BIBLIJSKA ISTORIJA

 

BIBLIJSKA ISTORIJA
 
POČETAK JAVNOGA RADA GOSPODA ISUSA HRISTA
 
1. Propoved Jovana Preteče u pustinji.
Mat. 3, 1-12; Mark. 1, 1-8; Luk. 3, 1-18.
 
Jovan, sin Zaharijin, izgubio je roditelje još u detinjstvu i provodio je usamljen i strog život u Judejskoj pustinji. On je nosio odelo od kamilje dlake, opasivao se kožnim pojasom, hranio se skakavcima i divljim medom. Po spoljašnjem izgledu i načinu života on je ličio na proroka Iliju. U tridesetoj godini Jovan je dobio od Boga zapovest da sprema ljude da dočekaju Mesiju. Ovu zapovest on je dobio, kad Judeja već nije imala svoga cara, [1] nego je u njoj vladao neznabožac, rimski namesnik Pontije Pilat. Jovan dođe na obale Jordana, u Judejsku pustinju, i propovedao je: „pokajte se, jer se približi carstvo nebesko“. Odavno već među Judejcima nije bilo proroka, i zato su sa sviju strana dolazili k Jovanu i krstili se u njega. On ih je izobličavao za grehe, savetovao im je da pokajanjem očiste svoje duše i da se tako spreme da dočekaju Spasitelja. Farisejima, koji su se gordili svojim poreklom od Avrama, hvalili vršenjem zakona i smatrali sebe za dostojne da uđu u carstvo Mesijino, i sadukejima koji nisu verovali u vaskrsenje mrtvih, Jovan je govorio: „porodi aspidini! ko kaza vama da bežite od gneva koji ide (tj. ko vas je naučio, da vi vlastitom snagom možete uteći od gneva Božja). Rodite dakle rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: imamo oca Avrama: jer vam kažem da Bog može i od kamenja ovoga podignuti decu Avramovu. Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo, koje ne rađa dobra roda, seče se i u oganj se baca“. Neki slušaoci primiše k srcu njegove reči i pitaše: „šta ćemo dakle činiti? “ Jovan im odgovori: „koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka čini tako. “ Dolažahu mu i poreznici, carinici, i pitali su ga: „šta ćemo činiti? “ Kako su carinici skupljali porezu za Rimljane, koje su Judejci mrzeli, a osim toga neki među njima uzimali više nego što treba i tlačili narod, to su Jevreji prezirali sve carinike i smatrali ih za nedostojne da uđu u carstvo Mesijino. Jovan im je odgovorio: „ne ištite više, nego što vam je rečeno“. Pitali su ga vojnici: „a mi šta ćemo činiti? “ Jovan ih je ubeđivao da se ostave svega rđavoga što je bilo u njihovu životu. Često se dešavalo, da su oni, nezadovoljni platom, otimali tuđe imanje, vređali siromahe i opadali druge iz lične koristi. Jovan im govoraše: „nikome da ne činite sile, niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom“. One ljude koji su pred njim ispovedali svoje grehe, Jovan je krstio u Jordanu za znak njihovoga budućega očišćenja. Neki su mislili: „da nije on Hristos? , , Jovan je odgovarao svima: „ja vas krstim vodom za pokajanje; ali ide za mnom jači od mene. Kome ja nisam dostojan odrešiti remena na obući; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem“.
 
2. Krštenje Isusa Hrista.
Mat. 3, 13-17; Mar. 1, 9-11; Luk. 3, 2123.
 
Kad je Jovan propovedao na istočnoj obali Jordana, dođe k njemu iz Nazareta Isus, da se krsti u njega. Jovan Ga zadržavaše i govoraše: „Ti treba mene da krstiš, a Ti dolaziš k meni? “ Ali je Isus dužan bio da se krsti, i Jovan je trebalo da Ga krsti; tako je Bog unapred naredio. Hristos odgovori Jovanu: „ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu“. Jovan je poslušao. Kad Isus posle krštenja iziđe iz vode, Jovan ugleda otvoreno nebo i Duha Božjega, kao golub gde silazi na Isusa, i ču glas s neba: „Ovo je Sin Moj ljubazni, Koji je po Mojoj volji“. Tada Jovan doznade da je Isus Mesija, Sin Božji. U to doba Isus Hristos je imao trideset godina.
 
3. Kušanje Isusa Hrista.
Mat. 4, 1-11; Mar. 1, 1213; Luk. 4, 1-13.
 
Posle krštenja Isus otide u pustinju, da se u samoći, molitvom i postom spremi da izvrši Svoje veliko delo. Četrdeset dana i četrdeset noći proveo je On u divljoj pustinji oko Jerihona, na jednoj gori, bez ikakve hrane.
Videći da je Isus neobično sveti čovek, đavo se dosećaše da je ovaj čovek Mesija Božji, i namisli da Ga navede na zlo. Kad je Hristos, posle četrdesetodnevnoga posta, ogladneo, kušač mu stade došaptavati: „ako si Sin Božji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu“. Ali Isus odgovori kušaču: „Pisano je: ne živi čovek o samome hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih“. [2] Tada đavo postavi Hrista na krov Jerusalimskoga hrama i reče: „Ako si Sin Božji, skoči dole; jer u pismu stoji da će Anđelima Svojim zapovediti za Tebe, i uzeće Te na ruke, da gde ne zapneš za kamen nogom Svojom“. Hristos na to odgovori: „ali i to stoji napisano: nemoj kušati Gospoda Boga svojega“ (tj. ne traži čuda od Boga). [3] Još jednom đavo pristupi k Isusu. On Ga odvede na goru visoku, pokaza mu sva carstva ovoga sveta, i reče Mu: „sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se“. Ali se Isus odreče sotonine pomoći: „idi od Mene sotono: jer stoji napisano: Gospodu Bogu svome poklanjaj se i Njemu jedinome služi“. Tada đavo otide od Gospoda Isusa za neko vreme, i Anđeli Božji pristupiše i služahu Mu. [4]
 
4. Svedočanstvo Jovana Preteče o sebi i o Isusu Hristu.
Jovan 1, 19-34.
 
Dok je Isus bio u pustinji, Jovan je i dalje spremao Judejce da Ga dočekaju, i propovedajući pokajanje pojavljivao se čas na jednoj, čas na drugoj obali Jordana. Po svoj Judeji stadoše govoriti da se pojavio veliki prorok. Uplašen glasovima sa sviju strana, Sinedrion je poželeo da dozna, ko je taj ČOVEK koji se pojavio u pustinji, i posla k Jovanu sveštenike i levite da ga pitaju: ko je on? U to vreme Jovan je bio na istočnoj strani Jordana, u Pereji, blizu Vitavare. Poslani od Sinedriona dođoše k njemu i upitaše ga: „ko si ti? “ Jovan im otvoreno reče, da on nije Hristos. Tada ga oni stadoše ispitivati, za koga izdaje sebe. Očekujući proroka Iliju, opi ga zapitaše: „jesi li Ilija? “ Jovan im odgovori: „ne“. – „Jesi li prorok? “ „Ne“. – „Ko si? “ stadoše ga pitati i dalje. Jovan im odgovori rečima proroka Isaije: „ja sam glas onoga što viče u pustinji: poravnite put Gospodnji“ (tj. ja sam čovek koji propoveda u pustinji i poziva sve da poprave svoje srce tako, da Gospod može ući u njega). „Zašto dakle kršćavaš, kad ti nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok? “ upitaše ga poslanici. „Ja kršćavam vodom, odgovori Jovan, a među vama stoji Koga vi ne znate. On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom. Ja nisam dostojan odrešiti remena na obući Njegovoj“.
A sutradan Jovan ugleda Isusa, gde ide k njemu, i pokazujući na Njega, reče: „gle Jagnje Božje, Koje uze na se grehe svega. I ja ga ne znadoh; nego zato ja dođoh da krstim vodom, da se On javi Izrailju. Onaj koji me posla da krstim vodom On mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i stoji na Njemu, to je Onaj Koji će krstiti Duhom Svetim. I ja videh Duha da silazi s neba, kao goluba, i stoji na Njemu, i zasvedočih da je ovaj Sin Božji“.
 
5. Prvi učenici Isusa Hrista.
Jovan 1, 35-51.
 
Sutradan Jovan opet stajaše na obali reke s učenicima svojim, ribarima iz Galilejskoga grada Vitsaide, Andrijom, sinom Joninim, i Jovanom, sinom Zevedejevim. Ugledavši Isusa, gde ide mimo, on im reče: „Gle, Jagnje Božje“. I Andrija i Jovan odmah pođoše za Isusom. Isus ih upita: „šta će te? “
„Učitelju, odgovoriše oni, gde stojiš? “ – „Dođite i vidite“, reče im Gospod. Oni pođoše za Isusom i ostaše u Njega onaj dan.
Posle ovoga razgovora, Andrija[5] nađe svoga brata Simona i reče mu: , , mi nađosmo Mesiju“. Simon radosno primi glas o pojavi Mesijinoj i odmah pođe k Njemu s Andrijom. Pogledavši na nj, Isus mu reče: „ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar (i jedno i drugo ime znači kamen)“. Dajući Simonu ovo ime, Hristos je pokazao, da zna i osobine njegove duše, i šta se od njega može očekivati u budućnosti.
Praćen prvim svojim učenicima, Isus Hristos iz Pereje otide u Galileju. Na putu nađe Filipa, koji je bio iz istoga grada, iz koga i Andrija i Petar, i reče mu: „hajde za Mnom“. Uskoro Filip nađe svoga poznanika iz Galilejskoga grada Kane, Natanaila, prozvanoga Vartolomej, i reče mu: „za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo Ga, Isusa, sina Josifova iz Nazareta“. Filipove reči obradovaše ga; ali predskazanje, da će Hristos proizići iz Vitlejema, smetaše mu da poveruje ovome glasu. On sa sumnjom odgovori: „iz Nazareta može li biti što dobro? “ Filip mu reče „dođi i vidi“. Videvši Natanaila gde ide k Njemu, Isus reče za njega: „evo pravoga Izrailjca u kome nema lukavstva“. – „Kako me poznaješ? “ upita ga Natanailo. Isus mu odgovori: „pre nego što pozva Filipa, videh te, kad bejaše pod smokvom“. Reči Hristove poraziše Natanaila: po svoj prilici da se s njim pod smokvom dogodilo nešto osobito. Iz dubine duše on reče: „Ravi (Učitelju), Ti si Sin Božji. Ti si car Izrailjev!“ Na to mu Isus odgovori: „što ti kazah da te videh pod smokvom za to veruješ: videćeš više od ovoga. Zaista vam kažem: odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božje gde se penju i silaze k Sinu čovečjemu“.
 
17. Prvo čudo Isusa Hrista na svadbi u gradu Kani.
Jovan 2, 112.
 
Trećega dana pošto je pozvao Natanaila, Isus s učenicima dobi poziv na svadbu u grad Kanu. On se odazva ovome pozivu i Svojim prisustvom blagoslovi bračnu svečanost. Za vreme pira nestade vina. Domaćini se vrlo zbuniše. Presveta Bogorodica zapazi to i reče Sinu: „nemaju vina“. Ali Isus odgovori: „još nije došao Moj čas“. Iz ovoga odgovora Marija je razumela, da još nije došlo ono vreme, kad treba Sin Božji da pokaže Svoju božansku slavu; ali je bila uverena, da će On neizostavno pomoći potrebitima, i zato reče slugama: „štogod vam reče, učinite“. Onde beše šest velikih sudova za čišćenje. Isus zapovedi da ih napune vodom, zatim da zahvate iz njih i da nose kumu. Kum okusi i nađe da je to najbolje vino. Tako Isus učini početak čudesima i pokaza slavu Svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.
Posle toga Isus Hristos s Materom, braćom[6] i učenicima siđe u Kapernaum, grad na zapadnoj obali Galilejskoga jezera, u zemlji Neftalimovoj, gde svi ostadoše nekoliko dana.
 


 
NAPOMENE:

  1. Arhelaja, sina Irodova, Rimljani su bili poslali u progonstvo.
  2. Ove reči uzete su iz knjige Ponovljenih Zakona, gde Mojsije govori, da je Bog umirujući Izrailjski narod, mučio ga glađu u pustinji i hranio manom koja je bila nepoznata i njemu i njegovim očevima, da bi Mu pokazao, da čovek ne održava svoj život samo hlebom, – da on živi pokoravajući se volji Božjoj. Tako je Hristos pomoću reči Božje, odgurnuo sebičnu telesnu misao, koju mu je došaptavao đavo.
  3. Ovo je Mojsije rekao Jevrejima, zabranjujući im da kušaju Gospoda, kad su tražili čuda, zbog oskudice u vodi.
  4. Tako je Isus pobedio kušanje đavolovo i time je pokazao, da će odslužiti svoju službu s punim samopregorevanjem i ni malo ne popuštajući zlu.
  5. Andrija je prozvan Prvozvani, jer je Hristos prvo njega pozvao.
  6. Po svoj prilici, s decom Kleope, ili Alfeja, i žene njegove Marije, koji su imali sinove: Jakozi, Josiju, Simona i Judu i kćeri Estiru i Gamaru. Po jednome predanju Kleopa je bio brat Josifa Zaručnika; a po drugom – Marija, žena Klsopina, bila je sestra Bogorodičina.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *