BIBLIJSKA ISTORIJA

 

BIBLIJSKA ISTORIJA
 
ROD LJUDSKI DO POTOPA
 
5. Kajin i Avelj.
Post. 4. 1-16, 25, 5, 8.
 
Adam i Eva nastaniše se istočno od raja. I odmah ih stadoše sustizati patnje i nesreće. Teškim radom oni su dobijali hranu. Zemlja im je često davala trnje umesto hleba; mnoge životinje, koje im se ranije pokoravahu, sad im postadoše od štete; vazduh im je donosio bolesti. U isto vreme greh je pritiskao duše njihove. Jedno su samo pouzdanje imali – nadu na Spasitelja. S nestrpljenjem su očekivali Spasitelja, i s verom u Njega molili su se Bogu i prinosili Mu žrtve za grehe svoje.
Po izgnanju iz raja Adam i Eva počeše dobijati decu, sinove i kćeri. Kad im se rodi prvi sin, Eva reče: „dobih čoveka od Gospoda“ i nazva ga Kajin, što znači dobitak. Po svoj prilici ona je pomislila da ovaj sin i jeste obećani Izbavilac. Ali ubrzo uvide da se prevarila u nadi, i svoga drugoga sina nazva Avelj, što znači taština (ili plač, priviđenje).
Deca Adama i Eve porastoše i stadoše raditi. Svaki preduze posao prema svojim naklonostima: Avelj, je pasao ovce, a Kajin obdelavao zemlju. Jednom Kajin i Avelj prineše žrtvu Bogu. Kajin prinese žrtvu od roda zemaljskoga, a Avelj – prvenca ovna iz svoga stada. Obojica prinesoše što beše najbolje od trudova svojih. Ali je Avelj prineo žrtvu s verom u obećanoga Spasitelja, s molitvom o pomilovanju, a Kajin je prineo bez vere i gledao na žrtvu, kao na svoju zaslugu pred Bogom. Stoga Gospod žrtvu Aveljovu primi, a Kajinovu ne. Od toga doba Kajin stade zavideti svome bratu i omrznu ga.
Milostivi Bog htede da se Kajin popravi i čuvaše ga od zla dela. On reče Kajinu: „što se srdiš? Što li ti se lice promeni? Pazi, greh je na vratima; a volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji“. Kajin ne uništi u sebi težnje ka zlu i zavist ga dovede do strašnoga greha: on odvede brata svoga Avelja u polje i tamo ga ubi. Tada Gospod zapita Kajina: „gde ti je brat Avelj? “ Kajin drsko odgovori: „ne znam; zar sam ja čuvar brata svoga? “ Gospod reče Kajinu: „šta učini? Glas krvi brata tvoga viče sa zemlje k Meni. I sada, da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvoga iz ruke tvoje. Bićeš potukač i begunac na zemlji“. Kajin zadrhta, ali ne zato što se kajaše za svoj zločin, već od straha da mu se ne osvete za smrt bratovljevu. „Krivica je moja velika da mi se ne može oprostiti“, reče Gospodu. „Evo me teraš danas iz ove zemlje da se krijem ispred tebe, i da se skitam i potucam po zemlji, pa će me ubiti, ko me udesi“. Ali Gospod odgovori: „za to ko ubije Kajina, sedam će se puta to pokajati“[1]. I načini Gospod znak na Kajinu da ga ne ubije, ko ga zadesi. Posle toga Kajin nije mogao ostati u onoj zemlji u kojoj se Bog javljao ljudima; on otide sa svojom ženom i naseli se na istoku prema Edemu, gde je docnije sazidao grad.
Rđavo delo Kajinovo jako ožalosti Adama i Evu. Tada im Bog darova umesto Avelja drugoga sina, koga Eva nazva Sit, što znači temelj. Sit je bio stub i temelj pobožnoga roda. [2]
 
6. Kajinovi i Sitovi potomci. Smeša plemena.
Post. 4, 17-24. 5. 6, 12.
 
Kajin, rodonačelnik plemena, koje se odvojilo od doma Adamova, predade ovome plemenu i svoju nesreću. Njegovi potomci brzo zaboraviše na Boga i brinuše se samo o zemaljskoj dobiti. Mnogo korisnoga oni učiniše da bi se ugodnije živelo. Oni pronađoše da kuju čelik i gvožđe, izmisliše muzičke sprave, ručne radove i nakite. Izgledalo je da im je život prolazio vrlo veselo; ali sreće ne beše u tom životu. U potomstvu Kajinovu svaki se brinuo samo o sebi i nije mislio o drugima. Kako Kajinovi potomci nisu živeli po slici Božjoj, to su i nazvani sinovi čovečji.
Drukčije beše u potomstvu pobožnoga Sita. Tamo se očuvala vera u Boga, nada na Spasitelja, ljubav prema dobru i istini. Sitovi potomci življahu među sobom u ljubavi i saglasnosti, pomagahu jedan drugome i starahu se da žive po volji Božjoj, zbog čega se i zvahu sinovi Božji. Rukovođa njihov u životu bio je najstariji u rodu, – patrijarh. On je rešavao porodična dela, isleđivao raspre, kažnjavao krivce. Od njega su svi domaći dobijali pojam o Bogu i volji Božjoj; on je i žrtve prinosio. Bog je ukazivao Svoju milost pobožnim ljudima, olakšavao im njihove nesreće i davao im dug živog. Patrijarsi su živeli gotovo do hiljadu godina[3]. Od patrijaraha toga doba osobito je znatan Enoh, koji je živeo po volji Božjoj, tj. uvek je pamtio, da Bog vidi sva dela njegova, misli i osećanja, i starao se da ugodi Bogu, za što je bio prenesen sa zemlje, da ne vidi smrti (Jevr. 11, 5).
Potomci Kajinovi i Sitovi, sinovi čovečji i sinovi Božji, u početku življahu odelito, daleko jedni od drugih. A kad se ljudi namnožiše, onda i plemena, ranije odvojena, stadoše živeti bliže jedno drugome i stupati u zajednicu. Veseo i bezbrižan život Kajinovih potomaka dopade se nekim Sitovim potomcima. Oni počeše često pohađati društva bezbožnoga plemena, stadoše se ženiti iz tog plemena i malo-pomalo naviknuše na sve što je rđavo, što su videli među svojim novim rođacima. Na taj način bezbožništvo, koje otpoče u potomstvu Kajinovu, u toku vremena sve se više širilo i u potomstvu Sitovu. Naposletku dođe dotle, da se sva zemlja napuni zločinima. Ali među opštim bezbožništvom, vera u Boga i nada na budućega Izbavioca očuva se u porodici patrijarha Noja, u plemenu Sitovu. Noje beše čovek pravedan i neporočan.
 
7. Sveopšti potop.
Post. 6, 3-22. 7. 8. 1-19.
 
Milostivi Bog želeo je da se ljudi pokaju i objavio je, da će im ostaviti radi kajanja sto dvadeset godina. Godine Božjega milosrđa prolažahu, a ljudi se nisu pokajali. Tada Gospod ponovi Spoju volju da uništi sve živo na zemlji. A kad bezbožnici ne obratiše pažnje i na ovu Božju nameru, Gospod objavi pravednome Noju, da je vreme uništenja svega što živi na zemlji nastalo, i naredi mu da načini kovčeg (lađu) u koji bi se mogla smestiti njegova porodica i sve životinje na zemlji. Kad je kovčeg bio gotov, Bog zapovedi Noju da uđe u njega s porodicom i da uzme sa sobom od životinja i ptica, koje su prinašane na žrtvu i smatrane za čiste, po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu, a od ostalih, nečistih, po dvoje, mužjaka i ženku njegovu i hrane za godinu dana za sve, i objavi mu, da će do sedam dana pustiti dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći. Noje izvrši zapovest Božju. U kovčeg uđe svega osmoro: Noje, njegova žena i tri sina, Sim, Ham i Jafet, s njihovim ženama.
U jesen udari veliki dažd i padaše četrdeset dana i četrdeset noći. Voda je izišla iznad obala, rasla je u produženju sto pedeset dana, pokrila je svu zemlju i najviše bregove i potopila sve živo na zemlji; samo je kovčeg plovio površinom vode. Ovaj potop, koji je pokrio svu zemlju, sav svet, zove se sveopšti potop.
Po Božijoj zapovesti, posle sto pedeset dana dunu jak vetar, koji je rasterao kišne oblake, i voda stade opadati. U to vreme kovčeg se zaustavi na planini Araratu. U leto pokazaše se vrhovi planine. Posle toga Noje počeka četrdeset dana i ispusti iz kovčega gavrana. Gavran odletaše i doletaše na krov od kovčega. Tada Noje ispusti golubicu; golubica ne nađe gde da stane, jer je bilo još mnogo vode na površini zemljinoj, i vrati se. Noje počeka još sedam dana i ispusti golubicu po drugi put. Golubica se vrati sa zelenim listom maslinovim u kljunu. Maslina je bila znak milosti i izmirenja. Noje je s radošću pustio golubicu u kovčeg, kao glasnika milosti Božje. Posle sedam dana golubica opet bi puštena iz kovčega, i više se ne vrati. Počekavši još neko vreme, kad se zemlja potpuno osušila i pokrila zelenilom, Noje po zapovesti Božjoj iziđe iz kovčega. On opet ugleda divan svet Božji. Zemlja kao da je sahranila svoje bezbožništvo u vodi, oprala u njoj svoju nečistotu. To je bilo na godinu dana od početka potopa.
 


 
NAPOMENE:

  1. Time je Bog pokazao, da čovek nema prava da se sveti za sebe, i da pravo odmazde pripada pravosudnome Bogu.
  2. Adam i Eva pretrpeli su veliku žalost posle izgnanstva iz raja; oni su se svesrdno kajali što nisu slušali volju Božju i tvrdo su verovali u obećanoga Spasitelja. Vera njihova spase ih. Oni se sad nalaze među svetim praocima našim.
  3. Tako je Adam živeo 930 godina, Sit – 912, njegov sin Enos – 905, a najviše Matusal – 969 godina.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *