BESEDE NA PSALME

 

BESEDE NA PSALME
 

 
Beseda na četrdeset peti psalam
 
(1) Za kraj, za sinove Korejeve, o skrivenostima (tajnama), psalam
1. Čini mi se da ovaj psalam sadrži proroštvo o onome što će se dogoditi na kraju. Znajući taj kraj, i apostol Pavle kaže: Onaj kraj, kad preda Carstvo Bogu i Ocu (1. Kor. 15; 24). Naša dela privode nas kraju, i svako delo privodi kraju kakav mu je svojstven, odnosno, dobro (privodi) ka blaženstvu a rđavo ka večnoj osudi. Pouke koje Duh predaje u ovom psalmu privešće poslušne ka dobrom kraju i zbog toga ovaj psalam ima natpis: za kraj, tj. ova učenja se odnose na blaženi kraj čovekovog života. Za sinove Korejeve. I ovaj psalam je izrečen sinovima Korejevim. Duh Sveti ih ne razdvaja jer su oni proročke reči izgovarali jednodušno i jednoglasno, u savršenom skladu jedan sa drugim. Nijedan od njih nije pred drugima prorokovao nešto osobito nego je, usled njihove podJednake sklonosti ka dobru, svima bio dat podjednak proročki dar. Psalam govori “ o skrivenostima“ („tajnama“), tj. o neizrecivom i skrivenom u tajnosti. Razmatrajući po delovima reči psalma, doznaćeš skriveni smisao njegovih reči. Nije, međutim, svakome moguće da pronikne u božanstvene tajne. To može da učini samo onaj, koji je sposoban da postane usklađen organ obećanja čiju će dušu, umesto psaltira, pokretati dejstvovanje Svetog Duha.
Bog nam je utočište i sila, pomoćnik u nevoljama koje nas snađoše veoma. Usled prirodne slabosti kakva mu je svojstvena, svakom čoveku je potrebna velika pomoć u mnogim neprijatnostima i teškoćama koje ga snalaze. Čovek pritiče Bogu kao da traži utočište od svih nedaća i želi da se udalji na neko bezbedno mesto ili pak kao da se pred naletom neprijatelja skriva na neki oštar planinski vrh okružen čvrstim zidinama, budući da ga samo obitavanje u Bogu čini spokojnim. Iako smo svi saglasni s tim da je naše utočište u Bogu, prilikom izbora spasitelja neprijatelj uvodi čoveka u mnoge zablude i teškoće. On ih, kao neprijatelj, hvata u zamke a onda ih, kad su već uhvaćeni, opet obmanjuje mišlju da priteknu njemu kao svom čuvaru. Zbog toga ljudima predstoji dvostruka nesreća: ili da nasilno budu zarobljeni ili da propadnu usled obmane. Neverujući zbog toga pritiču demonima i idolima, jer su usled pometnje koju je u njima uzrokovao đavo izgubili znanje o istinitom Bogu. Čak i oni, koji poznaju Boga, greše u razlikovanju stvari i, tražeći ono što je njima korisno, postupaju kao neznalice. Naime, oni kao dobro traže jedno iako im to često nije na korist, dok se drugog klone kao zla, iako bi im ponekad donelo veliku korist. Na primer, da li je neko bolestan? Izbegavajući patnje bolesti, on se moli za zdravlje. Da li je neko izgubio novac? On jadikuje zbog gubitka. Bolest je, međutim, često korisna, ako urazumljuje grešnika. Naprotiv, zdravlje može da bude i štetno ako onoga, koji se njime koristi, vodi ka grehu. Nekima je novac poslužio za raskalašnost dok je neke, koji su imali rđave sklonosti, siromaštvo učinilo celomudrenima. Dakle, ne udaljuj se od onoga, od čega ne bi trebalo, i ne pritiči onome, čemu ne bi trebalo. Izbegavaj samo jedno, a to je greh, i znaj da postoji samo jedno utočište od zla, a to je Bog. Ne uzdajte se u kneževe, ne gordite se nepostojanim bogatstvom, ne preuznosite se telesnom snagom, ne trčite za sjajem ljudske slave. Ništa od toga ne spasava. Sve je to privremeno, i sve je to varljivo. Postoji samo jedno utočište – Bog. Neka je proklet čovek koji seuzdau čoveka (Jerem. 17; 7) i u sve što je čovečije.
2. Prema tome, Bog nam je utočište i sila. Za onoga, koji može da kaže: Sve mogu u Hristu koji mi daje moć (Filiplj. 4; 13), Bog uistinu jeste sila. Iako mnogi govore: Bog nam je utočište i Gospode, utočište si nam bio, samo je nekolicina onih koji to govore u istom raspoloženju u kojem i prorok. Naime, samo je nekolicina onih koji se ne dive ničemu čovečijem i u potpunosti su se predali Bogu, tako da Njime dišu i u Njega imaju nadu i uverenje. U tome nas razobličuju i sama naša dela, kad u nedaćama pritičemo svemu ostalom, samo ne Bogu. Da li ti je dete bolesno? Tražiš vračaru ili onoga koji će nedužnoj dečici obesiti oko vrata prazne zapise (amajlije). Najzad, odlaziš kod lekara i uzimaš lekove, zapostavljajući Onoga, Koji može da ga spase. Da li te uznemirio neki san? Odlaziš kod tumača snova. Uplašio te neprijatelj? Tražiš zaštitnika u nekome od ljudi. Uopšte, u svakoj nevolji razobličuješ samoga sebe. Na rečima nazivaš Boga svojim utočištem, dok na delu tražiš pomoć od beskorisnog i ispraznog. Međutim, pravedniku je istinska pomoć – Bog. Kao što je vojskovođa koji ima hrabre vojnike uvek spreman da pomogne slabu stranu, tako je i Bog naš pomoćnik i saborac svakoga koji se bori protiv đavolskog lukavstva. On šalje služajše duhove (grč. τα λειτουργικά πνεύματα) onima, kojima je potrebno spasenje. Zbog načina života koji je prihvatio, nedaće se dešavaju svakom pravedniku. Onoga, koji se udaljio od širokog i prostranog puta i pošao putem uzanim i nevoljnim, snalaze nevolje. Prorok je živo predstavio tu istinu, rekavši: U nevoljama koje nas snađoše veoma. Nas, kao oduhotvorene životinje (dosl. o-duševljene, grč. ζωα έμψυχα), love nevolje i u nama stvaraju trpljenje, kroz trpljenje iskustvo a kroz iskustvo nadu (v. Rim. 5; 34), zbog čega apostol i kaže: Kroz mnoge nevolje valja nam ući u Carstvo Božije (Dela ap. 14; 22). Rečeno je i ovo: Mnoge su nevolje pravednih (Ps. 33; 20). Međutim, onaj koji je odvažno i spokojno pretrpeo iskušenje nevolje, kaže: U svemu ovome pobeđujem kroz Onoga Koji nas je zavoleo (Rim. 8; 37). Naprotiv, on je toliko daleko od toga da bi se klonio nevolja i da bi ih se plašio, da mnoštvo nesreća preobraća u povod za pohvalu, govoreći: Ne samo to, nego se i hvalimo u nevoljama (Rim. 5; 3).
3. Zato se nećemo uplašiti kad se zemlja zatrese, i premeste se gore u srca mora. Prorok pokazuje veliku čvrstinu u uzdanju u Hrista. Iako će se sve pokrenuti, iako će se zemlja zatresti a gore napustiti svoje temelje i premestiti se usred mora, mi se nećemo uplašiti, jer je Bog naše utočište, sila i pomoćnik u nevoljama koje nas snađoše veoma. Ko ima tako neustrašivo srce, čije su pomisli toliko nepomućene, da i prilikom takve pometnje njegova misao stremi ka Bogu i da on, zbog nade u Njega, ne biva poražen ničim od onoga što se događa? Mi, međutim, ni ljudski gnev ne možemo da podnesemo. Ako na nas nasrne pas ili neka divlja zver, ne podižemo pogled ka Bogu, našem pomoćniku u nevoljama, nego nas obuzima užas i pritičemo samima sebi. Zašumeše i uskipeše vode njihove. Prorok govori o pometnji zemlje i o pomeranju planina. Sada govori i o kolebanju i pomeranju mora, usled pada planina usred pučine. Zašumeše i uskipeše vode njihove, očigledno morske vode. Najveću pometnju u vodama izazivaju same gore, ne zato što su postavljene u more nego zato što svojim podrhtavanjem uzrokuju snažno talasanje voda. Dakle, kada pometnja obuzme zemlju, morske vode će zašumeti i uskipeti iz samih dubina. Gore će početi da se pomeraju i biće u velikoj pometnji usled preizobilja sile Gospodnje. Naša srca će, međutim, i tada biti neustrašiva, jer imaju nesumnjivu i čvrstu nadu u Boga. Zatresoše se gore snagom Njegovom. Ova izreka se može protumačiti i u prenesenom smislu, tako da gore označavaju one što imaju visoko mišljenje o svojoj veličini. Oni ne poznaju silu Božiju i postavljaju se iznad Božijeg poznanja. Zbog toga ih pobeđuju izaslanici (Božiji), koji sa silom i premudrošću propovedaju slovo premudrosti, i poznavši svoje siromaštvo, strahuju od Gospoda i smiruju se pred Njegovom snagom. Možda se gorama nazivaju i kneževi ovoga veka i oci pogibeljne mudrosti, koji su bili pometeni onom silom koju je Hristos u krsnom podvigu projavio nad onima, što su imali vlast nad smrću. Naime, On je kao odvažni borac obnažio i nadvladao načalstva i vlasti, žigosao ih javno i pobedio na drvetu (krsta) (Kol. 2; 15).
4. Rečni tokovi vesele grad Božiji. Morske vode, snažno uzburkane vetrovima, zašumeše i uskipeše. Međutim, rečni tokovi koji protiču bez šuma i tiho navodnjavaju one, što su dostojni da ih prime, vesele grad Božiji. Pravednik i sad pije živu vodu; međutim, ispijaće je još obilnije kad bude upisan među građane grada Božijeg. On sada pije kao u ogledalu i u zagonetkama, jer ograničeno razumeva božanstvena sozercanja. Tada će, međutim, odjednom u sebe primiti reku obilnu vodom, koja čitav grad Božiji može da navodni veseljem. Kakva bi bila ta reka, ako ne Duh Sveti koji onima što su se udostojili da poveruju u Hrista pristupa srazmerno njihovoj veri? Naime, Hristos kaže: Koji u Mene veruje, iz utrobe njegove poteći će reke vode žive (Jn. 7; 38) i Koji pije od vode koju ću mu Ja dati neće ožedneti doveka, nego voda koju ću mu dati postaće u njemu izvor vode koja teče u život večni (Jn. 4; 14). Dakle, ova reka veseli svaki grad Božiji uopšte. Možda bi pod imenom grada koji se veseli od izlivanja Duha Svetoga trebalo podrazumevati ili Crkvu onih, čije je življenje na nebesima ili svaku slovesnu tvar, od čovečije duše do nadkosmičkih (nadzemaljskih, grč. ύπερκόσμιος) sila. Prema određenjima nekih, grad je savez (sabor, zajednica) onih koji žive kao sedeoci i rukovode se zakonom. Takvo određenje grada dolikuje i nebeskom gradu, višnjem Jerusalimu. I tamo je savez (sabor, zajednica) prvorodnih, zapisanih na nebesima; to je savez (zajednica) onih koji usled nepokretnosti obitavališta svetih žive kao sedeoci; najzad to je savez (zajednica) onih, koji su rukovođeni nebeskim zakonom. Zbog toga je za čovečiju prirodu nemoguće da pozna poredak tog življenja i sve njegove ukrase. To je ono isto, što oko ne vide i uho ne ču i u srce čoveku ne dođe, što pripremi Bog onima koji Ga ljube (1. Kor. 2; 9). Osim toga, znamo da su tamo mirijade angela i svečani sabor svetih, i Crkva prvorodnih, zapisanih na nebesima (Jevr. 12; 22-23). O tom gradu govori i David: Preslavne stvari govorahu se o tebi, Grade Božiji (Ps. 86; 3). Bog je ovom gradu dao obećanje kroz proroka Isaiju: Učiniću ti večnu slavu i veselje iz naraštaja u naraštaj i neće više biti ni rušenja ni nesreća na međama tvojim, nego ćeš zidine svoje zvati spasenjem (Isa. 60; 1518). Prema tome, uzdigni duševne oči i, dostojno višnjeg, traži poznanje o gradu Božijem. Međutim, ko će u mislima predstaviti nešto dostojno tamošnjeg blaženstva, koje veseli reka Božija.i kojemu je neimar i tvorac Bog (Jevr. 11; 10)? Osveštao je naselje Svoje Višnji. Prorok pod tim podrazumeva bogonosno telo, osveštano sjedinjenjem sa Bogom, zbog čega se pod naseljem Višnjeg podrazumeva javljanje Boga u telu.
5. Bog je usred njega i neće se pokolebati; pomoći će Ga Bog rano ujutro. Budući da je Bog usred grada, to mu daje nepokolebivost, i On mu šalje pomoć od prvih izlazaka svetla. I nebeskom Jerusalimu i zemaljskoj Crkvi dolikuje ovo ime, jer je osveštao naselje Cvoje Višnji. I kroz to naselje, u kojem se nastanio Bog, On je stao usred njega i podario mu da se ne pokoleba. Bog je usred Grada i posvuda, do granica njegovog kruga, rasprostre luče Svog promisla. Time se čuva pravda Božija, koja svima u podjednakoj meri daruje dobrotu. Pomoći će Ga Bog rano ujutro. Naše jutro stvara čuvstveno (vidljivo) sunce, kad se pojavi na našem horizontu. Jutro u duši stvara Sunce pravde, koje ushođenjem umne svetlosti stvara dan u onome koji Ga prima. U vreme neznanja, mi, ljudi, bili smo u noći. Međutim, kada otvorimo (otkrijemo) vladajući deo duše (tj. um) i u sebe primimo sjaj slave (Jevr. 1; 3), kad se ozarimo večnom svetlošću, pomoći će nam Bog rano ujutro. Kad postanemo čeda svetlosti, kad za nas prođe noć i nastupi dan (v. Rim. 13; 12), udostojićemo se Božije pomoći. Bog pomaže gradu, jer Svojim sopstvenim ushođenjem i javljanjem stvara u njemu jutro, kao što je rečeno: Evo čoveka, kojem je ime Istok (Zah. 6; 12 – prema Septuaginti). Zbog toga će u onome, u kojem nakon razvejavanja neznanja i zla, zablista umna (duhovna) svetlost, nastati jutro. Budući da je Svetlost došla u svet da se oni, koji u Njoj koračaju, ne bi spoticali, Njegova pomoć daruje jutro. Ili, možda, budući da se vaskrsenje dogodilo u rano jutro, to znači da će rano ujutro pomoći gradu Bog, Koji je ujutro trećega dana vaskrsenja pobedio smrt.
6. Smutiše se neznabošci, potresoše se carstva; dade glas Svoj (Višnji), potrese se zemlja. Zamisli grad protiv kojega naoružani neprijatelji smišljaju zlo, i koji opkoljuju mnogi narodi i carevi,nosioci skiptra u svakom narodu. Zamisli zatim vojskovođu nepobedivog po snazi, koji iznenada dolazi u pomoć ovom gradu, prekida njegovu opsadu, razvejava zbor naroda, primorava careve na bekstvo, i sveto izvršava na taj način što ih snažno doziva, što gromkošću svoga glasa pobeđuje njihova srca. Do kakve će pometnje doći među progonjenim narodima i među carevima koji su se dali u bekstvo? Kakvi će se pomešaš krici i neprekidni žamor čuti u vreme njihovog paničnog bekstva? Sva mesta će se ispuniti onima koji u strahu beže, zbog čega će u gradovima i selima, gde se pojave begunci, početi nemiri. Prorok pokazuje da je Spasitelj ukazao takvu pomoć gradu Božijem kad kaže: Smutiše se neznabošci, potresoše se carstva; dade Glas Cvoj (Višnji), potrese se zemlja. Gospod nad vojskama je sa nama, zastupnik nam je Bog Jakovljev. Prorok je video ovaploćenog Boga, video je od Svete Djeve rođenog Emanuila, što će reći: s nama Bog (Mt. 1; 23).Zbog toga proročki kliče: Gospod nad vojskama je sa nama, pokazujući da je to Onaj, Koji se javio svetim prorocima i patrijarsima. Naš zastupnik, kaže, nije drugi Bog, različit od Onoga o Kojem su govori“li proroci. To je Bog Jakovljev, Koji je u otkrovenju rekao Svom služitelju: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isaakov, u Bog Jakovljev.
7. Hodite i vidite dela Božija, čudesa koja je postavio na zemlji, ništeći ratove do krajeva zemlje. One, koji su daleko od reči istine, (proročka) reč priziva da se približe posredstvom poznanja i kaže: Hodite i vidite. Daleka rastojanja čine da predstave vidljivih predmeta budu nejasne za telesne oči, dok, naprotiv, približavanje posmatrača omogućuje jasno poznanje viđenoga. Isto tako, i prilikom umnih sozercanja, onaj koji se posredstvom dela nije približio Bogu i postao Mu prisan, nije u stanju da čistim očima uma vidi dela Božija. Zbog toga najpre kaže: Hodite, tj. približite se, a zatim vidite dela Božija koja su divna i čudesna i kojima je najpre zadivio ranije neprijateljske i pometene narode a onda ih i uspokojio. Hodite, čeda, poslušajte mene (Ps. 33; 11), a takođe i: Hodite k Meni ce u koji ste umorni i natovareni (Mt. 33; 11). To je glas Oca,i On raširenog naručja priziva one koji su do tada bili razuzdani. Onaj što je poslušao priziv i približio se Prizivajućem, videće Onoga Koji je krstom pomirio cve što je na zemlji i što je na nebesima. (10) Luk će skršiti i oružje će slomiti, i štitove će sažeći ognjem. Vidiš li miroljubivost Gospoda sile, budući da su s Njim sile angelske vojske? Vidiš li istovremenu odvažnost i čovekoljublje Vojvode nebeskih sila? Budući Gospod i imajući vascelo mnoštvo angelske vojske, On ne ranjava nijednog od protivnika, nikoga ne obara, nikoga ne dotiče, nego krši lukove i oružja, i štitove spaljuje ognjem. Krši lukove, da iz njih ne bi više puštali rasplamsale strele; lomi oružje koje se koristi u boju prsa u prsa, kako ne bi mogli biti ranjeni oni, koje neprijatelj lukavo napada iz blizine. I štitove spaljuje ognjem, tj. lišava protivnike oružja, i sve obraća u dobročinstvo neprijatelja.
8. Otpočinite i poznajte da sam Ja Bog. Dok se bavimo stvarima koje su izvan Boga (grč. εξω Θεού), ne možemo u sebe smestiti bogopoznanje. Ko to može, brinući se o svetovnom i pogruzivši se u telesnu rasejanost, obratiti pažnju na učenje o Bogu i imati dovoljno marljivosti za tako važna sozercanja? Zar ne vidiš da reč, koja padne u trnje, biva zagušena tim trnjem (v. Mt. 13; 22)? Trnje označava telesne naslade, bogatstvo, slavu, žitejske brige. Onaj, koji traži bogopoznanje, mora stati izvan svega toga a zatim, učinivši svoje strasti nedelatnim, primiti bogopoznanje. Kako će pojam o Bogu stušti u dušu, ako je ova prethodno već stešnjena pomislima koje su je obuzele? I faraon je znao da samo onaj, koji je slobodan od žitejskih briga, može da traži Boga, zbog čega je i prekorevao Izrailja: Besposličite, besposličite, zato i govorite: da idemo da se pomolimo našem Gospodu (2. Mojs. 5; 17). Za onoga što se prepustio ovakvoj bezbrižnosti ona je veoma korisna, jer u njemu uzrokuje bezmolvije koje je nužno za prihvatanje spasonosnih učenja. Naprotiv, bezbrižnost Atinjana je rđava, jer se ni za šta drugo nisu zanimali, nego da štogod novo govore ili slušaju (Dela ap. 17; 21). Neki i sad podražavaju ovu bezbrižnost, jer slobodno vreme svog života neprestano koriste za izmišljanje nekog novog učenja. Takva bezbrižnost je ugodna nečistim i zlim duhovima. U Pismu je rečeno: Kad nečisti duh iziđe iz čoveka.., kaže:da se vratim u mesto iz kojeg sam i izašao; a došavši nađe onaj dom prazan i pometen (Mt. 12; 4344). Neka, dakle, naša bezbrižnost ne otvori ulaz protivniku; naprotiv, naš unutrašnji dom nećemo ostavljati praznim, nego ćemo prethodno u njega Duhom useliti Hrista. Prorok je najpre podario mir onima koje su do tada uznemiravali neprijatelji, a zatim kaže: Otpočinite (tj. budite bezbrižni) od neprijatelja koji nas rasejavaju, da bismo u bezmolviju sozercavali reči istine. Gospod zbog toga i kaže: Svaki od vas koji se ne odreče svega što ima, ne može biti moj učenik (Lk. 14; 33). Potrebno je dakle, da se oslobodimo supružničkih dela, da bismo se zanimali molitvom; da se oslobodimo briga o bogatstvu, od žudnje za zemaljskom slavom, od naslađivanja zadovoljstvima, od zavisti i svakog rđavog dela prema našem bližnjem. Tada će u dušu, koja obitava u tišini i nije pomućena nikakvom strašću, kao u ogledalo, doći čisto i nepomračeno Božije ozarenje. Uzvisiću se u narodima, uzvisiću se na zemlji. Očigledno je da ovo Gospod govori o Svom stradanju, kao što je napisano i u Evanđelju: Kad Ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući k Sebi (Jn. 12; 32) i Kao što Mojsej podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin čovečiji (Jn. 3; 14). Budući da je trebalo da se zbog neznabožaca uznese na krst i da se uzvisi za celu zemlju, kaže: Uzvisiću se u narodima, uzvisiću se na zemlji. Gospod nad vojskama je sa nama, zaštitnik nam je Bog Jakovljev. Obradovan zbog pomoći Božije, prorok je dva puta oglasio iste reči: Gospod nad vojskama je sa nama, nasrnuvši i nastupivši na neprijatelja, imajući potpuno uverenje da uz pomoć Spasitelja naših duša ni od čega neće postradati. Ako je Bog s nama, ko će protiv nas (Rim. 8; 31)? Naš zaštitnik je upravo Onaj, Koji je Jakovu podario pobedu, i nakon borbe nazvao ga Izrailjem. Mi ćemo pak bezmolvstvovati (grč. ήσυχάσωμεν), jer On je mir naš, Koji ijedne i druge sastavi u jedno.., da oba sazda u Samome Sebi u jednoga novoga čoveka (Ef. 2; 14-15).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *