BESEDE

 

BESEDE
 

 
DRUGA BESEDA O [Velikom] POSTU
 
1. Utešite, kaže se, sveštenici, narod moj… govorite u uši Jerusalimu (Is.40,12). Reč ima osobinu da ojača težnju u marljivima i da pobudi revnost u neradnima i lenjivima. Zbog toga vojskovođe, postrojivši vojsku, pred stupanje u bitku govore poučne reči. I [njihov] podsticaj ima veliku snagu, u mnogima često izazivajući i preziranje smrti. Prilikom izvođenja boraca na borbu u stadionu, obučavaoci i vaspitači mladića upotrebljavaju veliko uveravanje u neophodnost da se potrude za zadobijanje venaca. I mnogi od njih, povučeni častoljubljem prema pobedi,ne štede ni tela svoja. Zbog toga je i meni, koji obučavam vojnike Hristove za borbu protiv nevidljivih neprijatelja i koji podvižnike blagočašća uzdržanjem pripremam za vence pravde, neophodna podsticajna beseda. Šta ću, dakle, reći, braćo?Onome ko se priprema za vojni poduhvat i ko se bavi telesnim vežbama svojstveno je da svoje telo krepi obiljem hrane, kako bise s većom snagom latio posla. Onaj, međutim, ko ne ratuje protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe (Ef.6,12), treba da se za podvig pripremi uzdržanjem i postom. Ulje pomazuje borca, a post ukrepljuje podvižnika blagočašća. Prema tome, koliko oduzmeš od tela, toliko ćeš dodati duši kako bi blistala duhovnim zdravljem. Jer, pobeda nad nevidljivim neprijateljem se ne može izvojevati telesnim snagama, nego postojanošću duše i trpljenjem u nevoljama.
2. Za one koji ga prihvate, post je koristan u svako doba.Jer, demonski napadi nisu smeli prema onome ko posti. I anđeli (čuvari naših života) delotvornije obitavaju uz one koji suse očistili postom. On je naročito koristan sada, kada se u čitavoj vaseljeni propoveda o njemu. Nema nijednog ostrva, ni kopna, ni grada, ni naroda, ni udaljene oblasti u kojoj se ne čuje ta propoved. Naprotiv, i vojnički logori, i putnici, i moreplovci, i trgovci – svi podjednako slušaju i radosno prihvataju zapovest. Neka se zbog toga niko ne isključuje sa spiska onih koji poste. U njega je uključen čitav ljudski rod, svi uzrasti i svi različiti činovi. U svakoj crkvi anđeli beleže one koji poste. Pazi da se zbog kratkotrajnog uživanja jelom ne lišiš anđelskog zapisivanja i da se pred onim ko sabira vojnike ne pokažeš kao krivac za bekstvo iz vojničkog stroja. Manje je opasno da nekoga optuže da je, bacivši štit, pobegao iz bitke, negoli da se pokaže da je odbacio veliko oružje – post. Jesi li bogat? Nemoj uvrediti post izbegavajući da ga udostojiš svoje trpeze. Nemoj ga isterivati iz svog doma, primoravajući ga da bezbožno bude prezren od uživanja, kako te jednog dana ne bi optužio pred svojim Zakonodavcem i da ti se ne bi, u vidu kazne, naložilo veliko uzdržavanje od hrane usled telesne bolesti ili neke druge nesretne okolnosti. Siromah, opet, ne treba da bude podrugljiv prema postu, s obzirom da je odavno u njegovom domu i za njegovim stolom. Ženama je post svojstven i prirodan kao i disanje. Neka deca, kao rascvetale biljke, budu orošena vodom posta. Starcima će davnašnje navikavanje na post olakšati trud. Trud koji je usvojen dugotrajnom navikom ne izaziva mnogo bola kod onih koji ga upražnjavaju. Putnicima je post ugodan saputnik. Kao što ih naslađivanje primorava da se obremene tovarom i da sa sobom nose ono što je neophodno za nasladu, tako ih post čini laganim i pokretnim. Kada ih pozovu u pohod van granica otadžbine, vojnici se snabdevaju samo onim što je neophodno, a ne onim što služi naslađivanju. Zar i nama, koji se borimo protiv nevidljivih neprijatelja i koji se posle pobede nad njima žurimo ka višnjoj otadžbini, ne priliči daleko više da se zadovoljimo samo onim što je neophodno, slično ovima koji žive u vojničkom logoru?
3. Zlopati se kao dobar vojnik (2.Tim.2,3) i zakonito se bori da bi bio ovenčan, znajući da se onaj ko se bori od svega uzdržava (1.Kor.9,25). Ne treba da zanemarim ni ono čega sam se setio upravo u trenutku dok govorim, naime da se svetovnim vojnicima po meri zalaganja uvećava davanje zaliha. Duhovni, pak, vojnici, imaju utoliko više dostojanstva ukoliko imaju manje hrane, s obzirom da se naša kaciga po svojoj prirodi razlikuje od propadljive: ona je od bakra, a naša je sačinjena od nade spasenja (1.Sol.5, 8). Njihovi štitovi načinjeni su od drveta i kože, a naši su štitovi tvrđava vere. Mi smo obučeni u oklop pravde (Ef.6,N), a oni na sebi nose neki pancir. Mač kojim se mi branimo jeste mač Duha (Ef.6,17), dok se oni štite gvozdenim mačem. Prema tome, očigledno je da nisu ista jela koja daju snagu jednima i drugima. Nas ukrepljuju dogme blagočašća, a njima je neophodno da nasićuju utrobu. Vreme koje se okreće donelo nam je mnogoželjene dane: svi ih primimo sa radošću kao svoje drevne učitelje, kojima nas je Crkva othranila u blagočašću. Ukoliko, dakle, nameravaš da postiš nemoj biti sumoran kao Jevreji, nego budi jevanđelski veseo (up. Mt.6,16). Nemoj oplakivati oskudicu stomaka, nego se svom dušom raduj zbog duhovnih naslada, s obzirom da znaš da telo želi protiv Duha, a Duh protiv tela (Gal.5,17). Budući da se opi međusobno protive, oduzmimo telu njegovu strasnost i uvećajmo duševnu snagu kako bismo se obukli u vence uzdržanja, pošto uz pomoć posta pobedimo strasti.
4. Prema tome, pripremi se da budeš dostojan časnog posta, tj. nemoj današnjim pijanstvom poništiti sutrašnje uzdržanje. Loše je rasuđivanje m lukava misao: „Pošto nam je određen petodnevni post, danas se pogružimo u opijanje“. Onaj ko namerava da stupi u zakonit brak sa časnom ženom neće najpre u dom uvesti naložnice i nepotrebne žene, budući da zakonita žena neće trpeti da živi sa razvratnima. Ni ti, dakle, očekujući post, nemoj najpre pristupati pijanstvu, tj. svenarodnoj bludnici, majci bestidnosti, prijateljici smeha, pomahnitaloj i sklonoj najrazličitijim razuzdanostima. Jer, u dušu, oskrnavljenu pijanstvom, neće ući post i molitva. Onoga ko posti Gospod će primiti unutar sveštenih ograda. Onoga, pak, ko se opija On neće [primiti], s obzirom da je oskrnavljen i bezbožan. Ukoliko sutra budeš došao sa zadahom vina, i to pokvarenog, zar će tise tvoje pijanstvo uračunati u post? Nemoj uzimati u obzir da odavno nisi uzimao veću količinu vina, nego da se još nisi očistio od vina. Gde da te ubrojim? U pijance ili u one što poste? Prethodno pijanstvo privlači te sebi, a sadašnje lišavanje potvrđuje da postiš. Ti si kao sužanj potčinjen pijanstvu koje se pravedno ne udaljuje od tebe: ono kao jasan dokaz tvog sužanjstva predstavlja zadah vina koji se iz tebe širi kao iz boce. Na taj način, tvoj prvi dan posta će biti nedoličan, s obzirom da suse u tebi sačuvali ostaci pijanstva. Očigledno je, pak, da usled lošeg početka i sve ostalo gubi vrednost. Pijanice… neće naslediti Carstvo Božije (1.Kor.6,10). Kakvu ćeš imati korist ukoliko postu pristupaš pijan? Ukoliko pijanstvo zatvara dveri Carstva pred tobom, kakva će biti korist od posta? Zar ne vidiš da iskusni ukrotitelji gladovanjem pripremaju konje koji će se nadmetati? Ti se, međutim, namerno opterećuješ prejedanjem,te stomakougađanjem prevazilaziš i beslovesne [životinje]. Opterećena utroba nije nesposobna samo za brzo trčanje, nego i za san. Jer, pritešnjena mnoštvom unete hrane, ona me dopušta da mirno ležimo, nego nas prisil3ava da se prevrćemo sa jedne strane na drugu.
5. Post čuva decu, ucelomudruje mladoga. a starca čini dostojnim poštovanja. Jer, starost ukrašena postom biva još dostojnija poštovanja. Post je najdoličniji ukras žena, uzda u cvetanju mladosti, čuvar supružništva, hranitelj devstvenosti.Takve su njegove brige u svakom domu. Kako, međutim, post dejstvuje u našem društvenom životu? On čitav grad i čitav narod čini poslušnim utišavajući metež, smirujući svađe i prekidajući ogovaranje. Koji će učitelj svojim dolaskom trenutno prekinuti dečji žamor kao što će početak posta utišati nemire u gradu? Koji se zabavljač pojavio u vreme posta? Koji je raskalašni skup potekao od posta? Nežni osmesi, bludničke pesme i bučni skupovi se istog trenutka udaljuju iz grada, proterani postom kao nekim strogim sudijom. Kad bi ga svi prihvatili za savetnika u svojim delima, ništa ne bi sprečavalo da u čitavoj vaseljeni zavlada duboki mir: narodi ne bi ustajali jedni na druge i vojske se ne bi međusobno sukobljavale. Kad bi gospodario post, ne bi više kovali oružje, ne bi se sastajali sudovi, ne bismo nikoga držali u okovima: jednom rečju, ne bi bilo ni pljačkaša u pustinjama, ni klevetnika u gradovima, ni pirata na moru. Kad bi svi bili učenici posta, po Jovovim rečima, ne bi se čuo ni glas carinika (Jov 3,18). Naš život ne bi bio žalostan i preispunjen čamotinjom kad bismo usvojili post. Jer, očigledno je da bi on svakoga naučio n.e samo uzdržavanju od jela, nego i potpunom udaljavanju i otuđivanju od srebroljublja, lakomosti i svakog drugog poroka. Nakon njihovog iskorenjivanja, ni nas ništa ne bi sprečavalo da život provodimo u dubokom miru i bez duševne pometnje.
6. Međutim, oni koji odbacuju post i teže naslađivanju kao životnom blaženstvu uvedoše veliko mnoštvo zla, čineći štetu sopstvenim telima. Primeti samo različit izgled lica onih koji će se pojaviti večeras i onih koji će se pojaviti sutra? Danas su lica naduvena, rumena, vlažna od znoja. I oči su vlažne i drske, usled unutrašnjeg pomračenja lišene razgovetnosti opažanja. Međutim, lica će sutra biti spokojna, staložena, dobivši prirodnu boju i ispunivši se smislenošću i svakom tačnošću osećanja, s obzirom da unutra neće biti uzroka koji će pomračivati prirodna dejstva. Post je upodobljivanje anđelima, sažitelj pravednih, celomudrenost života. Post je Mojsija učinio zakonodavcem. Samuilo je plod posta. Ana se nakon posta pomolila Bogu: Adonaj, Gospode, Elohime, Savaote, ukoliko pogledavši pogledaš na sluškinju svoju i daš mi muško seme, ja ću ti ga posvetiti (1.Car.1,11), te vina i silovitog pića neće okusiti do smrti svoje (Sud. 13,14). Post je odgajio velikog Sampsona. Dok mu je on pomagao, neprijatelji su padali u hiljadama, gradske kapije su se izvaljivale, a lavovi nisu izdržavali snagu njegovih ruku (Sud.14,6; 15,16; 16,3). Međutim, kad su ga obuzeli pijanstvo i blud, neprijatelji su ga uhvatili i oslepeli, tako da. je postao ruglo za decu inoplemenika (Sud.6.2125). Ilija je postom zatvorio nebo na tri godine i šest meseci (Z.Car.17,1). Budući da je video da se od prejedanja rađa neobuzdanost, po neophodnosti je na njih naložio nevoljni post, tj. gladovanje, čime je zaustavio njihov prekomerno rasprostranjeni greh. Kao usijanim gvožđem ili odsecanjem, on je postom prekinuo dalje napredovanje zla.
7. Primite ga, ubogi, kao svog sažitelja i satrpeznika. Primite ga, sluge, kao počinak od neprestanog truda služenja. Primite ga, bogati, s obzirom da vas isceljuje od štete koju izaziva prejedanje: on kroz promenu čini ugodnijim ono što ste zbog navike nipodaštavali. Primite ga, bolesni, budući da je majka zdravlja. Primite ga, zdravi, kao čuvara dobrog zdravlja. Pitajte lekare i reći će vam da je od svega opasnije preizobilje blagostanja. Zbog toga najopitniji [među njima] postom iskorenjuju suvišno, kako se snaga ne bi srušila pod bremenom ugojenog tela. Kada lišavanjem svrsishodno unište ono što je prekomerno, oni hraniteljskoj sili stvaraju neki prostor i potporu za drugo narastanje. Stoga svaki poduhvat i svako telesno stanje ima koristi od posta: on je uvek podjednako doličan i u domovima i na tržnicama, i noću i danju, i u gradovima i u pustinjama. Budući da u toliko mnogo slučajeva pruža svoja dobra, prihvatimo ga sa radošću po reči Gospodnjoj, a ne sumorno, kao licemeri (Mt. 6,16), te bez izveštačenosti pokažimo svoju duševnu ozarenost. Mislim da. podsticanje na post ne zahteva toliko napora koliko [ubeđivanje] da se danas ne padne u zlo pijanstva. Jer, mnogi se pridržavaju posta kako po navici, tako i zbog stida pred drugima. Plašim se opijanja koje ljubitelji vina čuvaju kao očinsko nasleđe. Jer, zbog predstojećih pet dana posta neki bezumnici danas piju vino kao da se pripremaju za dalek put. Ko je bezuman da mahnita kao pijani još pre nego što počne da pije? Zar ne znaš da utroba ne čuva zalog koji prima? Ona je najneverniji saveznik u dogovorima, tj. skrivnica koja ništa ne može da sačuva. Ukoliko je mnogo u nju položeno, ona će zadržati samo štetu, pri čemu ono što je u nju uneto neće moći sačuvati. Gledaj da ti sutra, kad dođeš s pijančenja, ne bude kazano ono što je danas pročitano: Ne izabrah takav post, kaže Gospod (Is.58,5). Zbog čega spajaš nespojivo? Kakvu zajednicu ima post sa pijančenjem? Kakva je veza između opijanja i uzdržanja? Kakvo je slaganje hrama Božijeg sa idolima (2.Kor.6,16). Hram Božiji su oni u kojima obitava Duh Božiji (up. 1.Kor.3,16), a hram idolski su oii koji posredstvom ggijanstva primaju u sebe nečistotu neuzdržanja. Današnji dan je predverje posta. Međutim, onaj ko se oskrnavi u predverju nije dostojan da uđe u svetinju. Nijedan sluga koji želi da umilostivi svog gospodara, neće za zastupnika i pomiritelja izabrati njegovog neprijatelja. Pijanstvo je neprijateljstvo prema Bogu, a post početak pokajanja. Prema tome, ukoliko želiš da se kroz ispovest vratiš Bogu, kloni se pijanstva, kako te ne bi još više otuđilo od Njega. Uostalom, za pohvalan post nije dovoljno isključivo uzdržavanje od jela. Naprotiv, mi treba da postimo postom koji je ugodan Bogu. Istinski post je udaljavanje od zla, uzdržavanje jezika, obuzdavanje gneva, razlučenje od pohote, ogovaranja, laži, krivokletstva. Uzdržavanje od [navedenoga] je istinski post. Time je post dobar.
8. Nasladi se Gospodom (Ps. 37,4) u poučavanju rečima Duha, u prihvatanju spasonosnih običaja i u svim učenjima koja služe popravljanju naših duša. Međutim, čuvajmo se od skrivenog posta. Prorok moli da bude izbavljen od njega, govoreći: Neće Gospod umoriti glađu duše pravednih (Prič.10,3), i: Ne videh pravednika ostavljenog, ni seme njegovo da traži hleba (Ps.36,25). Jer, onaj ko zna da su deca patrijarha Jakova zbog hleba otišla u Egipat svakako ne govori o čulnom hlebu i vinu, nego o duhovnoj hrani kojom se usavršava naš unutrašnji čovek. Neka na nas ne dođe post kojim je Gospod pretio Judejcima: Gle, idu dani, govori Gospod, kad ću pustiti glad na zemlju, ali ne glad hleba ni žeđ vode, nego slušanja reči Gospodnjih (Am.8,11). Pravedni Sudija je na njih naveo takvu glad kad je video da njihovi umovi umiru od gladi zbog neokušanja učenja istine, dok se njihov spoljašnji čovek prekomerno deblja i goji. U svim nastupajućim danima Duh Sveti će da nam prinosi hranu jutarnjim i večernjim radostima. Neka se niko svojevoljno ne lišava duhovne gozbe. Uzmimo svi udela u trezvenoj čaši koju je Mudrost rastvorila i podjednako prinela kako bi svako crpeo po meri prijemčivosti. Jer, rastvori čašu svoju i pokla stoku svoju (Prič.9,2), tj. hranu za savršene, čija su čula navikom izvežbana za razlikovanje i dobra i zla (Jev.5, 14). Obilno se [rečenim] nahranivši, pokažimo se dostojni radosti bračne ložnice u Hristu Isusu, Gospodu našem, kome neka je slava i sila u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *