Питање:
Помаже Бог! Изузетно ми је драго што постоји и овакав начин комуницирања са људима који нам помажу да се вратимо или останемо на правом путу.
У браку сам годину и по дана, а живела сам са будућим супругом пре брака 9 месеци. Јако брзо смо постали нераздвојни и почели мислити као једно.
Иако није било одобравања са стране мојих родитеља и родбине, касније су нас подржали јер су видели колико смо једно, док су његови дугогодишњи пријатељи све посматрали са неверицом, неодобравањем па чак и подсмехом, али су његови рођаци били уз нас.
Супруг је био у нецрквеном браку из кога има двоје деце. Након његовог обољевања од психичке болести, развели су се. Све ми је то испричао и показао папирологију, али док нисам, нажалост, све то са њим преживела, нисам разумела о чему се заиста ради и колико је то озбиљно. Наиме, након шест месеци од рођења нашег детета, нагло се променио, постао свадљив, раздражљив без повода, почео је да конструише приче о свему и свачему, да се дуго задржава ван куће, пије, занемарује дете, нас, самог себе. Повредио ме је као људско биће, као жену, као мајку, дојиљу.
Нисам умела одмах да му помогнем, јер нисам била свесна да му се болест вратила, па сам и погоршала стање бранећи се и узвраћајући увреде. Перфектно, и без имало срама и кајања, погазио је све свето и лепо у нашој малој и младој породици. Беба је добила ноћне море, промене расположења, почела да се плаши и себе удара. Бојим се за њу јер заиста желим да има безбрижно детињство и здрав дух, нормалан живот.
Сматрам се почаствованом што нам је Господ подарио тако благодарно дете, и желим да свој (наш) родитељски задатак извршимо на Његову радост.
Посаветујте ме како да му помогнем? Није “велики верник”, а многи би од њега могли да науче мудрости живота. Стручњак је у свом послу, али ту више не може тј. не жели да се труди да се оствари. Тешко живимо, али је мир и слога у породици, ипак, важнија и основ је свега.
Тренутно живимо од пензије моје маме која нас подржава морално, материјално, колико је у њеној моћи. Ја тражим посао, покушавам да останем добра мајка и супруга, покушавам да останем нормална. Има још појединости које бих волела да поделим са вама, али надам се да ми мозете послати савет и на основу ове, не тако кратке приче.
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, Веома је тешко предвидети све и ни мало лако није увек бити исправан у свему. Зато, постарај се најпре да имаш чврсту веру у Бога. Пре него што и помислиш да се поуздаш у себе или људе око себе, у своје или њихово знање, мудрост и способност, помисли да је све што имамо од Бога, зато што нам је Он то дао, и да Он то има неупоредиво много више него ми. Господ брине о свакоме човеку стално. Побринуће се и о вама, само ако му се будете окренули и обраћали, ако Реч Његову будете слушали и држали. А реч Његова је Јеванђеље, које је Вера Цркве. Најпре се ти сама постарај да се држиш Бога и Вере Божије, тиме ћеш дати пример и своме детету и мужу. Наша вера, наш лични однос према Богу је истовремено и штит и заклон од невоља, лек од свих болести и оружје против свих непријатеља. У супротном, никакава људска мудрост и наука вам неће бити од користи, посебно не на дуже стазе, а најмање у вечности, где сви неминовно одлазимо.
Моли се свакодневно Богу из Молитвеника (књижице са православним молитвама) , читај Свето Писмо и Свете Оце. Иди у храм на молитву, држи постове које је Црква прописала, исповедај се и причешћуј, уопште, труди се да живиш хришћански, и видећеш разлику.
Пуно те поздравља, и од Бога свако добро жели, о. Срба
