БИБЛИЈСКА ИСТОРИЈА

 

БИБЛИЈСКА ИСТОРИЈА
 
ДОБА ВАВИЛИОНСКЕ УПРАВЕ
707-593. г. пре Христа.
 
55. Стање Јудејаца у ропству вавилонскоме.
Пророк Језекиљ.
1. Цар. 25, 27-30; 2. Днев. 36, 20-21
 
Ускоро после ропства, вавилонски цареви олакшаше робовање Јудејаца. Они им дадоше право да слободно исповедају своју веру, да имају своје поглаваре, и да се суде по својим законима. Јудејцима би допуштено да тргују, купују куће и земље и да ступају и у саму царску службу. Њихов цар Јехонија би ослобођен тамнице, у којој је био тридесет и седам година, доби место у двору с платом према положају и његов престо наместише већи од престола других царева, потчињених цару вавилонскоме. Али без обзира на то, Јудејци су туговали јако за изгубљеном самосталношћу, порушеним храмом и Јерусалимом, због живота у туђини, због тога што су били лишени Ковчега завета и нису могли приносити жртве Јехови. У песми робовања они су исказали, како им је горко било живети у ропству. [1]
Да би одржао веру у Јудејцима и да би их утешио, Бог је послао велике пророке Језекиља и Данила, који су своја пророштва записали у књиге. Још пре ропства јудејскога и разрушења Јерусалима Језекиљ је био одведен у ропство. Из земље робовања он је строго изобличавао безбожништво и разврат народа и у исто време тешио покајнике, предсказивао им да ће им Бог повратити Своју милост и да ће царовати над њима.
Језекиљ је свом душом љубио народ Божји, јаче од других осећао тугу Израиљеву и био способан да кроз тугу види милост Бога Који казни онога кога воли. Једанпут Господ му показа славу Своју у виђењу, које Језекиљ описује овим речима: , “И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а испред огња као јака светлост, испред њега као још четири животиње, које на очи беху налик на човека; и у сваке беху четири лица и четири крила у сваке; и ноге им беху човечје под крилима. А лице беше у све четири: лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово. И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће, тај огањ пролажаше између животиња. На земљи уза сваку животињу беше по један точак према четири лица њихова; и беху наплаци пуни очију. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих, куда дух иђаше, онамо иђаху. А над главама животиња беше као небо, а над небом престо, а на престолу беше по обличју као човек. То беше виђење славе Божје; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас некога који говораше: “сине човечји! Ја те шаљем синовима Израиљевим, народима одметничким; не бој их се, него им кажи речи Моје, послушали или не послушали; отвори уста и поједи што ћу ти дати”. Језикиљ угледа пред собом савијену књигу, на којој је било написано: “плач и нарицање и јаох”, и чу глас: “поједи ову књигу па иди, говори дому Израиљеву”. Пророк поједе и беше му у устима слатко, као мед (Језек. 1-3). Језекиљ тада разумеде да се све што је на небу и земљи чини по вољи Духа Божја; да су слуге Божје, анђели разумни (као човек), страшни (као лав), прости и незлобиви (као теле), и у исто време узвишени (као орао), и да сви заједно објављују славу Божју. Из овога виђења пророк је разумео и то да је горка казна милосрднога Бога по својим плодовима слатка човеку, као мед.
Откривење Божје о васпостављењу царства Израиљева Језекиљ је добио у другоме виђењу – поља пуна костију. И ето, по речи Божјој, жиле су спојиле ове кости, на њима израсте месо, кожа се навуче на њих, уђе у њих дух, и оживе. И рече Бог: “ево су кости сав дом Израиљев. Ја ћу их ослободити из свију места становања где су грешили, и очистићу их и биће Мој народ, и Ја ћу им бити Бог. И учинићу с њима завет мирни, биће вечан завет с њима (Јез. 37). ”
 
70. Пророк Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.
Дан. 1-3.
 
Данило је био врло млад, кад га одведоше у ропство. Заједно с другим младићима јудејским, из царскога и књажевскога рода, њега по заповести Навуходоносоровој дадоше да се научи књижевној мудрости и језику вавилонском да би за тим могао служити у царским одајама. За време учења Данило и његови другови Ананија, Азарија и Мисаило строго су вршили законе своје вере. Храну су им давали с царскога стола. Како је такву храну Мојсијев закон забрањивао, они су измолили у свога васпитача да им допусти да се хране само хлебом и зељем. Кад се васпитање завршило, сам цар испита њихова знања и нађе да су Данило и његови другови десет пута спремнији од свију мудраца и видилаца тајни у свему царству његову. И стадоше они служити цару. Убрзо се увиде да је Данило пророк Божји који разуме свака виђења и снове. Једном Навуходоносор усни страшан сан, али шта је видео, није запамтио. Он сазва мудраце и врачаре да му испричају и протумаче сан, и страшно се разгневи на њих, кад рекоше да не могу испунити његове жеље. Цар осуди на смрт све мудраце вавилонске, међу којима беху и Данило и његови другови. Тада Господ у ноћноме виђењу откри Данилу сан царев и његов значај. Данило задржа да се не побију мудраци вавилонски и рече, да може протумачити царев сан. Доведоше га к цару и он рече: “тајне коју цар иште не могу казати цару мудраци, ни гатари. Него има Бог на небу који открива тајне. Теби царе дођоше мисли, што ће бити. Ти царе виде шта ће бити после. И Бог који објављује тајне, показа ти, шта ће бити. Ти, царе, виде а то лик велик и светлост му силна и стајаше према теби, и страшан беше на очима. Глава томе лику беше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од меди, голени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопама медена и земљана и сатре их, те однесе ветар овај прах, и не нађе му се место; а камен који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. То је сан, а ево шта значи: , , Ти си она златна глава. А након тебе настаће друго царство, мање од твога; а по том треће царство, медено, које ће владати по свој земљи. А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе; оно ће бити царство раздељено и биће нешто јако, а нешто трошно. А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство, које ће сатрти сва та царства, а само ће стајати до века”. Навуходоносор паде на лице своје и поклони се Данилу и рече: “доиста ваш је Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне”. И узвиси цар Данила и даде му да буде господар свој земљи Вавилонској и поглавар над свима мудрацима вавилонским. А Данило измоли у цара, те постави за главаре земље Вавилонске његове другове, Ананију, Мисаила и Азарију, а њему допусти да остане на двору цареву.
Још више је Навуходоносор почео поштовати Бога израиљског после овога догађаја. Он начини (у пољу Дури близу Вавилона) златан лик и изда указ да сви управитељи, војводе, главари и сва властела земаљска дођу на откривање идола и да му се поклоне, као Богу. И још би објављено, да ће сваки, ко се не поклони идолу, бити бачен у ужарену пећ. Сва властела изврши вољу цареву, осим Данилових другова. Разгневљени Навуходоносор заповеди да их вежу и баце у ужарену пећ. Али их Господ спасе. Он им посла свога анђела, који учини да је пламен избијао из пећи и спаљивао оне који су били око ње, а у средини пећи био је као влажан ветар који пири, тако да се огањ није ни дотакао Данилових другова. Безбожни мучитељ чу из пећи песму, а не јаук: три друга прослављаху Господа. Чудесно спасење Данилових другова и појава у пећи четвртога човека, налик на Сина Божјега, препаде Навуходоносора. Он заповеди Ананији, Мисаилу и Азарији да изиђу из пећи, благослови Бога Који посла анђела свога да спасе верне слуге Своје и објави по свему царству, да ће онога, ко хули на Бога њихова, исећи на парчад, а дом његов претворити у рушевине; јер нема другога Бога, Који може тако избављати. Другови Данилови беху постављени за главаре осталим Јудејцима у царству Вавилонском.
 
71. Гордост Навуходоносорова и казна Божја.
Дан. 4.
 
Чудесно СПАСЕЊЕ Данилових другова принуди цара да призна силу Господа Бога, али не уништи његове гордости. Тада га Господ опет претече. Једанпут Навуходоносор виде у сну да посред земље стоји велико дрво, високо до неба, лишће му беше дивно, а рода и сувише; под њим налажаху хлада пољске звери, у гранама начинише гнезда птице небеске, а родом се хранише сви живи на земљи. И ето, с неба сиђе Свети и рече: “посеците дрво и окрешите му гране, али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденим у пољској трави, нека га кваси роса небеска и део да му је са иверјем од траве земаљске. Срце човечје нека му се промени, и срце животињско нека му се да за седам година, да би познали живи да Вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће”. Навуходоносор исприча овај сан Данилу и мољаше га да му га протумачи. Данило се збуни и рече: “Господару: сан да буде непријатељима твојим! Дрво, то си ти, царе. Бићеш прогнан између људи, и са зверима ћеш пољским живети, и храниће те травом као говеда, за седам година. А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, то значи, царство ће ти остати кад познаш да небеса владају. Зато царе, да ти је угодан мој савет: опрости од греха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољницима, да би ти се продужио мир”.
После годину дана цар ходаше по царскоме двору, и гордо гледаше на лепоту своје престонице – Вавилон. Уједанпут чу глас с неба, који му понови речи Светога, које је чуо у сну. Ум царев одмах помрча, и он стаде беснити. Онда га оковаше ланцима и оставише под отвореним небом. Коса му порасте као у лава, а нокти му се наоштрише као у птице. После седам година разум се поврати Навуходоносору; он подиже очи небу и прослави Бога Који влада свима царствима. За време болести цареви најближи управљаху царством у његово име.
 
72. Смрт цара Валтасара и пропаст Вавилонскога царства.
Дан. 5.
 
После Навуходоносорове смрти Вавилонско царство стаде се љуљати. За владе Валтасареве[2] њему грожаху најездом Миђани и Перси. Али Валтасар безбрижно пироваше у Вавилону, не мислећи о опасности. Једанпут у време пира, он заповеди да се донесу судови, опљачкани у храму јерусалимском, и пијаше из њих вина, показујући тиме, да се не боји Бога јудејскога. Уједанпут се у ваздуху појави рука, која написа на зиду неке речи. Валтасар задрхта од страха и повика да му доведу врачаре. Дођоше мудраци вавилонски, али ни један не могаше прочитати, шта је написано. У то у дворану уђе царица. “Не бој се царе”, рече она. “Има човек у твоме царству, у ком је дух Светога Бога – то је Данило. Он ће казати шта значе речи”. Данило тада беше удаљен из двора, па стога га Валтасар није ни познавао. Кад Данило уђе, Валтасар му рече: “ако можеш прочитати ово писмо и казати ми шта значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи господар у царству”. Данило одговори: “дарови твоји нека теби и подај другому поклоне своје: а писмо ћу ја прочитати цару и казати што значи. Царе, Бог вишњи даде царство и величину и славу Навуходоносору, оцу твоме, и сви дрхтаху пред њим. Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царскога престола и узеше му славу. И ти знајући то подиже се на Господа и пи из судова дома Његова, хвали бездушне идоле, а Бога не прослави. Зато од Њега и би послана рука, и ово писмо би написано. А ово је написано: “мене, текел, перес. Мене значи избројио је Бог твоје царство и до краја избројио, текел – измерен си ти на мерила, и нашао си се лак; перес – раздељено је царство твоје Миђанима и Персијанцима”. И цар одмах награди Данила као што је обећао. Исте ноћи Миђани и Персијанци упадоше у град и освојише га. Валтазар би убијен. Тако паде , царство Вавилонско; на његово место појави се царство -Персијско, -сребрно, према виђењу Навуходоносорову.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Ево те песме: “На водама Вавилонским сеђасмо и плакасмо, опомињући се Сиона; о врбама сред њега вешасмо харфе своје. Онда искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: “Певајте нам песму Сионску”. Како ћемо певати песму Господњу у туђој земљи? Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави десница твоја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свога. Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: раскопајте, раскопајте га до темеља. Кћи вавилонска, крвницо, благо ономе, ко ти плати за дело које си нама учинила! Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен (Псалам 136)”.
  2. Пророк Данило (5) назива Валтасара сином Навуходоносоровим.

One Comment

  1. Nemam drugog komentara osim da mi se veoma svidja.