u staro vreme to, naravno, tako nije bilo. Moramo da obnovimo drevni običaj naizmeničnog pojanja antifona; najčešće se kao prvi antifon poje „Blagoslovi, dušo moja, Gospoda“.
Pojanje antifona je uspomena na proroke koji su nam prorekli Hrista Spasitelja. Anđeli su se poklonili Rođenome u prvom delu Liturgije. Sada na poklonjenje Njemu hitaju proroci. Ovde u hram dolaze gromovnik Ilija i Jelisej, tu se nalazi plameni Isaija, taj starozavetni jevanđelista koji je objavio Emanuila i koji je tako sjajno prikazao Njegova stradanja, kao da je svojim očima video stradanja Hristova. Nakon njih dolazi da proslavi Onoga Koji se rodio, car, prorok, pesnik Davidpsalmopojac s mudrim Solomonom. David je naročito mnogo govorio o Hristu: Njegovo rođenje, stradanje i smrt opisani su s neobičnom tačnošću i slikovitošću. Čini se da se sve to dogodilo pred očima proroka, iako je on umro mnogo godina pre pojave Spasiteljeve. Svaki antifon je praćen tihom molitvom sveštenika. Prvi antifon je odvojen od drugog malom jektenijom. „Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo“ – počinje ona. Carstvo mira, koji su objavili anđeli, poziva se u našu ljudsku sredinu: „Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas Bože blagodaću Tvojom“. Četiri vrste blagodati se ovde mole. Bez blagodati sami ništa ne možemo da učinimo i zato se obraćamo za tom blagodatnom pomoću Samome izvoru blagodati – Bogu. „Zastupi“ znači zaštiti, ogradi, pokrij, sačuvaj nas blagodaću.
Oko nas su iskušenja, oko nas su lukavstva neprijatelja. Zaštiti, spasi, ginemo – tako mi molimo. Kada je Petar povikao usred talasa: „Spasi me, pogiboh“ – tako i mi molimo ne samo da nas zaštiti i pokrije, nego da nas i spase ako smo dospeli u buru napasti. Spasi, iščupaj, istrgni nas iz mora nevolja. „Pomiluj“ – to je već treća vrsta pomoći. Ako se nismo mogli sakriti iza štita Tvoje pomoći, ako se nismo održali usled bura iskušenja, nismo uhvatili ruku Tvoju, već smo upali u iskušenja, oprosti nam, pomiluj nas – budi milosrdan našoj nemoći. Ali nama je malo blagodatne pomoći sada, u trenutku iskušenja – ne, zapravo, i u buduće nas „sačuvaj“, zato što samo pod zaštitom Tvojom Tebi predajemo i sebe i svoje, i sav naš život. To je smisao tih duboko dirljivih molbi.

Jedan komentar

  1. Gde mog da kupim knjigu „BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI“ ?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *