BESEDE

 

BESEDE
 

 
BESEDA NA [SPOMEN] MUČENIKA VARLAAMA
 
1. U drevna vremena smrti svetitelja je ukazivana čast jecajima i suzama. Josif je gorko plakao za umrlim Jakovom (up.Post.50,1). I Judejci su mnogo oplakivali i Mojsijevu smrt (Pon.34,8). I Samuila su počastvovali mnogim suzama (1.Car.25,1). Sada,međutim, mi likujemo prilikom končine prepodobnih. Jer, priroda žalosti se izmenila nakon Krsta Gospodnjeg. Smrt svetih više ne pratimo plačem, već se oko njihovih grobova radujemo božanstvenom radošću. Naime, smrt je za pravednike san ili,bolje rečeno, prelazak u bolji život. Zbog toga mučenici likuju kada ih kolju. Čežnja za najblaženijim životom umrtvljuje bol zaklanja. Mučenik ne gleda na opasnosti, nego na vence. On se ne boji rana, nego broji nagrade. On ne vidi dželate koji bičuju ovde, nego zamišlja anđele koji pozdravljaju odozgo. On nema u vidu kratkotrajnu opasnost, nego večnu nagradu. Kod nas mučenici već zadobijaju zalog [slave], budući da ih sa svih strana pozdravljamo božanstvenim pohvalama i budući da oko svojih grobova hvataju u mreže mnoštvo naroda.
2. Rečeno je danas izvršio hrabri Varlaam. Odjeknula je ratna truba mučenika i, kao što vidite, sabrala oruženosce pobožnosti. Proglašen je predležeći podvižnik Hristov Varlaam, koji je natkrilio pozornicu Crkve. Vladika verujućih je rekao: Koji veruje u mene ako i umre, živeće (Jn.11,25). Odvažni Varlaam je umro, ali saziva veličanstven sabor. Progutao ga je grob, a on poziva na gozbu. Sada je vreme da uskliknemo: Gde je mudrac? Gde književnik? Gde prepirač ovoga veka (1.Kor.1,20). Danas je naš nepobedivi učitelj u blagočašću jedan ratar. Njega je tiranin vukao kao lak plen da bi u njemu, nakon mučenja, prepoznao nepobedivog vojnika. On mu se smejao zbog njegovog zamuckivanja,ali se potom prestrašio zbog njegove ravnoanđelske odvažnosti. Njegovo ponašanje nije ogrubelo zajedno sa oruđem jezika, niti su njegove misli pokazivale nedostatke koji su bili svojstveni njegovim slogovima. Naprotiv, on beše drugi Pavle, zajedno sa njim izgovarajući: Ako sam i nevešt u reči, ali nisam u znanju (2.Kor.11,6). Dželati koji su ga bičevali počinjali su da otiču, dok je mučenik uzrastao [u sili]. Ruke onih koji su ga grebali su slabile, ali pomisao izgrebanog nije pokleknula. Bičevi su kidali spletove nerava, ali je snaga vere postajala sve čvršća. Izmučeni bokovi su bili izjedeni, ali je cvetalo mudroljublje razmišljanja. Veći deo tela je već bio obamro, ali je on bio krepak kao da je podvig tek započeo. Kada račenije [tj. ljubav] prema blagočašću obuzme dušu svi vidovi borbe joj postaju smešni. Oni koji je muče zbog Željenog pre joj pričinjavaju sladost negoli rane. Svedok mi je čežnja apostola, koja im je svojevremeno judejske bičeve učinila ugodnim. Jer, rečeno je: Otidoše iz Sinedriona radujući se, jer se udostojiše da podnesu sramotu za Ime Njegovo (Dap. 5,41). Takav je bio i vojnik koga sada opevamo. On je mučenja smatrao radošću. Kad su ga bičevali, on mišljaše da ga udaraju narom. Zlodela nečastivih on je odbijao kao strele, a gnev sudija je smatrao za senku dima. On se smejao svirepim redovima kopljenosaca, igrajući posred opasnosti kao da se sprema za vence. On se radovao udarcima kao počastima, a najsvirepijim mučenjima se veselio kao najblistavijim nagradama. Prezirući ogoljene mačeve, on je ruke dželata prihvatao kao mekše od voska. Drvo mučenja on je grlio kao spasenje i naslađivao se tamničkim zatvorništvom kao poljanom. Izmišljanjem novih mučenja on se naslađivao kao raznolikim cvetovima. Njegova desna ruka beše jača od ognja. Njega su njegovi progonitelji upotrebili kao krajnje sredstvo. Zapalivši oganj na žrtveniku da bi prineli žrtve demonima, oni su priveli mučenika. Potom su mu zapovedili da nad žrtvenikom ispruži raširenu desnu ruku, želeći da je upotrebe umesto bakarne kadionice. Najzad su na nju lukavo položili zapaljeni tamjan, nadajući se da će ruka, nadvladana silom ognja, ubrzo morati da ga spusti na žrtvenik. O, podle li izmišljotine bezbožnika. Oni su govorili: „Hiljade rana nisu pokolebale njegov stav. Međutim, bar ćemo plamenom pokolebati ruku pobedoljubivog borca. Najrazličitijim sredstvima nismo potresli njegovu dušu, ali ćemo bar potresti njegovu desnicu, izloživši je ognju“. Nesretnicima, međutim, nije koristila navedena nada. Jer, iako je izjedana plamenom, ruka je i dalje, slično pepelu, zadržavala na sebi žar. Ona nije, slično beguncu, okrenula leđa neprijateljskom plamenu, nego se odvažno i nepokolebivo borila s njim, dajući mučeniku priliku da iskaže reči proroka: Blagosloven Gospod Bog moj, koji naučava ruke moje za borbu, prste moje za rat (Ps.143,1). Vatra je obuzela ruku ali je ipak bila pobeđena. Zapodenuta je borba između plamena i mučenikove desne ruke. I ruka je izvojevala neobičnu, novu pobedu u nadmetanju. Ruka je i dalje bila raširena za borbu premda je plamen već prolazio kroz nju. O ruko, koja savlađuješ plamen. O ruko, koja nisi naučila da se povlačiš pred ognjem. O vatro, koja si naučena da trpiš poraz od ruke. I gvožđe se povlači kada ga ispituju ognjem, budući da postaje lakše. I bakar ognju prepušta nadmoć. Ognjem se pobeđuje čak i čvrstina kamena. Međutim, svepobeđujuća sila ognja nije pokolebala prostrtu ruku mučenika.
3. Stoga je mučenik sa pravom mogao da usklikne Vladici: Uzeo si desnu ruku moju, i u savetu tvome poveo si me, i sa slavom si me primio (Ps.72,23-24). Kako da te nazovem, hrabri vojniče Hristov? Da li da te nazovem statuom? Međutim, mnogo bih umanjio tvoju izdržljivost. Kada je obuhvati, oganj i statuu omekšava. Međutim, tvoju desnu ruku nije mogao čak ni da požrene. Da li da te nazovem gvožđem? Međutim, smatram da je i navedeno poređenje niže od tvoje odvažnosti. Jedino si ti ubedio svoju ruku da ne bude nadvladana plamenom. Jedino si ti svoju desnicu učinio žrtvenikom. Jedino si ti desnicom u plamenu udario lice demona i rukom, pretvorenom u ugalj, porazio njegovu glavu. I sada ti desnicom pretvorenom u pepeo gaziš i oslepljuješ njegove pukove. Međutim, zbog čega ja detinjim tepanjem ponižavam izvrsnoga? Prepustimo veličanstvenijim jezicima da ga opevaju. Pozovimo radi njega mnogoglasne trube učitelja. Ustanite sjajni živopisci podvižničkih dostignuća. Svojim umećem dopunite nepotpuno izobraženje vojskovođe. Bojama vaše mudrosti osvetlite ovenčanog koga sam ja samo nejasno predstavio. Neka me pobedi vaše izobražavanje izvrsnih [dela] mučenika. Rado ću podneti poraz od vaše nadmoćnosti. Hteo bih da vidim da tačno opisujete borbu ruke s plamenom. Hteo bih da na vašoj slici vidim detaljno izobraženog borca. Neka plaču demoni, koje i sada među nama pobeđuje izvrsnost mučenika. Neka oni opet vide sažeženu i pobedničku ruku. Neka na slici bude izobražen i Podvigopoložnik borbi, Hristos, kome neka je slava u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *