BESEDE

 

BESEDE
 

 
BESEDA PROTIV OPIJANJA
 
1. Večernji prizori podstiču me na besedu. Međutim, neplodnost prethodnog truda zadržava moje stremljenje i otupljuje moju usrdnost. Zemljodelac kome nije niklo prvo seme već sa manjom marljivošću po drugi put seje na istoj njivi. Kada nije bilo koristi ni posle mnogih nagovora koje sam neprestano činio savetujući vas u vreme koje je prethodilo i nakon sedam nedelja posta u kojima sam vam danju i voću neprekidno propovedao Jevanđelje blagodati Božije, s kakvim ću nadama besediti danas? O, koliko ste noći uzaludno proveli u bdenju. Koliko ste se dana uzaludno okupljali. O, kad bi bilo samo uzaludno. Onaj ko je najpre napredovao u dobrim delima, da bi se potom vratio ranijim navikama, ne samo da će izgubiti nagradu za svoj trud, nego će biti dostojan i najteže osude s obzirom da je, okusivši dobru Reč Božiju i udostojivši se poznanja tajinstava, sve izneverio, budući privučen trenutnim uživanjem. Rečeno je: Nemoćan je dostojan oproštaja, a silni će biti silnije mučeni (Mud.6,6). Za samo jedno veče, jedan udarac neprijatelja srušio je i poništio sav trud. Gde ćemo, dakle, naći usrdnost za sadašnju besedu? Dobro znajte da bih i zaćutao kada me ne bi plašio primer proroka Jeremije. Ne hoteći, naime, da propoveda nepokornom narodu on je na sebi iskusio ono o čemu nam govori, tj. rasplamsavanje „ognja u nedrima“, koji ga je odasvud raslabio i koji više pije mogao da zadržava (up. Jer.20,9). Razvratne žene su zaboravile na strah Božiji i prezrele večni oganj na dan kad je trebalo da, sećajući se Vaskrsenja, sede kod kuće i razmišljaju o smislu dana u koji će se otvoriti nebesa, kad će nam se sa nebesa javiti Sudija, i trube Božije, i vaskrsenje mrtvih, i Pravedni sud i svačija nagrada po delima njegovim. Kada je, dakle, trebalo da razmišljaju o navedenom i da čiste srca svoja od lukavih sećanja, da suzama operu prošle grehe i da se pripreme za susret sa Hristom u Veliki dan Njegovog javljanja, one su sa sebe zbacile jaram služenja Hristu, skinule sa glave dolične pokrove, prezrele Boga i anđele Njegove i bestidno se izložile svakom muškom pogledu. One su raspustile kosu i za sobom vukle odeću, dok su istovremeno pohotljivog pogleda i uz smeh koji se razlivao igrale nogama (up. Is.3,16) i mahnito se predavale plesu, privlačeći k sebi svu pohotljivost mladih ljudi s kojima su se okupile izvan grada, uz grobove mučeniika, te su osvećena mesta učinile mestom svoje sopstvene sramote. One su oskrnavile vazduh raskalašnim pesmama i oskrnavile zemlju gazeći je tokom plesa nečistim nogama. One su postale prizor za gomilu mladića koji su ih okružili. Postavši uistinu bestidne i izbezumljene, one nisu izostavile ni jednu preteranu ludost. Kako da ćutim o rečenome? Kako da ga dostojno oplačem? Uzrok duševne štete bilo je vino, inače koje predstavlja dar Božiji za celomudrene u olakšavanju bolesti. Međutim, sada je za pohotljive ono postalo oružje razvrata.
2. Pijanstvo je samoproizvoljno [prizvani] demon koji kroz uživanje proval3uje u dušu. Pijanstvo je majka poroka i protivljenje vrlini. Ono odvažnoga čini plašljivim, celomudrenog razvratnim. Ono ne zna za pravdu i oduzima razboritost. Voda se protivi vatri, a neumerenost u vinu potire pomisli. Stoga sami oklevao da govorim protiv pijanstva. Ne, dakle, što je malo zlo i što se može zanemariti, nego što od besede nema nikakve koristi. Pijanac je nerazborit i pomračen. Prema tome, uzaludno je izgovarati pridike onome ko ih ne čuje. Kome, dakle, da govorim? Onaj kome je neophodan savet ne sluša šta govorim, a zdravomisleći i trezan je čist od strasti i nije mu neophodna pomoć besede. Kako da se odnosim prema prisutnima, s obzirom da je reč beskorisna, a ćutanje neprilično? Da zanemarim [slučaj]? Međutim, nemar je opasan. Da li da kažem nešto protiv pijanaca? Međutim, govoriću mrtvim ušima. Kod zaraznih bolesti telesni lekari predohranom štite zdrave, dok na obolele uopšte ne polažu ruke. I kod nas će beseda biti samo upola korisna, posluživši kao zaštita za nezaražene, ali ne i kao izbavljenje i iscelenje od strasti za one koji su već obuzeti njome.
3. Čime se, čoveče, razlikuješ od beslovesnih [životinja]? Zar ne darom slovesnosti. Dobivši ga od svog Tvorca, ti si postao načelnik i gospodar vascele tvorevine. Onaj, pak, koga je opijanje lišilo razboritosti izjednačuje se sa stokom nerazumnom i postaje joj sličan (up. Ps.48,13). U stvari, bolje bi bilo da kažem da je onaj ko se opija beslovesniji od stoke. Jer, svi četvoronošci i zveri imaju težnju za sparivanjem samo u određenom periodu. Oni, međutim, kojima je duša vezana opijanjem, a telo ispunjeno neprirodnim žarom, u svako vreme i u svakom času teže nečistom i sramnom opštenju i uživanju. I navedeno nije jedina beslovesnost koja postoji u njima. Naime, i izopačenost čula pokazuje da su pijanci gori od stoke. Jer, koja mavra ima slab vid i netačan sluh kao pijanica? Opijeni ne prepoznaju ni svoje najbliže i često pritiču tuđinima kao poznanicima. Oni često preskaču senku kao da je potok ili rov. Njihove uši su ispunjene zvukom i šumom koji podseća na ustalasano more. Njima se čini da se zemlja podiže uvis i da se planine okreću. Oni se ponekad neprekidno smeju, a ponekad su uznemireni i neutešno plaču. Čas su drski i neustrašivi, čas bojažljivi i plašljivi. San im je težak, bunovan,’ pun gušenja i sličan stvarnoj smrti. U budnom stanju njima je gore negoli u snu, budući da im je život snoviđenje. Oni koji nemaju odeću i koji sutra neće imati šta da jedu, pod dejstvom opijenosti caruju, predvode vojsku, podižu gradove i dele novac. Vino koje ključa u njima ispunjava njihova srca maštanjima i obmanama. Drugi bivaju zavedeni u suprotne strasti, tj. padaju u očajanje, postaju potišteni, nemirni, plačljivi, uplašeni i prestrašeni. Isto vino usled različite telesne građe u dušama izaziva različite strasti. One kod kojih izaziva uzburkanost krvi, koja se pojavljuje na površini tela, ono čini svetlima, prijatnima i radosnima. Kod onih, međutim, kod kojih svojom težinom guši [telesnu] građu, skupljajući i zgrušavajući njihovu krv, ono izaziva suprotno raspoloženje. Da li, uostalom, treba da govorimo o tegobama mnogih drugih strasti, tj. o teškoj naravi, o brzoj razdražljivosti, o gunđanju, o promenjivosti duše, o vici, o smućenju, o prijemčivosti za svaku zabludu, o neuzdržljivom gnevu?
4. Neuzdržanost u uživanjima izliva se iz vina kao sa izvora. U neuzdržljivog ulazi i bolest požude. Ona se projavljuje kroz mahnitu skotsku težnju za ženskim kao drugom sramotom pijanca. Beslovesne [životinje] poznaju prirodne zakone i ponašaju se u skladu sa njima, dok pijanci u muškom polu traže ženski, a u ženskom muški. Nije lako rečima iskazati koliko nevolje proishodi iz pijanstva. Zarazna [bolest] ne deluje na ljude u jednom trenutku, već se postepeno vazduhom u tela unosi njena škodljivost. Vino, međutim, štetu nanosi odmah. Pogubivši svoju dušu i prekrivši se svakom nečistotom, pijanci narušavaju i samu telesnu građu. Oni slabe i kopne od preteranog uživanja koje ih raspaljuje na požudu. Njihovo teško telo postaje podbulo i usahlo, s obzirom da je lišeno životnog napona. Njima su oči modre, lice bledo, disanje teško, jezik mekan i uzvik bez značenja. Noge su im slabe kao kod dece, a pražnjenje suvišnog se odigrava samo od sebe i ističe kao iz bezdušnih. Oni su u svojim nasladama dostojniji sažaljenja negoli oni koje je bura zahvatila nasred pučine i kojima talasi, sustižući jedan drugi, ne dopuštaju da se oporave. Njihove duše se, naime, potapaju, budući preplavljene vinom. Lađe zahvaćene burom se olakšavaju zbacivanjem tereta kada voda počne da ih zaliva. I pijancima je neophodno da odbace ono što ih opterećuje. Teško i sa naporom, oni se svog tereta oslobađaju povraćanjem i bljuvanjem. Oni su dostojniji sažaljenja negoli nesretni moreplovci. Jer, oni prebacuju krivicu na vetar i more, tj. na spoljašnje nevolje, dok pijanci samoproizvoljno u sebi izazivaju buru opijanja. Đavoimani je dostojan sažaljenja. Međutim, iako podjednako trpi, pijani ne zaslužuje sažaljenje s obzirom da se bori sa demonom koga je samoproizvoljno prizvao. Pijanci pripremaju i opojne lekove, premda ne stoga da ne bi pretrpeli nikakvo zlo od vina, nego da bi pronašdi način da neprestano budu pijani. Njima je dan kratak, dok im noći, čak ni zimske, nisu dovoljno duge za piće. I nema kraja zlu. Vino samo pobuđuje želju da se još više pije. Ono ne zadovoljava potrebu nego, naprotiv, izaziva potrebu za drugim pićem, raspaljujući opijene i neprestano rađajući još veću žeđ. Kada shvate da je njihova želja za pićem neutoljiva, oni trpe suprotno od onoga što žele. Jer, njima su usled dugotrajnog naslađivanja otupela čula. Prekomerni sjaj pomračuje vid i oni koji bivaju zaglušeni visokim tonovima u potpunosti gube sluh zbog prejakog udara. I pijanci usled prekomernog slastoljublja neprimetno gube osećanje uživanja. Vino za njih postaje bezukusno i vodeno, iako ničim nije razblaženo. Mlado [vino] im se čini toplim, iako je sasvim prohladno, s obzirom da ni sam sneg ne može da ugasi plamen koji je u njima rasplamsalo preobilje vina. Kome je avaj? Kome je bučno? Kome se sudi? Kome su odvratnosti i svađe? Ko ima uzaludne rane? Kome su modre oči? Onima koji dugo sede pored vina i koji razmatraju gde bivaju pijanke (Prič.23,29-30). „Avaj“ oglašavaju omi koji plaču. Pijanci su dostojni oplakivanja s obzirom da neće naslediti Carstvo Božije (1.Kor.6,10). „Buka“ je smućenost koju vino izaziva u pomislima. „Odvratnost“ biva usled gorčine koja proističe od uživanja pića. Njima se vezuju noge. Njima su vezane i ruke usled isparenja koja ispušta piće. Uostalom, i pre navedenog stradanja, za vreme samog pijenja njima se događaju napadi koji su svojstveni onima koji imaju poremećen razbor. Kada se moždani [omotači] ispune maglom od isparavanja vina, glavu pogađaju nepodnošljivi bolovi. Nemajući snage da se uspravno drži na leđima, ona se naginje levo i desno, ljuljajući se na kičmenim pršljenovima. „Svađom“ se, pak, naziva razgovor koji u vreme pirovanja vode neumereni i zavađeni. „Uzaludne rane“ se dešavaju pijanicama koji od opijenosti ne mogu da stoje uspravno. Oni se klate i padaju na sve moguće načine, usled čega na telu moraju imati uzaludne rane.
5. Međutim, ko će navedeno reći vinopijama? Njihova glava je teška od opijenosti, te dremaju, zevaju, vide kao kroz maglu i osećaju mučninu. Zbog toga ne slušaju učitel3e koji im se na mnogim mestima obraćaju: Ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat (Ef.5,18) i: Vino je varljivo, a opijanje pogrdno (Prič. 20,1). No, budući da ih ne slušaju, oni sakupljaju plodove pijanstva. Telo im, naime, otiče, oči su im vlažne, a usta suva i gore. Jaruge u koje utiču prolećne bujice izgledaju pune. Međutim, kada prođe poplava, one ostaju suve. I usta pijanca su puna i vlažna dok se nalivaju vinom. Međutim, tek što ono protekne niz njih, pokazuje se da su suva i lišena vlažnosti. Jer, neprestano upotrebljavana i neumereno nalivana vinom ona gube svoju životnu vlažnost. Koja će ljudska građa biti dovoljno snažna da se suprotstavi svim lošim posledicama pijanstva? Postoji li način da telo koje se neprestano raspaljuje i uvek biva preplavljeno vinom ne postane slabo, bolešljivo i iscrpljeno? Od njega dolazi drhtanje i raslabljenost. Budući da se od preterane upotrebe vina prekida disanje, živci gube svoj napon i dolazi do drhtanja u svim delovima tela. Zbog čega na sebe navlačiš Kainovo prokletstvo da se treseš i osećaš vrtoglavicu čitavog života. Jer, telo koje nema prirodnu potporu nužno se koleba i spotiče.
6. Dokle sa vinom? Dokle sa pijanstvom? Najzad, postoji opasnost da od čoveka postaneš blato. Od svakodnevnog opijanja sav si rastvoren u vinu i truliš zajedno sa njim. Od tebe se širi zadah ukislog vina, kao iz isluženog sasuda. Isaija takve oplakuje: Teško onima koji rane, te ištu siker [tj. silovito piće] i ostaju do mraka dok ih vino ne raspali. Uz gusle i svirale oni piju vino i ne gledaju na dela Gospodnja i ne shvataju dela ruku Njegovih (Is.5,1112). Kod Jevreja je običaj da sikerom nazivaju svaki napitak koji može izazvati pijanstvo. Prema tome, ljude koji sa nastankom dana gledaju gde se održavaju pijanke, traže krčme i mesta gde se prodaje vino, te primaju jedni druge da bi zajedno pili i na brigu o sličnim stvarima iscrpljuju sve duševne sile, prorok oplakuje stoga što sebi ne ostavljaju nimalo vremena za shvatanje čudesa Božijih. Oni svojim očima ne daju predah da pogledaju na nebo, da se nauče njegovoj lepoti, da razmotre vascelo ustrojstvo bića i da na osnovu njihovog poretka shvate Stvoritelja. Čim svane dan, oni ukrašavaju mesta svojih gozbi sagovima i cvetnim zastorima, pokazujući marljivost i staranje u pripremi pehara. Oni razmeštaju rashlađene posude, čaše i boce kao za neku predstavu ili praznik, kao da mnoštvo posuda može da sakrije prezasićenje i kao da će zamena i premeštanje čaša produžiti vreme pijančenja. Naći će se i starešina gozbe, predvodnik vinolija i načelnik trpeze: oni u neredu izmišljaju red, u nedoličnom delu – ustrojstvo. Kopljonoše spoljašnjim vlastima pridaju izvestan značaj. I pijanstvo se, slično carici, okružuje slugama kako bi se preobiljem usrdnosti pokrila njegova sramota. Dodaju se i venci, cveće, mirisna ulja, kađenje i hiljade izmišljenih uveseljavanja kako bi se zabavili oni koji propadaju. Pošto gozba odmakne, počinje izazivanje u količini pića, tj. nadmetanje i takmičenje među onima koji smatraju da je čast prevazići druge u pijanstvu. Njihov zakonodavac je đavo, a nagrada za pobedu – greh. Onaj ko u sebe ulije najviše čistog [vina] od drugih dobija pobednički [venac]. Uistinu, slava [njihova] je u sramoti njihovoj (Fil.3,19). Oni se nadmeću jedan sa drugim, premda u stvari kažnjavaju sami sebe. Koja reč bi mogla da opiše sramotu onoga što se događa? Svi su ispunjeni beslovesnošću, sve je ispunjeno pometnjom. Pobeđeni se napijaju, napijaju se i pobednici, a služinčad se smeje. Ruke otkazuju u služenju, usta ne prihvataju više, utroba se kida, ali se zlo ne zaustavlja. Lišivši se prirodne sile, jadno telo je potpuno oslabilo s obzirom da nije u stanju da podnese nasilje neumerenosti.
7. Tužnog li prizora za hrišćanske oči. Muža koji se nalazi u cvetu uzrasta, punog telesne snage, izuzetnog među vojnicima prenose kući u ležećem položaju. On nije u stanju da stoji uspravno i da korača na svojim nogama. Onaj ko treba da je strašan za neprijatelje postaje povod za porugu deci na trgovima. On je oboren bez oružja i ubijen bez neprijatelja. Naoružan čovek, u samom cvetu mladosti, postao je plen vina i spreman je da od neprijatelja pretrpi šta im se prohte. Pijanstvo je gubitak [vladanja] pomislima, propadanje snage, prevremeno starenje i brza smrt. Pijani su zapravo neznabožački idoli. Oči imaju i ne vide, uši imaju i ne čuju (Ps. 113,1213). Njima su se ruke ukočile, a noge obamrle. Ko je zloumislio [opisano]? Ko nas je poslužio otrovom mahnitosti? O, čoveče, od gozbe si načinio bitku. Mladiće izvodiš držeći ih pod ruku kao da su ranjeni na bojnom polju i vinom umrtvljuješ cvet mladosti. Ti [čoveka] zoveš kod sebe na večeru kao prijatelja, a udaljuješ ga od sebe obamrlog, vinom ugasivši u njemu život. Pošto se prezasite vinom, oni tek počinju da piju. I piju slično stoci kao iz samooblikovane česme na kojoj su se pojavile slavine koje odgovaraju broju gostiju. Tokom gozbe njima dolazi mladić snažnih pleća i još uvek trezan, noseći ogroman pehar rashlađenog vina. Odgurnuvši njihove peharnike, on staje na sredinu i kroz savijene cevčice svima koji su na gozbi podjednako deli opijanje. Eto nove mere neumerenosti, kako niko nikoga ne bi prevazišao u neuzdržanju, s obzirom da se ravnomerno prepuštaju opijanju. Pošto su međusobno razdelili slavine, tj. pošto je svaki uzeo onu koja je okrenuta prema njemu, oni ne prestaju da piju, slično bikovima koji piju iz vodopoja, hitajući da u grlo ubace koliko uopšte kroz srebrne slavine može da istekne iz rashlađenog sasuda. Obori, međutim, pogled prema jadnoj utrobi i odmeri veličinu sasuda čiju sadržinu prima: njegova zapremina je ravna kotlu. I nemoj gledati hoćeš li uskoro isprazniti posudu sa vinom, nego pogledaj na sopstvenu utrobu, koja je odavno puna. Prema tome, teško onima koji rane, te ištu siker i ostaju do mraka provodeći dan u opija nju. Uz gusle i svirale oni piju vino i ne gledaju na dela Gospodnja i ne shvataju dela ruku Njegovih. Vino ih raspaljuje (up. Is.5,11). Vrelina koju izaziva vino prenosi se na telo i čini ga lako zapaljivim za užarene strele neprijatelja. Vino potapa pomisli i um i, slično pčelinjem roju, pobuđuje strast i uživanje. [Pijani] liči na kočiju koju vuku konji koji su zbacili kočijaša? Šta više, i lađa bez kormilara, koju talasi bacaju na sve strane, izgleda sigurnija od pijanog.
8. Posle sličnih nesreća, muškarci i žene koji su obrazovali zajednički skup i predali duše vinoljubivom demonu, jedni druge pozleđuju žaokama strasti. I s jedne i s druge strane [vidimo] smeh, razvratne pesme i bludne pokrete ruku koji podstiču pohotljivost. Kaži mi da li se smeješ i da li se naslađuješ sramnim naslađivanjima iako bi trebalo da plačeš i uzdišeš zbog onoga što je prethodilo? Ti pevaš razvratne pesme, odbacivši Psalme i pojanje [sveštenih] pesama, koje si naučio. Ti pokrećeš noge, skačeš kao sulud i plešeš nepristojno iako bi trebalo da savijaš kolena radi poklonjenja. Koga ću oplakivati? Neudate devojke ili žene koje već nose jaram supružništva? Jedne su se kući vratile bez devstvenosti, a druge su se muževima vratile bez celomudrenosti. Ukoliko su neke i izbegle telesni greh, ipak su primile truležnost u dušu. Isto moram reći i o muškarcima. [Muškarac] je rđavo pogledao i na njega su rđavo pogledali. Svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28). I slučajni susreti su opasni za one koji znatiželjno gledaju. [Šta tek da se kaže] za nameran izbor sastajališta u kojima se mogu videti žene ružne zbog opijenosti, sa razvratnim izgledom i raskalašnim pesmama u ustima, koje kroz sluh pobuđuju mahnitost uživanja u neuzdržanima? Šta će reći i čime će se opravdati oni koji kroz slične prizore sakupljaju mnoštvo zala? Hoće li reći da nisu gledali da bi podstakli pohotu? Međutim, prema neumoljivoj presudi Gospodnjoj, oni podležu osudi za preljubu (up. Mt.5,28). Kako će vas prihvatiti Pedesetnica, kad ste se narugali Pashi? Na Pedesetnicu se dogodio otkriveni i svima vidljivi silazak Duha Svetoga. Međutim, ti si sebe unapred učinio obitalištem protivnoga duha. Ti si postao idolski hram umesto da useljavanjem Duha Svetoga postaneš hram Božiji (up. Rim.8,11). Na sebe si navukao kletvu proroka, koji govori ispred lica Božijeg: Pretvoriću praznike vaše u žalost (Am.8,10). Kako ćete upravljati slugama kada i sami kao robovi služite ludim i pogubnim željama (1.Tim.b,9)? Kako ćete savetovati decu kada i sami vodite bezuman i neuredan život? Šta, dakle? Da vas ostavim u [navedenom] stanju? Plašim se, međutim, da raspušteni ne postane još bestidniji i da ožalošćeni ne bude savladan od prevelike žalosti (2.Kor.2,7). Jer, rečeno je: Iscelenje će da obustavi velike grehe (Prop.10,4). Post će isceliti pijanstvo, a Psalam sramne pesme. Suze peka budu lek za smeh. Umesto tapšanja, priklanjaj kolena. Umesto da pljeskaš rukama, udaraj se u grudi. Neka se ukrašavanje odećom zameni smirenjem. Iznad svega, neka te milostinja iskupi od greha. Jer, otkup za čoveka jeste njegovo bogatstvo (Prič. 13.8). Primi mnoge nesretnike u molitvenu zajednicu kako bi ti bila oproštena zla koja si smislio i počinio. [Rečeno je]: Poseda narod, te jedoše i piše, a potom ustaše da igraju (Izl.32,6), pri čemu njihova igra beše idolosluženje. Stoga se Leviti naoružaše protiv svoje braće i osveštaše ruke za sveštenstvo. I vama, koji se bojite Gospoda i žalite zbog sramote nepriličnih dela, zapovedam da sastradavajte sa njima kao sa sopstvenim bolesnim udovima ukoliko vidite da se kaju zbog nepriličnosti onoga što je učinjeno. Ukoliko, pak, vidite da su nadmeni i da preziru vašu žalost zbog njih, iziđite iz njihove sredine i odvojte se… i ne dohvatajte se nečistog (2.Kor.6,17), kako bi se postideli i došli do poznanja sopstvenog zla, a vi dobili nagradu za Finesovu revnost (up. Br.25), prema pravednom sudu Boga i Spasa našega Isusa Hrista, kome neka je slava i sila u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *