BESEDE

 

BESEDE
 

 
BESEDA PROTIV GNEVLJIVACA
 
1. Korist od lekarskih prepisa koji su dati svrsishodno i u skladu sa zakonima [lekarske] veštine najbolje se pokazuje u iskustvu. Slično je i sa duhovnim savetima, s obzirom da se pouke opravdavaju posledicama. Naime, ljihova mudrost i korist se vide u ispravljanju života i usavršavanju onih koji su ih slušali. Čuli smo da se u Pričama jasno kaže da gnev pogubljuje i razborite (Prič.15,1), a čuli smo i apostolski savet: Svaka gorčina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef.4,31). I Gospod kaže: Koji se gnevi na brata svoga… biće kriv sudu (Mt.5,22). Sada smo, pak, i opitno upoznali strast koja ne potiče od nas samih, nego dolazi spolja kao iznenadna nepogoda. Mi smo stoga doznali i da su božanstveni saveti dostojni divljenja. Dajući mesto gnevu, mi kao da dajemo izlaz silovitom potoku. Spokojno posmatrajući nedoličnu pometnju obuzetih strašću [gneva] mi ćemo i na delu spoznati tačnost izreke da gnevan čovek nije blagoobrazan (Prič.11,25). Pošto jednom odbije [urazumljivanje] pomisli i zavlada dušom, strast [gneva] u potpunosti pretvara čoveka u zver i ne dopušta mu da bude čovek, s obzirom da ga lišava pomoći slovesnosti. Otrov za otrovne životinje predstavlja ono što razdražljivost predstatvlja za razgnevljene. Oni besne kao psi, napadaju kao škorpioni i ujedaju kao zmije. I Pismo one koji su nadvladani strašću [gneva] ima običaj da naziva imenima životinja kojima se upodobljuju svojim porokom. Ono ih naziva nemim psima (Is.56,10), zmijama, porodima aspidinim (Mt.23,33) i slično. Zbog njihove spremnosti da uzajamno pogube jedni druge i da naškode svojim saplemenicima, ono ih opravdano pribrojava zverima i otrovnim životinjama, kojima je prirođena nepomirljiva mržnja prema ljudima. Od razdražljivosti potiču neobuzdan jezik, neukrotiva usta, neuzdržane ruke, uvrede, prekori, ogovaranje, udarci. Od gneva i razdražljivosti se rađaju i druge strasti, koje je teško i nabrojati. Razdražljivost oštri mač i čovekovu ruku pokreće na čovekoubistvo. Zbog gneva ni braća ne prepoznaju jedan drugoga, a roditelji i deca zaboravljaju svezu prirode. Gnevni najpre ne znaju sami sebe, a zatim ne znaju ni svoje bližnje. Slivajući se u nizinu, planinski potoci povlače za sobom sve što susretnu. I nasilnički i neuzdržani porivi gnevljivih podjednako pogađaju svakoga. Razjareni ne uvažavaju ni starost, ni vrlinski život, ni srodstvo, ni pređašnja dobročinstva, niti bilo šta [vredno] poštovanja. Razjarenost je trenutna mahnitost. Razjareni često sami sebe bacaju u očigledno zlo: nastojeći da se osvete drugima oni bivaju nepažljivi prema samima sebi. Povređeni sećanjem na one koji su ih ražalostili kao žaokom, oni se u porivima i naletima svoga gneva ne smiruju sve dok ne uzvrate nekim zlom onom ko ih je razgnevio ili dok same sebe ne povrede. Jer, često se dešava da oni koji strmoglavo padaju više sami trpe, negoli što drugima škode, razbijajući se o [predmet] o koji se udaraju.
2. Ko će opisati navedeno zlo? Zbog čega su ljudi skloni jarosti koja se rasplamsava zbog nevažnih uzroka. Zbog čega viču, besne i bacaju se nesmotrenije od svake otrovne životinje, ne zaustavljajući se sve dok se njihov gnev ne rasprsne kao mehur i dok se plamen ne utiša od prekomernosti i neisceljivosti zla? Ni oštrica mača, ni oganj, niti bilo šta strašno ne može da zaustavi i da zadrži dušu pomahnitalu od gneva, kao što se ne može zadržati ni đavoimani čovek. Jer, razgnevljeni se od njega ne razlikuje ni izgledom, niti duševnim raspoloženjem. Kod onih koji žele da na uvredu uzvrate uvredom krv u srcu kipi, previrući i ključajući od siline ognja. Ustremivši se na površinu tela, ona razgnevljene pokazuje u sasvim drugom vidu, zamenivši njihov uobičajen i svima poznat lik nečim što podseća na masku u pozorištu. Obične i poznate oči postaju nepoznate. Njihov pogled luta i plamti ognjem. Oni škripe zubima kao svinje koje se bacaju jedna na drugu. Lice im je mračno i zaliveno krvlju, čitavo telo naduto, a žile samo što ne popucaju stoga što je duh uskomešan unutrašnjom burom. Glas im je divlji i napregnut, a iz usta im izlazi nepovezan govor koji neprekidno teče, bez reda i nerazumljivo. Kada, pak, zlo dospe do krajnje mere, tj. kada se [čovek] razgnevi onim što ga ogorčuje kao što se oganj raspali obiljem zapaljivog veštastva, mogu se videti prizori koji se rečima ne daju opisati i koji se na delu ne mogu podneti. On, naime, podiže ruke na bližnje i udara ih po svim delovima tela, dok nogama bespoštedno gazi i najvažnije udove. Sve što se nađe ispred njega postaje oruđe njegove mahnitosti. I ukoliko se i na suprotnoj strani sretne jednako zlo, spremno da se suprotstavi, tj. drugi gnev i jednaka mahnitost, neizbežno dolazi do sukoba. U tom slučaju oni čine i trpe sve što je uobičajeno za one koji za svog vojskovođu imaju demona. Kao nagradu za svoj gnev ratnici često dobijaju povredu telesnih udova, pa čak i smrt. Jedan najpre udara rukom, a drugi se sveti na isti način. Prvi odgovara na udarac novim udarcem, a drugi neće da se povuče. Tela su im već isečena ranama, ali ih razdražljivost lišava osećanja bola. I oni se neće utišati od pretrpljenih udaraca s obzirom da vascelom dušom streme da se osvete onome ko ih je ožalostio.
3. Nemojte isceljivati zlo zlom i nemojte se truditi da jedan drugoga prevaziđete u nesreći. Jer, u rđavim borbama nesretniji je pobednik, s obzirom da pobeda donosi veći greh. Nemoj biti sakupljač rđavoga danka i nemoj vraćati pokvareni dug. Možda te je uvredio razgnevljeni? Zaustavi zlo ćutanjem. Primivši njegov gnev kao bujicu u sopstveno srce, ti podražavaj vetrove koji svojim suprotnim duvanjem odbacuju unazad ono što je naneseno. Nemoj uzimati neprijatelja za svog učitelja i nemoj biti revnosan u mržnji. Nemoj biti ogledalo razgnevljenog, pokazujući u sebi njegov lik. On je crven u licu. Zar i ti nisi pocrveneo? Njegove oči su zalivene krvlju. Reci mi, međutim, da li se u tvojim očima vidi spokojstvo? Njegov glas je srdit. Da li je, pak, tvoj glas krotak? Ni pustinjsko odzvanjanje se ne odaziva govorniku jasno u meri u kojoj se jedna uvreda vraća drugoj. Tačnije će biti ako kažemo da odzvanjanje ponavlja samo ono što kažeš, dok se uvreda vraća sa dodatkom. Šta, dakle, govore jedan drugome oni koji se međusobno vređaju? Jedan kaže: „Ti si podlac i podlačkoga roda“. Drugi odgovara: „Ti si najposlednji sluga“. Prvi će ga zatim nazvati bednikom, a drugi će mu reći da je probisvet. Jedan će reći: „Ti si neznalica“, a drugi će odgovoriti: „Ti si bezumnik“. I nastaviće sve dok ne istroše sve uvredljive reči, kao strele u [tobocu]. Nakon što jezik potroši sve strele uvreda, oni prelaze na osvetu na delu. Jer, razdražljivost pobuđuje svađu, svađa porađa vređanje, vređanje porađa tuču, tuča povrede, a usled povreda često dolazi i do smrti, Zaustavimo zlo na samom početku, istrebljujući na svaki način gnev u dušama. Na taj način ćemo zajedno sa strašću u korenu i na početku saseći i veliki broj poroka. Da li te neko prekoreva? Ti ga blagosiljaj. Neko te bije? Ti pretrpi. Neko te prezire i smatra ništavnim? Ti pomisli da si od zemlje sastavljen i da ćeš se u zemlju opet razložiti (up. Post.3,19). Onaj ko se savlada sličnim rasuđivanjem, svako obeščašćenje će smatrati lakšim negoli što uistinu jeste. Pokazujući da te uvrede ne povređuju, neprijatelj neće imati razloga da se brani, dok ćeš sebi ugotoviti veliki venac trpljenja, mahnitost drugoga preobražujući u povod za sopstveno mudroljublje. Ukoliko mi veruješ, pokazaćeš se višim od uvreda. Neko te je nazvao podlim, nečasnim, beznačajnim? Ti, pak, nazovi sebe prahom i pepelom. Ti, naime, nisi dostojniji poštovanja od oca našeg Avraama, koji je sebe upravo tako nazvao (Post.18,27). Neko te je nazvao neznalicom, siromašnim i bezvrednim čovekom? Ti, opet, govori o sebi Davidovim rečima i reci da si crv (Ps.21,7), te da si potekao sa đubrišta. Potom prisajedini i čudesni Mojsijev postupak. Naime, kada su ga prekoreli Aaron i Marija, on se nije Bogu požalio na njih, nego se za njih pomolio (Br.12). Čiji, dakle, učenik želiš da budeš? Da li bogoljubivih i blaženih ljudi ili ljudi ispunjenih duhom zlobe? Kada se u tebi pokrene iskušenje [koje te navodi] na vređanje, zamisli da se nalaziš na probi i da se proverava hoćeš li se dugotrpljenjem približiti Bogu ili ćeš posredstvom gneva prebeći na stranu protivnika. Daj vremena svojim pomislima da izaberu dobar udeo. Ili ćeš primerom krotosti ukazati neku korist neprijatelju ili ćeš ga svojom nadmenošću naterati da se još ogorčenije brani. Može li išta izazvati veću patnju kod neprijatelja od uviđanja da je njegov protivnik iznad uvrede? Nemoj dozvoliti da ti opadne držanje i da se predaš onima koji te vređaju. Neka on beskorisno laje na tebe, svađajući se sa samim sobom. Onaj ko udara onoga ko ne oseća bol, u stvari samoga sebe kažnjava. On se, naime, ne sveti neprijatelju, niti umiruje svoju razdražljivost. Onaj ko rečima vređa čoveka koga ne dotiču uvrede, ne može da umiri svoju strast. Naprotiv, kao što rekoh, on se još više razjaruje. Kako će svakog od njih nazvati prisutni? Njega će nazvati opadačem, a tebe velikodušnim, njega srditim i opasnim, a tebe dugotrpeljivim i krotkim. On će se pokajati zbog onoga što je izgovorio, a ti nikada nećeš zažaliti zbog vrline.
4. Ali, zašto mnogo govoriti? Njemu su vređanja zatvorila Carstvo nebesko, s obzirom da opadači… neće naslediti Carstvo Božije (1.Kor.6,10), dok će tebi ćutanje ugotoviti Carstvo. Jer, koji pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt. 10,22). Ukoliko, pak, na uvrede odgovoriš uvredama, čime ćeš se opravdati? Možda navođenjem da je drugi započeo svađu? Zar je navedeni [razlog] dostojan oproštaja? Bludnik koji krivicu prebacuje na bludnicu, govoreći da ga je uvukla u greh, neće biti izložen manjoj osudi. Jer, gde nema suparnika, nema ni venaca. Gde nema protivnika, nema ni poraza. Čuj šta kaže David: Kad ustade grešnik naspram mene, ja se ne gnevih i ne branih, nego postadoh gluvonem i ponizih se i ućutah od dobara (Ps.Z8,23). Ti se, naime, ogorčuješ zbog uvrede, kao zbog nečeg rđavog, ali je ipak, sa druge strane, podražavaš, kao da je nešto dobro. Na taj način si postradao od onoga što sam osuđuješ. Ili, pak, ti tuđi porok pažljivo razmatraš, dok svoju sramotu smatraš ništavnom? Zar uvreda nije rđavo [delo]? Stoga beži od njenog podražavanja. [Činjenica] daje drugi započeo [svađu] nije dovoljna za tvoje opravdanje. Naprotiv, ja sam ubeđen da će tvoj protivnik biti u pravu da uveća svoje negodovanje zbog tebe, s obzirom da mu nisi dao primer zdravog mišljenja. Videvši kako razjareni postaje ružan, ti se nisi potrudio da ga ne podražavaš nego, naprotiv, i sam negoduješ, razjaruješ se i gneviš, te tvoja strast služi kao opravdanje onome ko te preduhitrio [u gnevu]. Svojim postupanjem njega oslobađaš krivice, a samoga sebe okrivljuješ. Ako je razjarenost rđava, zašto se nisi uklonio od zla? Ako, pak, zaslužuje oproštaj, zbog čega se srdiš na razjarenoga? Prema tome, nimalo ti neće pomoći [činjenica] što nisi prvi započeo. U borbama koje se nagrađuju vencima ne ovenčavaju onog ko je započeo borbu, već pobednika. Isto tako, ne osuđuje se samo onaj ko je započeo zlodelo, nego i onaj ko je rđavog vođu sledio u grehu. Možda te je nazvao siromahom? Ako je istina, prihvati rečeno. Ako je, pak, laž zašto te uznemiruje ono što govori? Nemoj se uznositi zbog pohvala koje nisu istinite, niti se uznemiruj zbog uvreda koje te ne dotiču. Zar ne primećuješ da strele obično probijaju tela koja su tvrda i čvrsta? Naprotiv, njihova ubojitost slabi kod mekih i savitljivih tela. Veruj da je nešto slično i sa vređanjem. Onaj ko joj protivureči, u stvari je i prihvata. Onaj, pak, ko se uklanja i ko se povlači, mekoćom svog držanja ublažava zlobu koja se na njega ustremila. Zašto te smućuje imenovanje siromahom? Seti se svoje prirode: Nag si došao u svet, nag ćeš i otići (up. Jov 1,21). Šta je, pak, ubogije od nagoga? Ukoliko budeš usvajao ono što ti se govori, ništa ti od onog što čuješ neće [izgledati] strašno. Da li su nekada nekoga zbog siromaštva odveli u tamnicu? Nije zlo u siromaštvu, nego u nesposobnosti da se ono plemenito podnese. Seti se Vladike: Bogat budući, nas radi osiromaši (2.Kor.8,9). Ukoliko te, pak, neko nazove nerazboritim i neznalicom, seti se uvreda Judejaca, kojima su vređali istinsku Mudrost: Ti si Samarjanin i demon je u tebi (Jn.8,48). Gneveći se, ti samo potvrđuješ uvredu. Šta je nerazboritije od gneva? Ukoliko se, pak, ne razgneviš, postidećeš uvredioca i na delu ćeš ispoljiti zdravo mišljenje. Ošamaren si? I Gospod je bio ošamaren. Pljuvali su na tebe? Pljuvali su i na našeg Vladiku: Lice [svoje] nije zaklonio od sramote popljuvanja (Is.50,6). Oklevetali su te? Oklevetan je bio i Sudija. Pocepali su ti odeću? I sa Gospoda moga su skinuli ogrtač i haljine Njegove razdelili među sobom (up. Mt.27,31-35). Ti još uvek nisi osuđen, još uvek nisi razapet. Nedostaje ti još mnogo da bi mu se upodobio.
5. Neka rečeno prolazi kroz tvoj razum i obuzdaćeš rasplamsavanje [gneva]. Slične pripreme i raspoloženja kao da zaustavljaju treperenje i podrhtavanje srca, dovodeći pomisli u mirovanje i spokojstvo. Slično značenje imaju i Davidove reči: Pripremih se i ne smutih se (Ps.118,60). Pomamno i zastrašujuće kretanje duše treba umiriti sećanjem na primere blaženih ljudi. Sa kakvom je krotošću veliki David podnosio Semejeve uvrede. Obrativši misli ka Bogu, on nije dao vremena gnevu da se rasplamsa. On govori: Gospod je Semeju rekao da proklinje Davida (2.Car.16,10). Slušajući kako ga naziva krvopijom i bezakonikom (2.Car.16,7), on se nije razjario na njega, nego se smirio smatrajući da zaslužuje uvrede. Ti od sebe treba da udaljiš dve [pomisli]: nemoj smatrati sebe dostojnim bilo čega velikog i nemoj pomišljati da su drugi ljudi po dostojanstvu niži od tebe. Na taj način uvrede koje trpimo nikada neće pobuditi naš gnev. Strašno je da onaj kome su učinjena mnoga dobročinstva i koji je dužan [zahvalnost] za mnoga dobra dela bude ne samo neblagodaran, već i da počne da vređa i da sramoti [svog dobrotvora]. Uistinu se radi o strašnoj [stvari]. Međutim, veće zlo [trpi] onaj ko čini [navedenu nepravdu], negoli onaj ko je podnosi. Neka on vređa. Ti, međutim, nemoj vređati. Neka ti njegove reči budu vežba u mudroljublju. Ukoliko te one ne dotiču ti nećeš biti pozleđen. Ukoliko ti duša donekle i strada. ono što te ražalošćuje zadrži u sebi, s obzirom da je rečeno: Smete se u meni srce moje (Ps.142,4). Naime, strast se nije ispoljila, nego se umirila, slično talasu koji se razbio o obalu. Umiri svoje razgnevljeno i podivljalo srce. Neka se tvoje strasti zastide zbog prisustva slovesnosti u tebi, kao što se nemirna deca stide prisustva uvaženog čoveka. Kako ćemo, dakle, izbeći štetu koju nanosi gnev? Mi treba da ubedimo gnev da ne trči ispred slovesnosti. Stoga pobrinimo da gnev nikada ne prethodi razumu. Mi treba da ga imamo uz sebe kao beslovesnu [životinju, tj. kao konja] koji će se pokoravati slovesnosti kao nekoj uzdi i koji nikada neće napuštati svoje mesto. Naprotiv, on treba da se usmerava jedino po nalogu slovesnosti. Razdražajni [deo] duše je sposoban za mnoga vrlinska dela ukoliko, po uzoru na ratnika, položi oružje pred vojskovođom i spremno ukazuje pomoć gde mu se naredi, postajući saborac slovesnosti u borbi protiv greha. Razdražljivost je duševni živac koji dušu krepi u stremljenju ka dobrim delima. Ukoliko se dogodi da duša oboli od [sklonosti] ka uživanju, razdražljivost će je prekaliti kao što se gvožđe kali pogružavanjem u vodu, tj. učiniće da od slabunjave i krhke postane hrabra i čvrsta. Ukoliko se, naime, ne razjariš protiv lukavoga, nećeš moći ni da ga mrziš koliko lriliči. Ja, naime, mislim da sa istom revnošću treba ljubiti vrlinu i mrzeti greh. U navedenom smislu gnev može mnogo koristiti. On treba da sledi za lomislima kao pas za pastirom i da bude krotak i poslušan onima kojima je potčinjen, lako se pokoravajući slovesnosti. Međutim, on treba da bude surov prema tuđem glasu i pogledu, čak i ako izgledaju ljubazno. Sa druge strane, on treba da se prijateljski povija kada začuje glas poznanika i prijatelja. Eto najboljeg i najskladnijeg sadejstva koje razdražajni [deo] može ukazati razboritom [tj. slovesnom delu] duše. Takav će biti nepomirljiv prema onome ko smišlja zlo i neće stupati s njim ni u kakvu vezu. On nikada neće sklopiti štetno prijateljstvo, nego će se, naprotiv, uvek braniti i boriti sa lukavim uživanjem, kao da je vuk. Eto koristi od gneva onima koji znaju da upravljaju njime. I svaka druga sposobnost za onoga ko je poseduje biva dobra ili loša u zavisnosti od upotrebe. Na primer, onaj ko je želateljni [deo] duše upotrebio na naslađivanje telesnim i nečistim uživanjima jeste mrzak i razvratan. Međutim, onaj ko ga je okrenuo ka ljubavi prema Bogu i čežnji za večnim dobrima jeste blažen i dostojan surevnjivosti. Slično je i sa slovesnim [delom] duše. Onaj ko njime dobro vlada jeste razborit i razuman. Onaj, pak, ko je um izoštrio na štetu bližnjeg jeste prepredenjak i zlotvor.
6. Prema tome, nemojmo pretvarati u povod za greh ono što nam je Tvorac dao za spasenje. Na taj način i gnev, kada se projavi kada treba i kako treba, potpomaže odvažnost, trpljenje i uzdržanje. Ukoliko, pak, dejstvuje protivno ispravnom smislu, on se pretvara u mahnitost. Stoga nas i Psalam savetuje: Gnevite se i ne grešite (Ps.4,5). I Gospod preti sudom onome ko se bezrazložno gnevi (up. Mt.5,22). Međutim, On ne zabranjuje da gnev koristimo kao neku vrstu leka gde priliči. Jer, reči: Polažem neprijateljstvo između tebe i zmije (Post.3,15) i: Budite neprijatelji Madijancima (Br.25,17), pripadaju Onome ko poučava da se gnev koristi kao oružje. I najkrotkiji među ljudima (up. Br.12,3), Mojsije je, kažnjavajući zbog idolopoklonstva, naoružao ruke Levita da ubijaju svoju braću. On je govorio: Pripašite svaki svoj mač uz bedro svoje, pa prođite tamo i amo po okolu od vrata do vrata, i pobijte svaki brata svoga, i bližnjega svoga, i suseda svojega (Izl. 32,27). I nešto kasnije se kaže: Mojsije reče: Ispunite danas ruke svoje Gospodu svak na sinu svom i na bratu svom, da bi vam dao blagoslov (Izl.32,29). Šta je opravdalo Finesa? Zar nije pravedan gnev protiv bludnika? On je inače bio veoma krotak i snishodljiv. Međutim, videvši bludničenje koje su javno i besramno činili Zamvrije i Madijanka, ne skrivajući svoj sram i bestidan prizor, on nije mogao da otrpi. Dolično upotrebivši gnev on je oboje probo kroz trbuh (up. Br.25,78). Zar Samuilo nije u pravednom gnevu izveo na sredinu i pogubio amalićanskog cara Agaga, koga je Saul spasao uprkos zapovesti Božijoj (1.Car.15,33)? Na taj način gnev često sadejstvuje dobrim delima. U slovesnom i zdravomislenom gnevu revnitelj Ilija je na korist celog Izrailja predao smrti četristo pedeset sveštenika sramote i četiri stotine sveštenika iz luga, koji su jeli za stolom Jezaveljinim (Z.Car.18,19). Ti se, međutim, bezrazložno gneviš na svog brata. Kako da nije bezrazložno kad je jedan uzrok dejstva, a ti se ljutiš na drugoga? Zar ne činiš isto što i psi koji grizu kamen umesto da skoče na onoga ko je kamen bacio? Za žaljenje je onaj ko [dela] trleći [tuđe dejstvo], ali je dostojan mržnje onaj ko dejstvuje [u onom ko trpi njegovo dejstvo]. Okreni svoju razdražljivost protiv čovekoubice đavola, oca laži i delatelja greha. Međutim, sažaljevaj brata koji će, ukoliko bude obitavao u grehu, zajedno sa đavolom biti predat večnom ognju. Reči „jarost“ i „gnev“ se razlikuju među sobom, kao što se međusobno razlikuje i ono što označavaju. Jarost je svojevrsno rasplamsavanje i grubo ispoljavanje strasti, dok je gnev postojana žalost i trajna težnja da se uzvrati onome ko nas je uvredio. U njemu duša vatreno čezne za osvetom. Stoga treba znati da ljudi greše i u jednom i u drugom raspoloženju, mahnito se i napadno razjarujući na one što su ih ogorčili ili lukavo i zlonamerno postavljajući zamke onima koji su ih ožalostili. Mi, pak, treba da se klonimo i jednog i drugog.
7. Kako ćeš uspeti [u nameri] da se strast ne pokreće na nedoličan [način]? Kako, naime? Ukoliko se prethodno naučiš smirenoumlju, koje nam je Gospod zapovedio rečima i pokazao delima. Jer, jednom je rekao: Koji hoće da bude prvi neka bude poslednji (Mk.9,35), a drugi put je krotko i nepomično podneo i onoga koji ga je udario (Jn.18,2223). Tvorac neba i zemlje i Vladika kome se klanja sva umna i čulna tvar, koji drži sve moćnom rečju svojom (Jev.1,3) nije ga živog bacio u ad, niti je zapovedio zemlji da se otvori pod bezbožnikom, nego ga je savetovao i poučavao: Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ (Jn.18,23). Ukoliko se, prema zapovesti Gospodnjoj, navikneš da si poslednji od svih, da li ćeš moći da negoduješ što si nezasluženo pretrpeo uvredu? Ukoliko te uvredi malo dete, ti ćeš uvredu smatrati povodom za smeh. I kada ti nečasne reči govori bezumnik pometenog razuma, ti ga pre smatraj dostojnijim žaljenja, negoli mržnje. Na žalost nas najčešće ne podstiču reči, nego prezir prema onom ko nas vređa i predstava koju imamo o samima sebi. Prema tome, ukoliko u svom razumu otkloniš i jedno i drugo, ono što ti se izgovara biće jedino šum koji prazno odjekuje. Dakle, prestani od gneva i ostavi ljutnju (Ps.36,8), kako ne bi iskusio gnev koji se otkriva s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi (Rim.1,18). Ukoliko budeš u stanju da zdravomislenom pomišlju sasečeš gorki koren razdražljivosti, uništićeš mnoge strasti u samom začetku. Jer, izdanci tog greha su lukavstvo, podozrenje, bezverje, zla ćud, zlonamernost, drskost i čitav roj sličnih poroka. Stoga nemojmo dozvoliti u sebi veliko zlo, tj. duševnu bolest, pomračenje pomisli, otuđenje od Boga, neznanje srodstva, početak rata i punotu nesreća, [prisustvo] lukavog demona koji se začinje u našim dušama i slično nekom bezobzirnom žitelju zauzima našu unutrašnjost, pregrađujući put Svetome Duhu. Međutim, Duh krotosti neće otpočinuti na mestu gde su neprijateljstva, svađe, pakosti, gnev, prkosi, razdori (Gal.5,20), koji u dušama stvaraju neprestanu pometnju. Poverujmo pouci blaženog Pavla i udaljimo od sebe svaku gorčinu i gnev i ljutinu i viku sa svakom zlobom i budimo blagi i milostivi jedni prema drugima (up. Ef.4,3132), očekujući blaženu nadu obećanu krotkima (blaženi su krotki, jer će naslediti zemlju – Mt.5,5) u Hristu Isusu, Gospodu našem, kome neka je slava i sila u vekove. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *