BIBLIJSKA ISTORIJA

 

BIBLIJSKA ISTORIJA
 
LJUDI POSLE POTOPA I POSTANAK NARODA
 
6. Nojeva žrtva posle potopa. Hamovo nepoštovanje prema ocu.
Nojevo proroštvo o sudbini njegovih sinova.
Post. 8, 20-22. 9.
 
Po izlasku iz kovčega, Noje načini žrtvenik i prinese žrtvu paljenicu Gospodu od sviju čistih životinja i ptica. Ovom žrtvom Noje se nije samo zahvalio za spasenje, nego i odobrovoljio, umilostivio Boga, i time pokazao veru u obećanoga Spasitelja sveta. Gospod primi žrtvu pravednikovu i učini zavet ( tj. ugovor) s ljudima. On blagoslovi Noja i njegove sinove da se množe, dade im da vladaju svom zemljom, dopusti da upotrebljavaju za ishranu i životinje, zabranivši im samo da jedu krv njihovu i naredi da se smrću kazni onaj, koji se usudi da ubije čoveka; osim toga On obeća ljudima da više neće biti sveopšteg potopa, i za znak da će obećanje ispuniti pokaza na dugu[1] koja se u to vreme pojavi u oblaku.
Uskoro posle potopa zlo se opet pojavi među ljudima. Noje posadi vinograd, i kad grožđe sazri, obere ga i iscedi piće. Noje nije znao, da se iz soka od grožđa pravi vino, kojim se čovek može opiti. Jednom, da utoli žeđ, on se napi vina, opi se i ležaše go pod svojim šatorom. Ham vide golotinju svoga oca, i zlobno se podsmehnuvši, kaza braći o tome. Ali Sim i Jafet odmah uđoše pod očev šator i pokriše ga haljinom, starajući se da ne vide oca nepokrivena.
Kad se Noje probudi i sazna šta je bilo, dozva svoje sinove. On prokune Hama u sinu njegovu Hananu, i po Božju nadahnuću predskaza, da će potomci Hananovi biti najprezrenije sluge potomaka Simovih i Jafetovih, kad se ljudi raziđu po svoj zemlji i zaborave na svoje srodstvo. U isto vreme Noje blagoslovi Sima i Jafeta. Simu predskaza, da će se u njegovu potomstvu sačuvati poštovanje Boga i javiti Gospod Bog; a Jafetu – da će od njega postati mnogi narodi, da će njegovi potomci vladati naseljima Sitovim i uživati milost Božju, koja će se javiti u ovim naseljima. [2]
 
7. Vavilonska kula i raseljenje ljudi.
Post. 11, 1-9.
 
Od tri sina Nojeva rod ljudski opet se namnoži. S onoga mesta, na kome se zaustavio kovčeg, Nojevi potomci krenuše na zapad i naseliše se u dolini zemlje Senarske. Ovde su svi ljudi živeli zajedno, sačinjavali su jedan narod i govorili jednim jezikom. Ali docnije rđava se dela i razdori uvećavaše iz dana u dan i ljudi videše, da će se morati raseliti. Tada potomci Hamovi, – sinovi čovečji, kojima je pretilo proroštvo Nojevo o raseljenju i ropstvu namisliše da pometu raseljenje ljudi. Oni se dogovoriše s nekim plemenima Simovim i Jafetovim i odlučiše: „hajde da sazidamo grad, i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji. “ Bolji ljudi iz plemena Simova ne htedoše sudelovati u ovome nezakonitome radu. S početka je rđavo delo išlo uspešno. Ali ga Bog razruši. On pomete jezik zidara tako, da prestadoše razumevati jedan drugoga. Tada oni napustiše zidanje i raziđoše se na razne strane. Grad koji počeše zidati i ne dozidaše, bi nazvan Vavilon, a to znači pometnja. U to vreme patrijarh pobožnoga plemena beše Ever.
Jafetovi potomci krenuše se na sever od Vavilona i naseliše Evropu; Hamovi potomci naseliše Afriku i deo Azije; potomci Simovi ostadoše u Aziji. Vavilon osvoji Nimrod, unuk Hamov, koji se proču kao lovac zverinja.
Razišavši se na razne strane, plemena ljudska stadoše zaboravljati na svoje srodstvo. Malo-pomalo izmeni se i sam jezik, na kome su govorili, i tada se postupno otuđiše. Na taj način postadoše razni narodi, koji govore raznim jezicima.
 
8. Pojava idolopoklonstva.
 
Dok su svi ljudi živeli zajedno, čuvali su pravilne pojmove o Bogu, nevidljivome Duhu, Tvorcu sveta. Takve pojmove Bog je ulio pobožnim patrijarsima, koji su dobijali otkrivenje od samoga Boga. A kad se ljudi rasejaše po zemlji, oni malo-pomalo zaboravljahu ono što im predadoše patrijarsi, i ne behu sposobni da dobijaju od Boga nova otkrivenja, i kod njih se, mesto istinske vere, pojaviše nepravilni pojmovi, praznoverice.
Ljudi su videli oko sebe mnogo divotnoga, neshvatljivoga. [3] Sve im se to učini da je Bog. I stadoše se jedni od njih moliti suncu, zvezdama, mesecu, a drugi obožavati biljnu snagu zemljinu, more, oganj, razne životinje; neka su plemena smatrala čoveka Bogom. Tako, umesto jednoga nevidljivoga Boga javi se kod ljudi mnogo vidljivih bogova. Ljudi su dvojili ove bogove na dobre i zle, s pogledom na korist ili štetu koju imađahu od njih. Želeći da im bogovi budu blizu, ljudi su počeli graditi likove njihove od kamena, drveta ili metala. Takvi likovi zovu se idoli, kumiri. U početku su ljudi gledali u idolima samo slike, likove svojih bogova, posle stadoše verovati da u idolima živi božanska sila, i šta više počeše idole smatrati za bogove i moliti im se. Tako je postalo idolopoklonstvo. Idolopoklonike obično nazivaju neznabošcima.
Neznabošci su osećali, da su uvredili Boga svojim gresima, i zato su se skupim žrtvama i dugim molitvama starali da umilostive svoje bogove. Njima se činilo, da je malo da prinose bogovima na žrtvu bolje životinje; oni im stadoše prinositi i ljude, s početka svoje zarobljene neprijatelje, a zatim i svoju decu. Ljudi koji su prinosili žrtve, zvali su se žreci, a zgrade u kojima su stajali idoli, hramovi i oltari. Idolopoklonici su verovali da bogovi žive u svojim hramovima, a na žrečeve su gledali kao na ljude bez čije pomoći ne bi mogli dobiti milosti od Boga.
Idolopoklonstvo se sve više širilo među ljudima, i naposletku je došlo dotle, da su se svi ljudi počeli moliti idolima. Veran pravom Bogu bio je samo Avram, sin Tarin, iz plemena Everova. Avram je živeo u zemlji Haldejskoj.
 


 
NAPOMENE:

  1. I posta duga znak, da će se uništiti podvojenost izmeću neba i zemlje, da će se Gospod izmiriti s čovekom i da će na zemlju doći Bogočovek.
  2. Noje je umro u 950 godini. Posle potopa dug život patrijaraha stade se znatno skraćivati. Sim je živeo 600 g. , a ara, otac Avramov 205 g.
  3. Njih je čudilo sunce; oni se zamišljahu nad zvezdama; divljaše ih moć zemljina koja proizvodi rastinje i životinje; sa strahom gledahu na burno more, na oganj koji more izbacuje; drhtali su slušajući odjek, grmljavinu, huku vodopada; užasavahu se videvši zmiju, krokodila.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *