BIBLIJSKA ISTORIJA

 

BIBLIJSKA ISTORIJA
 
DELA I NAUKA ISUSA HRISTA OD PRVE DO DRUGE PASHE
 
1) u Judeji
 
18. Izgnanje trgovaca iz hrama.
Jovan 2, 13-21.
 
Na praznik Pashe Gospod Isus dođe u Jerusalim. Ušavši u hram, On nađe tamo veliki nered. Prodavci životinja koje su prinašane na žrtvu, da bi što pre rasprodali svoju robu, namestili su se i po samim unutrašnjim tremovima i pritvorima hrama, gde su stajali i bogomoljci. A tamo su bili i menjači novca sa svojim stolovima. U hramu se vršila kupovina i prodaja, kao pa trgu. Hristos načini bič od uzica, izgna iz hrama i prodavce i kupce, i ovce i volove, menjačima prosu novce, stolove ispremeta, a prodavcima golubova reče: „nosite to odavde, i ne činite od doma Oca Moga doma trgovačkoga“.
VIDEVŠI to starešine hrama, razgnjeviše se. Oni pristupiše k Isusu Hristu i upitaše Ga: „kakav nam znak pokazuješ, da to možeš da činiš? “ Isus je predviđao da će Ga starešine judejske omrznuti i ubiti, i odgovori: „razvalite ovaj hram, i za tri dana ću ga podignuti“ (tj. kad Me vi ubijete, razrušite telo Moje, ovaj hram Božji, Ja ću kroz tri dana vaskrsnuti; tada ćete vi i videti, da Ja imam vlast da činim tako). Ovim rečima Hristos je ukazao na proroštva i praslike o smrti Mesijinoj. Ali sveštenici namerno pokazaše da Ga nisu razumeli: oni samo rekoše: „četrdeset i šest godina građen je ovaj hram[1], i Ti za tri dana da ga podigneš? “ i otidoše.
 
19. Razgovor Isusa Hrista s Nikodimom.
Jovan 2, 23-25; 3, 1-16.
 
Dok se bavio u Jerusalimu, Isus Hristos je činio čudesa, i mnogi su poverovali da je On Mesija. Ali njihova vera ne beše jaka, nego zaražena predrasudama, pa stoga im se Hristos nije poveravao. Među onima koji Se divljahu Njegovim čudesima, bio je farisej Nikodim, jedan od starešina Judejskih. Da bi čuo iz usta samoga Isusa, smatra li On Sebe za Mesiju, on dođe k njemu noću i reče mu: „Ravi! znamo da si učitelj od Boga došao: jer niko ne može čudesa ovih činiti, koja Ti činiš, ako nije Bog s njim!“ Za vreme razgovora sa Nikodimom Isus je učio, da je čoveku potrebno da se ponovo rodi, te da uđe u carstvo Mesijino, i da će Mesija spasti ljude Svojim stradanjima. „Zaista ti kažem, reče On, ako se ko ne rodi odozgo, ne rodi od vode i Duha, ne može ući u carstvo Božje. Što je rođeno od tela, telo je; a što je rođeno od Duha, Duh je. Niko se ne pope na nebo, osim koji siđe s neba, Sin čovečji, Koji je na nebu. [2] I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečji da se podigne. Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svoga jedinorodnoga dao, da ni jedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni“. Od toga doba Nikodim postade tajni učenik Isusa Hrista.
 
20. Poslednje svedočanstvo Jovana Preteče o Isusu Hristu.
Jovan 3, 22-36; 4, 1-4; Mat. 4, 12-14. 9, 13-15
Mar. 1, 14; 6, 14-20; Luk. 3, 1920.
 
Pošto je proveo neko vreme u Jerusalimu, Isus Hristos otide u severne krajeve Judeje i tamo je živeo i krstio; a Jovan je u to vreme krstio u Enonu, blizu Salima, gde je bilo mnogo vode. Oko Jovana se skupljalo mnogo sveta; a čitave tisuće sticale su se oko Isusa. Tada među Judejcima i Jovanovim učenicima postade raspra oko toga, koje krštenje bolje očišćava, Jovanovo ili Isusovo? Neki Jovanovi učenici verovahu da ne može biti učitelja većega od Jovana, i rekoše mu: „Ravi (učitelju)! Ovaj što beše s tobom u Jordanu, za Koga si ti svedočio, evo i On kršćava, i svi idu k Njemu!“ Jovan im odgovori: , , ne može čovek ništa primiti, ako mu ne bude dano s neba. Vi sami meni svedočite Da rekoh: ja nisam Hristos, nego sam poslan pred Njim. Ko ima nevestu ženik je, i kad ženik govori sa svojom nevestom, prijatelj ženikov stoji i sluša ga i raduje se glasu ženikovu. Ova dakle radost moja ispuni se: Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem“.
Ovo Jovanovo svedočanstvo o Isusu bilo je poslednje. Car Galilejski, Irod Antipa, ne zadugo pre toga oženi se Irodijadom, ženom Filipa, brata svoga. Kako je ovaj brak bio protivan zakonu, Jovan je izobličavao Iroda za greh. Njegova izobličavanja ne dopadoše se zloj Irodijadi. Ona se odluči da ubije Jovana i na to nagovaraše i Iroda. Ali Irod ne pristajaše; on je duboko poštovao pustinjaka, kao čoveka sveta, savetovao se s njim, i ponekad je i slušao njegove savete. Za nesreću on je bio čovek nestalan, beskarakteran, i Irodijada je uspela da ga nagovori da Jovana baci u tamnicu. Careve sluge uhvatiše Jovana i zatvoriše ga u Perejsku tvrđavu Maheron.
Međutim, Jerusalimski fariseji uplašiše se, jer se govorilo da ISUS Hristos zadobija više učenika i krsti ih, nego Jovan. Doznavši o uznemirenosti fariseja i o Jovanovu zatočenju, Isus napusti Judejsku zemlju i otide u Galileju najbližim putem preko Samarije.
 
2) U Samariji
 
21. Razgovor Isusa Hrista sa Samarjankom.
Jovan 4, 5-42.
 
U vreme sejanja Isus dođe u plodnu dolinu Sihemsku, koja se prostirala izmeću gora Gevala i Horazina i bila naseljena Samarjanima. U sredini doline beše grad Sihem, koji se zvao Sihar. Pred gradom, s južne strane bio je studenac koga je, kako veli staro predanje, iskopao patrijarh Jakov. Samarjani i Judejci poštovali su ovaj studenac.
Kraj ovoga studenca sede Isus, umoran od puta. Beše podne, vreme ručku, i učenici Njegovi otidoše u grad da kupe štogod za jelo. U to doba jedna Samarjanka dođe po vodu. Isus je zamoli: „daj mi da pijem“. Ova molba začudi Samarjanku, i ona reče: „kako Ti, Jevrejin budući, možeš iskati od mene, žene Samarjanke, da piješ? “ Jer se Jevreji ne mešaju sa Samarjanima. A Isus joj odgovori: „da ti znaš koji ti govori, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu“. „Gospode! ni zahvatiti nemaš čim, a studenac je dubok; odakle ćeš dakle uzeti vodu živu? (živom se vodom u njih zvala izvorska voda). E da li si Ti veći od našega oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac? “ zapita Ga žena. Isus odgovori: „Svaki koji pije od ove vode, opet će ožedneti, a koji pije od vode koju ću mu Ja dati, neće ožedneti do veka“. On je govorio o Svojoj nauci. Ali Samarjanka, razumejući pod živom vodom običnu vodu, reče: „Gospode! daj mi te vode da ne žednim, niti da dolazim ovamo na vodu“. ‘Gada joj Gospod Isus pokaza, da zna sav njen život. Nju je to uplašilo. Samarjanka vide da je On prorok i zaželi da čuje rešenje stare raspre izmeću Samarjana i Judejaca. Samarjani podigoše sebi hram na gori Horazinu, na gori blagoslova, a Jevreji objaviše da je taj hram nezakonit i razrušiše ga. Samarjanka je želela znati, ko je prav, Judejci ili oni – Samarjani, i reče: „oci naši moliše se Bogu na ovoj gori – (pri tom pokaza na Horazin), a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti“. Isus joj odgovori: „veruj li da ide vreme, kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori, ni u Jerusalimu. Ali ide vreme i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takvih bogomoljaca. Bog je duh, i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole“. Ovakva nauka začudi Samarjanku, i ona reče: „Znam da će doći Mesija; kad On dođe kazaće nam sve“. – „Ja sam koji s tobom govorim“, odgovori joj Hristos. Kad to ču, žena ostavi sudove i pohita u grad. Tamo stade govoriti onima koje je srela: „hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila; da nije to Hristos? : ‘ Mnogi odmah pohitaše Jakovljevu studencu.
U to dođoše učenici Isusovi. Oni se začudiše što On govori sa Samarjankom; ali ponudivši Ga da jede, oni mu ne pokazaše da se čude. Isus ne htede jesti. „Ja imam jelo da jedem, za koje vi ne znate“, reče im. Ovo još više začudi učenike. Oni stadoše među sobom govoriti: „već ako Mu ko donese da jede? “ Gospod Isus im reče: „jelo je Moje da izvršim volju onoga koji me je poslao, i da svršim Njegov posao. Ne kažete li vi da su još četiri meseca, pa će žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su žute za žetvu“. Učenici pogledaše na polje i ugledaše da je sve ono posejano narodom. To su Samarjani dolazili k studencu. Na molbu Samarjana, Isus Hristos otide u Sihem i ostade tamo dva dana. U to vreme mnogi Samarjani poverovaše da je On Spasitelj sveta, Hristos.
 
3) U Galileji
 
22. Isceljenje sina careva čoveka. – Propoved
Isusa Hrista u Galileji.
Jovan 4, 43-54; Mat. 4, 17 i 23-25; 11, 28-30;
Mar 1, 14-15; Luk. 4, 14-15
 
Iz Sihema Isus Hristos otide u Galileju. Galilejci Ga primiše s verom, jer mnogi među njima videše čudesa, koja On učini u Jerusalimu u vreme praznika Pashe. Hristos dođe u Kanu gde je nekada pretvorio vodu u vino. Ovde mu iz Kapernauma dođe jedan carev čovek i zamoli Ga da pođe s njim i da mu isceli sina, koji beše na umoru. Isus mu odgovori: „idi, sin je tvoj zdrav“. Carev čovek verova reči Hristovoj, i pođe kući u Kapernaum. Na putu ga sretoše sluge i javiše mu, da mu je sin ozdravio. „U koliko mu sati lakše bi, zapita ih otac? “ – „Juče u sedmom sahatu pusti ga groznica“, odgovoriše mu sluge. A u taj čas Isus mu i reče: „sin je tvoj zdrav“. Carev čovek i sva kuća njegova verova u Isusa Hrista.
Iz Kane Isus pođe po gradovima i selima Galilejskim i stade tamo propovedati Svoju nauku u zbornicama. On je govorio: „iziđe vreme i približi se carstvo Božje, carstvo nebesko; pokajte se i verujte jevanđelje“[3], i pozivaše k Sebi sve koji su nesrećni, obećavajući im da će ih odmoriti: „hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni, i Ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram Moj na sebe, i naučite se od Mene; jer sam Ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram Moj blag, i breme je Moje lako. “
Propovedajući da je nastupilo Carstvo Božje, Isus Hristos je Svojim delima otvoreno pokazivao svima, da je zaista nastalo vreme osobite milosti Božje. On je isceljivao svaku bolest i svaki nedug u ljudima. Glas o Njemu rasprostro se po svoj zemlji i sa sviju su Mu strana dovodili sve nemoćne s raznim bolestima i nastupima, besne, mesečare, uzete, i On ih isceljivaše. Sva ova isceljenja On je učinio jednom rečju, ili dodirom. I nikoga nije odgurnuo od Sebe, nikome nije otkazao pomoć. Siromasi, slabi, bolesni, svi paćenici nalazili su kod Njega utehe. [4]
 
23. Propoved Isusa Hrista u Nazaretskoj zbornici.
Luk. 4, 16-30; Mat. 4, 13-16.
 
U vreme putovanja po Galileji, Isus Hristos svrati u grad Nazaret, gde je bio vaspitan, i ovde u subotu uđe u zbornicu. Svaki Judejac imao je prava da u zbornici čita iz knjige Zakona i Proroka i da pročitano objasni. Isus zauze mesto ravinovo. Odmah Mu dadoše knjigu proroka Isaije, i On pročita iz nje ove reči: „Duh je Gospodnji na Meni; za to Me pomaza da javim Jevanđelje siromasima; posla Me da iscelim skrušene u srcu; da propovedam prijatnu godinu Gospodnju“. Zatim, zatvorivši knjigu, dade je sluzi, sede i stade govoriti da su se na Njemu ispunile pročitane reči prorokove. Slušaoci to posvedočiše i divljahu se rečima blagodati, koje izlažahu iz usta Njegovih. Ali ih obuzimaše neverica, da je Onaj, koga su smatrali za sina drvodelje Josifa, mogao biti Mesija, i u isto doba očekivahu, da On i kod njih učini čudo. Znajući šta misle, Isus im reče: „zaista vam kažem: nikakav prorok nije mio na svojoj postojbini. Mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilijino, kad se nebo zatvori tri godine i šest meseci i ni jednoj od njih ne bi poslan Ilija, do u Sareptu Sidonsku k ženi udovici. I mnogi behu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i ni jedan se od njih ne očisti do Nemana Sirijanina“. Čuvši ove reči Isusove, slušaoci se razgneviše, uhvatiše Ga, izvedoše izvan grada i htedoše Ga baciti sa stene u provalu. Ali On prođe izmeću njih, i otide, jer još nije bio došao čas Njegove smrti.
Iz Nazareta Isus otide u Kapernaum i od toga doba nastani se u ovome gradu. Stanovnici Kapernauma, kao i svi Galilejci, bili su dobri, čestiti, radni. Ali su Jerusalimski Judejci gledali na njih s preziranjem, kao na ljude nečiste koji se druže s neznabošcima, i njihovu zemlju zvali su neznabožačkom. Hristos se nije dugo bavio u Kapernaumu. On je neprestano odlazio i propovedao po gradovima i selima Galileje. On nije tamo imao ni Svoga stana i odsedao je, po svoj prilici, u domu Petrovu.
 
24. Čudesni ribolov u Galilejskom jezeru.
Luk. 5, 1-11; 8, 1-3 ; Mat. 4, 18-23; Mar. 1, 15-20
 
Jednom, idući obalom Galilejskog jezera[5], Isus ugleda Svoje prve učenike: Simon-Petar i Andrija bacaše mreže i podalje od njih Jovan s ocem svojim Zevedejem i starijim bratom, Jakovom, krpili su mreže. Za Isusom je išla gomila sveta, želeći da čuje Njegovu nauku. Isus uđe u lađu Simonovu, otisnu je od obale i iz lađe stade učiti narod. Svršivši besedu, On zamoli Simona da zaplovi na dubinu i da baci mrežu.
„Učitelju, odgovori Simon, svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo; ali po Tvojoj reči baciću mrežu“. Mreža bi bačena. Simon i Andrija stadoše je izvlačiti, i osetiše da se u njoj uhvatilo mnogo ribe, da se mreža poderala. Oni pozvaše u pomoć ribare s drugih lađa. A kad mrežu izvukoše, napuniše ulovljenom ribom dve lađe. Ovaj čudesni ribolov uplaši ribare. Simon u strahu pade na kolena pred Isusom i reče: „iziđi od mene Gospode, ja sam čovek grešan“. A Isus mu odgovori: „ne boj se, od sada ćeš ljude loviti“, i zatim se okrenu njegovim drugovima i reče: „hajdete za Mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim“. Simon-Petar, Andrija, Jakov i Jovan ostaviše svoje lađe i pođoše za Isusom, i od toga doba nisu Ga ostavljali.
Osim učenika, Isusa su stalno pratile i neke žene, koje je On iscelio, i služile Mu svojim imanjem, kao Marija Magdalina (iz grada Magdale), iz koje je Hristos izagnao selam đavola, Jovana, žena Huze, Irodova upravitelja dvora, Susana i mnoge druge.
 
25. Isceljenje gubavoga.
Luk. 5, 12-16; Mat. 8, 2-4.
 
Jedanput, kad je Isus putovao po Galileji, pristupi Mu čovek sav gubav, [6] pade preda nj ničice i reče: „Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti. “ Isus ga se dohvati i reče: „hoću, očisti se“, Bolest je odmah iščezla. Tada Gospod strogo pogleda isceljenoga i zapovedi mu: „pazi, nikome ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku i prinesi žrtvu za očišćenje svoje, kako je zapovedio Mojsije“. Ali bez obzira na ovu zabranu, glasovi o čudu raširiše se, i mnogo naroda dolažaše Isusu da Ga čuje i da ih isceljuje od bolesti. Ali je On odlazio u pustinju, gde je provodio vreme u molitvi.
 
26. Isceljenje uzetoga u Kapernaumu.
Mar. 2, 1-12; Luk. 5, 17-26; Mat. 9, 1-8.
 
Obišavši Galileju, Isus Hristos vrati se u Kapernaum. Kad stanovnici doznaše da je On u jednome domu, odmah se skupiše da Ga čuju u tako velikome broju, da ne beše mesta ni na vratima. Među slušaocima bilo je i fariseja, koji dođoše iz sviju mesta Galileje i Judeje, pa i iz samoga Jerusalima. Za vreme razgovora Isusu su donosili bolesnike, i On ih je isceljivao. Svi se divljahu nauci Isusovoj i još više Njegovim čudesima. U to vreme četiri čoveka donesoše na odru uzetoga i htedoše ga uneti u kuću, ali se nikako ne mogoše probiti kroza svet. Onda se popeše na vrh kuće, otvoriše krov, i prokopavši ga, spustiše odar sa uzetim pravo pred noge Isusove. Videvši da ovi ljudi veruju u njega, Isus reče uzetome: „opraštaju ti se gresi tvoji“: Fariseji i književnici stadoše govoriti meću sobom: „šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe sem jednoga Boga? “ Oni tada i ne pomišljahu, da je čudesno isceljenje od bolesti toliko isto delo Božje, kao i opraštanje grehova. Znajući šta misle, Isus ih zapita. „šta je lakše? reći uzetome: opraštaju ti se gresi ili reći: ustani i uzmi odar svoj, i hodi? No da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, tebi govorim, (reče uzetome) ustani i uzmi odar svoj, i idi doma“. Bolesnik odmah ustade, uze odar na kome je ležao, i pođe kući, hvaleći i slaveći Boga na ukazanoj milosti. Tada se svi uplašiše i stadoše govoriti: „čudesna smo dela sad videli: nigde toga videli nismo“.
 
27. Hristos poziva carinika Mateja (Levija) da bude APOSTOL.
Nauka Spasiteljeva o pomilovanju grešnika i o postu.
Mar. 2, 13-22; 5, 27-39; Mat. 9, 9-17.
 
Pošto je iscelio uzetog, Isus Hristos pođe k jezeru; za njim iđaše narod. Putem Isus ugleda carinika gde sedi na carini, po imenu Mateja (ili Levija), i reče mu: „hajde za Mnom „. Matej posluša i od toga doba postade nerazdvojni učenik Njegov. Fariseji se razjariše. Kako je stupanje u red učenika Isusovih bilo za Mateja najveća sreća, on učini u svome domu veliku čast. Na ovu čast s Isusom i Njegovim učenicima dođoše i mnogi carinici i grešnici koje su Judejci prezirali, i zajedno s Njim sedoše za trpezom. Videvši ono, Fariseji stadoše prebacivati Njegovim učenicima: „zašto s carinicima i grešnicima Učitelj vaš jede i pije? -Zašto i vi jedete i pijete s njima? “ Isus im odgovori: „ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Nego idite i naučite se šta znače reči Pisma: milosti hoću, a ne žrtve. Jer Ja nisam došao da zovem pravednike, nego grešnike na pokajanje“.
Nije fariseje udaljavalo od Isusa samo druženje Njegovo s grešnicima. Smatrajući da je dostojan carstva Mesijina samo onaj koji strogo vrši obrede, oni su čudeći se opažali, da Isus ne zapoveda Svojim učenicima da poste i vrše obrede, ne daje im Svojih molitava. Oni su uspeli da zbune učenike Jovana Preteče koji su pristupili k Isusu, pitajući ga: „zašto mi i učenici fariseja postimo mnogo i molimo se Bogu, a Tvoji učenici jedu i piju? “ Isus im odgovori: „eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik? Nego će doći vreme kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti. [7] Jer niko ne meće nove zakrpe na staru haljinu; jer će se zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti. Niti se leva novo vino u mehove stare; inače mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se leva vino novo u mehove nove i oboje se sačuva.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ovaj hram počeo je preziđivati car Irod na šesnaest godina pre Hrista, i u ono vreme, kad je Hristos izagnao trgovce, rad na njemu još nije bio dovršen.
  2. Tako je Isus Hristos učio da za ulazak u Mesijino carstvo nije dovoljno poreklo od Avrama, kao što su mislili fariseji; za to je potrebno preporoditi se, postavi nov, Božji čovek. On je učio, da nebo ne vodi praotac Avram, već Onaj, ko je sišao s neba i koji u isto vreme jest na nebu. Pa kako će ovaj Sin čovečiji, koji siđe s neba, povesti sa sobom ljude grešne? Hristos je rekao, da će se ljudi spasti stradanjima Mesijinim, i da bi to bilo razumljivije, on je Nikodimu pokazao na zmiju od medi, koju je Mojsije podigao u pustinji.
  3. Reč Jevanđelje znači radostan, dobar glas.
  4. On je svojim životom učio, da čovek, ako hoće da bude u carstvu Mesijinu, mora biti milostiv, svima činiti dobro i svakome pomagati, koliko god može.
  5. Ovo se jezero u Jevanđelju zove još i Genisaretsko i Tiverijansko zato, što su na njegovoj obali bili gradovi Genisaret i Tiverijada. Često se naziva i morem.
  6. Guba je strašna zarazna bolest, protiv koje nisu znali leka. Ona se projavljuje belim pegama po koži. Zatim telo počinje da truli, disanje zaudara, prsti na rukama i nogama, ponekad i same ruke i noge otpadaju. Po zakonu, svaki jevrejin, pokome su se pokazivali znaci ove bolesti, morao se odmah javiti svešteniku, da reši, da li je ovaj zaista zaražen gubom. Ako je bolesnik bio gubav, morao je odmah napustiti svoju porodicu, dom, pa i grad ili selo, i živeti daleko od ljudi, dok ne ozdravi. Ako je bio toliko srećan da ozdravi, morao se opet pokazati svešteniku, dobiti od njega svedočanstvo da je zdrav i prineti zahvalnu žrtvu. Posle toga mogao se vratiti svojoj kući.
  7. Tako Isus Hristos nije uništio post, već je samo rekao, da vreme Njegovoga bavljenja na zemlji, kao vreme svadbene svečanosti, ne može biti vremenom posta. On nije Svojim učenicima propisivao ni obreda, ne za to, što je smatrao da nisu potrebni, nego za to, što stari jevrejski obredi nisu bili dobri za novu nauku, koju je On propovedao, kao što stari mehovi nisu dobri za novo vino; novi pak obredi bili bi im nerazumljivi, dok ne prime novu nauku; oni bi bili nova zakrpa na staroj haljini.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *