BIBLIJSKA ISTORIJA

 

BIBLIJSKA ISTORIJA
 
DOBA RIMSKE UPRAVE
 
80. Car Irod. Očekivanje Mesijina dolaska.
Religiozne sekte u Jevreja pred dolaskom Spasiteljevim.
 
U vreme Jovana Hirkana II. uzvisi se Idumejac Irod. On se oženi unukom njegovom Marijamnom i svojom umešnošću postiže da ga Rimljani proglase za cara judejskog (40. g. pre Hr.). Irod dobi presto lukavstvom; stoga se on i bojao da mu ne oduzmu vlast i stade sumnjičiti druge. Stoga Irod nije štedio nikoga. On je udavio svoga šuraka, ubio zeta i tasta, kaznio ženu i taštu, ubio dva svoja sina i svojom svirepošću sve je užasavao. Međutim, želeći da stekne ljubav naroda, on prezida i veličanstveno ukrasi hram Jerusalimski i u vreme narodnih beda učini mnoga dobra dela. Ali su ga Judejci prezirali i tešili se samo time, da će im Gospod poslati cara Mesiju, koji će ih izbaviti od Rimljana i Iroda.
Judejci su očekivali skori dolazak Mesijin na osnovu reči proročkih koje se stadoše ispunjavati. Tako, patrijarh Jakov predskazao je da će kneževi i vođe iz kolena Judina vladati dotle, dok ne dođe Izmirilac; a sad su Judejci bili prinuđeni da za svoga cara priznaju Iroda Idumejca. Prorok Danilo je predskazao, da će Hristos postradati u polovini sedamdesete sedmine (posle 486 1/2 god.) od izlaska ukaza o obnovljenju Jerusalima, i evo od izlaska toga ukaza do stupanja na vladu Iroda nad Judejom prošlo je već 413 godina. A oko tog vremena pravednome Simeonu otkri Duh Sveti, da neće umreti, dok ne vidi Hrista (Luk. 2, 26).
Iz proroštava i praslika Judejci su znali, ko će biti Mesija i šta će učiniti za ljude. On će se roditi u Vetlejemu od Djeve iz roda Davidova; on će dobiti u izobilju dare Svetoga Duha i biće veliki prorok Božji; na Njegovu reč slepi će progledati, hromi hoditi, gubavi čistiti se, mrtvi ustajati. Ali mu ljudi neće verovati, izdaće ga da umre na krstu, kao zločinac, a On će ih Svojom smrću iskupiti od greha i spašće one koji u Njega veruju, kao što je Mojsijeva zmija od medi spasavala od ujeda zmija. Hristos će biti mrtav tri dana, kao Jona u utrobi kitovoj, a u treći dan vaskrsnuće i utvrdiće na zemlji carstvo pravde i ljubavi, kome neće biti kraja. Judejcima je bilo otkriveno i to, da Mesija neće biti običan čovek, nego Sin Božji, Gospod, da će biti Bogočovek. Pobožni Judejci su i očekivali takvoga Mesiju, Spasitelja. Ali većina Judejaca beše zaražena predrasudama, nepravilno shvataše zakon i proroke, pa stoga i imaše nepravilne pojmove o Mesiji i očekivaše u Njemu zemaljskoga cara, koji će zadobiti Izrailjcima sva blaga sveta.
Jedni od Judejaca, fariseji smatrahu sebe za drugove Božje iz razloga, što vode poreklo od Avrama i ispunjavaju zakon i običaje otačke. I zaista, oni su se strogo držali sviju zakona, ali su ih vršili samo spoljašnje, starali su se da dela njihova budu saglasna sa zakonom, ali se uopšte nisu brinuli da njihove misli, želje, osećanja budu zakoniti; oni su mislili, da je izgledati pobožan isto što i biti pobožan. Oholi sa svoga porekla i spoljašnje pravednosti, fariseji su sa preziranjem gledali na neznabošce i odbijali od sebe svakoga nesrećnoga, kao čoveka koga je Bog osudio. U Mesiji oni su očekivali takvoga cara, koji će pokoriti svojoj vlasti sve neznabošce, načiniti na zemlji svoje večno carstvo, i da će u tome carstvu prva mesta dati njima, farisejima, kao pravednicima.
Najmoćniji neprijatelji fariseja bili su sadukeji. Oni su odbacivali sve otačke običaje, nisu verovali u proroke, u vaskrsenje mrtvih, u budući život i u biće anđela. Od Mesije su očekivali ne spasenje duše, već dug život i zemaljsku sreću.
Osim fariseja i sadukeja postojala je još i sekta jeseja. Jesej znači onaj koji se kupa ili koji isceljuje. Tako su se ovi ljudi zvali stoga, što su posvednevno vršili sveštena kupanja i mislili su da svojim zaklinjanjima isceljuju bolesti. Oni su verovali da zlo na zemlji potiče od čovečjega tela, smatrali su telo za tamnicu duše i delo đavolovo i učili, da za spasenje nisu potrebne žrtve i dela zakona, već strogo uzdržavanje od svega, što pričinjava zadovoljstvo telu; oni su živeli usamljeno i strogo se uzdržavajući, i očekivali su da Mesija bude najveći pustinjak, koji će osloboditi dušu čovekovu iz njene tamnice.
Očekivanja skoroga dolaska Cara-Mesije bilo je toliko rasprostranjeno među Judejcima i prozelitima, da su ljudi koji su hteli steći slave i počasti u Palestini, često izdavali sebe za Mesiju i stalno su privlačili mnoge sledbenike obećanjima da oslobode Judejce od rimskoga robovanja i da ih učine gospodarima svega sveta.
 
HRONOLOŠKI PREGLED
GLAVNIJIH DOGAĐAJA STAROZAVETNE ISTORIJE
(u godinama pre Hristova rođenja).
 
5508. Stvorenje vidljivoga sveta.
3246. Potop.
2716. Vavilonska kula.
2040. Pozivanje Avrama.
1825. Jakovljeva selidba u Misir.
1496. Izlazak Jevreja iz Misira.
1456. Ulazak Jevreja u obećanu zemlju.
1450-1100. Doba sudija.
1100- 589. Doba careva.
1060. David postaje car.
1010. Zidanje i osvećenje Jerusalimskoga hrama.
980. Podela Jevrejskoga carstva.
980- 723. Carstvo Izrailjsko.
723. Propast carstva Izrailjskog.
980- 589. Carstvo Judejsko.
607. Odvođenje u vavilonsko ropstvo judejskih talaca.
589. Razrušenje Jerusalima i hrama i odvođenje sviju Judejaca u ropstvo.
607- 539. Doba vavilonske uprave.
539- 332. Doba persijske uprave.
536. Zidanje drugoga hrama.
480. Jestira se udaje za persijskoga cara.
456. Početak Danilovih sedmina.
332- 143. Doba makedonske uprave.
143. Simon Makavej postaje arhijerej i vođ.
40. Car Irod.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *