BESEDE NA PSALME

 

BESEDE NA PSALME
 

 
Beseda na četrdeset četvrti psalam
 
(1) Za kraj, za one koji hoće da se izmene, sinova Korejevih, za pouku, pesma o Ljubljenome
 
1. Izgleda da se i ovaj psalam odnosi na usavršavanje ljudske prirode i onima, koji nameravaju da žive vrlinski, daje korist za ovaj pretpostavljeni cilj. Onima, koji su uznapredovali, potrebno je učenje o usavršavanju, kakvo i izlaže ovaj psalam sa natpisom: za kraj, onima koji hoće da se izmene. Pod tim se tajanstveno podrazumevaju ljudi, jer smo među svim slovesnim bićima jedino mi svakoga dana, pa i svakoga časa, podložni izmenama i preokretima. Mi ne bivamo istovetni samima sebi niti po telesnom izgledu niti po načinu razmišljanja. Naprotiv, naše telo se menja i propada, neprestano se nalazi u kretanju i promeni, iz malog izrasta u veliko i od savršenog postaje slabo. Dečak koji pohađa školu i koji je sposoban da razume umetnosti (veštine, umeća) i nauke, nije istovetan sa novorođenčetom. Isto tako, sasvim je sigurno da se od dečaka razlikuje odrastao mladić, koji je već sposoban da prihvati odvažna dela. Zreo čovek se od mladića razlikuje po snazi, telesnom rastu i punoći razuma. I opet, onaj koji je došao do zrelog doba i dostigao postojan rast postepeno počinje da oseća nedostatke; njegova telesna građa neprimetno počinje da propada a njegove telesne snage sve više slabe dok najzad, pod bremenom starosti, ne bude sasvim lišen snage. Mi se na taj način menjamo, i zbog toga psalam pod ovim rečima premudro podrazumeva nas, ljude. Angeli ne trpe nikakvu promenu: među njima nema ni dečaka, ni mladića, ni staraca, nego ostaju u onakvom stanju u kakvom su stvoreni u početku, i njihovo ustrojstvo ostaje čisto i nepromenjeno. Mi se, međutim, menjamo i po telu, o čemu smo već govorili, a takođe i po duši i po unutrašnjem čoveku, svaki put menjajući svoje misli zavisno od okolnosti. Drugačiji smo kad smo radosni, i kad nam sve u životu biva dobro; drugačiji smo u teškim okolnostima, kada naiđemo na neke prepreke svojim željama. Menjamo se i usled gneva, kada dobijamo neki zverski izgled. Menjamo se i zbog žudnje, kada se posredstvom slastoljubivog života upodobljujemo životinjama. Jutrom su kad ustaju kao tovni konji, i svaki rže na ženu bližnjega svoga (Jer. 5; 8). Lukavi se upodobljuje lisici, i takav je bio Irod (v. Lk. 13; 32). Bestidnik, kao Naval Karmilski, postaje sličan psu (v. 1. Sam. 25; 3). Vidiš li kako su raznovrsne i mnogolike naše promene? Zadivi se Onome, Koji je tako dolično primenio na nas ova imenovanja!
2. Zbog toga mi se čini da je jedan od tumača (Akila) uspešno izrazio istu misao drugačijim nazivom, tako da je umesto o onima koji hoće da se izmene, rekao: o ljiljanima. Smatrao je da će priličiti da cvet, koji brzo vene, uporedi sa propadljivošću ljudske prirode. Kako je ova izreka u budućem vremenu, s obzirom da glasi: onima koji hoće da se izmene, razmotrimo da li nam ona ukazuje na misao o vaskrsenju, u kojem će nam se desiti izmena, i to izmena u bolje i duhovno stanje? Apostol je rekao: Seje se u raspadljivosti, ustaje u neraspadljivosti (1. Kor. 15; 42). Tada će se, zajedno s nama, izmeniti i vascela čuvstvena (vidljiva, veštastvena) tvorevina. I nebesa će kao odeća ovetšati, i kao haljinu cavuće ih Bog, i izmeniće se (Ps. 101; 27). Tada će, prema Isaijinim rečima, sunce postati sedam puta veće nego što je sad, dok će mesec biti iste veličine kao sadašnje sunce (v. Isa. 30; 26). Budući da reči Božije nisu pisane za sve nego samo za one koji, po unutrašnjem čoveku, imaju uši da čuju, prorok je stavio natpis: onima koji će se izmeniti, tj. onima koji se brinu o sebi i koji kroz podvizavanje u pobožnosti sve više napreduju. Naime, to je najizvrsnija promena koju nam daruje desnica Višnjega. Tu izmenu je u sebi poznao i blaženi David: okusivši blago vrline, umnožio je svoj trud na napredovanju. Šta on kaže? Sada započeh, ova je izmena desnice Višnjega (Ps. 76; 11). Prema tome, za onoga koji napreduje u vrlini ne postoji trenutak u kojem se on ne bi menjao, jer je rečeno: Kad bejah dete, kao dete govorih, kao dete mišljah, kao dete razmišljah, a kad sam postao čovek odbacio sam što je detinjsko (1. Kor. 13; 11). I opet, kad je postao čovek, nije prestao da dela, nego što je za mnom zaboravljam, a stremim za onim što je preda mnom, i trčim prema cilju radi nagrade nebeskog prizvanja (Filiplj. 3; 1314). Prema tome, izmena je i kad se unutrašnji čovek obnavlja iz dana u dan. Budući da prorok hoće da nam obznani o Ljubljenom, Koji je radi nas na Sebe prihvatio domostroj ovaploćenja, kaže da je ova pesma data sinovima Korejevim. Naime, to je pesma (oda) a ne psalam, budući da se oglašavala milozvučnim glasom, bez pratnje muzičkih instrumenata. Pesma o ljubljenome. Da li bi uopšte trebalo da ti tumačim, koji se Ljubljeni podrazumeva ovim rečima? Ili to možda znaš i pre mojih reči, sećajući se glasa koji se pominje u Evanđeljima: Ovo je Sin Moj ljubljeni, Koji je po Mojoj volji, Njega poslušajte (Mt. 17; 5). On je, kao Jedinorodni, Ljubljeni Očev; kao čovekoljubivi Otac i dobri Zaštitnik, On je Ljubljeni vascele tvorevine. Priroda Ljubljenog i dobrog (grč. ‘Αγαπητός και αγαθός) je istovetna. Zbog toga su neki dobro odredili, nazivajući dobrom ono što svi žele (Aristotel, Nikomahova etika, 1, 1). Ne može, međutim, svako da dosegne savršenu ljubav i da pozna uistinu Ljubljenog; to može samo onaj, koji je već odbacio staroga čoveka, koji propada u željama varljivim (Ef. 4; 22) i obukao se u novoga, koji se obnavlja za poznanje, prema liku Onoga koji gaje sazdao (Kol. 3; 10). Onaj, koji ljubi novac, rasplamsava se propadljivom telesnom lepotom i pretpostavlja je istinskoj slavi. On je silu ljubavi iscrpeo na ono što nije dolikovalo i postao slep za sozercavanje uistinu Ljubljenoga. Zbog toga je i rečeno: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim, i svom snagom svojom (Mk. 12; 30). Reč svim ne dopušta da se ljubav razdeljuje i na druge predmete: koliko ljubavi budeš rasipao na zemne stvari, toliko će ti nužno nedostajati u celini. Usled toga nema mnogo ljudi koji su nazvani prijateljima Božijim kao Mojsej, o kojem i Pismo kaže da je bio prijatelj Božiji (2. Mojs. 33; 17. i 4. Mojs. 12; 8) ili kao Jovan, jer je rečeno: Prijatelj Ženikov stoji… i radošću se raduje (Jn. 3; 29). Drugačije rečeno, onaj koji ima čvrstu i nepokolebivu ljubav u Hristu dostojan je Njegovog prijateljstva. Zbog toga je Gospod govorio učenicima, koji već behu dostigli savršenstvo: Više vac ne nazivam slugama nego prijateljima, jer sluga ne zna šta radi Gospodar njegov (Jn. 15; 15). I zaista jedino su svetitelji prijatelji Božiji i prijatelji jedni drugima. Svaki, koji je poročan i neznalica – nije prijatelj, jer je dobro prijateljstva nespojivo sa rđavim sklonostima. S prijateljstvom se ne može usaglasiti ništa sramno i neskladno, jer zlo ne protivureči samo dobru nego i samome sebi. Pristupimo, međutim, tumačenju proročkih reči.
3. Izrignu (grč. έξηρεύξατο) (izreče) srce moje reč dobru. Neki su smatrali da ovo u ime Oca govori o Sinu, Koji je u početku bio u Oca i Kojega je, kažu oni, Otac na neki način izveo iz srca, iz utrobe, i da je iz dobrog srca proizašla i dobra Reč. Međutim, meni se čiki da se te reči odnose na proroka, jer ono što sledi ne dopušta da se protumače u vezi sa Ocem. Naime, Otac o Svom jeziku ne bi mogao da kaže: Jezik je moj trska (pero) pisara brzopcsia. (3) Krasan si lepotom većma od sinova ljudskih, jer se Njegovo prevashodstvo u lepoti ne može uporediti s ljudima. U nastavku kaže: (8) Toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj jelejem (uljem) radosti. Ovde nije rečeno: pomazah te Ja, Bog tvoj nego pomaza Te Bog Tvoj, iz čega se vidi da postoji i drugo lice koje to govori. Ko bi moglo da bude to lice, ako ne prorok, koji je osetio da Duh Sveti dejstvuje na njega? On kaže: Izrignu cpce moje reč dobru. Izrigivanje je unutrašnji vazduh iz rasprsnutih mehurova koji se prilikom varenja hrane podiže gore. Onaj, što je nahranjen Hlebom živim Koji je sišao s nebesa i dao život svetu, nasićen je svakom rečju koja izlazi iz usta Božijih, tj. kako se to često alegorijski kaže u Pismu, duša, koja je nahranjena osveštanim učenjima, uzrokuje i izrigivanje kakvo je saglasno sa tom hranom. Kako je hrana bila slovesna i dobra, prorok je izrignuo reč dobru. Dobar čovek iz dobre riznice iznosi dobro (Mt. 12; 35). I mi ćemo u rečima tražiti hranu kojom ćemo nasititi svoje duše (jer je rečeno: Pravednik jede, i sita mu je duša, Priče Sol. 12; 36) da bismo, saglasno s onim što nas je nahranilo, iznosili ne bilo kakvu reč, nego reč dobru. Rđav čovek, nahranjen bezbožnim učenjima, iz srca izriguje rđavu reč. Zar ne vidiš šta izriguju usta jeretika? Nešto uistinu odvratno i smradno, što kao snažna i duboka bolest razobličuje ove bezbožnike! Zao čovek iz zle riznice iznosi zlo (Mt. 12; 35). Zbog toga ne češi uši (2. Tim. 4; 3) i ne biraj one učitelje koji mogu da stvore bolest u tvojoj utrobi, učinivši da izrigneš rđave reči zbog kojih ćeš biti osuđen na dan Suda, jer je rečeno: Zbog svojih reči bićeš opravdan i zbog svojih reči bićeš osuđen (Mt. 12; 37). Govoriću ja dela moja caru. I ova izreka navodi nas na misao o proroku. Govoriću ja dela moja caru. To znači: ispovediću se pred sudijom, i priznavanjem svojih sopstvenih dela preduhitriću tužioca, jer smo primili sledeću zapovest: Najpre kazuj svoja bezakonja, da bi se opravdao (Isa. 43; 26 – prema Septuaginti). Jezik je moj trska (pero) Gšsara brzopisid. Kao što je trska oruđe pisanja, kada je opitna ruka pokreće radi urezivanja onoga što se piše, tako i jezik pravednika, kada ga pokreće Sveti Duh, na srcima verujućih ispisuje reči večnog života, budući da nije pogružen u mastilo nego u Duh Boga živog. Duh Sveti stoga i jeste pisar, jer je premudar i sve poučava. On je i brzopisac, jer se misli brzo kreću. Duh u nas upisuje misli, ali ne na kamene tablice nego na telesne tablice srca (2. Kor. 3; 3). Saglasno širini srca, Duh će na njemu pisati više ili manje. Po meri prethodnog očišćenja, On piše ili jasnije ili zamagljenije.
Usled brzine onoga što se ispisuje, već je cela vaseljena ispunjena Evanđeljem. Čini mi se da bi reči, koje slede nakon ovoga, trebalo prihvatiti kao poseban početak, nevezan za ono što je prethodno rečeno, i da ih treba priložiti uz ono što za njima sledi. Naime, smatram da su reči krasan si lepotom, kroz obraćanje onog koji govori, izrečene Gospodu.
4. Krasan si lepotom većma od svih sinova ljudskih, blagodat teče iz usta Tvojih. Na takvu misao navode nas Akila i Simah. Prvikaže: Ukrašen si lepotom više od sinova ljudskih a Simah kaže: Prekrasan si krasotom više od sinova ljudskih. Krasnim lepotom prorok, dakle, naziva Gospoda, jep govori o Njegovom božanstvu. On ne opeva Njegovu telesnu lepotu, jer ne bi obličja ni lepote u Njemu..,prezren beše i odbačen između ljudi (Isa. 53; 23). Otuda je očigledno da je prorok, sozercavajući lučezarnost Gospoda i obuzet tim blistanjem, bio duševno ranjen ovom lepotom, i da je božanstvenom bogočežnjivošću bio pokrenut ka duhovnoj lepoti.[1] Kad se ona otkrije čovekovoj duši, tada mu se. sve, što je do tada ljubio, učini kao odbojno i dostojno prezira. Zbog toga je i Pavle, videvši krasnoga lepotom,sve ostavio i sve smatrao za trice, da bi Hrista zadobio (Filiplj.3; 8). Oni, koji ne poznaju reč istine, zbog jednostavnosti reči u Svetom Pismu evanđelsku propoved nazivaju ludošću. Mi, međutim, koji se hvalimo krstom Hristovim i kojima je Duhom a ne rečima naučenim od ljudske mudrosti otkriveno šta nam je od Boga darovano (1. Kor. 2;12-13), znamo da se u Hristovim rečima na nas od Boga izlilo bogatstvo blagodati. Zbog toga je propoved za kratko vreme obišla celu vaseljenu, jer je izobilna i štedra blagodat izlivena na propovednike Evanđelja, koje je Pismo nazvalo i ustima Hristovim. Zbog toga evanđelska propoved svojim izrekama, koje drugi preziru, privlači i rukovodi ka spasenju. Svakom dušom ovladaju nepromenljive dogme, budući da je blagodaću utvrđena u nepokolebivoj veri u Hrista. Apostolstbga kaže: Kroz Njega primismo blagodat i apostolstvo…u poslušnosti veri (Rim. 1; 5) i Potrudih se više od sviju, ali ne ja nego blagodat Božija koja je sa mnom (1. Kor. 15; 10).
5. Blagodat teče iz usta Tvojih; toga radi blagosloviće Te Bog do veka. U Evanđelju je rečeno: Divljahu se rečima blagodati koje izlažahu iz usta Njegovih (Lk. 4; 22). Da bi jasnije predstavio mnoštvo blagodati u rečima našeg Gospoda, psalam izražajno kaže: Blagodat teče iz usta Tvojih. Prema neiscrpnosti blagodati u rečima, kaže se: Blagosloviće Te Bog do veka. Očigledno je da se to odnosi na čovečiju prirodu, jer je ona napredovala u premudrosti i u rastu i u milosti (blagodati) (Lk. 2; 52). Otuda je jasno da ćemo blagodat koja Mu je data razumeti kao nagradu za Njegovu plemenitost (odvažnost). Nešto slično izražava se i rečima: Zavoleo si pravdu i omrznuo bezakonje; togaradi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj jelejem (uljem) radosti većma od zajedničara Tvojih (st. 8). Tome je blisko i ono što Pavle piše Filipljanima: Unizio je Sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdiže (Filiplj. 2; 89). Otuda j.e očigledno da se ovde govori o Spasitelju kao čoveku. Ili, možda, hoće da kaže da je Crkva Telo Gospodnje, da je Gospod Glava Crkve i da su, kao što je ranije rečeno, služitelji nebeske reči usta Hristova: Pavle je, na primer, imao Hrista Koji je govorio u njemu, v. 2. Kor. 13; 3, a to ima i svaki koji je po vrlini sličan Pavlu. Osim toga, svi mi verujući, svaki sam po sebi, činimo ostale udove tela Hristovog, što znači da, uzevši sve to u obzir, neće pogrešiti onaj koji blagoslov, kakav se daje Crkvi, primeni na Samoga Gospoda. Iz tog razloga, reči: Blagosloviće Te Bog do veka znače: Bog je Tvoje udove i Tvoje telo ispunio dobrima do veka, tj. beskonačno. (4) Pripaši mač Cvoj o bedro Cvoje, Silni, (5) krasotom Tvojom i lepotom Tvojom. Mislim da se ovo u prenesenom značenju odnosi na živog Logosa Božijeg i na želju da se On sjedini sa telom, tj. da se odnosi na Logosa Koji je živ i delotvoran, oštriji od svakog dvoseklog mača, i prodire cve do razdeobe duše i duha, i zglobova i srži, i sudi namere i pomisli srca (Jevr. 4; 12). Bedro je simvol sile rađanja, zbog čega je rečeno: one duše, koje izađoše od bedra Jakovljeva (2. Mojs. 1; 5). Budući da se naš Gospod Isus Hristos naziva životom, putem, hlebom, lozom, svetlošću istinitom i mnogim drugim imenima, On se naziva i mačem koji odseca strastveni deo duše i umrtvljuje požudna kretanja. Pošto je trebalo da se Bog Logos sjedini sa nemoćnim telom, sasvim umesno je dodato: Silni. Naime, najveći dokaz sile predstavlja to, što je Bog mogao da bude u čovečijoj prirodi. Silu Boga Logosa ne dokazuje toliko stvaranje neba, zemlje, mora, vazduha, sazdanje najvećih stihija i svega što možemo da zamislimo u nadnebesju i u preispodnjoj, koliko domostroj ovaploćenja i snishođenje ka uniženoj i nemoćnoj čovečijoj prirodi. Krasotom Tvojom i lepotom Tvojom. Krasota (grč. το ώραίον) se razlikuje od lepote (grč. τό καλλός). Krasnim se naziva ono, što je u svoje vreme dostiglo punoću zrelosti. Krasna je pšenica, koja je pristigla za žetvu. Krasna je vinova loza koja je s proticanjem godišnjih doba prevarila u sebi sokove i dostigla savršenstvo, postavši pogodna za naslađivanje. Lepota je sklad u građi udova, koji ih ukrašava plemenitošću (ljupkošću, privlačnošću). Pripaši mač Cvoj, Silni, krasotom Tvojom, tj. kad se ispuni vreme, i lepotom Tvojom, tj. Tvojim božanstvom koje sozercavamo i koje dosežemo (pojmimo) samo umom. Naime, sušta (istinska) lepota je ona, koja prevazilazi svako ljudsko razumevanje i snagu, i koja se samo misaono sozercava. Tu lepotu su poznali Njegovi učenici, kojima je nasamo razrešavao (tumačio) parabole. Petar i sinovi Groma videli su na gori tu Njegovu lepotu, koja je bila blistavija od sunčeve svetlosti, udostojivši se da (telesnim) očima vide predznak Njegovog slavnog dolaska. Prorok kaže: Jačaj, napreduj i caruj, odnosno, budući da si Svojim ovaploćenjem započeo da se staraš o ljudima, neka to staranje bude pojačano, neprekidno i neoslabljeno. To će otvoriti put i stazu propovedi i svakoga potčiniti Tvom carstvu. Neka nas ne začudi što ovde koristi zapovedni način, jer je za Pismo uobičajeno da se tako izrazi želja: rečeno je Neka bude volja Tvoja umesto „neka bi bila“ i Neka dođe Carstvo Tvoje umesto „neka bi došlo“.
6. Radi istine i krotkosti i pravde, i vodiće Te čudesno desnica Tvoja. Ova izreka koristi sličan način izražavanja, kao da će to, tj. napredak i carstvo, Gospod dobiti kao nagradu za Svoju istinu, krotkost i pravdu. To bi trebalo ovako da razumemo: budući da je u ljudima sve izopačeno lažima, Ti, da bi posejao istinu, caruj nad ljudima nad kojima caruje greh, jer si Ti Istina. Radi krotkosti – da bi Tvoj primer svakoga priveo snishodljivosti i dobroti. Zbog toga je Gospod rekao: Naučite se od Mene, jer sam. Ja krotak i smiren sriem (Mt. 11; 29). Svoju krotkost dokazao je Svojim delima: kad su Ga prekorevali, On je ćutao; kad su ga udarali, On je trpeo. Boduće Te čudesno desnica Tvoja. Neće Te rukovoditi ni stub u vidu oblaka, ni plameni oganj, nego Tvoja sopstvena desnica. Strele su Tvoje izoštrene, Silni. Strele Silnoga su precizne reči koje, dosegnuvši do srca slušalaca, pogađaju i ranjavaju osetljive (prijemčive) duše. U Pismu je rečeno: Reč mudroga je kao žalac (Knj. prop. 12; 11). Zbog toga je i Psalmopojac, moleći se jednom za izbavljenje od lukavih ljudi njegovog naraštaja, za iscelenje podmuklog jezika tražio izoštrene strele Silnoga. On je, međutim, molio i za ugljevlje pustinjsko (v. Ps. 119; 4). Naime, ukoliko nekoga zbog kamenosrdnosti ne dotiču strele reči, za njega je pripremljeno mučenje, koje je nazvao ugljevljem pustinjskim. Za one koji su, lišivši se Boga, opustošili same sebe, nužno je pripremanje pustinjskog ugljevlja. Sada su strele Tvoje izoštrene. Tim strelama bivaju ranjene duše, koje su primile veru i rasplamsale se bezgraničnom ljubavlju prema Bogu. One govore slično nevesti: Ranjena sam ljubavlju (Pesma 2; 5). Neopisiva je i neizreciva lepota Logosa, krasota premudrosti i obličje Božije koje se projavljuje u Njegovom liku (obrazu). Zbog toga su blaženi oni, koji ljube sozercavanje (grč. φιλοθεάμονες) istinske lepote. Kao oni, koji su za nju privezani ljubavlju i koji su u sebi rasplamsali nebesku i blaženu čežnju, zaboravljaju rođake i prijatelje, zaboravljaju svoj dom i imanje i ne osećaju čak ni telesnu potrebu za jelom i pićem, nego su u potpunosti predani jedino božanstvenoj i neporočnoj čežnji. Pod izoštrenim strelama možeš podrazumevati i one, koji su poslati da šire Evanđelje po čitavoj vaseljeni (tj. apostole). Oni su po svojoj izoštrenosti blistali delima pravde i neosetno pronicali u duše onih koje su poučavali. Te strele, koje su svuda poslate, pripremile su narode da ničice padnu pred Hrista. Međutim, meni se čini da će se izmenom reda reči vaspostaviti smisao kakav više odgovara ovim stihovima. U tom slučaju, smisao bi bio sledeći: Jačaj, napreduj i caruj, i vodiće Te čudesno desnica Tvoja, i narodi će padnuti poda Te, jer su strele Tvoje izoštrene, Silni, u srce neprijatelja Carevih. Nijedan bogoborac ili ohol i gord čovek ne pada ničice pred Bogom, ali padaju oni, koji su prihvatili poslušnost veri. One strele, koje su pale u srce nekadašnjih Carevih neprijatelja, privlače ih ka žudnji za istinom i privlače ih ka Gospodu, kako bi se bivši neprijatelji posredstvom poučavanja pomirili sa Bogom.
7. Presto je Tvoj, Bože, u vek veka, skiptar je pravde skiptar Carstva Tvoga. (8) Zavoleo si pravdu i omrznuo bezakonje; toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj jelejem (uljem) radosti većma nego zajedničare Tvoje. Budući da je prorok već dosta govorio o Hristovoj čovečijoj prirodi, sada svoje reči uznosi na visinu slave Jedinorodnog. Presto je Tvoj, kaže on, u vek veka, tj Carstvo je Tvoje izvan granica veka i prevazilazi svaku misao. I sasvim umesno, nakon pokoravanja naroda, prorok proslavlja velelepnost Carstva Božijeg. Skiptar je pravde skiptar Carstva Tvoga. Prorok Mu je zbog toga i dao Njegovo sopstveno imenovanje, jasno Ga nazivajući Bogom: Presto Tvoj, Bože. Skiptar Božiji je skiptar koji urazumljuje. On, međutim, kada urazumljuje, donosi pravedne sudove (odluke), a ne one koje se udaljuju od pravde. Zbog toga se skiptar Carstva Njegovog i naziva skiptrom pravde. Ako napuste sinovi njegovi zakon Moj i po sudovima Mojim ne budu hodili.., posetiću palicom (skiptrom) bezakonja njihova (Ps. 88; 31, 33). Vidiš li pravedni sud Božiji? On skiptar ne koristi za svakoga nego samo za grešnike. Ovaj skiptar se, međutim, naziva i skiptrom utehe, jer je rečeno: Štap Tvoj i palica (skiptar) Tvoja, oni me utešiše (Ps. 22; 4). On se naziva i skiptrom uništenja: Napasaćeš ih palicom (skiptrom) gvozdenom, kao sasud grnčarski razbićeš ih (Ps. 2; 9). Ono, međutim, što pripada prahu i prolaznosti uništava se radi koristi onih koji se napasaju, jer se predaje na mučenje telo da bi se duh spasao (1. Kor. 5; 5).
8. Toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj jelejem (uljem)radosti većma od zajedničara Tvojih. Budući da je praobrazno pomazanje trebalo da ukaže na to da i sami arhijereji i carevi služe kao praobrazi, telo Gospodnje je bilo pomazano istinskim pomazanjem kad je na njega sišao Sveti Duh, koji se naziva jelejem (uljem) radosti. Gospod je pomazan većma od zajedničara Svojih, tj. više od svih ljudi koji su imali zajedništvo sa Hristom. Njima se, naime, daje samo deo zajedništva sa Duhom a, kako kaže Jovan Krstitelj, Duh Sveti Koji je sišao na Sina Božijeg ostade na Njemu (Jn. 1; 32). Duh Sveti je prekrasno nazvan;’elejem radosti, jer je radost jedan od plodova koje uzgaja Duh Sveti. Pošto se reči proroka o Spasitelju odnose i na Njegovu božansku prirodu i na domostroj ovaploćenja, on se opet okreće ka čovečijoj prirodi Boga i kaže: Zavoleo si pravdu i omrznuo bezakonje. Time je hteo da kaže: drugi ljudi posredstvom truda, podviga i pažnje često dostižu sklonost ka dobru i odvraćanje od zla. U Tebi, međutim, postoji prirodno srodstvo sa dobrom i otuđenje od bezakonja. Međutim, ukoliko mi to hoćemo, ni nama neće biti teško da zadobijemo ljubav prema pravdi i mržnju prema bezakonju.’ Bog je na korist slovesnoj duši darovao sve sposobnosti: kako sposobnost da ljubi, tako i sposobnost da mrzi, odnosno da, budući rukovođeni razumom, ljubimo vrlinu i mrzimo poroke. Postoje slučajevi kad se i mržnja pokazuje kao pohvalna:Zar nisam one koji Te mrze omrzao, Gospode, i zbog neprijatelja Tvojih kopnio? Potpunom mržnjom omrzoh ih (Ps. 138; 2122).
9. Izmirna i aloj i kasija sa odeće Tvoje (mirišu), iz dvorova od slonovače, sobom Te vesele. Idući po određenom redu i prethodno opisavši dela domostroja, proročka reč se ozaruje Duhom koji mu (proroku) otkriva skriveno i na kraju dolazi do stradanja. Ovde se kaže: Izmirna i aloj i kasija sa odeće Tvoje. Da je izmirna simvol pogrebenja, poučava nas evanđelista Jovan, govoreći da je Josif iz Arimateje prilikom pogreba upotrebio izmirnu i aloj (v. Jn. 19; 3839). Aloj je najprefinjeniji oblik izmirne. Prilikom ceđenja ovog miomirisnog veštastva, ono što je u njemu tečno naziva se aloj, a ono što je čvrsto naziva se izmirna. Zbog toga i miomiris Hristov miriše kao izmirna, usled Njegovog stradanja, i kao aloj, jer On tokom tri dana i tri noći nije ostao nepokretan i nedelatan. Naprotiv, On je radi domostroja vaskrsenja sišao u ad, da bi ispunio sve što je bilo potrebno. Miriše kao kasija, jer je kasija tanka i miomirisna korica koja prekriva izdanke drveća. Moglo bi se pomisliti da nam proročka reč pomoću kasije dubokomisleno i premudro ukazuje na krsno stradanje, prihvaćeno radi dobrobiti vascele tvorevine. Stoga se, dakle, smirna pominje zbog pogreba, aloj zbog silaska u ad (jer svaka njena kap teži da padne dole), a kasija zbog domostroja koji je telom savršen na drvetu krsta. Prorok zbog toga kaže: Kćepu careva su u počasti (pratnji) Tvojoj. Ko bi bile te kćeri careva, ako ne plemenite, velike i carske duše? Poznavši Hrista po Njegovom nishođenju ka čovečijoj prirodi, one su Ga razveselile u počasti Njegovoj, proslavljajući Njegovo božanstvo istinskom verom i savršenom ljubavlju. O njihovom miomirisu, tj. o poučnim kazivanjima i o ustrojstvu učenja, prorok kaže da na Hristovim odeždama njih nije bilo malo, nego da su se širili po svim zdanjima. Pod dvorovima podrazumeva velika zdanja (domove), i mislim da time, što kaže da su oni sagrađeni od slonovače, prorok želi da naglasi Hristovu veliku ljubav prema svetu. Predsta carica Tebi s desne strane, u odeći pozlaćenoj ogrnuta, preukrašena. Prorok ovo govori o Crkvi. O njoj u Pesmi nad pesmama doznajemo da je jedina savršena golubica Hristova (v. Pesma 6; 8), koja na desnu stranu Hristovu prima one što se razlikuju po svojim dobrim delima. Ona ih razlučuje od rđavih ljudi, kao što pastir razlučuje ovce od koza. Dakle, predstoji carica, tj. duša koja se sjedinila sa Ženikom – Logosom, jer nije nadvladana grehom, nego je postala pričasnica Carstva Hristovog. Ona predstoji sa Spasiteljeve desne strane, odevena u pozlaćenu odeću, tj. ukrasivši se, veličanstveno i kako dolikuje svetima, duhovnim učenjima, izatkanim i preukrašenim (doslovno: „našaranim“). Budućidadogmenepripadajujednoj vrstinego da su raznovrsne i mnogolike, da obuhvataju prirodno, moralno i tajinstveno učenje, psalam kaže da je odeća neveste „našarana“ (grč. πεποικιλμένον).
10. Čuj, kćeri, i vidi, i prikloni uho tvoje, i zaboravi narod tvoj i dom oca tvoga, (12) i poželeće Car lepotu tvoju; i On je Gospod tvoj, i poklonićeš se Njemu. Priziva Crkvu da posluša i ispuni što je zapoveđeno. Nazivajući je kćerkom, dovodi je u srodstvo sa Sobom, i kao da joj, po ljubavi, time daje pravo da se nazove Njegovim čedom. Čuj, kćeri, i vidi. Rečju vidi poučava je da zadobije um naviknut na sozercanje. Sagledaj tvorevinu i, koristeći se poretkom koji se u njoj može videti, uznesi se ka sozercanju Tvorca. Nakon toga, smirujući njen uzdignuti vrat gordosti, kaže: Prikloni uho tvoje. Ne pribegavaj neznabožačkim izmišljotinama, nego prihvati smirenu reč evanđelskog učenja. Prikloni uho tvoje ka poukama koje se u njemu predaju, da bi zaboravila rđave običaje i učenje svojih predaka. Zbog toga zaboravi narod tvoj i dom oca tvoga, jer svaki koji tvori greh od đavola je (1. Jn. 3; 8). Odbaci demonska učenja, zaboravi žrtve, noćne skupove i priče koje podstiču na blud i na svaku nečistotu. Nazvao sam te Svojom kćerkom zato, da bi zaboravila svog pređašnjeg oca koji te je rodio za propast. Ako zaboravom izbrišeš sa sebe mrlje dušegubnih učenja, vratićeš svoju sopstvenu krasotu i postati poželjna za Ženika i Cara. On je Gospod tvoj, i poklonićeš se Njemu. Rečima: On je Gospod tvoj prorok ukazuje na nužnost potčinjavanja. Njemu se klanja vascela tvorevina, jer se U Ime Isusa Hrista pokloni svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom (Filiplj. 2; 10). I kći Tirova doći će s darovima;Licu Tvome pomoliće se bogataši narodni (st. 13). Izgleda da su u zemlji Hanaanskoj s posebnom usrdnošću služili idolima. Glavni grad Hanaana je Tir. Zbog toga proročka reč, ubeđujući Crkvu u potčinjenost, kaže da će jednom i kći Tirova doći s darovima. Licu Tvome pomoliće se bogataši narodni s darovima. Nije rečeno: tebi će se pokloniti s darovima, nego Licu Tvome. Naime, poklonjenje ne prima Crkva, nego Glava Crkve, odnosno Hristos, kojega je Pismo nazvalo Licem.
11. Sva je slava kćeri Careve unutra; resama je zlatnim ogrnuta, ukrašena. (15) Privedoše se caru devojke za njom, Budući da se ona očistila od zlobe drevnih učenja, da se potčinila poukama i zaboravila narod svoj i dom oca svojega, Duh Sveti opisuje njena svojstva. Pošto vidi njenu skrivenu čistotu, kaže: Sva je slava kćeri Careve, tj. neveste Hristove, koja je kroz usinovljenje već postala careva kći, unutra. Psalam nas ubeđuje da stupimo u unutrašnje tajne slave Crkve, jer je lepota neveste unutrašnja. Naime, onaj što se ukrašava radi Oca Koji vidi tajno (Mt. 6; 4), što se moli i sve čini ne zato da bi to videli ljudi nego da bi bilo vidljivo jedino Bogu, taj svu svoju slavu ima unutra, kao i kćer Careva. Zbog toga su i zlatne rese, kojima je ogrnuta i ukrašena, takođe unutra. Ne traži ništa u spoljašnjem zlatu ili u telesnom ukrašavanju, nego zamisli odeću koja je dostojna da ukrasi onoga, što je stvoren po obrazu Tvorca, kao što kaže apostol: Svukoste staroga čoveka… i obukoste se u novoga koji se obnavlja za poznanje, prema liku (obrazu) Onoga Koji Gaje sazdao (Kol. 3; 910). Onaj, koji se obukao u milosrđe, dobrotu, smirenoumlje i krotkost (Kol. 3; 12), obukao se iznutra, ukrasio se po unutrašnjem čoveku. Apostol Pavle savetuje da se obučemo u Gospoda Isusa Hrista, ali ne po spoljašnjem čoveku, nego tako, da se naš um prekrije sećanjem na Boga. Mislim da tkanina duhovne odeće biva izatkana onda, kad se poučnoj reči prisajedine i njima saobrazna (odgovarajuća) dela. Kao što oni, koji u osnovu upliću potku, tkaju odeću za telo, tako se i dolična odeća za dušu priprema onda, kad za rečju, koja je prethodila, uslede saobrazna dela. Tada duša u potpunosti, odnosno i rečju i delom, zadobija vrlinski život. Rese se prišivaju za odeću; njih bi takođe trebalo shvatiti u duhovnom smislu, zbog čega se i nazivaju zlatnim. Budući da su reči opširnije od dela, one se na neki način upodobljuju resama koje se spuštaju niz tkaninu delanja. Za nevestom Gospodnjom slede neke duše koje u sebe nisu primile semena tuđeg učenja. I one će, sledeći nevestu, biti privedene Caru. Neka oni, koji su se Bogu zavetovali na devstvenost, čuju da će devojke biti privedene k Caru. Međutim, devojke (devstvenice) koje su bliske Crkvi slede za njom i ne udaljuju se od crkvenog ustrojstva! Privešće se u veselju i radovanju, uvešće se u hram Carev. Caru se neće privesti oni, koji su bili prinuđeni da očuvaju devstvenost, niti oni, koji su usled žalosti ili nužde stupili u neporočan život, nego oni, koji se s veseljem i radošću naslađuju takvim napredovanjem. Oni neće biti privedeni na neko obično mesto, nego u hram Carev. Ovi osveštani sasudi, koje nije oskrnavila ljudska upotreba, biće uneti u svetinju nad svetinjama, i daće im se pravo da stupe u samo svetilište, koje neće gaziti nečiste noge. A koliko je važno biti uveden u hram Carev, prorok pokazuje moleći se za sebe i govoreći: Jedno molih od Gospoda, i to tražih: da živim u domu Gospodnjem sve dane života moga, da gledam krasotu Gospodnju i posećujem hram sveti Njegov (Ps. 26; 4).
12. Umesto otaca tvojih biće sinovi tvoji, postavićeš ih za kneževe po svoj zemlji. Pošto je prethodno zapoveđeno da se zaboravi narod i očev dom, sada, kao nagradu za poslušanje, umesto otaca dobija sinove. Sinovi su ukrašeni takvim dostojanstvom da su postavljeni za kneževe po svoj zemlji. Ko su ovi carski sinovi? To su sinovi Evanđelja, koji su ovladali celom zemljom, jer je rečeno: Po svoj zemlji iziđe glas njihov (Ps. 18; 5) i sede na dvanaest presšola i sude nad dvanaest plemena Izrailjevih (Mt. 19; 28). Ako pak neko pod ocima neveste podrazumeva patrijarhe, moraju se pomenuti i apostoli. Naime, njoj su se, umesto patrijaraha (otaca) rodili sinovi u Hristu. Oni tvore dela Avraamova i smatraju se ravnima po časti patrijarsima, budući da su savršili slična dela, zbog kojih su se oci udostojili velikih počasti. Sveti su, prema svojstvima vrline, kneževi nad celom zemljom. Naime, vrlini se, po samoj njenoj suštini, daje prvenstvo, kao što je i Jakovu data vlast nad Isaavom, jer je rečeno: Budi gospodar bratu svojemu (1. Mojs. 27; 29). Zbog toga su oni, koji su se po časti izjednačili s patrijarsima i podvižništvom vrline zadobili prevashodstvo nad svima ostalima, sinovi neveste Hristove. Njih će Majka postaviti za kneževe po svoj zemlji. Pogledaj kolika je vlast Carice, kojoj se daje da postavlja kneževe po celoj zemlji! (18) Spominjaću Ime Tvoje u svakom naraštaju u naraštaju; toga padu narodi će Te ispovedati i slaviti do veka i u vek veka. U vidu zaključka, dodaju se reči koje kao da izgovara sama Crkva: Spominjaću Ime Tvoje u svakom naraštaju u naraštaju. Kakvo je to spominjanje Crkve? To je ispovedanje naroda.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveti Vasilije Veliki kaže da se ovaj stih psalma odnosi na lepotu božanstva a ne na telesnu lepotu, i kao potvrdu za tu misao navodi reči proroka Isaije. Drugi Oci, međutim, kažu da je Gospod bio prekrasan i po telesnoj lepoti, i da se Isaijine reči odnose na stradanje Gospodnje, prim. izd.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *