NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » BESEDE POD GOROM

BESEDE POD GOROM

 

BESEDE POD GOROM
 
O TRGOVCIMA U HRAMU
 
… i iziđe Isus u Jerusalim.
I nađe u crkvi gde sede oni što prodavahu volove
i ovce i golubove, i koji novce menjahu.
I načinivši bič od uzica, izgna cve iz crkve, i ovce i volove;
i menjačima prosu novce i stolove ispremeta.
I reče onima što prodavahu golubove:
nosite to odavde, i ne činite od doma Oca moga, dom trgovački.
Teško vama književnici i fariseji, licemeri,
što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima,
a ostaviste što je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru!
Teško onima, koji duboko skrivaju od Gospoda nameru,
koji rade u mraku i govore: ko nas vidi? i ko nas zna
(Jovan 2, 13-16; Matej 23, 23; Isaija 29, 15)?
Gledaj na kraj svake stvari i pomišljaj,
da ćeš stati pred neumitnog sudiju kome ništa nije skriveno;
koji se ne može darovima umilostiviti niti prima izvinjenja,
nego će po pravdi suditi.
De imitatione Christi, lib. I cap. XXIV, I.
 
Ima ljudi, draga braćo, koji ovaj život drže za jednu veliku menjačnicu, u kojoj se sve da taksirati prema jednoj meri i kao taksirano prodati ili kupiti. U ovoj životnoj menjačnici taksira kovač jedan nož prema koristi, koju ovaj donosi, taksira ga i prodaje. Stočar taksira prema toj istoj meri konja i prodaje. Ćilimar taksira i prodaje ćilime. Do pre pola stoleća u Americi je crno roblje taksirano i prodavano, i zakon se tome nije protivio. U naše vreme belo roblje se taksira i prodaje. Šta pomaže, što se zakon tome protivi? Izdajnik taksira svoju otadžbinu i prodaje. Sudija taksira pravdu i prodaje; sveštenik vrlinu, vojnik čast, žena vernost, mladić ponos. Juda je Hrista taksirao i prodao. – U ovoj životnoj menjačnici sve što postoji, postoji kao roba za razmenu ili prodaju; sve se da izmeriti i sve se da isplatiti. I cela je zemlja jedan trg, na kome se vrši razmena i isplata. I svakolika poslovanja i zanimanja ljudska svode se na kraju krajeva na jednu ili drugu vrstu trgovine.
Tako shvataju život neki ljudi. Tako su neki shvatali život i u vreme Hrista. Shvatajući sav život bez izuzetka kao jednu trgovinu i sva mesta na zemlji kao tržišta, ovi ljudi morali su doći jednoga dana u sukob sa Hristom, čije je shvatanje bilo sasvim drukčije.
Jednoga dana Hristos je ušao u hram, da se Bogu moli zajedno sa ostalim narodom. To je bio onaj veličanstveni hram u Jerusalimu, koji je Solomon zidao i iznutra svega zlatom obložio, (I kralj. 6.), i to je bio onaj hram, na kome je poznije još punih 40 godina rađeno, dok se došlo do jednog takvog remek – dela, kakvo je samo i moglo predstaviti svu uzvišenost i bogatstvo i svetost onoga Boga, kome je namenjen bio. Jedan naročiti deo u hramu nosio je naziv „svetinja nad svetinjama“, no i sav hram, kao takav, bio je za narod izrailjski svetinja nad svetinjama. Nijedno mesto na svetu nije ovaj narod smatrao svetlijim od velikog svog hrama, u koji je on misleno uziđivao sve ideale svoje, nacionalne i opšte-čovečanske. Ni prema suncu ni zvezdama nije se narod s više strahopoštovanja i više pijeteta odnosio nego prema ovoj centralnoj svetinji svojoj, prema ovome rukotvorenom hramu svome.
Pa ipak se našlo ljudi, koji su i od ove velike narodne svetinje napravili menjačnicu, u kojoj zvek novca zaglušuje svaki drugi glas, i trg, na kome se bleka i rika marve razleže mesto molitve. Ogorčen na to Hristos je uzeo bič i isterao iz hrama „volove i ovce i golubove“, rasturio novac menjača i ispreturao njihove menjačke stolove. „Ovo je dom molitve“, govorio im je Hristos, „ovo je dom oca mog nebesnog“; „a vi ste od njega napravili tržište i pećinu hajdučku. Uklonite se odatle!“
Hristos nije mogao trpeti trgovinu na onom mestu, koje je od celoga naroda, i od njega samog, smatrano za najsvetije. Hram je za molitvu, a ne za trgovinu. Za trgovinu je pijac i ulica i raskršće i dućan, no ne hram. U hram dolazi čovek baš zato, da se dušom svojom uzvisi nad svim spletenim i zamršenim trgovačkim interesima života, da se uzvisi i slobodnije dahne dušom. Jedan cvet raste u travi. Trava se mrsi i zapliće oko njega i preko njega, i hoće da ga sasvim zaseni i uguši. Cvet se bori, da dobije štogod soka iz zemlje za svoju hranu, i bori se, da izađe iz seni na sunce. No trava mu otima i hranu i sunce.
– Ostavi mi bar sunce, tužno govori cvet travi, neka bar ono stoji visoko nad našom malom svađom oko sisanja ove zemlje, kao što ga je visoko Bog i postavio nad svetom. Gle, sunce je suviše veliki predmet za tvoju trgovinu!
Odgovara trava cvetu:
– Ja volim da se previjem preko tebe, i da se naslonim na tebe, i da ispijem iz sunca ono slasti, što je tebi namenjeno. Ne brini, sunce može stati u moj dućan. Ne brini, no proviruj kroz moje vlasi na sunce i uživaj ga onoliko, koliko ti ga ja udelim.
Ima ljudi, koji kao cvet teže ka svetlosti, no ne dostižu je, jer im je drugi ljudi, kao trava, zasenjuju. Za one ljude, koji su kao cvet, izgleda prirodno i opravdano, da svetinje naše treba da stoje uzvišene i nedirnute od naših sebičnih, svakodnevnih, trgovačkih špekulacija. Za one ljude pak, koji su kao trava, izgleda da se i u svetinje može unositi trgovački aršin i menjačka tezga. Za one prve svetinje su nešto, što se ne da meriti običnim merilom, niti sravnjivati s običnim stvarima, niti isplatiti novcem. Za ove druge i svetinje, kao i sve ostalo, dadu se meriti, sravnjivati i isplatiti.
Kad je Hristos ušao u hram na molitvu, on je video, kako se cvet guši pod bujnom travom, koja ga obuzima sa svih strana i zaklanja mu sunce, – video je svetinju zamršenu u trgovačke veze. Zato je se zavitlao bičem poput onih, koji su od svetog, molitvenog mesta napravili trg i menjačnicu.
No Hristos nije ustao sa svojim bičem samo protiv trgovaca, koje je jednoga dana zatekao u hramu jerusalimskom. Hristos je ustao protiv trgovine sa svetinjom ma na kom se mestu ona nalazila i ma u kojoj se formi ona predstavljala. On nije zavitlao bičem samo protiv onih, koji su prodavali volove i ovce i golubove u hramu jerusalimskom, i koji su novcem zveckali onda, kad je se narod obraćao Bogu s molitvom, on je zavitlao bičem i protiv svih onih, koji su ma kad i ma gde trgovali sa svetinjom braka, svetinjom čoveka, svetinjom naroda, kao i protiv onih, koji su nad svojim menjačnicama ispisivali varljive reči: „Hram ljubavi“, „Hram bratstva“, „Hram pravde“, „Hram istine“. Hristova je misija i bila, da očisti sve hramove od trgovine, koja se u njih bila uvukla, i da vaspostavi ugroženu i uprljanu svetinju.
Onaj ko hoće da svetli ljudima, mora sam biti svetlost. Nije li on svetlost no tama, a izdaje se pred ljudima za svetlost, on trguje sa svetinjom, jer zaboravlja Boga i vara ljude.
Onaj ko hoće da bude so zemlji, taj mora sam biti slan. Nije li on sam slan, no bljutav, a izdaje se pred ljudima za slana, on trguje sa svetinjom, jer zaboravlja Boga i obmanjuje ljude.
Onaj ko ide u crkvu i prinosi žrtve Bogu, a mrzi brata svoga, taj trguje sa svetinjom, jer zaboravlja brata svoga i misli da obmane Boga. Jer kako da to nije trgovanje sa svetinjom i cenkanje s Bogom? On prilaže dinar sveća i dinar spušta na tas crkveni i jedan čas odstoji u crkvi, i zato traži, da mu Bog u zamenu da dug život i mnogo zdravlja i mnogo bogatstva, i to ne samo njemu, no i svima njegovim milim i dragim srodnicima, – međutim mrzi na brata svoga. „Ostavi tvoj prilog, govori Hristos, i idi i prvo se izmiri s bratom svojim, i onda dođi i prinosi žrtvu“.
Onaj ko ljubi samo onoga, ko njega ljubi, taj pravi od ljubavi trgovinu, jer on daje samo onome, za koga zna sigurno, da će mu vratiti. On ne ljubi drugoga drugoga radi, no sebe radi. Ljubav je njegova jedna egoistična špekulacija slična poslu trgovaca i menjača u hramu jerusalimskom, na koje je Hristos bičem zavitlao.
Onaj ko deli milostinju siromasima ne da bi siromahe pomogao, no da bi se pokazao pred ljudima milostiv, taj je hipokrit i trgovac sa svetinjom. Milost je svetinja ljudskog srca. Onaj ko nema te svetinje, ili ko je imao no pustio je da trava preko nje raste, pa ipak deli milostinju, da bi se pokazao pred ljudima, taj pokušava da potkupi ljude, da bi laž njegovu nazvali istinom, i pritvorstvo njegovo svetinjom, – taj je trgovac svetinje.
Onaj ko se moli Bogu pred ljudima, da bi pokazao svoju pobožnost, taj trguje sa svetinjom, jer trguje sa pobožnošću, jer hoće da se pohvali pred ljudima onim dobrom, koje on nema, da bi ga ljudi zbog toga dobra više uvažavali. Zar to nije trgovina svetinjom?
Onaj ko prosipa mnoge reči kad se moli Bogu, taj trguje molitvom, jer on drži, da će mu Bog utoliko pre pomoći, koliko više molbenih reči on prospe pred njim. Tako i onaj, ko nabraja svoja dobra dela pred Bogom, kao farisej, taj trguje molitvom, jer drži, da je on čineći dobra dela učinio svoje, i da je sad red na Boga, da i Bog učini svoje, tj. da ga nagradi za dobra dela.
Onaj ko služi dva gospodara, taj trguje sa svetinjom vernosti i odanosti u službi. Jer čovek ne može služiti i Bogu i mamonu s jednakom vernošću i odanošću. A ko služi čas Bogu čas đavolu, i služi Bogu tobož krijući od đavola, i služi đavolu krijući od Boga, taj vodi trgovinu i s Bogom i s đavolom, i želi da mu pomognu i Bog i đavo.
Onaj ko meri druge ljude jednom merom, a sebe drugom, taj trguje sa svetinjom, jer trguje sa pravdom, a pravda je svetinja. Taj meri zlo drugih ljudi većom merom nego svoje zlo, i dobro drugih ljudi manjom merom nego svoje dobro; taj preuveličava tuđi greh i preuveličava svoju vrlinu, i preumanjava tuđu vrlinu i preumanjava svoj greh.
Onaj ko vidi trun u oku svoga brata, a ne vidi brvno u oku svome, i ko goni i prezire brata svoga zbog truni u njegovom oku, a sebe uzdiže i hvali i pored brvna u svome oku, taj trguje sa svetinjom, jer trguje sa istinom, koja je svetinja. Taj posmatra i sebe i svoga brata kao robu za trgovinu, te kad prezire brata svoga zbog truni u oku, on time omalovažava samo tuđu robu, da bi tako njegovoj robi skočila cena.
Onaj ko čini drugim ljudima zlo, a želi, da drugi čine njemu dobro, taj je trgovac u hramu ovog sveta, jer taj želi da kupi sve blago od svih ljudi i da ga plati zarđalim bakrom, koji truje ruke onoga, ko ga samo u ruke uzme.
Onaj, ko ispunjava sve male zapovesti ne usuđujući se da ispuni dve glavne, taj trguje sa svetinjom, i to trguje na parče, i sličan je ludom trgovcu velikih čaršava, koji ove velike čaršave isecka na sitne komade, i te komade prodaje kao zakrpe. Fariseji su učili, da ne valja kidati vlaće u subotu, i da ne valja u subotu lečiti bolesnike, i postili su dva put u nedelji, i umivali se po propisu, i molili se po propisu, i nosili se po propisu. i prinosili žrtve Bogu po propisu, no velike zapovesti ljubavi prema Bogu i prema ljudima zaboravljali su, i u tom zaboravu pljačkali su udovička imanja i ubijali proroke. Hristos je učio, da ne treba zaboravljati ni male zapovesti, no da na prvom mestu treba ispuniti velike. Trgovci sa svetinjom na parče nisu to mogli izvršiti. Oni su ličili, kao što i danas liče, na čoveka, koji stoji na obali jedne velike reke i želi da pregazi tu reku. No on se ne usuđuje ni da zagazi u vodu. On izuva obuću, zasukuje odeću, uzima poštapač u ruke, no, – u vodu se ne usuđuje. On se priprema jednom, priprema drugi put, priprema treći put, dok mu najzad to pripremanje za prelazak preko reke ne postane glavno i jedino zanimanje. On dolazi svaki dan u određeno vreme na obalu, izuva obuću, zasukuje odeću, uzima poštapač u ruke, i – ostaje na obali. On najzad sasvim zaboravi na reku i na prelazak preko nje. On toliko zaboravi svoju prvu nameru, da kad neko dođe i kaže mu, da nije glavno izuvati se i zasukivati se, no da je glavno pregaziti reku, ovaj sitni trgovac svetinje u stanju je toga nekoga na krst prikovati.
Preko sviju ovih trgovaca dakle, koji su ma na kom mestu i ma u kom obliku trgovali sa svetinjom, Hristos je zavitlao svojim bičem. I zato, što je on zavitlao svojim bičem protiv svake trgovine u svetinjama, trgovci svetinja ogorčili su se protiv njega, potom su se udružili protiv njega, potom su udruženo ustali protiv njega, potom su ga savladali, osudili i na krst podigli. Svojim brojem savladali su oni Hrista, ne čim drugim, do brojem. Jer kad su se oni digli i objasnili mišljenje svoje i mišljenje Hristovo, oni su dobili više jednomišljenika no Hristos. Jer svi oni, koji su ma gde i ma kako trgovali svetinjom, stali su uz njih, a protiv Hrista. I takvih se pokazalo većina u narodu izrailjskom. Većina se pokazalo onih, koji su išli širokim putem, a manjina onih, koji su hodili uskim putem. Širok put jeste put trgovine i sa onim, s čim treba voditi trgovinu i sa onim, što kao svetinja treba da stoji nad trgovinom. Uzak put jeste put, na kome trgovina i svetinja nisu pomešane. Hristos je preporučivao uzak put kao put, koji u život vodi, i odvraćao od širokog puta kao puta, koji u propast vodi. Zato su svi oni, koji su se ugodno šetali po širokom putu, skočili protiv Hrista i uklonili ga sebi s puta. Tragedija golgotska došla je kao neizbežna posledica neravne borbe između jednog Hrista, koji se zavitlao bičem protiv obesvećenja svetinje, i mnogobrojnih onih, koji su od svetinja napravili bili svoje trgovine i menjačnice.
Tako je bilo pre mnogo stoleća. No, promislite, šta bi bilo danas, kad bi se Hristos među nama javio i zavirio u naše hramove i naše svetinje?
U našim hramovima za molitvu našao bi Hristos mnoge od nas sveštenika, koji istina ne prodajemo „volove i ovce i golubove“ i ne menjamo novac u crkvi, no koji smo na drugi način postali trgovci u hramu. Mi smo postali trgovci u hramu na taj način, što smo se počeli odnositi ravnodušno i hladno prema svetinji, kojoj služimo. Mi ne služimo s predanošću i oduševljenjem, no služimo samo po dužnosti. Mi ne služimo predano i oduševljeno Bogu, jer se bojimo da time suviše ne ograničimo službu lično sebi i svojima. Mi ne služimo predano i oduševljeno ni lično sebi ni svojima, jer se bojimo da time suviše ne ograničimo službu Bogu. Mi ne služimo otuda nijednog gospodara kako treba, a služimo mnoge kako moramo. A kad se svetinji služi kako se mora, a ne kako se najbolje može, onda joj se uopšte i ne služi, no vodi se trgovina s njom. Ko svetinji služi po dužnosti, a ne po srcu, taj odmerava tačno da da svetinji onoliko, koliko ona njemu daje. A ko tako pedantno odmerava, taj od svetinje pravi trgovačku robu, a od hrama trg i menjačnicu.
Mnogi od nas sveštenika postali su trgovci u hramu još na taj način, što sami ne vide kud hode, a hoće druge za sobom da vode. Sveštenicima, koji nisu trgovci, služi njihova vera kao buktinja, koju oni nose pred sobom i osvetljavaju sebi put života. Mi smo pak buktinju naše vere zaturili za leđa, zbog čega lutamo i posrćemo po mraku, i naprežemo svoje gole oči, da bi razaznali put pred sobom, kao i oni, koji nemaju nikakve svetlosti. Mi neprestano uveravamo ljude, da je nama data svetlost, međutim, tu svetlost svoju niti mi vidimo niti je drugima pokazujemo. Mi smo postali poklopljena svetlost i so, koja je ostala bez ukusa.
Zato bi Hristos zavitlao na nas bičem svojim, i tražio bi, ili da napustimo hram ili da se više zagrejemo za svetinju, koja je u hramu. Ovakve kakvi smo Hristos nas ne bi izvesno trpeo u hramu, kao što nije trpeo trgovce u hramu jerusalimskom, koji su telad prodavali i novac menjali.
No ne bi se Hristos zavitlao bičem samo na nas sveštenike, no i na one, koji vode trgovinu sa ostalim svetinjama ljudskim.
Jeste li čuli gde se govori o hramu nauke? Pa kad nauka ima svoje hramove, onda znači, da je nauka svetinja. No da li poznajete dobro sveštenike ove svetinje? Jeste li ulazili u hramove njihove, u njihovu svetinju nad svetinjama? Jeste li čuli, kolika se bleka razdaje ponekad iz ovih hramova, i koliki zvek novca? Ljudi, koji iznalaze istinu, često puta je pre nađu nego što pođu da je traže. Ljudi, koji uzalud traže i ništa ne nalaze, uzimaju istinu, koju su drugi našli i s njom zvekeću i viču, sujetno i prkosno, kao menjači, koji na lak način dođu do mnogo novaca. Ljudi, koji pronađu jedno novo slovo u velikoj azbuci nauke, trube na sve četiri strane, da su pronašli celu novu azbuku nauke, pomoću koje se na lak način može ispisati i pročitati svaka tajna i na nebu i na zemlji. Ima ljudi, koji se nazivaju sveštenicima nauke, i kojima je svaki njihov doručak pretežniji od najteže naučne istine. Ima prvosveštenika nauke, koji gledaju na nauku kao na fabriku hleba. Što savršenija ta fabrika ona više hleba proizvodi. Kad bi satana predložio tim ljudima, da im i tu svu fabriku, zajedno sa svima velikim i malim istinama u njoj, pretvori u hleb, pod uslovom da mu se poklone, oni bi mu se do zemlje poklonili. Ima naučnika, kojima svetlost nauke ne dopire do srca. Nauka im samo razum osvetljava, a srce i karakter pomračuje, i što god razum biva svetliji, to srce i karakter njihov bivaju crnji. Takvi naučnici više nanose štetu čovečanstvu no koristi.
Univerzitet je najviši hram nauke. No sve sveće, zapaljene u tom hramu, ne zagrevaju: mnoge spaljuju sve što dođe u njihov domašaj. Koliko mališana ima u ovome hramu, koji, sami ne naučeni uče druge, i sami nevaspitani vaspitavaju druge, i koji svu svoju veličinu duguju veličini imena onoga hrama, u kome su se i oni na neki način našli kao žrečevi! Ovi slučajni i mali žrečevi nauke žive u jednoj neverovatnoj dekadenciji volje i karaktera. Ne govorite pred njima o herojskim delima, jer nervi njihovi to ne podnose. Ne hvalite pred njima jake karaktere, jer njima je dosadno o tome slušati. Ne govorite pred njima laskavo o njihovim kolegama, jer to ih baca u nesvest. Ne čitajte njihovu polemiku po novinama i književnim listovima, jer ćete osetiti nesavladljiv stid i gnev.
No ne prezirite ipak hram nauke zbog mnogobrojnih trgovaca i menjača, koji u njemu trguju svetinjom i zveckaju novcem. Verujte samo, da bi Hristos danas zavitlao svojim bičem poput njih onako isto kao što je vitlao bičem poput pritvornih književnika i fariseja svoga vremena. Verujte, da bi Hristos smatrao za misiju svoju i danas, kad bi se nanovo javio, da očisti od trgovine i hramove nauke, onako isto kao i hramove vere i molitve.
No Hristos se ne bi zavitlao bičem samo na trgovce u hramu molitve i u hramu nauke. On bi se zavitlao svojim bičem i na trgovce u hramu zakonodavstva.
Jeste li čuli da se govori o svetinji zakona državnih? Pa kad su ti zakoni svetinja, onda je mesto, gde se oni stvaraju, hram te svetinje. Parlament se zove taj hram zakonske svetinje. No da li poznajete dobro sveštenike ovoga hrama? Jeste li ulazili u njihovu svetinju nad svetinjama? Jeste li čuli, kolika se bleka razdaje ponekad iz ovih hramova, i koliki zvek novca?
Kao što su trgovci, koje je Hristos isterao iz hrama jerusalimskog, došli u hram ne radi molitve no radi trgovine, tako i mnogi od sveštenika zakonodavstva dolaze u hram zakonske svetinje, u Parlament, ne radi zakonodavstva no radi svoje lične trgovine i svoje lične dobiti. O, kakvim sve putevima hode ovi ljudi, dok dobiju ulaznicu za ovaj hram! To su najširi putevi, koji su uopšte poznati u svetu. Jer, stešnjava li istina put, koji vodi u Parlament, trgovci zakonske svetinje odguruju istinu sa svoga puta, i put biva širi. Stešnjava li im pravda taj put, oni i pravdu odguruju, i put opet biva širi. Stešnjava li ga patriotizam, oni odguruju patriotizam u stranu, i put opet biva širi. Stešnjava li ga zdrav razum, oni odguruju zdrav razum, i put biva još širi. Stešnjava li ga prijateljstvo, oni prijateljstvo odguruju, i put ka Parlamentu biva još širi. Stešnjava li ga dana reč, oni gaze danu reč, i put biva još širi. Stešnjava li ga Satana, oni guraju Satanu u stranu, i put biva još širi. Stešnjava li ga Bog, oni guraju i Boga s puta, i put biva još širi.
Treba videti ove trgovce zakonodavne svetinje, kako se guraju na putu za hram. Ako ih nikad niste videli kako se guraju, gledajte ih sad, gle, sad će biti izbori kod nas u Srbiji. Gledajte ih, kad se naprave narodni ljudi i raziđu po narodu, s naučenim svojim ulogama, kao glumci kad idu na binu. Gledajte ih, kako, kao mađioničari, prave od cele ove ozbiljne zemlje jednu pozorišnu binu, na kojoj glumiraju jednu neverovatnu komediju, u koju i sve nas uvlače. Posmatrajte, kako ceo naš život narodni postaje sve komičniji, – ah ne, no tragičniji, – što se više izbori približuju, kako gubi sve više svoju realnost i sve više se pretvara u glumu. Posmatrajte ove glumce, kako idu iz prestonice u narod, i onu „gospodu – seljake“, koje je sirota kultura jedva uspela da učini ljudima bez svetinje i morala, bez srca i karaktera, i koji dolaze iz naroda u prestonicu, – posmatrajte ih sad prilikom izbora, kad izlaze na zborovima pred narod i gromoglasno viču: „mi smo najbolji ljudi u ovoj zemlji, birajte nas!“
Ko bi od vas prisutnih ovde, braćo, imao drskosti da kaže za sebe ovde pred nama ostalima: „ja sam najbolji čovek na ovome skupu?“ Niko izvesno. Međutim, naći će se od danas do 1. aprila stotine ljudi u našoj otadžbini, koji su daleko od toga da budu dobri, a koji će za sebe pred hiljade drugih, bez ustručavanja i bez stida, kazati: mi smo najbolji, birajte nas! I kad ti ljudi, koji su daleko od toga da budu dobri, obmanu narod i dođu u parlament kao „najbolji“ ljudi iz naroda, onda bi bilo čudo, kad se hram zakonodavstva ne bi obratio u trgovinu svetinjom i u menjačnicu, bilo bi čudo, kad se iz toga hrama ne bi čula bleka i zveket novca. Ili šta mislite? Mislite li vi, da ovi „najbolji“ ljudi zbilja dolaze s namerom, da skroje najbolje zakone za narod? Varate se. Oni dolaze ne da kroje najbolje zakone za narod, no da vode za sebe najudesniju trgovinu. Ili šta mislite? Mislite li vi, da oni dolaze da rade za narod i govore istinu u ime naroda. Na žalost ne. Oni se toliko umore i nastrahuju prilikom izbora, da im je odmor u Parlamentu najmilija stvar. I oni se toliko nagovore laži prilikom izbora, da ih je stid otvoriti usta u Parlamentu i reći istinu, jer time bi demantovali svoju izbornu laž, koja im je proputila put do ovog hrama narodnog.
No ne prezirite ipak, braćo, hram narodnog zakonodavstva, jer je on narodna svetinja; ne prezirite tu narodnu svetinju zbog mnogobrojnih trgovaca i menjača, koji oko nje treskaju kesom i zveckaju novcem. Verujte samo, da bi Hristos danas zavitlao svojim bičem poput njih onako isto kao što je zavitlao bičem poput lažnih narodnih predstavnika svoga vremena. Verujte, da bi Hristos smatrao za misiju svoju i danas, kad bi se ponovo javio, da očisti od trgovine i hramove zakonodavstva onako isto kao i hramove molitve i hramove nauke.
No Hristos ne bi zavitlao samo na trgovce u hramu molitve i u hramu nauke i u hramu zakonodavstva. On bi zavitlao bičem i na trgovce, koji trguju svetinjom javne reči.
Čujete li, koliko se kod nas govori o svetinji javne reči? Vidite li, koliko revnosnih apostola nalazi ova svetinja na sve strane? Gle, vi svaki dan uzimate u ruke novine, hramove javne reči. Zar vam ne dođe ponekad, da posumnjate u svetinju ovih hramova? Ili zar vas je samo jednom uvredila bleka, koja se razdaje iz ovih hramova, bleka i zvek novca? Nije ni čudo! U ove hramove većina se kupi ne radi službe svetinji no radi trgovine i ćara. Za sveštenike ovih hramova podnose često i oni, koji ne podnose ni za kakav drugi hram. I oni, koji nemaju ništa novo da kažu svetu, ustaju i govore kroz novine stare stvari kao nove i time stvaraju dosadu ljudima. Zašto govore oni, ako ne zato da razmene reči za novac? I oni, koji su tek nastali na svet i počeli da se uče, ulaze u svetinju javne reči i prave se učiteljima celoga sveta. Zašto to rade oni, ako ne iz sujete i trgovačkih obzira? I oni, koji su izgubili poštovanje prema svakoj svetinji na nebu i na zemlji, ustaju i koriste se svetinjom javne reči. Zašto to čine oni, ako ne zbog trgovine? I oni, koji svaki dan svesno pišu laži i pamflete protiv čestitijih od sebe, i time najgore prljaju svetinju javne reči, egzaltirano brane svetinju javne reči. Zašto to čine oni, ako ne zato, što i za njihovu robu treba neka svetinja, treba neka sveta firma? Oni valjda znaju, da se pod firmom svetinje svaka roba najbolje i najskuplje može prodati. I oni koji znaju, da će ono što oni u novinama napišu čitati i nevina deca, koja tek počinju da obrazuju svoj mladi karakter, pa ipak se ne ustručavaju da kroz „svetinju“ javne reči ponude toj nevinoj deci najrazorniji otrov, – zar i oni nisu trgovci svetinjom?
No ne prezirite ipak, braćo, svetinju javne reči, jer to je narodna svetinja; ne prezirite tu narodnu svetinju zbog mnogobrojnih trgovaca i menjača, koji su od nje napravili robu za svoje špekulacije. Verujte samo, da bi Hristos danas zavitlao svojim bičem poput njih isto onako kao što je zavitlao poput onih, koji su u njegovo vreme obesvećivali javnu reč i tim obesvećivanjem zavodili narod na stranputicu, a sebi stvarali bogatstvo i čast. Verujte, da bi Hristos danas, kad bi se ponovo javio, smatrao za svoju božansku misiju, da očisti od trgovaca i menjača i hramove javne reči onako isto kao i hramove molitve i nauke i zakonodavstva.
No s tim ne bi bila završena današnja misija Hristova. On bi morao vitlati svojim bičem i po drugim svetinjama, obesvećenim nedopuštenom trgovinom. On bi morao zavitlati i na one, koji trguju svetinjom braka.
Da li poznajete one ljude, koji u naše vreme trguju svetinjom braka? Možda će neko poznati takve ljude, poznajući sebe. Čujte ovaj primer.
Prijatelj pita prijatelja:
– Kakva ti je sad najveća želja?
– Da se oženim, odgovara pitani.
 
– Pa to nije teško, veli prvi prijatelj. Gle, u Srbiji se rađa ženskih koliko i muških. Nećeš ni ti ostati bez žene. Eto na pr. uzmi g-đicu N. N. Ona je lepa i obrazovana i ima temperament, koji bi se podudarao s tvojim temperamentom.
– Dosta, dosta, no reci koliko ima miraza? pita drugi prijatelj.
– 10.000, veli prvi.
– Ah, ostavi ti tu gospođicu drugome, meni treba 100.000.
Tako odgovara ovaj gospodin, koji u istini ima jednu želju, kao što kaže, samo ne želju da se oženi no želju da bez truda dođe do mnogo novaca. Žena i brak za njega su sporedne i slučajne stvari, za njega je novac glavno, onako isto kao što je za trgovce u hramu jerusalimskom novac bio glavno, a molitva i vera sporedno. I na ovoga trgovca s brakom zavitlao bi se Hristos svojim bičem.
Čujte i ovaj primer.
Neko pitao jednu bogatu gospođu:
– Za koga želite dati vašu kćer? Odgovor je glasio:
– Za čoveka od položaja. Pitanje:
– No pomislite, gospođo, ti ljudi od položaja mahom su s naočarima i lažnim zubima. Jeste li vi sabrali toliko bogatstvo zato, da pomoću njega date vašu kćer za pokvarene oči i pokvarene zube?
Odgovor:
– Na posletku ma i ne bio od položaja, no samo mora biti bogat.
Pitanje:
– Bogat? Vi ćete, gospođo, učiniti vašu kćer nesrećnom s najboljom namerom. Zamislite: ona bogata, on bogat, život bez truda, bez borbe, bez brige. Jeste li zamislili takav život? Onda ste zamislili nesreću svoje kćeri. U odsustvu svakog truda, svake borbe i svake brige, vaša kćer neće imati ni o čem drugom da razmišlja do o brakolomstvu. A život ispunjen samo razmišljanjem o brakolomstvu ili planiranjem brakolomstva jeste nesreća, gospođo, nesreća.
Odgovor:
Ćutanje.
I na ovakvu majku zavitlao bi Hristos bičem kao na trgovce u hramu jerusalimskom. Jer misli ovakve majke jesu misli čisto menjačke i špekulantske. Njoj nije do toga, da njena kći uzme čoveka, koga bi ljubila, no do toga samo, da se njena sitna materinska sujeta zadovolji.
No ne prezirite ipak, braćo, svetinju braka i ne sumnjajte u nju zbog mnogobrojnih menjača i trgovaca, koji su od te svetinje napravili robu za špekulaciju. Verujte, da bi Hristos danas, kad bi se ponovo javio u svet, smatrao za svoju božansku misiju da očisti od trgovaca i menjača i svetinju braka i ljubavi onako isto kao i svetinju vere i nauke i zakonodavstva i javne reči.
Hristos bi zavitlao svojim bičem i protiv svih onih, koji trguju sa svetinjom otadžbine; protiv onih, koji iskoriste nesrećne i teške momente u životu svoje otadžbine, da bi se oni obogatili; protiv onih, koji svoju sreću zidaju na nesreći otadžbine i svoje bogatstvo na siromaštini otadžbine; protiv onih, koji u kritičnim momentima svoje otadžbine liferuju pesak mesto pšenice, i ugljen mesto baruta, i koji sinovima Srbije, kad se ovi spremaju za odbranu svoje domovine, podmeću trulu hranu i trulo odelo.
Trgovina je jedno potrebno i opravdano zanimanje u društvu ljudskom. Protiv trgovaca, koji trguju s onim, s čim je dozvoljeno trgovati, Hristos nikad nije ustajao. Gle, i njegovi učenici trgovali su ribom i za života njegovog i po njegovoj smrti. I on ih za to nije koreo. Ali ih je ukoreo onda, kad su ga oni pitali, kakva će biti njima plata zato, što su ostavili svoje kuće i pošli za njim. On ih je ukoreo kao ljude, koji pokušavaju da trguju sa svetinjom. Jer ko za pravdom i istinom pođe, taj ne pita za platu, koju će imati od toga.
Trgujte i vi robom, draga braćo, no ne trgujte pravdom, jer ako budete trgovali pravdom, Hristos će biti protiv vas. A kad je Hristos protiv vas, Juda je s vama. Koga saveznika više volite: Hrista ili Judu? Ja vam predlažem Hrista.
Trgujte i noževima i konjima i ćilimovima, no ne trgujte ljudima, jer ljudi su hramovi, u kojima obitava duh Božji. Ma kako da su ti hramovi zapušteni i osuti i pomračeni, u njima leži zakopana svetinja, koja nije za trgovinu. Svi su ljudi kraljevski sinovi. Znajte to i ne rasprostirite vašu trgovinu preko dozvoljenih granica. Jer, ako je dozvoljeno trgovati noževima i konjima i ćilimovima, izvesno nije dozvoljeno trgovati kraljevima. Budete li trgovali kraljevima zemaljskim, tj. ljudima, tj. sinovima Božjim, Hristos će biti protiv vas, a Juda za vas. Birajte!
Trgujte pšenicom i pirinčom, no ne trgujte verom i verskim svetinjama. Jer svetinja se ne može meriti istom mericom, kojom se meri pšenica i pirinač. Unesite slobodno veru u vašu trgovinu, no ne unosite vašu trgovinu u vašu veru. Budite zapojeni verskim duhom kad tugujete, no ne budite zapojeni trgovačkim i menjačkim duhom, kad verujete.
Trgujte svilom i kadifom, no ne trgujte zakonima, jer zakoni se ne mogu meriti istom merom, kojom se meri svila i kadifa. Unesite zakone u vašu trgovinu, – svojoj trgovini time nećete naškoditi – no ne unosite vašu trgovinu u zakone, – jer ćete time naškoditi zakonima.
Trgujte vinom i trgujte hlebom, no ne trgujte ljubavlju i brakom. Ako budete težili da i ljubav pretvorite u hleb i vino, onda ćete biti protivnici Hristovi, jer Hristos nije težio tome. Hristos je učio, da čovek ne živi samo o hlebu, no i o svetinji. O samom hlebu žive životinje, čovek potrebuje za svoj život još nešto, sem hleba, – potrebuje svetinje, ideala.
Vama naročito govorim, mladi moji prijatelji iz Trgovačke Omladine. Ako čujete, da se govori protiv trgovine i trgovaca, budite uvereni, da se to ne odnosi na vas i da se neće odnositi na vas i na vaš posao sve dotle dok vi sami ne prekoračite prag koje bilo svetinje i dok u nju ne prenesete vašu trgovinu.
Ako čujete, – a to ćete izvesno čuti, – gde se kaže: trgovina ne zna za svetinju, znajte, da takva parola ne datira od Hrista niti od jednog velikog učitelja i dobrotvora čovečanstva, no od onih, koji bi trgovce iz hrama jerusalimskog mogli ubrojati u svoje direktne pretke.
Ako čujete, – a to ćete izvesno čuti, – gde se kaže: u Srbiji su sve svetinje postale trgovačka roba, onda protumačite to ne kao da su u Srbiji sve svetinje uništene no kao da su sve svetinje u Srbiji maltretirane. No verujte, dragi moji, verujte mi, svetinja je svaka strpljiva i da se dugo maltretirati, no svetinja je svaka besmrtna, i nadživljuje sve one, koji je maltretiraju. Pomreće trgovci svetinja po svima hramovima, no svetinja će ostati i hramovi će postojati i dalje. Gle, vera i nauka i zakoni i javna reč i brak poštovani su kao svetinje u starih i prastarih naroda. Mnogo je hiljada godina prohujalo, mnogi stari i prastari narodi sišli su s pozornice istorije, no svetinje i do danas stoje. Pomrli su milioni i milijarde trgovaca, koji su trgovali tim svetinjama, no svetinje te, gle, još ne umiru.
Verujte mi, onaj ko svetinjom trguje, taj čini sebi veće zlo no svetinji. Taj gubi dušu svoju, dok svetinju svojom trgovinom samo zasenjava. A svetinja može i pod senkom i pod blatom čekati, dok umre jedan čovek, koji je maltretira, ili dok izumre cela jedna generacija, koja je gazi, može čekati i opet se može zasijati još u većem sjaju. No izgubljena duša ljudska ostaje izgubljena.
Ako ste samo i pomislili da trgujete svetinjom, znajte, da bič Hristov već zavitlan stoji nad vama, kao nad trgovcima jerusalimskim. Napustite pomisao svoju, dok se bič Hristov nije spustio na vas.
– Pa kako ćemo biti bogati? pitaće neko od vas. Kako ćemo biti bogati, ako ne budemo trgovali svetinjom?
Ja znam samo jedan odgovor na to:
– Ako je trgovina svetinjom jedini put ka bogatstvu, onda vam ja najiskrenije savetujem: budite siromašni!
Govorena beogradskoj trgovačkoj omladini

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Genijalno!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *