BIBLIJSKA ISTORIJA

 

BIBLIJSKA ISTORIJA
 
DOBA VAVILIONSKE UPRAVE
707-593. g. pre Hrista.
 
55. Stanje Judejaca u ropstvu vavilonskome.
Prorok Jezekilj.
1. Car. 25, 27-30; 2. Dnev. 36, 20-21
 
Uskoro posle ropstva, vavilonski carevi olakšaše robovanje Judejaca. Oni im dadoše pravo da slobodno ispovedaju svoju veru, da imaju svoje poglavare, i da se sude po svojim zakonima. Judejcima bi dopušteno da trguju, kupuju kuće i zemlje i da stupaju i u samu carsku službu. Njihov car Jehonija bi oslobođen tamnice, u kojoj je bio trideset i sedam godina, dobi mesto u dvoru s platom prema položaju i njegov presto namestiše veći od prestola drugih careva, potčinjenih caru vavilonskome. Ali bez obzira na to, Judejci su tugovali jako za izgubljenom samostalnošću, porušenim hramom i Jerusalimom, zbog života u tuđini, zbog toga što su bili lišeni Kovčega zaveta i nisu mogli prinositi žrtve Jehovi. U pesmi robovanja oni su iskazali, kako im je gorko bilo živeti u ropstvu. [1]
Da bi održao veru u Judejcima i da bi ih utešio, Bog je poslao velike proroke Jezekilja i Danila, koji su svoja proroštva zapisali u knjige. Još pre ropstva judejskoga i razrušenja Jerusalima Jezekilj je bio odveden u ropstvo. Iz zemlje robovanja on je strogo izobličavao bezbožništvo i razvrat naroda i u isto vreme tešio pokajnike, predskazivao im da će im Bog povratiti Svoju milost i da će carovati nad njima.
Jezekilj je svom dušom ljubio narod Božji, jače od drugih osećao tugu Izrailjevu i bio sposoban da kroz tugu vidi milost Boga Koji kazni onoga koga voli. Jedanput Gospod mu pokaza slavu Svoju u viđenju, koje Jezekilj opisuje ovim rečima: , „I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a ispred ognja kao jaka svetlost, ispred njega kao još četiri životinje, koje na oči behu nalik na čoveka; i u svake behu četiri lica i četiri krila u svake; i noge im behu čovečje pod krilima. A lice beše u sve četiri: lice čovečje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo. I na oči behu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oči kao sveće, taj oganj prolažaše između životinja. Na zemlji uza svaku životinju beše po jedan točak prema četiri lica njihova; i behu naplaci puni očiju. I kad iđahu životinje, iđahu i točkovi uz njih, kuda duh iđaše, onamo iđahu. A nad glavama životinja beše kao nebo, a nad nebom presto, a na prestolu beše po obličju kao čovek. To beše viđenje slave Božje; i kad videh, padoh na lice svoje, i čuh glas nekoga koji govoraše: „sine čovečji! Ja te šaljem sinovima Izrailjevim, narodima odmetničkim; ne boj ih se, nego im kaži reči Moje, poslušali ili ne poslušali; otvori usta i pojedi što ću ti dati“. Jezikilj ugleda pred sobom savijenu knjigu, na kojoj je bilo napisano: „plač i naricanje i jaoh“, i ču glas: „pojedi ovu knjigu pa idi, govori domu Izrailjevu“. Prorok pojede i beše mu u ustima slatko, kao med (Jezek. 1-3). Jezekilj tada razumede da se sve što je na nebu i zemlji čini po volji Duha Božja; da su sluge Božje, anđeli razumni (kao čovek), strašni (kao lav), prosti i nezlobivi (kao tele), i u isto vreme uzvišeni (kao orao), i da svi zajedno objavljuju slavu Božju. Iz ovoga viđenja prorok je razumeo i to da je gorka kazna milosrdnoga Boga po svojim plodovima slatka čoveku, kao med.
Otkrivenje Božje o vaspostavljenju carstva Izrailjeva Jezekilj je dobio u drugome viđenju – polja puna kostiju. I eto, po reči Božjoj, žile su spojile ove kosti, na njima izraste meso, koža se navuče na njih, uđe u njih duh, i ožive. I reče Bog: „evo su kosti sav dom Izrailjev. Ja ću ih osloboditi iz sviju mesta stanovanja gde su grešili, i očistiću ih i biće Moj narod, i Ja ću im biti Bog. I učiniću s njima zavet mirni, biće večan zavet s njima (Jez. 37). “
 
70. Prorok Danilo, Ananija, Misailo i Azarija.
Dan. 1-3.
 
Danilo je bio vrlo mlad, kad ga odvedoše u ropstvo. Zajedno s drugim mladićima judejskim, iz carskoga i knjaževskoga roda, njega po zapovesti Navuhodonosorovoj dadoše da se nauči književnoj mudrosti i jeziku vavilonskom da bi za tim mogao služiti u carskim odajama. Za vreme učenja Danilo i njegovi drugovi Ananija, Azarija i Misailo strogo su vršili zakone svoje vere. Hranu su im davali s carskoga stola. Kako je takvu hranu Mojsijev zakon zabranjivao, oni su izmolili u svoga vaspitača da im dopusti da se hrane samo hlebom i zeljem. Kad se vaspitanje završilo, sam car ispita njihova znanja i nađe da su Danilo i njegovi drugovi deset puta spremniji od sviju mudraca i vidilaca tajni u svemu carstvu njegovu. I stadoše oni služiti caru. Ubrzo se uvide da je Danilo prorok Božji koji razume svaka viđenja i snove. Jednom Navuhodonosor usni strašan san, ali šta je video, nije zapamtio. On sazva mudrace i vračare da mu ispričaju i protumače san, i strašno se razgnevi na njih, kad rekoše da ne mogu ispuniti njegove želje. Car osudi na smrt sve mudrace vavilonske, među kojima behu i Danilo i njegovi drugovi. Tada Gospod u noćnome viđenju otkri Danilu san carev i njegov značaj. Danilo zadrža da se ne pobiju mudraci vavilonski i reče, da može protumačiti carev san. Dovedoše ga k caru i on reče: „tajne koju car ište ne mogu kazati caru mudraci, ni gatari. Nego ima Bog na nebu koji otkriva tajne. Tebi care dođoše misli, što će biti. Ti care vide šta će biti posle. I Bog koji objavljuje tajne, pokaza ti, šta će biti. Ti, care, vide a to lik velik i svetlost mu silna i stajaše prema tebi, i strašan beše na očima. Glava tome liku beše od čistoga zlata, prsi i mišice od srebra, trbuh i bedra od medi, goleni mu od gvožđa, a stopala koje od gvožđa koje od zemlje. Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopama medena i zemljana i satre ih, te odnese vetar ovaj prah, i ne nađe mu se mesto; a kamen koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju. To je san, a evo šta znači: , , Ti si ona zlatna glava. A nakon tebe nastaće drugo carstvo, manje od tvoga; a po tom treće carstvo, medeno, koje će vladati po svoj zemlji. A četvrto će carstvo biti tvrdo kao gvožđe; ono će biti carstvo razdeljeno i biće nešto jako, a nešto trošno. A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti carstvo, koje će satrti sva ta carstva, a samo će stajati do veka“. Navuhodonosor pade na lice svoje i pokloni se Danilu i reče: „doista vaš je Bog nad bogovima i gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne“. I uzvisi car Danila i dade mu da bude gospodar svoj zemlji Vavilonskoj i poglavar nad svima mudracima vavilonskim. A Danilo izmoli u cara, te postavi za glavare zemlje Vavilonske njegove drugove, Ananiju, Misaila i Azariju, a njemu dopusti da ostane na dvoru carevu.
Još više je Navuhodonosor počeo poštovati Boga izrailjskog posle ovoga događaja. On načini (u polju Duri blizu Vavilona) zlatan lik i izda ukaz da svi upravitelji, vojvode, glavari i sva vlastela zemaljska dođu na otkrivanje idola i da mu se poklone, kao Bogu. I još bi objavljeno, da će svaki, ko se ne pokloni idolu, biti bačen u užarenu peć. Sva vlastela izvrši volju carevu, osim Danilovih drugova. Razgnevljeni Navuhodonosor zapovedi da ih vežu i bace u užarenu peć. Ali ih Gospod spase. On im posla svoga anđela, koji učini da je plamen izbijao iz peći i spaljivao one koji su bili oko nje, a u sredini peći bio je kao vlažan vetar koji piri, tako da se oganj nije ni dotakao Danilovih drugova. Bezbožni mučitelj ču iz peći pesmu, a ne jauk: tri druga proslavljahu Gospoda. Čudesno spasenje Danilovih drugova i pojava u peći četvrtoga čoveka, nalik na Sina Božjega, prepade Navuhodonosora. On zapovedi Ananiji, Misailu i Azariji da iziđu iz peći, blagoslovi Boga Koji posla anđela svoga da spase verne sluge Svoje i objavi po svemu carstvu, da će onoga, ko huli na Boga njihova, iseći na parčad, a dom njegov pretvoriti u ruševine; jer nema drugoga Boga, Koji može tako izbavljati. Drugovi Danilovi behu postavljeni za glavare ostalim Judejcima u carstvu Vavilonskom.
 
71. Gordost Navuhodonosorova i kazna Božja.
Dan. 4.
 
Čudesno SPASENJE Danilovih drugova prinudi cara da prizna silu Gospoda Boga, ali ne uništi njegove gordosti. Tada ga Gospod opet preteče. Jedanput Navuhodonosor vide u snu da posred zemlje stoji veliko drvo, visoko do neba, lišće mu beše divno, a roda i suviše; pod njim nalažahu hlada poljske zveri, u granama načiniše gnezda ptice nebeske, a rodom se hraniše svi živi na zemlji. I eto, s neba siđe Sveti i reče: „posecite drvo i okrešite mu grane, ali panj sa žilama ostavite mu u zemlji, u okovima gvozdenim u poljskoj travi, neka ga kvasi rosa nebeska i deo da mu je sa iverjem od trave zemaljske. Srce čovečje neka mu se promeni, i srce životinjsko neka mu se da za sedam godina, da bi poznali živi da Višnji vlada carstvom ljudskim, i daje ga kome hoće“. Navuhodonosor ispriča ovaj san Danilu i moljaše ga da mu ga protumači. Danilo se zbuni i reče: „Gospodaru: san da bude neprijateljima tvojim! Drvo, to si ti, care. Bićeš prognan između ljudi, i sa zverima ćeš poljskim živeti, i hraniće te travom kao goveda, za sedam godina. A što se reče da se ostavi panj sa žilama od drveta, to znači, carstvo će ti ostati kad poznaš da nebesa vladaju. Zato care, da ti je ugodan moj savet: oprosti od greha svojih pravdom, i bezakonja svojih milošću prema nevoljnicima, da bi ti se produžio mir“.
Posle godinu dana car hodaše po carskome dvoru, i gordo gledaše na lepotu svoje prestonice – Vavilon. Ujedanput ču glas s neba, koji mu ponovi reči Svetoga, koje je čuo u snu. Um carev odmah pomrča, i on stade besniti. Onda ga okovaše lancima i ostaviše pod otvorenim nebom. Kosa mu poraste kao u lava, a nokti mu se naoštriše kao u ptice. Posle sedam godina razum se povrati Navuhodonosoru; on podiže oči nebu i proslavi Boga Koji vlada svima carstvima. Za vreme bolesti carevi najbliži upravljahu carstvom u njegovo ime.
 
72. Smrt cara Valtasara i propast Vavilonskoga carstva.
Dan. 5.
 
Posle Navuhodonosorove smrti Vavilonsko carstvo stade se ljuljati. Za vlade Valtasareve[2] njemu grožahu najezdom Miđani i Persi. Ali Valtasar bezbrižno pirovaše u Vavilonu, ne misleći o opasnosti. Jedanput u vreme pira, on zapovedi da se donesu sudovi, opljačkani u hramu jerusalimskom, i pijaše iz njih vina, pokazujući time, da se ne boji Boga judejskoga. Ujedanput se u vazduhu pojavi ruka, koja napisa na zidu neke reči. Valtasar zadrhta od straha i povika da mu dovedu vračare. Dođoše mudraci vavilonski, ali ni jedan ne mogaše pročitati, šta je napisano. U to u dvoranu uđe carica. „Ne boj se care“, reče ona. „Ima čovek u tvome carstvu, u kom je duh Svetoga Boga – to je Danilo. On će kazati šta znače reči“. Danilo tada beše udaljen iz dvora, pa stoga ga Valtasar nije ni poznavao. Kad Danilo uđe, Valtasar mu reče: „ako možeš pročitati ovo pismo i kazati mi šta znači, obući ćeš se u skerlet, i zlatnu verižicu nosićeš o vratu, i bićeš treći gospodar u carstvu“. Danilo odgovori: „darovi tvoji neka tebi i podaj drugomu poklone svoje: a pismo ću ja pročitati caru i kazati što znači. Care, Bog višnji dade carstvo i veličinu i slavu Navuhodonosoru, ocu tvome, i svi drhtahu pred njim. Ali kada mu se podiže srce i duh mu se posili u oholosti, bi smetnut s carskoga prestola i uzeše mu slavu. I ti znajući to podiže se na Gospoda i pi iz sudova doma Njegova, hvali bezdušne idole, a Boga ne proslavi. Zato od Njega i bi poslana ruka, i ovo pismo bi napisano. A ovo je napisano: „mene, tekel, peres. Mene znači izbrojio je Bog tvoje carstvo i do kraja izbrojio, tekel – izmeren si ti na merila, i našao si se lak; peres – razdeljeno je carstvo tvoje Miđanima i Persijancima“. I car odmah nagradi Danila kao što je obećao. Iste noći Miđani i Persijanci upadoše u grad i osvojiše ga. Valtazar bi ubijen. Tako pade , carstvo Vavilonsko; na njegovo mesto pojavi se carstvo -Persijsko, -srebrno, prema viđenju Navuhodonosorovu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evo te pesme: „Na vodama Vavilonskim seđasmo i plakasmo, opominjući se Siona; o vrbama sred njega vešasmo harfe svoje. Onda iskahu koji nas zarobiše da pevamo, i koji nas oboriše da se veselimo: „Pevajte nam pesmu Sionsku“. Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju u tuđoj zemlji? Ako zaboravim tebe Jerusalime, neka me zaboravi desnica tvoja. Neka prione jezik moj za usta moja, ako tebe ne uspamtim ako ne uzdržim Jerusalima svrh veselja svoga. Napomeni, Gospode, sinovima Edomovim dan jerusalimski, kad govoriše: raskopajte, raskopajte ga do temelja. Kći vavilonska, krvnico, blago onome, ko ti plati za delo koje si nama učinila! Blago onome koji uzme i razbije decu tvoju o kamen (Psalam 136)“.
  2. Prorok Danilo (5) naziva Valtasara sinom Navuhodonosorovim.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *