NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » BESEDE POD GOROM

BESEDE POD GOROM

 

BESEDE POD GOROM
 
O VELIKOM IMENU
 
Gospode, Gospode naš, kako je veličanstveno
ime Tvoje po cvoj zemlji!
Ko će iskazati silu Gospodnju?
ispričati slavu Njegovu?
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega;
jer neće pred Gospodom biti prav,
ko uzme ime Njegovo uzalud
(Psalm 8, 9; Psalm 106, 2;
II Mojsej. 20, 7).
Vac avertentibus oculis, ut non videant veritatem S. Aug. Soliloquia cap. XXXIV, 4.
 
Moje odelo, gospodo, kazuje vam već kakva je moja propoved. Prastarog je kroja moje odelo, prastara je i propoved moja. U jednoj reči izražena je sva moja propoved. To je opšte-poznata reč, u svima vremenima istorije, u svima krajevima sveta, u svima srcima, na svima jezicima. To je ime nekoga iznad nas.
Kad Kinezi gledaju u razoranu zemlju, kako iz nje klija i jedra bujan, nov život, oni pogledaju jedan drugog, i sa strahopoštovanjem izgovaraju reč: Tao.
Kad Indijanci ukraj Ganga posmotre raskoš u broju i obliku i boji života ispod sebe i oko sebe, kad vide debeli Gang i prozračnu atmosferu iznad njega, oni se pogledaju i sa umilnošću izgovaraju reč: Brama.
Kad Arabljani putuju noću sa svojim karavanima po peščanim pustinjama i vide nad svojim glavama zlatnu zvezdanu prašinu, rasejanu po kadifenom nebesnom tepihu, oni se zgledaju i sa oduševljenjem izgovaraju reč: Alah.
Kad Egipćani pogledaju u sunce, koje se svako jutro ogleda u Nilu, oni se zgledaju i izgovaraju reč: Pta.
Kad Grci pogledaju na telo čovečje, oni se zadive lepoti njegovoj, i pogledavši se izgovaraju reč: Zevs.
Kad stari Sloveni osmotre crne oblake, ispresecane crvenim munjama i naoružane silnim gromovima, oni u strahu izgovaraju reč: Perun.
Kad mi Hrišćani posmotrimo na sve to, kad vidimo plodnu razoranu zemlju, koja se počinje odevati zelenilom, i kad vidimo raskoš zemaljskih proizvoda, i zvezde nad sobom u noći, i sunce posle noći, i telo čovečje u lepoti njegovoj, i grom u strahoti njegovoj, mi se zgledamo i s ljubavlju izgovaramo reč: Bog.
Ova jedna reč i sačinjava svu moju propoved. Kratka reč, no opsežan smisao! Kratka reč, no magična moć! Kad se ova reč izgovori neposlušnom detetu, ono sluša.
Izgovorena zlikovcu, koji se zločinstvom obogatio, ova reč uliva strah.
Izgovorena pravedniku, koji strada zbog svoje pravednosti, ova reč uliva hrabrost.
Izgovorena bolesniku, ova reč daje zdravlje.
Izgovorena brodolomniku na morskim talasima, ova reč uliva nadu.
Izgovorena roditeljima na grobu njihovog deteta, ova reč proizvodi jedan dubok uzdah olakšanja.
Izgovorena vladaocima, zauzetim brigom o svome narodu, ova reč jača srce i osvetljava duh.
Izgovorena gordim, ova reč smirava.
Izgovorena prezrenim i poništenim, ova reč podiže.
Izgovorena vojniku u ratu, ova reč razgoni strah od smrti.
Izgovorena razočaranom u životu, ova reč služi kao kotva, za koju se on hvata.
Izgovorena izneverenom od sreće i prijatelja, ova reč spasava od samoubistva.
Izgovorena žalosnim, ova reč razvedrava lice.
Izgovorena veselim, ova reč čini ozbiljnim.
Mudre ova reč čini još mudrijim, bogate još bogatijim, prosvećene još prosvećenijim, učene još učenijim, plemenite još plemenitijim, moćne još moćnijim, srećne još srećnijim.
Zar to nije jedna magična reč? Zar ima reči na nebu i na zemlji, koja bi mogla magičnije dejstvo proizvesti?
Izgovarajući ovo kratko ime, krenulo se jedno malo pastirsko pleme iz Arabije da osvaja svet. I oduševljeno tim imenom ono je pokorilo sav svet od Arabije do Španije, pokorilo ga svojom snagom i ukrasilo ga svojom umetnošću.
Izgovarajući ovo kratko ime Kolumbo se krenuo na beskrajnu vodenu pučinu da traži Ameriku, u koju sem njega niko nije verovao.
Izgovarajući ovo ime veliki Njutn saznao je za jednu veliku tajnu nebesne mehanike.
S ovim imenom završili su svoju filosofiju najveći klasični mislioci: Platon i Aristotel.
S ovim imenom išli su u boj pobedonosni Kromvel I Karlo XII i Suvorov.
S ovim imenom uzimali su pero u ruke slavni Dante i Milton i Šiler i Tolstoj.
S ovim imenom uzimali su kičicu u ruke Rafael i Mikelanđelo, najveći slikari.
S ovim imenom rasprostro je Hristovo učenje apostol Pavle, po Aziji i Evropi.
S ovim imenom na jeziku završio je svoj život nedavno umrli slavni švedski književnik Strindberg.
Ovo ime pomenuli su srpski ustanici pre sto godina, kad su se krenuli na veliko delo oslobođenja svoga plemena. Ovo ime pomenuli su jutros stotine hiljada građana ove zemlje, koji su izašli u svoje njive da rade svoj dnevni težački posao.
Ovo ime pomenuto je ovoga jutra u našem vladalačkom dvoru i u bezbrojnim drugim domovima, pošav od dvora na Terazijama do drvenih koliba na Zlatiboru i Kopaoniku. Njega su izgovorile mnoge učene i umne glave, njega su prošaptali mnogi starci i mladići, njega su prizivali u pomoć mnogi zdravi i raslabljeni, njega su protepala i deca, koja ne znaju značenje njegovo, i maloumni, koji znaju samo da ponavljaju tuđe reči.
I tako iz dana u dan.
To ime sačinjava moju propoved. Ja znam, da mnogi ljudi ne pominju to ime. Znam, da mnogi nisu ni radi, da se to ime pominje. Znam, da mnogi to ime ruže i obesvećuju. Mene to ne iznenađuje. Što god je jedan čovek veći, to više protivnika ima. Bog ima više protivnika nego ma koji veliki čovek na zemlji, jer i veličina Božja nadmašuje svaku veličinu ljudsku.
No, zar će ime Božje biti manje, ako ga neki ljudi ne pominju? Zar bi ime Božje bilo manje, kad ga nijedan čovek na zemlji ne bi pominjao? Ne, zaista. Ono bi bilo isto tako veliko bez ljudi kao i s ljudima. Ako ljudi ne bi pominjali ime Božje, Bog ipak ne bi ostao nepomenut. Pomenula bi ga mnogobrojna sunca i bezbrojne zvezde i tajanstveni legioni duhovnog sveta, koje je on stvorio. A kad bi i svi ljudi na zemlji posvednevno pominjali i slavili ime Božje, slava Božja ne bi bila mnogo veća, i ime Božje ne bi bilo mnogo čuvenije u vasioni. Na tvrđim osnovama zasnovao je Bog svoju slavu nego što je čovečji rod. Zidati slavu na ljudima to znači zidati je na pesku. Zidati slavu na ljudima znači zidati je na jednoj prolaznoj senci. Ko je slavio Boga pre te senke, i ko će ga slaviti posle? Gle, nauka utvrđuje, da je zemlja pre nekoliko hiljada godina bila sva pod ledom, i obosniva mogućnost, da će zemlja opet biti pod ledom. Ko je dakle, slavio Boga onda, kad su se glečeri blistali na onim mestima, na kojima se sad blistaju naši hramovi u čast Boga? I da li će ko slaviti Boga onda, kad naši hramovi i gradovi i groblja s nama zajedno budu pokriveni glečerima? Ili će s iščeznućem ljudi sa zemlje iščeznuti i slava Božja i istruliti u mraku, pod ledom i snegom, kao što će i tela naša istruliti?
Ne, gospodo, nije slava Božja zavisna od nas, ali je naša slava zavisna od Boga, – naša slava i naša sreća. Zamislite, koliko bi manje sreće bilo među ljudima, kad bi se ime Božje najedanput sasvim zaboravilo na zemlji, te kad čovek ne bi umeo osloviti nikoga višeg i moćnijeg od sebe? Milioni onih, koji su život svoj vezali jedino za to ime, osetili bi se tad kao što se oseća onaj ko se nad bezdnom drži za jednu granu onda, kad mu se ta grana isklizne iz ruku. Bilo bi tad daleko manje milosti i plemenitosti i pravde na zemlji, manje radosti i osmeha, manje viteštva i oduševljenja. Zlo bi se sasvim izdiglo iz svoga ponora i bacilo bi svoju sen na ceo svet. Dobro bi bilo pobeđeno i srušeno u tamu, u ponor. Trijumf bi pripadao zlu.
Tako bi bilo u slučaju, da se sasvim ne zna za ime Boga. No nama je teško, ili bolje reći nemoguće, predstaviti sebi čovečanstvo i istoriju i kulturu čovečanstva, od početka do danas, zamislivši i jedno i drugo i treće bez Boga. Jer pola istorije čovečanstva čini Bog, pola – čovek. Ime Božje upisano je krupnim i crvenim slovima u istoriji i kulturi čovečanstva. Putujte po svetu, i uverićete se u ovo. U Evropi, koja predstavlja danas najprosvećeniji kontinent sveta, u svakom gradu, u koji stupite, i u svakom selu, pored koga prođete, pročitaćete pre svakoga imena ime Božje. To ime ispisano je visokim i raskošnim hramovima, koji nadvisuju ostale građevine svojom visinom i nadmašuju ih svojim bogatstvom. Dom Božji svuda će vam pasti u oči pre i više od domova ljudskih. U Indiji ispisano je ime Božje pagodama, koje zaslužuju više divljenja no čitavi gradovi. U Egiptu ispisano je ime Božje ogromnim piramidama, koje su nadživele mnoge gradove i mnoge narode. Jedini ukras prljavih muhamedanskih varoši jesu lepi molitveni domovi Božji. Jevreji, jedan po celom svetu rasejan narod, beleže i danas ime svoga Boga, Jehove, raskošnim sinagogama po svima svojim naseobinama.
Šta vredi prećutkivati ovo ime, i mrzeti ga i klevetati, kad se ono ne da izbrisati i ne da umanjiti? Mi dolazimo i prolazimo, a ono ostaje ispisano plamenim jezicima po nebu. Ovo ime obogatilo je život pojedinaca. Ko se odrekne toga imena, taj se odrekao jednog velikog bogatstva. Ko izbriše iz svoga srca i uma ovo ime, taj presušio u sebi jedan izvor bogatstva moralnog i duhovnog. Ko navraća druge da se odreknu ovog imena, Taj pljačka u svoga bližnjega veće blago od srebra i zlata. Jer Bog je blago, koje preostaje čoveku i onda, kad mu nestane i srebra i zlata. To blago želeo bih ja da i vi svi imate i sačuvate pri sebi, draga braćo. To blago, to je luksuz za životinje, no to je potreba za čoveka. Kad bi čovek živeo o samome hlebu, Bog bi mu bio luksuz. No ne živi čovek o samome hlebu. Kad bi čovek imao samo stomak, Bog bi mu bio najnepotrebnija stvar. No čovek ima i razum i srce, koji zahtevaju za sebe hrane onako isto kao i stomak za sebe. Za razum i srce čovek nema zdravije hrane od Boga. Ko Boga nosi u razumu i u srcu svome, taj korača sigurnoj pobedi. Kad su najmudriji ljudi u istoriji nosili Boga u svome razumu i srcu, kako mi, manje mudri, da mu zatvorimo pristup u svoj razum i svoje srce? Kad su najmoćniji ljudi u istoriji smatrali Boga za veliko blago, kako mi, manje moćni, da to blago odbacimo kao štetno? Kad najprosvećeniji narodi sveta izgovaraju ime Božje kao najveću svetinju, kako mi, manje prosvećeni, da se stidimo tog imena? Nama Srbima, koji smo počeli mnogo i koji nismo dovršili ništa, Bog je neophodna potreba a ne luksuz. Ko hoće da dela velika dela, taj mora imati i misli velike. A najveća misao, koja je ikad mogla stati u jednu ljudsku glavu, jeste misao o Bogu.
Jednu veliku misao, gospodo, ja vam propovedam, i jedno veliko ime. Prastara je moja propoved, prastara i uvek nova. Ta velika misao nevidljivo je pokretala kola života ljudskog, kao što elektrika nevidljivo pokreće električna kola. To veliko ime, koje vam ja propovedam i koje mi svi treba jedan drugom da propovedamo, nije teško zapamtiti, nije teško izgovoriti, nije teško poštovati, nije teško slaviti. To veliko i spasonosno ime jeste – Bog. Amin.
Govorena ma kad, ma gde, ma kome

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Genijalno!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *