BIBLIJSKA ISTORIJA

 

BIBLIJSKA ISTORIJA
 
ROĐENJE I DETINJSTVO GOSPODA NAŠEGA ISUSA HRISTA
 
1. Rođenje i vavedenje u hram Presvete Bogorodice.
 
U ono vreme kad je sav svet očekivao dolazak velikoga Poslanika s neba – Mesije, u Judeji su živeli pobožni supruzi Aćim i Ana. Aćim je bio iz carskoga roda Davidova, a Ana iz roda prvosveštenika Arona. Nemajući dece, oni su vatreno molili Boga da skine s njih sramotu u očima Izrailjaca, i zavetovali su se da će dete, ako im ga Gospod da, posvetiti da služi hramu Božjem. Bog je čuo njihovu molitvu; oni dobiše kćer, kojoj su dali ime Marija.
Postoji staro crkveno predanje, da su Marijini roditelji, još dok je ona bila devojčica, doveli Mariju u hram i tamo je ostavili da služi Gospodu. Devojke, posvećene Bogu, vaspitavane su u hramu i stanovale su oko njega u naročitim domovima. Po zakonu, prvosveštenik je sve posvećene Bogu primao i blagosiljao na vratima hrama, a kad su doveli Mariju, prvosveštenik ju je, po volji Božjoj, uveo u svetinju od svetinje, kuda je i sam mogao ulaziti samo jedanput u godini.
Aćim i Ana umrli su ubrzo, i Sveta Djeva ostade puko siroče. Ali je nju sam Gospod čuvao. Vaspitavajući se u hramu Božjem, Marija je stalno provodila vreme u radu, molitvi i čitanju Svetoga Pisma. Ovde je ona, pomoću blagodeti Svetoga Duha, sačuvala svoje srce od svega što je rđavo, nečisto i grešno. Ali se ona ne ponese sa čistote svoje duše; nasuprot, smerna, ona je bila svesna da je nedostojna pred Bogom, i s nestrpljenjem je očekivala obećanoga Spasitelja sveta. U to vreme ona se zavetovala Bogu da svega života svoga ostane deva. Kad je napunila četrnaest godina, sveštenici u hramu, njeni vaspitači, htedoše da je udaju, ali im ona reče da se zavetovala. Onda je sveštenici dadoše njenu rođaku, starcu Josifu, kao zaručnicu, i u isto vreme obavestiše ga, kakav je zavet dala Bogu. Josif je bio drvodelja i živeo je u Galilejskome gradu Nazaretu. Djeva Marija nastanila se u njegovome domu, kao njegova zaručnica, i pomagala mu je svojim ručnim radovima.
 
2. Arhanđelovo predskazanje o Pretečinu rođenju.
Luk. 1, 5-25.
 
Prorok Malahija je predskazao, da će pre Mesije doći Njegov Preteča, koji će spremiti ljude da dočekaju Spasitelja i pokazaće Ga, kad dođe. Stoga su Jevreji, koji su očekivali Mesiju, s nestrpljenjem čekali da dođe i Njegov Preteča. U to vreme, u gornjoj zemlji u gradu Judinu[1] živeo je sveštenik Zaharija i žena mu Jelisaveta. Oboje su bili pravedno, živeći neporočno po svima zapovestima i naredbama Gospodnjim. Ali im Gospod ne dade sreće: oni doživeše duboku starost, a nisu imali dece. Oni su trpeljivo podnosili ovo iskušenje Božje i srdačno su se molili da im Gospod skine sramotu među ljudima. [2]
Jedanput, kad na Zahariju dođe red da služi u Jerusalimskome hramu, dogodi mu se da u vreme bogosluženja uđe u svetinju da kadi. Ušavši iza zavese od svetinje, on ugleda Božja anđela gde stoji s desne strane oltara kadionoga. Zaharija se uplaši i strah napade na nj. Ali mu anđeo reče: „ne boj se, Zaharija, jer je uslišena tvoja molitva: žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan. I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovu rođenju. Jer će biti veliki pred Bogom, napuniće se Svetoga Duha još u utrobi matere svoje i napred će doći pred Gospodom Bogom u duhu i sili Ilijinoj da pripravi Gospodu gotov narod. “ Ovo predskazanje uplaši Zahariju. Tada mu anđeo reče: „Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom i poslan sam da ti javim ovu radost. I evo, onemećeš do onoga dana dok se to ne zbude, jer nisi verovao mojim rečima“. Međutim, narod je čekao Zahariju i čudio se što tako dugo ne izlazi iz Svetinje. Zaharija naposletku iziđe. Po obredu jevrejskome, on je bio dužan da blagoslovi narod u ime Božje, i on htede da ga blagoslovi, ali oseti da osta nem. Tada znacima pokaza da je onemio: narod je razumeo, da je on imao viđenje.
 
3. Blagovest Presvetoj Djevi Mariji.
Luk. 1, 26-38.
 
Posle šest meseci isti Arhanđeo Gavrilo, po Božjoj zapovesti, dođe u grad Nazaret. [3] U ovome omanjem i neznatnom gradu, u domu drvodelje Josifa, živela je Prečista Djeva Marija. Arhanđeo Gavrilo reče joj: „raduj se blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si među ženama!“ Ovaj pozdrav uplaši Mariju. Tada joj Arhanđeo objasni, zašto je naziva blagodatnom: „ne boj se Marija! Jer si našla milost u Boga. I evo rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin Najvišega; i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegova, i carovaće u domu Jakovljevu va vek, i carstvu Njegovom neće biti kraja. Duh Sveti doći će na tebe i sila Najvišega oseniće te; za to i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji“. Marija smerno primi ovaj radostan glas i odgovori: „Evo sluškinje Gospodnje: neka mi bude po reči tvojoj. “ I anđeo otide od nje.
 
4. Presveta Djeva Marija pohodi Jelisavetu.
Luk. 1, 39-56; Mat. 1, 1825.
 
Primivši radostan glas od anđela, Djeva Marija pohita k svojoj rođaci Jelisaveti, ženi sveštenika Zaharija, u grad Judin, koji je bio na jugu od Jerusalima. I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, napuni se Duha Svetoga, povika zdravo i reče: „blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje! I otkuda meni ovo da dođe Mati Gospoda moga k meni? I blago onoj koja verova; jer će se izvršiti što joj kaza Gospod“. I reče Marija: „veliča duša moja Gospoda; i obradova se duh moj Bogu, Spasu mojemu, što pogleda na poniženje sluškinje Svoje; jer će me od sad zvati blaženom svi naraštaji. “ Djeva Marija probavi tri meseca kod Jelisavete i zatim se vrati u Nazaret.
Po Božjoj volji, za tajnu blagovesti doznao je i Josif. Anđeo mu objavi: „ne boj se uzeti Marije žene svoje, jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga. Ona će roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus (Spasitelj); jer će On spasti Svoj narod od grehova njegovih“.
 
5. Rođenje Jovana Preteče
Luk. 1, 57-80
 
Predskazanje arhanđela Gavrila ispuni se. Zaharija i Jelisaveta dobiše sina.
U osmi dan rođaci se iskupiše u domu Zaharijinu na domaći praznik – da obrežu dete. Na obrezanju davalo se detetu ime. Tada je bio običaj da novorođenčetu nadenu ime očino, ili koga od bližih rođaka. Gosti namisle da novorođenče nazovu u čast očinu Zaharijom, ali je mati nastojavala da ga nazovu Jovan. Ovo je sve začudilo, naročito zato, što se niko u rodbini Zaharijinoj nije tako zvao. Oni zapitaše Zahariju, kako on želi da nazove svoga sina. Zaharija zaiska daščicu i napisa na njoj: „Jovan mu je ime. “ Odmah posle toga otvoriše se usta i jezik njegov, i on hvaleći Boga u pesmi iskaza, ko će biti dete Jovan: „ti dete, nazvaćeš se prorok Najvišega, jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put. “ Glas o ovome događaju brzo se pronese po svoj gornjoj zemlji, i svi su čudeći se govorili: šta će biti iz ovoga deteta?
 
6. Hristovo rođenje.
Luk. 2, 17.
 
Došlo je vreme da Spasitelj dođe u svet. Po Mihejevu proroštvu Spasitelj je trebalo da se rodi u Vitlejemu, mestu rođenja cara Davida, a Djeva Marija živela je u to vreme daleko od Vitlejema, u Nazaretu. I evo Gospod učini, da je Djeva Marija morala ići u Vitlejem. Rimski ćesar Avgust zapovedi da se izvrši popis ljudstva, zbog čega je svaki Judejac bio dužan da ide u grad, iz koga su bili njegovi preci. Izvršujući carsku zapovest, Josif i Marija pođoše u Vitlejem. Ali kad su onamo prispeli, sva su mesta u gostionici bila već zauzeta i oni su po nevolji morali zanoćiti u pećini, kuda su pastiri uterivali stado u vreme nepogode. Nastade noć. Vreme beše lepo, pa zato pastiri sa stadima ostadoše na polju i nisu uznemiravali umorne putnike. Te noći u pećini izvrši se čudesni događaj: Djeva Marija rodi Sina, Koji je bio ne samo čovek, nego u isto vreme i Bog, – rodio se Bogočovek, Jednorodni Sin Božji, jedne suštine s Ocem, vaplotio se od Duha Svetoga i Djeve Marije i postao čovek, tj. postao je savršeni čovek, ne prestajući biti i Bog. Djeva Marija povi božansko Dete, i metnu Ga u jasle.
7. Pozdrav pastira i obrezanje Gospodnje.
Luk. 2, 8-21.
 
Vitlejemski pastiri behu prvi koji se udostojiše da čuju radostan glas o rođenju Spasiteljevu. U sred noći oni ugledaše anđela Božja u neobičnoj svetlosti i uplašiše se. Ali im anđeo reče: „ne bojte se, jer vam javljam veliku radost koja će biti svemu narodu; danas se u gradu Davidovom rodi Spas, koji je Hristos Gospod. I eto vam znaka: naći ćete dete povito gde leži u jaslima. “ Čim pastiri čuše ovaj glas, pojavi se mnogo anđela koji pevahu: „slava na visini (previšnjemu) Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“. Kad su anđeli otišli na nebo, pastiri se dogovoriše: „hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo što nam kaza Gospod. “ Oni pođoše u pećinu, ugledaše tamo u jaslima povito dete i pokloniše Mu se kao Bogu, a zatim ispričaše Josifu i Mariji sve što su čuli od anđela. Vrativši se u svoje selo, pastiri i tamo ispričaše, šta su videli i čuli.
U osmi dan po rođenju bio je izvršen na detetu obred obrezanja, i tada su Mu dali ime Isus.
 
8. Pozdrav mudraca.
Mat. 2, 1-12.
 
Mnogi neznabošci onoga doba očekivali su takođe, da se u Judeji pojavi veliki Poslanik s neba. Ovo očekivanje bilo je veoma rasprostranjeno među učenim ljudima (mudracima) u Srednjoj Aziji, gde je bilo raseljeno deset kolena naroda Izrailjskoga. Baveći se naukom o zvezdama, mudraci su verovali, da svaki čovek ima svoju zvezdu i da se po zvezdama može doznati sudbina čovekova, i zato su očekivali, da će se neizostavno pojaviti velika, neobična zvezda, kad dođe na zemlju veliki Poslanik Božji. Gospod je ovim ljudima i poslao glas o rođenju Spasiteljevu na način, koji su oni mogli razumeti. Po Njegovoj zapovesti, na nebu se pojavila neobično sjajna zvezda. I mudraci su odmah zaključili, da se u Judeji javio veliki Poslanik Božji, i pošli su onamo, da Mu se poklone.
Došavši u Jerusalim, mudraci su stali raspitivati: gde je car Judejski što se rodio? Jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo. “ U to vreme car Judejski bio je Idumejac Irod. Kad je do njega dopro glas o mudracima, on se uplaši; uplašiše se i svi stanovnici Jerusalima. On sabra prvosveštenike i književnike narodne i pitaše ih: „gde će se roditi Hristos“? Oni mu odgovoriše: „u Vitlejemu Judejskom: jer je tako prorok napisao“. Tada Irod tajno dozva mudrace, i stade ih ispitivati kad se pojavila zvezda, misleći da će po vremenu njene pojave moći oceniti i koliko je godina Hristu. Ispitavši mudrace, on ih posla u Vitlejem, i reče: „idite i raspitajte dobro za Dete, pa kad Ga nađete, javite mi da i ja idem da Mu se poklonim“. Mudraci otidoše u Vitlejem i tamo videše, da se neobična zvezda, koja ih je vodila, zaustavi nad jednim domom. Mudraci uđoše u taj dom, nađoše Dete i mater njegovu, pokloniše mu se do zemlje i darivaše Ga zlatom, tamjanom i smirnom. Zatim nameravahu da opet idu u Jerusalim; ali u snu dobiše otkrivenje od Boga, da se ne vraćaju Irodu; i drugim putem otidoše u svoju zemlju.
 
9. Sretenje Gospoda Isusa Hrista u hramu.
Luk. 2, 23-39
 
Mojsijev zakon naređivao je, da se svako muško novorođenče donese pred Gospoda u četrdeseti dan po rođenju. Da izvrši ovaj obred, mati je dolazila s detetom u hram Božji i tamo je prinosila na žrtvu Bogu jagnje od godinu dana i mlado golupče, a ako je bila sirota, dvoje golubova ili dve grlice. U četrdeseti dan po rođenju Isusovu, Deva Marija također dođe u hram sa svojim Sinom i prinese na žrtvu dva mlada golubića. U hramu ih je dočekao pobožni starac Simeon, kome je Duh sveti bio objavio, da neće umreti, dok ne vidi Hrista Gospodnjega. Po nadahnuću od Svetoga Duha, Simeon je doznao da je dete Isus – Spasitelj. On Ga uze na ruke i reče: „Sad otpuštaš s mirom slugu Svoga, Gospode, po reči Svojoj; jer videše oči moje spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem sviju naroda, videlo, da obasja neznabošce i slavu naroda Tvoga Izrailja“! Josif i Bogorodica divljahu se rečima Simeona Bogoprimca. Tada on priđe k Presvetoj djevi i dajući joj dete, reče: „gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti, a i tebi samoj probošće nož dušu“ (tj. sa Njega će se mnogi sablazniti i poginuće, a drugi će poverovati i dobiće spasenje u Njega; On će biti predmet nesuglasica i raspri, a Djevi Mariji biće tako teško, kao da joj je mačem srce probodeno). U to vreme u hramu je bila i udovica proročica Ana, koja je imala osamdeset i četiri godine i koja je više od šezdeset godina živela kod hrama, posvetivši se postu i molitvi. I ona je pristupila Djevi Mariji, slaveći Boga, i govorila je o Hristu svima, koji su očekivali spasenje. Učinivši sve po zakonu, Josif i Marija otidoše u svoj grad Nazaret.
 
10. Bekstvo svete porodice u Misir. – Smrt Vitlejemske dece.
Povratak u Nazaret.
Mat. 2, 13-23.
 
Kad je Josif došao u Nazaret, ili još na putu u Nazaret anđeo Gospodnji javi mu se u snu i kaza mu: „ustani, uzmi Dete i Mater Njegovu pa beži u Misir, i budi onamo dok ti ne kažem; jer će Irod tražiti Dete da pogubi. “ Josif izvrši anđelovu zapovest i otide u Misir.
U to vreme Irod je s nestrpljenjem očekivao mudrace. Doznavši pak da su oni otputovali u svoju zemlju, vrlo se razgnevi i naredi, te pobiše svu decu po Vitlejemu i njegovoj OKOLINI od dve godine i niže. Irod je računao da će među pobijenom decom sigurno biti i novorođeni Car Judejski. Zapovest careva bila je izvršena. Njegove sluge pobiše u Vetlejemu četrnaest hiljada dece. [4]
Na mesec dana posle ubistva Vitlejemske dece, Irod umre u strašnim mukama. Njegovo carstvo podeliše tri njegova sina: Irod Arhelaj posta car Judeje, Samarije i Idumeje, Irod Antipa – car Galileje i Pereje, a Irod Filip – car Itureje i Trahonitidske oblasti. Tada anđeo Gospodnji zapovedi Josifu da se vrati u zemlju Izrailjsku, jer su izumrli koji su tražili dušu detinju. Josif s porodicom vrati se u Judeju, ali doznavši, da je car te zemlje Arhelaj, čovek podozriv i svirep, poboja se da tamo ostane, i po naročitome otkrivenju Božjem, otide u Nazaret.
 
11. Dete Isus u hramu.
Luk. 2, 49-52 (Mar. 6, 3).
 
Živeći u Nazaretu, Isus rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božja beše na Njemu. Iz ovoga doba Njegova života nama je poznat samo jedan događaj, kad mu je bilo dvanaest godina. Josif i Marija strogo su vršili pobožan običaj da idu u Jerusalim o prazniku Pashe. Kad je Isusu bilo punih dvanaest godina, oni i Njega povedoše. Dani praznika prođoše; svi se stadoše razilaziti kućama; otidoše iz Jerusalima i Josif i Marija. Međutim, Isus ostade u gradu. Josif i Marija to nisu opazili; oni su mislili da On ide s drugim bogomoljcima. Ali otišavši dan hoda stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima koji su ih u to doba sustizali radi prenoćišta, i ne našavši Ga, vratiše se u grad vrlo uznemireni. Posle tri dana oni nađoše svoga Sina u hramu. On je sedeo među učiteljima, slušao i pitao ih, i svi koji Ga slušahu, divljahu se Njegovu razumu i odgovorima. Uznemirena mati pristupi Mu i reče: „što učini s nama tako? Evo otac Tvoj i ja sa strahom tražismo Te“. – „Zašto ste Me tražili? odgovori On. Zar ne znate da Meni treba u onom biti što je Oca Moga (tj. raditi ono, za što Me je Otac i poslao). Ovim rečima On je iskazao, da je Bog Njegov Otac i da On ima naročiti zadatak od Boga. Ali oni ne razumeše, što im reče. A Mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svome.
Posle toga Isus se vrati s Josifom i Marijom u Nazaret i beše im poslušan, napredujući u premudrosti i u rastu, i u milosti kod Boga i kod ljudi. On je radio zanat tesački.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jedni misle da je to bio Hevron, a drugi – Juga, stari Karem.
  2. Rođenje deteta smatralo se tada kao naročiti blagoslov Božji, koji je svedočio o tome, da ime oca njegovoga neće izumreti u Izrailju, i da neće iščeznuti među braćom (Pon. Zak. 25, 8; Ruta 10).
  3. Staro predanje veli, da je Deva Marija, kad joj se Arhanđeo javio, čitala knjigu proroka Isaije, a zadržavši se na rečima: „Devojka će zatrudneti i roditi Sina, i nadenuće mu ime Emanuilo“ (s nama je Bog) pomislila: „kako je Blažena Deva, koja će se udostojiti, da bude Mati Božja, i kako bih ja želela da budem njenom poslednjom sluškinjom. „
  4. Tako se ispuni proroštvo Jeremijino: „glas u Rami ču se, plač i ridanje, i jaukanje mnogo. Rahila plače za svojom decom, i neće da se uteši, jer ih nema. “ Ovde se pod Rahilom razume svaka mati Izrailja. Blizu Vitlejema bila je grobnica Rahile, žene patrijarha Jakova.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *