NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

 

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI
Tumačenje Božanstvene Službe

 

 
7. Sveštenik se priprema
 
Gospod je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao s neba“. Hleb taj, Božansko Telo Njegovo i Časna Krv Njegova, jeste sveto pričešće koje nas okrepljuje, oživljava, očišćuje, to je Sunce pravde koje osvećuje naš život i zagreva našu dušu. Iz tog Sunca izlaze tri zraka: brilijant je stavljen u kovčeg sa trima odeljcima. Božanstvena liturgija se sastoji od tri dela. Od najstarijih vremena se ta služba deli tako, čak se i u Sionskoj gornjoj sobi prva Liturgija sastojala od tri dela.
Tajna večera je pre svega imala pripremu. Gospod je rekao učenicima: „Idite, pripremite nam gornju sobu“. Zatim je Gospod seo sa dvanaestoricom učenika (ali Juda nije sedeo do kraja trpeze, „izašao je“ kao što izlaze oglašeni – oni koji nemaju krštenja). Najzad, /…/ Gospod je počeo sveštenodejstvo: pod vidom hleba i vina dao je učenicima da okuse Telo i Krv Njegovu. I u Božanstvenoj liturgiji postoje ta tri dela. Prvi se naziva proskomidija – ta reč je grčka zato što smo celu Božanstvenu liturgiju pozajmili od Grka.
Proskomidija znači prinošenje. Treba istaći da je još u Mojsijevo vreme Gospod zaveštao da vernici ne dolaze k Njemu „prazni“, bez žrtve. To pravilo su strogo poštovali prvi hrišćani; umesto životinja koje su služile kao žrtva u Mojsijevo vreme, oni su donosili hleb i vino. Oltar se u prošlosti delio na tri dela – na oltar u pravom smislu i na dva bočna dela: riznicu, ili sasudohranilište, zato što se tamo čuvala utvar hrama (sasudi i odežde), i tu su se oblačili đakoni. Na grčkom se nazivala dijakonikon. S druge strane se nalazio žrtvenik ili predloženje – tamo gde je sada žrtvenik. Tu je stajao sto na koji su vernici stavljali hleb i vino. Eto odakle je potekao naziv prosfora, koji znači prinošenje. Te žrtve su bile tako rasprostranjene da su Sveti Oci govorili: „Neka se stide ljudi koji su imućni, a pričešćuju se tuđim hlebom“. Među tim hlebovima sveštenik je birao najbolji, dobro ispečen hleb i upotrebljavao ga za pričešće, a pošto su se onda pričešćivali skoro svi vernici, morali su da upotrebe nekoliko hlebova i nekoliko čaša. U Liturgiji svetog apostola Marka se tako i moli od Gospoda da pošalje Duha Svetoga na hlebove i na čaše ove.
Hleb za pričešće mora biti pšenični, kvasni hleb, a njegov oblik mora biti okrugao; osim toga, mora da se sastoji od dva dela. Pšenični okrugli hleb se uzima u znak sećanja na onaj hleb koji je upotrebio Spasitelj prilikom vršenja prve Liturgije. Okrugao oblik podseća na dinar – monetu, i kao da govori da smo iskupljeni Hristom Spasiteljem Koji je dao Sebe da bi nas iskupio. Taj hleb se naziva i prosforom, to jest, prinošenjem, prinosom, u znak sećanja na to da su je vernici prinosili u hram za svetu Liturgiju, kao što i mi sada prinosimo sveće i ulje. Dva dela prosfore govore o dvema prirodama Sina Božijeg, ljudskoj i božanskoj. Taj dinar kojim smo iskupljeni jeste Žrtva koju je dobrovoljno prineo za nas Bogočovek, Sin Božiji i Sin Deve. Liturgija se vrši na pet prosfora. „Zašto je to tako?“ – reći ćete. Pogledajte krst – u znak sećanja na pet rana Gospoda našega Isusa Hrista.
Sada ću objasniti samu Liturgiju. Već sam vam govorio da se ona sastoji od tri dela. Prvi se naziva proskomidijom. Ona je sva posvećena uspomeni na rođenje Hristovo. Pošto se Hristos rodio kao nepoznat, za Njega gotovo da nisu znali sve do Njegove tridesete godine, kada se objavio svetu – proskomidija se vrši u oltaru uz zatvorene carske dveri. Za vreme vršenje proskomidije pominju se i stradanja Hristova, ali kao u nagoveštaju – /…/ onako kako ih je nagovestio pravedni Simeon Bogoprimac.
Pre služenja Liturgije, svestan svoje nemoći i svoje ogrehovljenosti, osećajući svešteni strah pred tom velikom službom kojoj pristupa, sveštenik se obraća Gospodu s molitvom za pomoć. Eto zašto se, pre nego što pristupi svetoj trpezi, kao da je u strahu, sveštenik bespomoćan zaustavlja pred ikonostasom da bi se ukrepio obraćanjem Gospodu. Već od večeri on se sprema za služenje i sada, dolazeći u hram, sveštenik mora pre svega u mislima da se pomiri sa svima, da svima oprosti sve. Često se govori o nedostojnim sveštenicima, neki kažu da zato i ne idu u crkvu zato što ne poštuju sveštenoslužitelje, zato što se oni nedostojno ponašaju. Kakva je to nesposobnost prosuđivanja, kakva religiozna nepismenost. Pa zar se menja čaša koju drže ruke onoga koji vrši sveštenodejstvo – anđela, odnosno, nedostojnog sveštenika?
Gospod govori: „NaMojsijevu stolicu su seli pismoznanci i fariseji; dakle, sve što oni zapovedaju da poštujete, poštujte i činite; ali po delima njihovim ne postupajte“. Gospod tako govori čak i o takvim grešnim, razvratnim i do srži propalim sveštenicima. Sveti Jovan Zlatoust kaže da treba zahvaliti Bogu što nam sveto pričešće daju nemoćni sveštenici zato što, kada bi Liturgiju služio anđeo Božiji, ne bi pustio grešnike svetinji. Sa strahom, svestan svoje nemoći, sveštenik priziva Gospoda u pomoć. Sveštenik čita pred carskim dverima početne molitve „Care Nebeski“ „Oče naš“. Svestan svoje grešnosti on smireno čita: „Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas, jer mi grešnici nemajući nikakvog opravdanja, prinosimo Tebi kao Vladiki ovu molitvu“ i „Gospode, pomiluj nas.“ Tu on moli Boga da mu oprosti njegova, to jest, sveštenikova, bezakonja, po beskrajnoj Svojoj milosti, kao Bog „milosrdni“ i zato što smo „mi narod Tvoj“. Zatim moli Prečistu Devu da otvori „dveri milosrđa“ zato što je Ona „spasenje roda hrišćanskog“.
Pročitavši ove molitve, sveštenik se klanja ikoni Spasiteljevoj na carskim dverima, celiva ih, čitajući: „Klanjamo se prečistom liku Tvome“, zatim takođe s poklonima celiva ikonu Bogorodice, izgovarajući molitvu: „Bogorodice, Ti si izvor milosrđa, udostoj nas samilosti“. Dalje on celiva ikone na ikonostasu, čitajući im tropare. Ovo poklonjenje svetim ikonama vrši radi toga da bi izmolio nebesku pomoć Majke Božije i svetih ugodnika njemu nemoćnom i grešnom prilikom služenja strašne Liturgije. S druge strane, time sveštenik svedoči da naša Pravoslavna Crkva ispunjava odluku Sedmog vaseljenskog sabora i poštuje svete ikone.
Zatim, priklonivši glavu pred carskim dverima, sveštenik čita molitvu: „Gospode, pruži ruku Svoju…“ Izmolivši blagodatnu pomoć, još uvek se sveštenik ne odlučuje da pristupi služenju Liturgije i još jednom moli ukrepljenje za vršenje službe da bi mogao neosuđeno da predstane pred strašnim prestolom i vrši beskrvno sveštenodejstvo. Ova molitva kao da ga ukrepljuje i on se odlučuje najpre da uđe u oltar, ali prethodno moli molitve i oproštaj od okupljenih vernika, tražeći od njih podršku za svoju nemoć.
S rečima /iz Psalma/ „Ući ću u dom Tvoj…“ ulazi on u oltar, pravi tri poklona pred svetom Trpezom i celiva krst i Jevanđelje koji leže na njemu, kao da celiva Samoga Gospoda Koji sedi na prestolu slave. Napravivši tri poklona prema istoku, sveštenik počinje da se oblači. Oblačenje označava da sveštenik svlači sve zemaljsko sa sebe i oblači se u blagodat Božiju. Oblačeći stihar, sveštenik izgovara: „Zaradovaće se duša moja Gospodu, jer me obuče u rizu spasenja i odećom veselja odenu me, kao ženiku metnu mi venac i kao nevestu ukrasi me lepotom“. Isto tako sa odgovarajućim molitvama on oblači ostale delove odeždi. U svim tim molitvama se priziva i uzdiže ukrepljujuća sila blagodati Božije. Obukavši se, sveštenik umiva ruke govoreći: „Umiću s nevinima ruke svoje“. Treba reći da su u drevno vreme umivali ruke pred ulazak u crkvu svi vernici i radi toga je pored ulaza visio umivaonik. Sveti Jovan Zlatoust kaže da vernici dva puta umivaju ruke: jedanput prilikom ulaska u hram, a drugi put prilikom izlaska, dajući milostinju. Lično se sećam, kada sam bio dečak, pri ulasku u stari hram, kuda je odlazila naša porodica, umivali smo ruke iz bokala koji je tu visio po drevnom običaju.
Odlazeći zatim prema žrtveniku, sveštenik se u odeždama poslednji put /pred početak proskomidije/ s molitvom obraća Bogu, pominjući iskupiteljsku Žrtvu – Hrista. Praveći tri poklona, on čita: „Bože, očisti me grešnog i pomiluj me“, „Iskupio si nas prečasnom Krvlju Svojom od kletve Zakona.“
Zatim blagosilja: „Blagosloven Bog naš, svagda, sada i uvek i u vekove vekova“ – i pristupa vršenju proskomidije. Ali o tome ću ispričati drugi put, sada ću vas još podsetiti, prijatelji moji, da ljubite taj brilijant Božiji – Božanstvenu liturgiju i da sa strahom i strahopoštovanjem prisustvujete njenom služenju. Setite se kako sam vam govorio da nam i sami anđeli zavide na tome što nam je darovan tako dragoceni dar, i da bi prisustvovali služenju Liturgije, oni napuštaju nebeske odaje. To prisustvo anđela je video prepodobni Serafim. Učenici prepodobnog Sergija videli su anđela kako mu saslužuje, a i o drugim svetima postoje ista takva svedočanstva. Kako onda da ne ostavimo sve životne brige da bismo okusili taj izvor života?

Jedan komentar

  1. Gde mog da kupim knjigu „BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI“ ?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *