BESEDE

 

BESEDE
 

 
BESEDA NA REČI „PAZI NA SEBE“ (Pon.15,9)
 
1. Bog koji nas je stvorio podario nam je upotrebu reči kako bismo jedni drugima otkrivali sudove srca i kako bi svako od nas, s obzirom na zajedničku prirodu, prenosio bližnjem svoja premišljanja, iznoseći ih iz skrivnica srca kao iz nekih riznica. Kad bismo, međutim, živeli sa nagom dušom [tj. bez tela], mogli bismo odjednom saopštavati svoje misli jedni drugima. Kako, pak, misli u nama stvara duša koja je prekrivena zavesom tela, neophodne su reči i imenovanja da bi se pokazalo ono što leži u dubini. Usled toga, čim dobije zvuk koji je označava, naša misao se prenosi rečima kao lađom i preplivava kroz vazduh, prelazeći od onog ko govori ka onom ko sluša. Ukoliko naiđe na veliku tišinu i ćutanje, reč će se sakriti u sluh poučavanih kao u spokojnu i bezmetežnu luku. Ukoliko, pak, buka slušalaca, slična silnoj buri. bude duvala nasuprot, reč će, razvejana po vazduhu, doživeti brodolom. Prema tome, svojim ćutanjem obezbedite tišinu besedi. Jer, možda će vam se pokazati da nosi ponešto korisno. Reč istine je teško uhvatiti: ona lako može promaći nepažljivima. Prema domostroju Duha, ona je sažeta i kratka, u malome saopštavajući mnogo. Usled njene sažetosti, nju je lako zapamtiti. Prirodnu vrlinu besede sačinjava izbegavanje sakrivanja značenja kroz nejasnoću, kao i izbegavanje obilja nepotrebnih rečenica ili ispraznih stvari. Slična je i reč koju smo sada pročitali iz Mojsijeve knjige. Oni koji vole pouke svakako su je zapamtili, osim ako usled svoje kratkoće nije promakla vašim ušima. Radi se, naime, o izreci: Pazi na sebe, tj. da se u tvom srcu potajno ne nađe reč bezakonja (Pon.5,19). Mi ljudi veoma lako grešimo u razumu. Znajući da se najveći deo greha izvršava u težnjama naše namere, Onaj koji je ponaosob sazdao srca naša (up. Ps.32,15), prevashodno zapoveda da imamo čistotu u vladajućem [delu duše]. Na taj način je On ono čime najlakše grešimo udostojio i najveće zaštite i staranja. Oprezni lekari predupređujućim propisima obezbeđuju nemoćna tela. I naš zajednički Staratelj i istinski Iscelitelj duša je najčvršćim stražama obezbedio ono što je u nama, po Njegovom znanju, najsklonije grehu. Telesne radnje zahtevaju vreme, povoljne okolnosti, napor, satrudnike i slične uslove. Pokreti, pak, razuma su bezvremeni, vrše se bez napora, jednostavno se uobličuju i pogoduje im svako doba. Jednom se jedan ozbiljan čovek, koga su veličali zbog častitosti i koji je spolja nosio masku celomudrenosti, sa razumom prenosio na mesto greha u nevidljivom kretanju srca, sve sedeći među onima koji su ublažavali njegovu vrlinu. On je u mašti video predmet svojih želja, sanjario o nepriličnom opštenju i u skrivnici srca jasno izobražavao uživanje, čineći iznutra greh koji nema svedoka i koji svima ostaje nepoznat sve dokle ne dođe Onaj koji osvetljuje što je skriveno u tami i objavljuje namere srca (1.Kor.4,5). Stoga se pobrini da se u tvom srcu potajno ne nađe reč bezakonja. Jer, onaj ko pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28). Telesne radnje imaju mnogo prepreka, dok onaj ko greši namerom izvršava greh brzinom misli. Prema tome, gde je brz pad, nama je data i brza odbrana. Stoga je posvedočeno: Da se u tvom srcu potajno ne nađe reč bezakonja. Ali, biće bolje da se vratimo samom početku besede.
2. Rečeno je: Pazi na sebe. Bog koji je sve stvorio dao je svakom živom [biću] podsticaj za zaštitu sopstvenog sastava. Ukoliko pažljivo počneš da izučavaš, otkrićeš da se većina beslovesnih [životinja] odvraća od štetnog, premda se nikad nije učila. Osim toga, one prema prirodnoj privlačnosti teže da se naslađuju onim što im koristi. Nama je, pak, Bog, koji nas vaspitava, dao navedenu veliku zapovest da bismo uz pomoć slovesnosti nalazili ono što je njima dato od prirode, da bismo ono što beslovesne [životinje] čine bez nadzora činili pažljivo i uz neprestano nadgledanje pomisli, da bismo bili verni čuvari podsticaja koji su nam dati od Boga, da bismo se klonili greha kao što se one klone otrova u hrani i da bismo tragali za pravdom kao što one traže hranjive biljke. Prema tome, pazi na sebe kako bi mogao da razlikuješ štetno od spasonosnog. Međutim, moguće je dvostruko paženje na sebe: telesnim očima motriti na vidljive predmete ili umnom silom duše se pogružavati u sagledavanje bestelesnog. Ukoliko kažemo da je ova zapovest ograničena samo na dejstvovanje očiju, istog časa ćemo priznati nemogućnost njenog izvršenja. Jer, kako čovek može da čitavog sebe obuhvati očima? Oko ne može da upravi pogled na samo sebe, ne doseže do temena, ne poznaje ni leđa, ni lice, ni raspored unutrašnjih [organa] u utrobi. Međutim, bezbožno je tvrditi da su zapovesti Duha nemoguće. Prema tome, preostalo nam je da ovu zapovest shvatimo u smislu dejstvovanja uma. Prema tome, pazi na sebe, tj. motri na sebe sa svih strana. Neka tvoje duševno oko bude nedremljivo kako bi sačuvao samoga sebe. Proći ćeš posred mnogih zamki. Neprijatelj je na mnogim mestima postavio skrivene zamke. Stoga motri na sve i spasi se kao srna iz klopke i kao ptica iz zamke (Prič.6,5). Srndać ne pada u klopke zbog oštrine svog vida. On je i naziv dobio po svojoj oštrovidosti[1]. I oprezna ptica lakoćom svojih krila uspeva da se uzvisi iznad lovačke prepredenosti. Pazi, dakle, da se u čuvanju sebe ne pokažeš lošiji od beslovesnih [životinja] i da, zaplevši se u zamke, ne postaneš plen đavola, s obzirom da ćeš biti živ ulovljen da vršiš volju njegovu (2.Tim.2,26).
3. Prema tome, pazi na sebe. Drugim rečima, nemoj da paziš ni na ono što je tvoje, ni na ono što je oko tebe, nego isključivo na samoga sebe. Jer, jedno smo mi sami, a drugo – ono što je naše i ono oko nas. Mi smo duša i um, budući da smo stvoreni po obrazu Tvorca (up. Post.1,26). Naši su, pak, telo i čula, a oko nas su novac, veštine i druge životni pronalasci. Šta, dakle, znači ova reč? Nemoj paziti telo, nemoj trčati na sve načine za telesnim dobrima, tj. za zdravljem, lepotom, naslađivanjem, uživanjima i dugovečnošću, nemoj se diviti novcu, slavi ili gospodstvu. Nemoj smatrati velikim ono što služi za privremeni život da ne bi, brinući se o njemu, zanemario svoj prevashodni život. Naprotiv, pazi na sebe, tj. pazi na svoju dušu. Nju ukrašavaj i o njoj se brini, kako bi svojom brižljivošću predupredio svaku nečistotu koju joj donosi porok. Postaraj se da je očistiš od svakog grehovnog srama i da je prosvetiš svakom lepotom vrline. Ispitaj samoga sebe i poznaj svoju prirodu. [Shvati] da je telo tvoje smrtno, a duša besmrtna, te da je naš život dvojak: jedno je svojstveno telu i brzo prolazi, dok je drugo srodno duši i ne dozvoljava opisivanje. Zbog toga, pazi na sebe, tj. nemoj se zaustavljati na smrtnom kao na večnom, niti preziri večno kao prolazno. Zanemaruj telo koje prolazi i staraj se za dušu koja je besmrtna stvar. Sa svom mogućom brižljivošću pronikni u samoga sebe kako bi i jednom i drugom dao ono što je neophodno: telu hranu i odeću, a duši pravila pobožnosti, dolično ponašanje, podvizavanje u vrlini i ispravljanje od strasti. Nemoj debljati telo, niti se staraj o plotskim nespokojstvima, budući da telo želi protiv Duha, a Duh protiv tela, a ovo se protivi jedno drugome (Gal.5,17). Pazi se da udebljavši telo ne daš veće gospodstvo onome što je lošije. Ukoliko prilikom merenja na terazijama opteretiš jedan tas, ti ćeš olakšati drugi, koji mu je suprotan. Slično se dešava sa telom i dušom: izobilje u jednom nužno će izazvati oskudicu u drugom. Kad je telo u dobrom stanju i obremenjeno ugojenošću, um će nužno biti teško pokretan i slab za njemu svojstvena dejstva. Međutim, kada je duša dobro ustrojena i poučavanjem u dobru uzvišena do veličine koja joj i dolikuje, neminovno će doći do uvenuća telesnih stremljenja.
4. Ista zapovest je korisna za bolesne, ali je pogodna i za zdrave. Lekari savetuju bolesne da paze na sebe i da ne zapostavljaju ništa što služi iscelenju. Na sličan način i Slovo, Iscelitelj naših duša, uz malu pomoć [tj. savet izreke] isceljuje našu dušu koja strada od greha. Prema tome, pazi na sebe, kako bi pomoć od iscelenja bila saglasna meri pregrešenja. Tvoj greh je veliksi i težak? Neophodna ti je duga ispovest, gorke suze, stalno bdenje, neprekidni post. Tvoj greh je lak i podnošljiv? Neka se i pokajanje izjednači s njim. Samo pazi na sebe da bi upoznao i zdravlje i bolest duše. Jer, mnogi su usled prekomerne nepažnje pali u velike i neizlečive bolesti, ne znajući čak ni da su bolesni. Velika je korist od ove zapovesti i zdravima koji su se ukrepili za delanje. Jer, kao što isceljuje bolesne, ona usavršava i zdrave. Svako, naime, ko se nauči toj izreci jeste služitelj nekog od dela koja nam propisuje Jevanđelje. U velikom domu, u ovoj Crkvi nema samo zlatnih i srebrnih sudova, nego i drvenih i glinenih (2.Tim.2,20), kao što ima i svih vrsta zanimanja. Dom Božiji, koji je Crkva Boga živoga (1.Tim.Z,15), ima svoje lovce, putnike, neimare, domostrojitelje, zemljodelce, pastire, borce, vojnike. Svima njima priliči ova kratka izreka: ona svakome nalaže tačnost u delima i staranje o proizvoljenju. Ako si lovac, poslat od Gospoda koji kaže: Ja ću poslati mnoge lovce da ih love po svakoj gori (Ler.16,16), brižljivo pazi na sebe kako ti plen ne bi pobegao i kako bi Gospodu priveo one što su podivljali od zla, koje ćeš najpre uloviti rečju istine. Ako si putnik, sličan onom ko se moli: Korake moje upravi (Ps. 118,133), pazi na sebe i ne skreći ni desno ni levo, nego koračaj carskim putem. Neimar, opet, neka s nadom položi temelj vere, koji je Isus Hristos. Neka domostrojitelj posmatra kako zida kako ne bi [koristio] drva, seno i slamu, već zlato, srebro i drago kamenje (1.Kor.Z,12). Pastiru, pazi se da ne propustiš neku obavezu koju ti nalaže pastirsko zvanje. Kakve, naime, obaveze? Obratiti zabludelo, previti ranjeno, isceliti bolesno. Zemljodelče, okopaj besplodnu smokvu i pridodaj joj sve što će potpomoći njenu plodnost (up. Lk.13,8). Vojniče, budi sastradalnik u Jevanđelju (2.Tim.2,3) i ratuj dobar rat (1.Tim. 1,18) protiv duhova zlobe (Ef.6,12), protiv telesnih strasti, uzevši sveoružje Božije (Ef.6,13) i ne upličući se u poslove običnog života da bi ugodio vojvodi (2.Tim.2,4). Borče, pazi na sebe da ne bi prestupio neki od podvižničkih zakona, jer niko ne dobija venac ako se ne bori po pravilu (2.Tim.2,5). Podražavaj Pavla i trčeći, i boreći se i bijući se (up. 1.Kor.9,26). I sam, kao dobar borac, imaj nepokolebiv pogled duše. Štiti i rukama prekrivaj osetljiva mesta i nemoj skidati oči s protivnika. Na putu stremi za onim što je pred tobom (up. Fil.3,13) i trči da dobiješ [nagradu] (1.Kor.9,24). U borbi vojuj s nevidljivim [neprijateljima]. Izreka zahteva da u životu budeš upravo takav, a ne malaksao i pospan, te da stojiš trezvoumno i budno.
5. Ukoliko budem opisivao sva zanimanja koja sadejstvuju Jevanđelju Hristovom i sili ove zapovesti neće mi biti dovoljan ceo dan. Ona jednostavno priliči svima. Pazi na sebe, budi trezvouman, promišljen, čuvar sadašnjeg, ali i promislitelj o budućem. Nemoj da usled nemara ispustiš iz ruku ono što već postoji. Nemoj da smatraš da ti je u rukama i da se naslađuješ onim što ne postoji, a možda neće ni postojati. Jer, mladi ljudi po prirodi imaju slabost da lakomisleno smatraju da poseduju ono čemu se samo nadaju. Čim se umire ili se nađu usred noćne tišine, oni stvaraju nepostojeća maštanja, lakoćom razuma prenoseći se svuda. Oni sebi obećavaju znamenitost u životu, blistav brak, dobru decu, duboku starost, sveopšte poštovanje. Kako nisu u stanju da na nečemu zaustave svoje nade, oni se nadimaju i onim što ljudi smatraju najvećim. Oni stiču prekrasne, ogromne kuće i ispunjavaju ih najrazličitijim dragocenostima, ograđuju onoliko zemlje koliko im je ispraznost njihovih pomisli odvojila od vascele tvorevine i prihode koje od nje ubiraju zatvaraju u riznice taštine. Potom pridodaju stada, nebrojeno mnoštvo slugu, građanska načelstva, upravljanje narodima, starešinstvo nad vojskom, ratove, trofeje, pa čak i carsku vlast. Zadobivši sve rečeno u pustim maštanjima razuma, oni usled svog prekomernog bezumlja uobražavaju da se onim čemu se nadaju već naslađuju kao prisutnim i bačenim pred njihove noge. Gledanje snova u budnom stanju tela predstavlja bolest koja je svojstvena lenjoj i nemarnoj duši. Zaustavljajući raslabljenost razuma i zapaljenost pomisli, te kao nekom uzdom zadržavajući njegovu nepostojanost, reč [Pisma] daje veliku i mudru zapovest, govoreći: Pazi na sebe. Nemoj zamišljati nepostojeće, nego na svoju korist raspolaži postojećim. Mislim da zakonodavac upotrebljava taj savet i zbog iskorenjivanja još jedne uobičajene strasti. Naime, svakome od nas je lakše da se zanima za tuđe, negoli da razmatra svoje sopstveno. Da nam se navedeno ne bi dogodilo, on kaže: „Prestani da marljivo gledaš poroke kod drugih i da svoje pomisli upošljavaš ispitivanjem tuđih nemoći“. Naprotiv, pazi na sebe, tj. obrati duševno oko na istraživanje samoga sebe. Jer, prema reči Gospodnjoj, mnogi primećuju trunu oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osećaju (Mt.7,3). Stoga neprestano ispituj samoga sebe [sa namerom da utvrdiš] da li ti je život saglasan zapovesti. Nemoj ispitivati spoljašnje [sa namerom] da u nekome nađeš neki nedostatak, ugledajući se na surovog i nadmenog fariseja koji je opravdavao sebe i unižavao carinika. Naprotiv, neprestano osuđuj samoga sebe. [Razmatraj] da li si u nečemu sagrešio razmišljanjem, nije li ti negde jezik preduhitrio razum, nije li se među delima ruku tvojih našlo nešto nepromišljeno. Ukoliko nađeš mnogo pregrešenja u svom životu (a nesumnjivo ćeš ih naći, budući da si čovek), kaži reči carinika: Bože, milostiv budi meni grešnome (Lk.18,13). Prema tome, pazi na sebe. Izreka će ti biti korisna kao dobar savetnik koji te opominje na čovekov hod i ako živiš u blagostanju i ako se čitav tvoj život odvija prema uobičajenom toku. Ukoliko te, pak, ugnjetavaju teške životne prilike, ona će ti blagovremeno nasladiti srce. Na taj način te razmetljivost neće uzneti do prekomerne gordosti, niti ćeš usled očajanja pasti u malodušnu čamotinju. Da li se možda gordiš svojim bogatstvom, ponosiš svojim precima, oduševljavaš otadžbinom, telesnom lepotom i počastima koje ti svi ukazuju? Pazi na sebe, budući da si smrtan. Ti si prah i u prah ćeš se vratiti (Post.3,19). Pogledaj one koji su pre tebe živeli u sličnoj znamenitosti. Gde su oni koji su bili okruženi građanskim gospodstvima? Gde su nenadmašni govornici? Gde su oni koji su priređivali velike svetkovine? Gde su čuveni odgajivači konja, vojskovođe, satrapi, tirani? Zar nije [ostala] samo prašina? Zar nije [ostala] samo bajka? Zar nije mali broj kostiju ostao kao spomenik njihovog života? Zagledaj se u grobove i [utvrdi] da li možeš da razlikuješ ko je sluga, a ko gospodar, ko je siromašan, a ko bogat? Ukoliko imaš sposobnosti razaberi ko je rob, a ko car, ko je snažan, a ko slab, ko je ružan, a ko lep. Prema tome, sećajući se svoje prirode, ti se nikada nećeš naduti. A sebe ćeš shvatiti ukoliko budeš pazio na sebe.
6. Da li si, možda, čovek neznatnog porekla, ili nepoznat, ili najsiromašniji među siromašnima, ili bez doma i otadžbine, ili bolestan, ili lišen i najosnovnije ishrane, ili strahuješ od gospodstvenika, ili se svakoga plašiš zbog niskog položaja (jer, rečeno je: Siromah ne podnosi pretnje – Prič.13,8)? Ipak, nemoj očajavati i nipošto nemoj gubiti dobru nadu. Ti u sadašnjosti nemaš ničega na čemu bi ti pozavideli, ali uznesi svoju dušu prema dobrima koja ti već postoje kod Boga i koja su ti, prema obećanju, pripremljena za ubuduće. Najzad, ti si čovek, jedino bogozdano [tj. osobenim Božijim dejstvom stvoreno] živo [biće]. Zar ti nije dovoljno što zdravo misliš, što te je radi gornje radosti sopstvenim rukama sačinio Bog, koji je sve sazdao? Zar ti nije dovoljno što, budući sazdan po obrazu svoga Tvorca, dobrim držanjem možeš da dostigneš ravnoanđelsku čast? Ti si dobio umnu dušu kojom razmišljaš o Bogu, pomislima prodirući u prirodu bića i ubirajući najslađe plodove mudrosti. Tebi su pokorene i potčinjene sve životinje: i one koje žive na kopnu(bilo divlje ili pitome), i one koje žive u vodi i one koje lete po vazduhu. Zar ti nisi izumeo razne veštine i podigao gradove? Zar nisi izmislio i ono što ti je neophodno i ono što služi naslađivanju? Zar tvoja slovesnost nije učinila da ti pučina bude prohodna? Zar zemlja i more ne služe tvom životu? Zar ti vazduh, nebo i mnoštvo zvezda ne pokazuju svoju skladnost? Zbog čega si malodušan? Zato što nemaš konja sa srebrnim uzdama? Ali, ti imaš sunce koje neprekidno, tokom čitavog dana, pred tobom nosi svetiljku. Ti možda nemaš blistavo zlato i srebro, ali imaš mesec koji te obasjava svojom hiljadu puta jačom svetlošću. Ti se ne voziš zlatom optočenim kolima, ali imaš noge kao sopstvena i prirodna kola. Zbog čega ublažavaš ljude koji su napunili novčanike i kojima su neophodne tuđe noge da bi prešli sa jednog mesta na drugo? Ukoliko ne spavaš na postelji od slonovače, ipak imaš zemlju koja je mnogo skupocenija od slonovače: na njoj ti slatko počivaš, imajući lak i bezbrižan san. Ako i ne ležiš pod zlatnim krovom, ti nad sobom imaš nebo koje blista neizrecivom lepotom zvezda. Sve rečeno je, međutim, još uvek ljudsko. A postoji i nešto drugo, daleko značajnije. Za tebe je Bog bio među ljudima i za tebe se razdeljuju darovi Svetog Duha. [Radi tebe] postoji uništenje smrti, nada u vaskrsenje, zapovesti Božije, koje usavršavaju tvoj život, ushođenje ka Bogu uz pomoć zapovesti, prekrasno Carstvo nebesko i pripremljeni venci pravde, ukoliko se ne udaljiš od truda vrline.
7. Ukoliko paziš na sebe, oko sebe ćeš otkriti sve rečeno, pa i još više. Naslađujući se prisutnim, ti nećeš biti malodušan zbog onog što nedostaje. Bilo gde da se nalaziš, ova zapovest će ti biti od velike pomoći. Na primer, gnev je obuzeo tvoje pomisli i razjarenost te vuče ka nedoličnim rečima i surovim i zveropodobnim postupcima? Međutim, ako paziš na sebe ti ćeš umiriti gnev kao tvrdoglavog i mladog konja koji ne trpi uzde, poražavajući ga izrekom kao udarcima biča. [Njome] ćeš zadržati jezik i nećeš podići ruku na onoga ko te ogorčio. I opet, recimo da rđave pohote raspaljuju tvoju dušu i bacaju je u neuzdržana i nečista stremljenja. Ukoliko, pak, paziš na sebe i setiš se da će ono što ti je sada slatko imati gorak kraj, da će golicanje koje sada uživanje izaziva u našem telu roditi otrovnog crva koji će nas beskonačno mučiti u geeni i da će raspaljivanje tela biti majka večnog ognja, uživanja će istog časa iščeznuti i dati se u bekstvo, dok će u duši nastati čudesna tišina i bezmolvije, kao što i prisustvo celomudrene gospođe utišava žagor živahnih služavki. Prema tome, pazi na sebe i znaj da u duši postoji slovesni i umni deo, kao što postoji i strastveni i beslovesni. Slovesnom delu prirodno pripada prevlast. Drugom, pak, pripada potčinjenost i poslušnost slovesnom delu. Dakle, nikad nemoj dozvoliti da se um porobi i postane sluga strasti. Isto tako, nemoj dopustiti strastima da ustanu protiv slovesnosti i da prisvoje vlast nad dušom. Uopšteno govoreći, verno poimanje samoga sebe biće dovoljno za rukovođenje ka poimanju Boga. Ukoliko paziš na sebe, neće ti ništa biti neophodno da bi ušao u trag Tvorca sve tvorevine, već ćeš u sebi samom, kao u nekom malom ukrasu, uočiti veliku mudrost svog Stvoritelja. Iz bestelesnosti duše koja se nalazi u tebi shvati da je i Bog bestelesan. Znaj da On nije ograničen mestom, s obzirom da ni tvom umu nije određeno obitavanje na nekom određenom mestu: on se samo usled svog sjedinjenja sa telom nalazi na određenom mestu. Verujući da je Bog nevidljiv, pojmićeš i svoju sopstvenu dušu, s obzirom da se ni ona ne može primetiti telesnim očima. Ona nema ni boju, ni izgled, niti se može opisati nekim telesnim crtama, spoznajući se samo po dejstvima. Stoga ne traži da Boga dohvatiš telesnim očima, već razumu prepusti veru, imajući o Bogu umno poimanje. Divi se Umetniku koji je silu duše privezao za telo. Dostižući se do svakog njegovog kraja ona dovodi u saglasnost i zajednicu udove koji su međusobno najudaljeniji. Razmisli o sili koju duša prenosi na telo i o saosećanju koje telo vraća duši, te o načinu na koji telo prima život od duše, a duša prihvata bol od tela. Pomisli na riznice poznanja koje ima [duša] i na [činjenicu] da učenje novog ne pomračuje ono što je naučeno ranije, nego se sećanja čuvaju nesliveno i razgovetno, urezana u vladalački [deo] duše kao u neki bakarni stub. Pomisli da duša, koja je posrnula u telesne strasti, gubi svoju lepotu i da opet, očistivši se od srama zloće, uz pomoć vrline ushodi ka podobiju Tvorca.
8. Nakon sagledavanja duše ako ti je ugodno pazi i na ustrojstvo tela. Zadivi se doličnom obitalištu za slovesnu dušu, koje je ustrojio najbolji Umetnik. Od svih živih [bića], On je jedino čoveku dao uspravan položaj kako bi ti već iz spoljašnjeg izgleda mogao da shvatiš da tvoj život ima srodstvo sa gornjim. Svi četvoronošci gledaju u zemlju i povijeni su prema utrobi, dok je čovekov pogled upravljen prema nebu kako se ne bi bavio utrobom i utrobnim strastima, nego kako bi u celini stremio ka višnjem ushođenju. Postavivši glavu na vrh tela, Bog je u nju smestio najdostojnija čula. Tu su vid, sluh, ukus i miris. Sva čula su raspoređena jedno pored drugog. I pored zbijenosti na malom prostoru, nijedno ne ometa dejstvovanje susednog čula. Oči su zauzele najviše osmatračko [mesto] kako im nijedan deo tela ne bi smetao i kako bi se, neznatno natkrivene obrvama, mogle neposredno ustremiti ka visini. Sluh, opet, nije neposredno otvoren, nego kroz kružne otvore oseća šumove u vazduhu. Navedeno je [delo] najviše mudrosti kako bi zvuk nesmetano prolazio i u prevojima se okretao levo i desno, snažnije odjekujući. Na taj način ništa od onoga što ga ometa spolja nije prepreka osećanju. Prouči i prirodu jezika: on je mek i gibak. Po raznolikosti svog kretanja, on je dovoljan za svaku potrebu reči. Zubi su istovremeno i oruđa glasa i čvrsta potpora jeziku. Pored toga, oni služe i za kušanje hrane: neki je kidaju, a neki melju. Na taj način, ukoliko sve budeš razmotrio s odgovarajućom pomisli, tj. ukoliko budeš izučio uvlačenje vazduha u pluća, i toplotu u srcu, i organe za varenje, i provodnike krvi, ti ćeš uočiti neistraživu mudrost svoga Tvorca, te ćeš zajedno sa prorokom reći: Čudno je znanje tvoje za mene (Ps.138,6). Prema tome, pazi na sebe, da bi pazio i na Boga, kome neka je slava i sila u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Srna (βορχας) ima etimološke veze sa oštrovidnošću (οξνβερχια), prim. prev.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *