NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Crkva, ostale vere, pokreti i organizacije » Biblija i Koran

Biblija i Koran

Pitanje:
Pomaže Bog, Islam tvrdi kako su hrišđani sektaši ima ih hiljadama i Biblija ne može biti Sveto Pismo, zato što je više puta cenzurisana (tvrde muslimani) , i nije sačuvana ceolokupna istina. Da je sačuvana celokupna istina, onda bi hrišćani uvidili da je islam istinita religija. A Kuran je ostao origanalan, kako je napisan pre 1.400 godina takav je i danas. Osim toga muslimani, pokušavaju sa savremenom naukom da dokažu Kuran, oni navode neke teorije o crnim rupama i o svetlosti i tako dalje i to onda upoređuju sa nekim citatima iz Kurana, da bi Kuran dokazali. Muslimani se stvarno zdravo ždali da bi dokazali da je hrisšđanstvo laž, a islam istina. Ja u internetu nisam mogao naći nijednu stranicu, koja dogazuje istinu pravoslavstva i otkriva izmišljotinu islama. Mene veoma interesuje šta muslimanima može odgovoriti na njene izmišljotine. A i pitanje šta se može katolicima odgovoriti na: „A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.“ (Matej 16: 18) Napisao sam moju e-mail adresu, a i naravno se slažem da se pitanja i odgovori objave na ovim stranicima, ali bez e-mail i bez imena, hvala. Đirlicu mogu da pišem, a ne mogu da pročitam, zato bi zamolio da mi odgovor napišete na latinici, hvala. Sa dubokim poštovanjem.
N.N.


Odgovor:
Poštovani H.H.Hvala vam na ovom pitanju. Mislim da vas nisam baš najbolje razumeo, da li vi lično tvrdite da je svetootačko ili pravoslavno hrišćanstvo lažno dok je muhamedanizam istinit, ili želite da mi za vas nađeme «greške» u njemu? Mi ne možemo nikom da zabranimo želju i ubeđenje da nešto «tvrdi». Nas bombaduju sa «tvrdnjama», hipotezama, pretpostavkama – svaki dan neko nešto «tvrdi» da od svega toga poštene ljude obuzima hroničan umor. A šta je ovde istina to je već drugo pitanje? Bez ikakog uvijanja moram da vam kažem da muslimanska vera ima vrlo slabo razvijenu apologetiku, i samo njeno učenje nije nečim posebnim potkrepljeno, pa zato i nije potrebno neko široko akademsko zalaganje da se o tome govori.Odmah, na početku moram da vas korigujem i kažem da je i Kuran napisan posle Muhamedove smrti, i to pod redakcijom Zaima, čoveka koji ga je pratio kroz život i zapisivao ono što je on govorio. Ako je Muhamed umro 8 juna 633, a po nekim istraživanjima Kuran redaktiran negde do 653, znači i on je bio neka vrsta predanja sve dok nije izašao na svetlo dana. Dakle, njega nije bukvalno Muhamed pisao. Jevanđelja su napisana mnogo ranije, skoro 600 g; i to 8 g. posle smrti i Vaskrsenja Isusa Hrista završno sa poslednjom knjigom kanona Apokalipsisom, negde oko 95 g, a sam kanon je saborno utvrđen 364 (bez Apokalipsisa) ; dakle mnogo ranije od bilo kakve najave o mogućem postojanju Muhameda. Prvom polovinom drugog veka o Jevanđeljima govore Papije Herapoljski i Justin Mučenik, a poslenji ih i citira. Svaka dalja istorijska rasprava bila bi apsurd u vezi poređenja sa Kuranom i islamom. Ali vi, ovim pitanjem izazivate orginalnost Bilije u koju ulazi ceo Stari Zavet, čiji odgovori i arheološki fakti mogu da nam oduzmu mnogo vremena a ova rublika nije zamišljena za gomilanje informacija (za to je opredeljen naš forum koji pri ovom sajtu) . U Starom Zavetu na mnogim mestima možemo da nađemo svedočanstva, ili proroštva o Novom, dok o Kuranu mi ne možemo da nađemo ništa što bi bilo u jednoj ozbiljnoj teološkoj koncepciji judaizma kao «službe» u pripremi za dolazak Mesije. A što se tiče samog Novog Zaveta, mi možemo slobodno da podvučemo, da nije isto, niti verodostojnije ono što kaže jedan čovek, ili četiri, ili 12 ljudi. Danas još uvek od svedočanstva više ljudi suštinski zavisi sav juridički sistem svakog modernijeg sudstva u svetu, a mi ovde govorimo o ljudima koji su živeli pre 2000 g. i kroz njih postoje ta sinoptička svedočanstva koja dopunjuju jedna drugu. Onaj ko ozbiljnije poznaje knjigu Kuran, ali i objektivno, videće da je on ustvari plegijatski napisan i da on sadrži neorginalne misli koje su uzete iz Judaizma i Hrišćanstva, a po neke stvari dodate iz stare persijske religije i tako formirano muslimansko učenje. Ono je monoteistička religija tako da vaše poređenje sa hrišćanstvom nema vrednog osnova, dok bi možda moglo da se uporedi sa judaizmom, i eventualno njega izazove. Kuran je konfuzan do te mere da i «Isusa sina Marije» priznaje za Proroka, koji čak najavljuje i Njegov sud. Muhamednstvo je teološko dosta primitivna religija jer se recimo život duše («naslade») u «dženetu» (raju) objašnjava materijalnim stvarima i ovozemaljskim shvatanjem života. Ekspanzijom arapa i turaka, njihovim vojnim jačanjem uporedo se razvijalo i religiozno osećanje da mačom i ognjem mora da se širi ta vera, što i poziva svoje «misionare» na izlivanje krvi. To objašnjava i njihovu današnju ratobornost i stav prema vrednostima ovog života. Smrt je predodređena pa se zato i ne mora čuvati od pogibije, a posebno u ratovima, i zapada u oči njihovo ubeđenje da jedna izlivena kap krvi više vredi od celoga posta Ramadana (ili Ramazana) . Muslimanstvo nije toleranto i često, ili bolje rečeno skoro uvek kroz njegovu istoriju izaziva mržnju, ratobornost, razaranja, i nanosilo je, i još uvek nanosi patnje ljidima koji ne dele njihovo religiozno ubeđenje. Muhamedanstvo je opasna i destruktivna religija, i kao što već ranije rekoh sa te teološko-filozofske strane nju je lako razotkriti.
Hrišćanstvo ne može da bude «jeres» naspram muslimanstva nego samo dijametralno drugačije učenje o Bogu, čoveku, svetu i spasenju. Hrišćanstvo nosi atribute Boga, a posebno izdvajamo ljubav pa i prema neprijatelju, što je za muhamedizam kao veru prosto neprihvatljivo i apsurdno. Što se tiče jeresi i podela ni oni ništa manje ne stradaju jer su podeljeni na mnoge grupe, i tuku se, i jedni druge nazivaju jeretikami i čak i bezbožnikami (američku, pretežno crnačku sektu “Nation of Islam”) . Iako njihovi teolozi pokušavaju da prikriju ipak činjenica i dalje ostaje da su oni jedna vrlo ratoborna religija koja za sobom nosi haos i krv, i to sve u ime Aalha i njegovog udovoljenja.Sa poštovanjem. Protojerej Ljubo Milošević

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *