BESEDE

 

BESEDE
 

 
PRVA BESEDA O [Velikom] POSTU
 
1. Zatrubite, kaže se, u novomesečje trubom, u blagoznameniti dan praznika vašeg (Ps.80,4). Eto proročke zapovesti. Međutim, glasnije od svake trube i razgovetnije od svake muzičke sprave, nama na dolazeći dan praznika ukazuje ono što čitamo.Naime, za blagodat postova mi smo doznali od Isaije, koji je odbacio judejski način posta i pokazao nam istinski post: Ne postite u suđenjima i svađi… nego razrešite sve okove nepravde (up.Is.58,4; 6). I Gospod kaže: [A kad postite] ne budite sumorni…Nego namaži glavu svoju i lice svoje umij (Mt.6,1617). Vladajmo se,dakle, kao što smo naučeni. Nemojmo se pokazivati sumorni udane [Velikog posta] koji dolaze. Naprotiv, susretnimo ih svetlog lica, kako i dolikuje svetima. Niko malodušan nije zadobio vence i niko nije pobedio jadikujući. Nemoj biti sumoran kad te isceljuju. Neumesno je ne radovati se duševnom zdravlju ili tugovati zbog promene ishrane, pokazujući da smo naklonjeniji naslađivanju stomaka, negoli brizi o duši. Prejedanjem se jedino stomak naslađuje, dok post koristi duši. Raduj se što ti je Iscelitelj podario lek koji uništava greh. Crvi koji se začinju u dečijoj utrobi nestaju primenom oštrih lekova. Isto tako i post, koji je uistinu dostojan da se nazove [lekom], stupivši u dušu, umrtvljuje greh koji se pritajio u njenoj dubini.
2. Namaži glavu svoju i lice svoje umij (Mt.6,17). Navedena izreka te poziva tajinstvima. Onaj ko se maže, u stvari se miropomazuje, a ko se umiva – upražnjava očišćenje. Primeni isti zakon i na unutrašnje udove i operi dušu od greha. Pomaži glavu svetim pomazanjem kako bi postao pričesnik Hristov. Na taj način pristupi postu. Nemoj pomračivati lice svoje kao licemer. Lice se pomračuje kada se unutrašnje raspoloženje zasenjuje pritvornom spoljašnjom maskom, prikrivajući se lažima kao zavesom. Licemer [tj. glumac] je onaj ko u pozorištu pokazuje tuđe lice: budući sluga, on mnogo puta pokazuje lice gospodara i budući običan građanin – često se predstavlja kao car. Slično je i u ovom životu: mnogi na sceni sopstvenog života glume kao u pozorištu, jedno noseći u srcu, a drugo javno pokazujući ljudima. Dakle, nemoj praviti tužan izraz lica. Pokazuj se onakvim kakav si. Nemoj se pretvarati da tuguješ, loveći sebi slavu, tj. pokazujući se uzdržljivim. Nema nikakve koristi od dobročinstva koje se oglašuje trubom. Nema koristi ni od posta koji je javan. Ono što se pokazuje ne donosi plodove koji će se očuvati do budućeg veka, već propada usled ljudske pohvale. Dakle, radosno pritekni daru posta. Post je drevni dar. On ne stari i ne zastareva, nego se uvek obnavlja i biva u punom procvatu.
3. Misliš li da ja smatram da njegova drevnost potiče iz vremena pojave Zakona? Post je stariji čak i od Zakona. Ako malo sačekaš, uverićeš se u istinitost rečenoga. Nemoj misliti da dan očišćenja, propisan Izrailju u deseti dan sedmoga meseca (up. Lev.16,29), označava početak posta. Udubi se u istoriju i tragaj za drevnošću njegovog porekla. Post nije novotarija, već dragocenost otaca. Sve što je drevno dostojno je poštovanja. Uvažavaj starinu posta, s obzirom da je star koliko i čovečanstvo. Post je ozakonjen u raju. On predstavlja prvu zapovest koju je dobio Adam: S drveta poznanja dobra i zla nemojte jesti (Post.2,17). Nemojte jesti predstavlja ozakonjenje posta i uzdržanja. Daje Eva postila od ploda pomenutog drveta, mi danas ne bismo imali potrebu za [nastupajućim Velikim] postom, budući da nuždu za lekarom nemaju zdravi, nego bolesni (up. Mt.9,12). Mi stradamo zbog greha. Iscelimo se pokajanjem. Međutim, pokajanje bez posta nije delatno. Neka je prokleta zemlja… Trnje i čičak će ti rasti(Post.3,17-18). Zapoveđeno ti je da podnosiš stradanja, a ne da živiš u naslađivanju. Postom se opravdaj pred Bogom. I sam način života u raju imađaše obraz posta, ne samo stoga što je čovek bio satrapeznik anđelski, upodobljavajući im se u umerenosti,nego i stoga što oni koji su hranjeni u raju uopšte nisu razmišljali o onome što je kasnije izumeo ljudski razum: niti o pijenju vina, niti o žrtvovanju [tj. klanju] životinja, niti o svemu onome što zamagljuje ljudski um.
4. Mi smo izbačeni iz raja stoga što nismo postili. Postimo, dakle, da bismo se ponovo vratili u njega. Zar ne vidiš daje Lazar pomoću posta ušao u raj (Lk.16,20-31)? Nemoj podražavati Evinu neposlušnost, nemoj opet za savetnika prihvatati zmiju koja ti predlaže da jedeš, brinući se o telu. Nemoj se izgovarati bolešću i slabošću tela, budući da opravdanja ne izgovaraš meni, nego Sveznajućem. Kaži mi da li možda nisi u stanju postiš. Međutim, ti možeš čitavog života da se prejedaš i da bremenom onoga što si pojeo uništavaš telo. Vrlo dobro znam da lekari bolesnicima ne nalažu raznoliku hranu, nego izbegavanje jela i gladovanje. Ako možeš jedno, kako se izgovaraš dane možeš drugo? Šta je lakše za utrobu: da provede noć posle umerenog jela ili da leži obremenjena obiljem hrane (bolje rečeno, ne da leži, nego da se prevrće, s obzirom da je preopterećena i uznemirena)? Zar ćeš reći da je kormilarima lakše da spasu lađu kada je natovarena tovarom, negoli kada je dobro opremljena i lagana? Lađu koja je preopterećena preplaviće i mali talasi. Međutim, ukoliko je na njoj odgovarajuća težina tovara, ona se lako kreće po talasima i ništa je ne sprečava da se održi visoko iznad vode. I ljudska tela, obremenjena neprestanim prejedanjem, lako bivaju savladana bolestima. Međutim, ako se koristi jednostavna i laka hrana, zlo koje se očekuje od bolesti izbegava se kao podizanje nepogode, dok se već prisutne tegobe odbijaju kao nalet bure. Tvrdeći da bolesnicima više priliči naslađivanje, negoli umerena hrana, ti se držiš mišljenja da je mirovanje teže od bežanja i da je spokojstvo teže od borbe. Sila koja ustrojava život lako prerađuje ono što je umereno i skromno, čineći da ga usvaja onaj ko se hrani. Međutim, ne budući u stanju do kraja svari skupocena i raznolika jela, ona ih pretvara u raznolike bolesti.
5. Neka naša beseda zakorači kroz istoriju i neka razmotri drevnost posta, neka pokaže da su ga svi sveti čuvali kao neku vrstu otačkog nasleđa, koje se od oca prenosi na sina i zadobija prejemstvom. Na taj način je imetak putem nasleđivanja došao i do nas. U raju nije postojalo niti vino, niti klanje životinja, niti jedenje mesa. Vino se pojavilo tek nakon potopa. Jer, posle potopa je rečeno: Jedite sve… kao bilje travno (Post.9, 3). Naslađivanje je dopušteno tek kad je bila izgubljena svaka nada u savršenstvo. Kao dokaz da je vino bilo nepoznato služi Noje, koji nije znao za njegovu upotrebu. Ono tada još ne beše stupilo u ljudski život, niti je ljudima bilo poznato njegovo korišćenje. Ne videvši kako dejstvuje na druge i ne ispitavši ga ni na sebi, Noje se neoprezno opio vinom. Noje posadi vinograd i ispi od njegovog ploda, i napi se (Post.9,20-21) ne stoga što je bio pijanac, nego što nije znao u kojoj meri da ga pije. Tako je otkriće pijenja vina daleko mlađe od raja. Naprotiv, dostojanstvo posta je drevno. Takođe znamo da se i Mojsije uz post popeo na goru. Da se nije naoružao oružjem posta, ne bi smeo da se približi vrhu koji se dimio, niti bi se odvažio da stupi u primrak. Nakon posta primio je zapovest koja je prstom Božijim urezana na kamene tablice. Na vrhu planine post je bio uzročnik zakonodavstva, dok je u njenom podnožju stomakougađanje pomahnitalo u idolopoklonstvu. Jer, ljudi jedoše i piše, i potom ustaše da igraju (Izl.32,6). Jedno opijanje učinilo je beskorisnim četrdesetodnevnu usrdnost sluge Božijeg u molitvi i postu. Tablice, ispisane prstom Božijim, zadobio je post, a razbilo ih je pijanstvo: prema prorokovom rasuđivanju, pijani narod nije bio dostojan Božijeg zakonodavstva. Narod, koji je najvećim čudima bio naučen bogopoznanju, u jednom trenutku stomakougađanjem beše vraćen u bezumlje egipatskog idolopoklonstva. Uporedi jedno sa drugim: kao što post privodi Bogu, tako naslađivanje izneverava spasenje. Spusti se putem koji vodi ka dole izloženom.
6. Šta je oskrnavilo Isava i učinilo ga slugom njegovog brata? Zar on nije samo zbog hrane prepustio pravo svog prvenaštva? Zar Samuila majci nije darovala molitva sjedinjena s postom? Šta je velikog borca Sampsona učinilo nepobedivim? Zar ne post, nakon koga je začet u majčinoj utrobi? Post ga je rodio, post ga je dojio, post ga je učinio junakom, naime post koji je anđeo odredio njegovoj majci: Neka ne jede ništa što potiče od vinove loze. Vino i opojno piće neka ne pije (Sud. 13,14). Post rađa proroke, krepi snažne i umudruje zakonodavce. Post je čuvar duše, pouzdan sažitelj telu, oružje odvažnih, vežbalište boraca. On odbija iskušenja i pomazuje za pobožnost. On je sažitelj trezvoumlja i tvorac celomudrenosti. I bitkama on izvršava hrabra dela i u vreme mira uči bezmolviju. Post osvećuje nazoreja, a jereja čini savršenim, s obzirom da se bez posta niko ne može odvažiti na sveštenodejstvovanje, ne samo u sadašnjem tajinstvenom i istinskom služenju, nego ni u obraznom, koje je bilo pod Zakonom. Post je učinio Iliju sagledateljem velikog viđenja. Očistivši dušu četrdesetodnevnim postom, on se u Horivskoj pećini udostojio da po meri čoveka ugleda Gospoda. Posteći, Ilija je udovici vratio sina, s obzirom da se kroz post pokazao jačim od smrti. Iz usta isposnika izašao je glas koji je bezakonom narodu zatvorio nebo na tri godine i šest meseci. Da bi omekšao nepokorno srce jogunastih, Ilija je odlučio da i sebe, zajedno s njima, osudi na zlopaćenje. Zbog toga je i rekao: Tako da je živ Gospod… ovih godina neće biti rose ni kiše dok ja ne kažem (1.Car.17,1). Kad je nastala glad, on je pozvao čitav narod da posti da bi se popravio od zla koje je proisteklo iz naslađivanja i razuzdanog života. Kakav je, pak, Jelisejev život? Kako je prorok uživao gostoprimstvo Sunamićanke i kako je sam primao proroke? Zar nije ukazao gostoprimstvo pomoću divljeg zelja i nešto malo brašna? Budući da su sa zeljem bile pomešane i divlje bobice, pretila je opasnost da se oni koji ga okuse otruju, da molitva posnika nije uništila otrov (4.Car.4,39-41). Jednom rečju, otkrićeš da je post sve svete rukovodio u životu po Bogu. Postoji jedno veštastvo koje nazivaju amijant i koje vatra ne može da uništi. Kad se stavi u plamen ono kao da se ugljeniše. Međutim, kada se izvadi iz vatre, ono postaje još čistije i izgleda kao da je oprano u vodi. Slična su bila tela trojice mladića u peći vavilonskoj, koja su postom zadobila [svojstva] amijanta. U velikom plamenu peći pokazalo se da su oni silniji od ognja: on nije mogao da im naškodi budući da im je priroda bila kao kod zlata. U stvari, pokazalo se da su silniji i od zlata. Ništa se tada nije moglo održati pred plamenom raspaljenim naftom, smolom i suvarcima: on se razlivao na četrdeset devet lakata, proždirući sve unaokolo i pogubivši mnoge Haldejce (Dan.3,4649). Pa ipak, mladići su ga pogazili, budući da su u njega stupili nakon posta. U silovitom plamenu, oni su udisali svež i orošen vazduh. Plamen nije smeo da im se dotakne ni kose, s obzirom da je izrasla u postu.
7. Željeni muž, Danilo tri sedmice ne jeđaše hleb i ne pijaše vodu (Dan.10,23). Stoga je, sišavši u jamu, i lavove naučio da poste. Lavovi nisu mogli da zariju zube u njega, budući da beše kao od kamena, bakra ili nekog drugog čvrstog veštastva. Kaljenje krepi gvožđe. I post je ukrepio njegovo telo, učinivši ga neranjivim pred lavovima, koji nisu otvarali čeljust na svetitelja. Post je ugasio silu ognjenu i zatvorio usta lavovima [up. Jev.11,33-34]. Post uzdiže molitvu na nebo: on za nju postaje neka vrsta krila dok se kreće gore. Post je procvat domova, majka zdravlja, vaspitač mladosti, ukras staraca, dobri saputnik putnicima, pouzdani sažitelj supružnicima. Muž ne sumnja u bračnu izdaju kada vidi da se žena saživela s postom. Ženu ne muči ljubomora kada vidi da je muž prihvatio post. Ko je oštetio dom svoj postom? Izračunaj šta je u njemu sada i izračunaj i nakon posta. Zbog posta neće propasti ništa od onoga što je u kući. Nijedna životinja ne ispušta krik smrti, nigde nema krvi, nigde neumoljiva utroba ne izriče presudu životinjama. Mesarski nož miruje i trpeza se zadovoljava onim čemu nije neophodno pripremanje. Jevrejima je bila data subota da bi se odmorio i magarac [njihov] i sluga [njihov] (Pon.5,14). Neka slugama koje te služe tokom čitave godine [Veliki] post bude počinak od neprestanog truda. Neka se odmori tvoj kuvar i neka predahne trapeznik. Zaustavi ruku peharnika i neka se jednom odmori i onaj ko priprema raznolike poslastice. Neka i kuća otpočine od hiljada pometnji, od dima i mirisa paljevine, od onih koji trče gore-dole služeći utrobi kao nemilosrdnoj gospodarici. U svakom slučaju, i poreznici ponekad dopuštaju malo slobode onima koji su u njihovim rukama. Neka ta utroba (koja stalno zahteva i nikad se ne zaustavlja, koja danas dobija a sutra zaboravlja) da predah ustima i neka s njima zaključi petodnevno[1] primirje. Kada je napunjena, ona mudruje o uzdržanju, a čim se isprazni – zaboravlja [sva] pravila.
8. Post ne zna za pozajmljivanje. Trpeza onog ko posti ne odiše dugovima. Siromaštvo isposnikovog sina ne guše očevi dugovi, koji inače obavijaju kao zmije. S druge strane, post služi i kao povod za radost. Žeđ daje sladost piću i prethodno gladovanje trpezu čini ukusnom. I post naslađivanje jelom čini ugodnim. Kada se post nađe između dve naslade i preseče njihovu neprekidnost, uzimanje hrane (koje ti se čini dalekim) ponovo će ti izgledati poželjno. Prema tome, ako želiš da trpezu učiniš poželjnom, prihvati da bude zamenjena postom. Budući isuviše okružen nasladama, ti neprimetno postaješ pomračen, slastoljubljem uništavajući sladost. I najželjeniju [stvar] neprekidnost naslađivanja čini dostojnom prezira. Ukoliko je stvar ređa, utoliko snažnije želiš da se njome naslađuješ. Rečeno je uredio naš Tvorac kako bi zbog raznolikosti u životu unama prebivao blagodatni dar koji nam je dao. Zar ne primećuješ da je sunce blistavije nakon noći, da je bdenje ugodnije posle sna i da nam je zdravlje dragocenije nakon što iskusimo suprotno? Stoga je i hrana ugodnija nakon posta, kako bogatima čija je trpeza obilna, tako i siromasima čija je hrana na brzinu pripremljena.
9. Neka te uplaši bogatašev primer. Njega je život u naslađivanju predao [večnom] ognju. On se mučio u ognjenoj peći iako nije bio optužen zbog nepravednosgi, nego zbog života u naslađivanju. Prema tome, da bismo pogasili navedeni oganj neophodna je voda. Post nije koristan samo zbog budućeg [života]: on i telu koristi. I najkrepkije zdravlje je podložno promenama i prevratima ukoliko priroda malaksava i ne može da podnese breme gojaznosti. Ukoliko osećaš odvratnost prema vodi, postaraj seda kasnije ne preklinješ za jednu njenu kap, kao što se desilo bogatašu [up. Lk. 16,24]. Vodom se niko nije opio. Nikoga, naime,nije bolela glava stoga što se opteretio vodom. Niko od onih koji su se navikli da piju vodu nije imao neophodnost za tuđim nogama. Nikome od onih koji su se napili vode se nisu oduzele noge, niti klonule ruke. Poremećaj u varenju hrane, koji neminovno prati slastoljupce, izaziva strašne bolesti u telu. Onom ko posti je i boja lica dostojna poštovanja: ono je ukrašeno celomudrenim bledilom i neće se besramno zarumeneti. Njegov pogled je krotak, korak dostojanstven, a lice zamišljeno, [budući da izbegava] unakaženost od neumerenog smeha. Njegove reči su odmerene, a srce čisto. Seti se svetih svih vekova, kojih svet ne beše dostojan: oni se potucaše u kožusima i kozjim kožama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama (Jev.11,3738). Podražavaj njihov način života, ukoliko uistinu tražiš njihov udeo. Šta je Lazara upokojilo u naručju Avraamovom? Zar nije post? Jovanov život beše dugotrajni post. On nije imao ni postelju, ni sto, ni obradivu zemlju, ni vola za obrađivanje, ni hleb, ni pekara, niti bilo šta što prati život. Zbog toga se među rođenima od žena nije pojavio veći od Jovana Krstitelja (Mt.11,11). Pavla je na treće nebo, između ostalog, uzneo i post, kojim se on hvali pominjući svoja stradanja. Međutim, od svega rečenog važnija je [činjenica] da je i Gospod naš, postom ukrepivši telo koje je radi nas uzeo (up. Mt.4,2), postom na sebe primao i napade đavolske kako da bi nas naučio da se postom pripremimo za podvige u iskušenjima. Isto tako, On je [samo]lišavanjem omogućio protivniku da mu pristupi. Naime, On bi po uzvišenosti svog Božanstva bio nepristupačan za protivnika, ali se [samo]osiromašenjem spustio do ljudskog. Uznoseći se na nebesa, On je okusio hranu (Lk.24,43) kako bi potvrdio prirodu vaskrslog tela. Ti, međutim, ne prestaješ da se gojiš i da se oblažeš telom, nimalo se ne brinući što iscrpljuješ svoj um, budući da ga ne hraniš spasonosnim i životvornim učenjima. Zar ti nije poznato da u boju pomoć jednom dovodi do poražavanja drugoga? I onaj ko pređe na stranu tela, nadvladava duh, dok onaj ko prelazi na stranu duha pobeđuje telo. Jer, oni se protive jedno drugome (Gal.5,17). Prema tome, ukoliko hoćeš da ukrepiš um, telo obuzdaj postom. I apostol govori da se naš spoljašnji čovek raspada ukoliko se unutrašnji obnavlja (2.Kor.4,16). On još [govori]: Kada sam slab, onda sam silan (2.Kor.12,10). Zar nećeš prezreti propadljiva jela? Zar nećeš poželeti trpezu u Carstvu koju će, nesumnjivo, prigotoviti ovdašnji post? Ili ne znaš da neumerenošću u jelu pripremaš sebi ugojenog mučitelja – crva? Ko je ikada uz obilje hrane i uz neprestano naslađivanje zadobio bilo kakvo učestvovanje u duhovnim darovima? Da bi primio drugo zakonodavstvo, Mojsiju je bilo neophodno da i po drugi put posti. Ninevljani ne bi izbegli preteću propast da sa njima nisu postile i beslovesne životinje. Čije kosti ostadoše u pustinji (Jev.3,17)? Onih koji su želeli da jedu meso [up. Br.11,33]? Dok su se zadovoljavali manom i vodom iz kamena, oni su pobeđivali Egipćane, koračali po moru i ne beše u plemenima njihovim bolnik (Ps.104,37). A kada su se setili lonaca s mesom i kad su se sa svojim željama vratili u Egipat, oni više nisu ugledali obećanu zemlju (up. Izl.16,3). Zar te ne plaši navedeni primer? Zar se ne bojiš da prejedanje i tebe ne odvoji od dobara kojima se nadaš? Ni mudri Danilo ne bi imao viđenja da svoju dušu nije prosvetio postom. Iz masne hrane, kao iz nekog gustog oblaka, izlaze dimna isparenja i pregrađuju put ozarenjima Svetog Duha, koja inače obasjavaju um. Ukoliko anđeli imaju neku hranu, svakako će se raditi o hlebu, kao što kaže prorok: Hleb anđelski jede čovek (Ps.15,25), a ne o mesu, vinu ili onome što vole robovi utrobe. Post je oružje kojim se naoružavamo protiv demona. Jer, taj se rod ne izgoni osim molitvom i postom (Mt. 17,21). Koliko samo dobara proishode iz posta! Zasićenje je početak velike štete. Uz naslađivanje, pijanstvo i lakomost svake vrste istovremeno se pojavljuju i svi vidovi životinjskog neuzdržanja. Čim se žalac naslađivanja nađe u duši, ljudi postaju kao tovni konji (Jer.5,8). Kod pijanaca se čak i priroda razvraćuje, usled čega u čoveku traže ženu, a u ženi čoveka. Post, međutim, ukazuje na meru i u supružničkim stvarima, kažnjavajući za neumerenost čak i u onome što je zakonom dopušteno. On [supružnike uči] da se po dogovoru odvajaju privremeno da bi se predali… molitvi (1.Kor.7,5).
10. Uostalom, dobrotu posta nemoj ograničavati samo na uzdržavanje od jela. Jer, istinski post jeste udaljavanje od zla. Razdreši svaku svezu nepravde (Is.58,6). Oprosti bližnjem uvredu i oprosti mu njegove dugove. Nemojte postiti u suđenjima i svađama (Is.58,4). Ti ne jedeš meso, ali izjedaš brata. Ti se uzdržavaš od vina, ali se ne uzdržavaš od vređanja. Ti dočekuješ veče da bi okusio hranu, ali gubiš dan u sudnicama. Teško pijanima i bez vina (up. Is.28,1). Razdražljivost je pijanstvo duše, koje je izbezumljuje kao i vino. I tugovanje je pijanstvo, s obzirom da potapa razum. I strah je pijanstvo, ukoliko se pojavi gde ne bi trebalo, s obzirom da je rečeno: Od straha neprijatelja izbavi dušu moju (Ps.63,2). I uopšte, pijanstvom se s pravom može nazvati svaka strast od koje razum biva van sebe. Zamisli razjarenog čoveka koji je opijen strašću. On nije svoj gospodar, ne zna za sebe, ne zna za prisutne: on kao u noćnoj bici svakoga dotiče i svakoga napada, ne znajući šta govori. On je neobuzdan, ruga se, bije, preti, proklinje, viče, kida se. Beži od tog pijanstva, ali se nemoj privezivati ni za opijanje vinom. Nemoj da pijenje vina preduhitruje pijenje vode. Nemoj da te pijanstvo privede postu. U post se ne može ući putem pijanstva, kao što se ni putem lakomosti ne stupa u pravednost, niti neuzdržanjem u celomudrenost. Kratko rečeno, kroz porok se ne [stupa] u vrlinu. U post se ulazi kroz druga vrata. Pijanstvo uvodi u neuzdržanje, a uzdržanje u post. Borilac se najpre zagreva, a onaj ko posti se najpre preduzdržava. Nemoj se svetiti tim danima i nemoj obmanjivati Zakonodavca: nemoj se prepuštati razuzdanosti pijanstva pred nastupanjem pet dana. Inače ćeš se uzaludno truditi: iscrpljivaćeš telo, a nećeš biti utešen zbog lišavanja. [Utroba] je nepouzdana ostava: vino, naime, nalivaš u probušeno bure. Vino će isteći i brzo otići svojim putem, a greh će ostati. Sluga beži od gospodara koji ga bije, dok ti ne napuštaš vino koje te svakodnevno udara u glavu. Najbolja mera za korišćenje vina jeste telesna potreba (up. 1.Tim.5,23). Ukoliko pređeš granice, sutradan će ti glava biti teška: patićeš od zevanja i vrtoglavice i širićeš zadah vina. Činiće ti se da sve kruži i da se potresa. Pijanstvo izaziva san koji je brat smrti, kao i buđenje koje liči na snoviđenje.
11. Znaš li ko je Onaj koga očekuješ da primiš? Onaj ko je obećao: Ja i Otac njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti (Jn. 14,23). Zbog čega najpre pribegavaš pijanstvu i zatvaraš ulaz Vladici? Zbog čega unapred dopuštaš neprijatelju da zauzme tvoju tvrđavu? Pijanstvo ne dočekuje Gospoda. Pijanstvo udaljuje Duha Svetoga. Dim rasteruje pčele, a neumereno pijenje vina duhovne darove. Post je priličnost gradova, dobro ustrojstvo tržnica, mir domova, spasavanje imovine. Hoćeš li da vidiš njegovo dostojanstvo? Uporedi današnje veče sa sutrašnjim. Videćeš grad koji je iz buke i pometnje prešao u duboku tišinu. Želeo bih da i ovo veče svojom čestitošću bude slično sutrašnjem i da sutrašnje po svome sjaju nimalo ne zaostane za današnjim. Gospod nas je uveo u ovaj vremenski period kao svoje borce, koji u prethodnim podvizima [treba da] pokažu čvrstinu i silu trpljenja. Neka nam On pomogne da dostignemo i najznačajniji dan dobijanja venaca. Sada je dan za podsećanje na spasonosno stradanje, a u budućem veku je dan nagrade za ono što smo izvršili pred Pravednim sudom samoga Hrista. Njemu neka je slava u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Veli post započinje Čistom sedmicom. Opa podrazumeva da se prvih pet dapa jede na vodi, da bi se tek u subotu spremalo jelo sa uljem. Na Svetoj Gori je običaj da se prva tri dana ne jede ništa, sve do prve Pređeosvećene Liturgije, tj. do srede popodne. Krepkiji telom ne jedu sve do subote, Prim. prev.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *