BESEDE

 

BESEDE
 

 
BESEDA NA REČI „U POČETKU BEŠE SLOVO“ (Jn.1,1)
 
1. Sve jevanđelske reči su uzvišenije od ostalih učenja koja nam je predao Duh. U njima, naime, On s nama besedi posredstvom slugu, tj. proroka. Međutim, u Jevanđeljima s nama besedi Vladika lično. Među jevanđelskim propovednicima najgromoglasniji je bio Jovan, sin groma (Mk.3,17). On je besedio o onome što je iznad svakog sluha i što je uzvišenije od svakog razuma. Upravo smo čuli da je pročitan početak njegove jevanđelske knjige: U početku beše Slovo, i Slovo beše u Boga, i Slovo beše Bog (Jn. 1,1). Znam da su se mnogi od onih koji su izvan reči istine i koji se razmeću svetovnom mudrošću divili ovim rečima. Oni su se čak drznuli da ih uključe u svoje spise. Đavo je lopov: on svojim glasnicima obznanjuje naše učenje. Kad se čak i telesna mudrost divila sili navedenih reči, šta tek treba da učinimo mi, tj. učenici Duha? Hoćemo li ih nemarno saslušati i zaključiti jednostavno da poseduju neku neznatnu silu? Međutim, može li bolest neosetljivosti obuzeti [čoveka do mere] koja će mu onemogućiti da se zadivi [navedenoj] lepoti misli i nepojmljivoj dubini učenja, te da ne poželi da ih uistinu shvati? Nije teško diviti se lepom. Međutim, teško je dostići istinsko poimanje onoga čemu se divimo. Nema onoga ko ne veliča čulno sunce, gledajući njegovu veličinu, lepotu, srazmeru njegovih luča i svetlost koju šalje. Međutim, onaj ko se odvaži da s velikim naporom baci pogled na njegov krug, ne samo da neće videti ono što želi, nego će izgubiti i pouzdanost vida. Ja smatram da će se nečemu sličnom izložiti i razum koji pokuša da iscrpno istraži reči: U početku beše Slovo. Ko će stvoriti pojam o početku koji će ga biti dostojan? Kakva će snaga reči moći dolično da izrazi ono što je zamišljeno u umu? Pripremajući se da nam preda bogoslovlje o Sinu Božijem, on svojoj reči [tj. Jevanđelju] kao početak daje upravo načelo svega. Duh Sveti je znao za one koji će osporavati slavu Jedinorodnog. On je unapred znao za one što će nam u budućnosti nuditi nadmudrivanja [tj. sofizme], koja su sami izumeli na propast svojih slušalaca: „Ukoliko je [Sin] rođen, znači da nije postojao. Pre nego što je rođen, On nije postojao. On je postojanje [νποστασιν] dobio iz nebića“. Slične [stvari] iznose jezici koji su se u prepirkama izoštrili više od dvoseklog mača.
Ne dopuštajući da se kaže nešto slično, Duh Sveti predupređuje Jevanđeljem i kaže: U početku beše Slovo. Ukoliko sačuvaš rečeno, nećeš pretrpeti nikakvo zlo od ljudi koji ga smišljaju. Ukoliko ti neko kaže: „Ukoliko je [Sin] rođen, znači da nije postojao“, ti odgovori: U početku beše. Međutim, potom će reći: „Kako beše pre nego što je rođen“. Ti, pak, ne odstupaj od [reči] „beše“ i ne napuštaj [izraz] „u početku“. Ne može se zamisliti vrhunac početka i ne može se naći ništa što bi bilo izvan početka. Neka te niko ne obmane višeznačnošću reči. Postoji mnogo početaka za mnoge stvari u ovom životu. Međutim, jedan je Početak svemu, koji je iznad svega. U Pričama se kaže: Početak dobrog puta… (Prič.16,7). Početak puta je prvo kretanje, od koga počinjemo hodanje i kome možemo da nađemo ono što mu sledi. Početak mudrosti je strah Gospodnji (Ps.110,10). I kod ovog početka postoji nešto drugo što mu je prethodilo. Početak shvatanja nauka jeste izučavanje osnova. Strah Gospodnji je, dakle, osnova mudrosti. Postoji, međutim, nešto što je starije od tog početka, tj. stanje duše koja još uvek nije umudrena i koja još nije prihvatila strah Božiji. Načelnicima se nazivaju i građanske vlasti najvišeg dostojanstva. Ti počeci se, međutim, odnose na pojedine stvari i svaki od njih je načelo samo u odnosu na nešto drugo. Početak linije jeste tačka, početak površine linija, a početak tela površina, dok su slova počeci složenih reči.
2. Onaj Početak, međutim, nije takav. On ni sa čim nije povezan, ničemu nije potčinjen i ne razmatra se uz nešto drugo. On je slobodan, nezavistan i razrešen od svake veze sa drugim. On ne može da se dosegne razumom, ne može da se nadvisi mislima, niti mogu da mu se otkriju granice. Ukoliko pokušaš da ga umnim predstavama nadvladaš, otkrićeš da se kreće ispred tebe i da presreće tvoje pomisli. Dopusti svom umu da se kreće koliko god hoće i da se rasprostire ka gornjem. Otkrićeš da se um, nakon hiljadu lutanja i ispraznih lebdenja, ponovo vraća samome sebi, budući da nije u stanju da ovaj početak ostavi ispod sebe. Početak se, naime, uvek nalazi izvan i iznad zamislivog. Dakle, u početku beše Slovo. O, kakvo čudo. Kako su sve reči podjednako međusobno povezane. Reč „beše“ ima istu snagu kao i reči „u početku“. Gde je hulitelj? Gde su hristoborački jezici koji govore: „Beše kada ga ne beše“. Slušaj šta kaže Jevanđelje: U početku beše. „Ako beše u početku, kada dakle ne beše“. Da li da uzdišem zbog njihove nečastivosti ili da se gnušam njihovog neznanja? „Zar On ne beše pre nego što je rođen? Da li znaš kad je rođen da bi mogao da ustanoviš vreme“. „Pre“ je reč koja označava vreme i koja u prošlosti postavlja jedno ispred drugog. Da li je ispravno da Tvorac vremena ima rođenje, podložno nazivima koje upotrebljavamo u vezi s vremenom? Prema tome, u početku beše. Ukoliko ne odstupiš od toga „beše“, nećeš dozvoliti lukavoj huli da ti pristupi. Kada su usidreni sa dva sidra, moreplovci nipodaštavaju buru. Ukoliko pouzdanost navedenih reči tvoju dušu odvede do pristaništa i ti ćeš se podsmehnuti lukavoj pometnji koju duhovi zlobe unose u svet, kolebajući veru mnogih.
3. I naš razum postavlja pitanje: „Ko beše u početku“. Kaže se: „Slovo“. Koje slovo? Da li ljudska reč, ili anđelska reč? Rekavši: Ako jezike čovečije i anđelske govorim… (1.Kor.13,1), apostol nam je otkrio da i anđeli imaju svoj jezik. Međutim, smisao reči je dvostruk: postoji reč koja se izgovara glasom i koja nakon izgovaranja iščezava u vazduhu, a postoji i unutrašnja reč, zatvorena u našim srcima, tj. misao. Uostalom, postoji i veštačka reč. Pazi da te ne obmanu slična značenja reči. Kako bi na početku mogla biti čovečija reč, kada je čovek postao tek pozno? Pre čoveka postojale su zveri. Pre čoveka postojale su i životinje, i svi gmizavci, i sve što živi na kopnu i u vodi, i ptice nebeske, i zvezde, i sunce, i mesec, i biljke, i semena, i zemlja, i more, i nebo. Usled toga, u početku ne beše čovečija reč, kao što ne beše ni anđelska reč. Sva tvorevina je, naime, mlađa od vekova budući da je početak svog bića dobila od Stvoritelja. I reč koja postoji u srcu mlađa je od svega mislenog. Ti, međutim, bogodolično shvati Slovo. Jer, onaj ko ti saopštava o Jedinorodnom, nazvao ga je Slovom, kao što ga je nazvao i Svetlošću, a nešto kasnije i Životom i Vaskrsenjem. Čuvši reč „svetlost“ ti ne pomišljaš na čulnu svetlost koja se može videti očima. Čuvši reč „život“, ti ne podrazumevaš zajednički život, kojim žive i beslovesne životinje. I kada čuješ „Slovo“, budi oprezan da se, usled slabosti razuma, ne spustiš do prizemnih i niskih pojmova. Naprotiv, ispitaj smisao rečenog. Zašto „Slovo“? Da se pokaže da proizilazi iz uma. Zašto „Slovo“? Stoga što je rođen bestrasno. Zašto „Slovo“? Stoga što je obraz Onog ko ga je rodio i što sobom pokazuje vascelog Roditelja, ništa ne odvojivši od Njega i budući sam od sebe potpun, kao što i naša reč u potpunosti izobražava naša poimanja. Mi ono što smo pomislili u srcu iznosimo rečju, a ono što je izgovoreno izobražava mišljenje koje postoji u srcu. Jer, reč se izgovara od preizobilja srca. Naše srce slično je nekom izvoru, a reč koja se izgovara bujici koje teče iz njega. Stoga i ističe onoliko koliko je prvobitno izliveno. Osim toga, kakvo je ono što je skriveno, takvo je i ono što se pokazuje. On ga je, dakle, nazvao, Slovom da bi ti predstavio bestrasno rađanje od Oca, da bi ti bogoslovstvovao o savršenom postojanju Sina i da bi ti pokazao bezvremeno sjedinjenje Sina sa Ocem. I naša reč je porod uma koji se bestrasno rađa, tj. koji se ne odseca, ne udaljuje i ne ističe. Naprotiv, vasceli um prebiva u svom ustrojstvu, stvarajući celovitu i potpunu reč. I reč koja proističe sadrži u sebi svu silu uma koji ju je porodio. Ono, dakle, što je pobožno u kazanome o reči prihvati radi bogoslovstvovanja o Jedinorodnom, a ono što ti se učini neodgovarajućim i pogrešnim odbaci i na sve načine izbegni. U početku beše Slovo. Da je rekao: „U početku beše Sin“, tebi bi se, s imenovanjem Sina, potkrao i pojam strasti, budući da se ono što se rađa od nas rađa u vremenu i sa strašću. On je predostrožno kazao „Slovo“ da bi sprečio nedolične pretpostavke i da bi tvoju dušu sačuvao nepovređenom.
4. I Slovo beše u Boga. I opet, kaže se „beše“ zbog onih koji hulno govore da Sina ne beše. Gde je bilo Slovo? Nije bilo ni na kakvom mestu s obzirom da se neopisivo ne može obuhvatiti mestom. Gde je, dakle, bilo? U Boga. Otac se ne nalazi na nekom mestu, kao uostalom ni Sin što nije u nekoj oblasti koja se može opisati. Bezgraničan je Otac, bezgraničan je i Sin. Ma šta da zamisliš i ma kuda da pođeš duhom, otkrićeš da je ispunjeno Bogom i da se svuda sarasprostire ipostas Sina. I Slovo beše u Boga. Trebalo bi da se diviš tačnosti svake reči. On ne kaže: „Slovo beše u Bogu“, nego: Slovo beše u Boga, kako bi predstavio lična svojstva ipostasi. On nije rekao: „U Bogu“, da ne bi dao povoda za tvrdnju o slivenosti ipostasi. Lukava je hula onih koji nastoje da sve smešaju, govoreći da su Otac, Sin i Sveti Duh jedan podmet [ύποκείμερον, tj. lice] i da su jednoj stvari dati različiti nazivi. Lukava je nečastivost i treba je se kloniti koliko i onih koji huliteljski tvrde da je Sin Božiji po svojoj suštini nepodoban [άνόμοιον] Bogu i Ocu. I Slovo beše u Boga. Koristeći reč „Slovo“ da bi predstavio bestrašće rođenja, on žuri da ukloni i štetu koja bi mogla nastati iz samog naziva „Slovo“. Kao da se udaljuje od kleveta hulitelja, on govori šta je Slovo: Bog beše Slovo. Nemoj izmišljati različite reči i nemoj svojom zlobom pridavati neku hulu učenju Duha Svetoga. Data ti je odluka. Pokori se Gospodu. Bog beše Slovo. On beše u početku u Boga. Jevanđelist iznova nekolicinom reči ukratko izlaže celokupno bogoslovlje koje nam je predao o Jedinorodnom. Ko je On? On je Bog Slovo. Pošto ti je obrazovao pravilan pojam o Njemu, učenjem utiskajući u tvoju dušu nepoznato i u tvoje srce nastanivši Hrista Slova, on kaže: „On“. Ko je „On“? Nemoj gledati napolje da bi osmotrio Onoga koji ti je pokazan naznačujućim rečima, nego uđi u skrovište svoje duše i poznaj da On beše u početku, odnosno svagda u Boga, svoga Oca. Ti si naučen da On beše u početku, da je proistekao kao Slovo i da beše u Boga. Njega poznaj, Njemu se zadivi. Pokloni se svome Vladici, koji se u tebi utvrdio posredstvom učenja. Sačuvajte navedenih nekoliko reči, utisnuvši ih kao pečat u svoje pamćenje. One će biti nerazrušivi zid pred napadima onih koji pletu zamke. One su čuvar duše koji je spasava od napadača. [Možda] će ti neko pristupiti i reći: „Rođeni ne beše. Jer, da beše kako bi se rodio“. Ti se, međutim, udalji od hule na slavu Jedinorodnog kao od demonskog glasa, ponovo pritičući jevanđelskim rečima: U početku beše Slovo, i Slovo beše u Boga, i Bog beše Slovo. On beše u početku u Boga. Izgovori četiri puta „beše“ i odbićeš njihovo „ne beše“. Neka navedeni temelji vere budu nepokolebivi. Na njima će se, ako Bog dopusti, sazdati i ostalo. Sa vama, naime, ne možemo odjednom besediti o svemu. Jer, dugotrajnošću besede možemo učiniti beskorisnim ono što ste trudoljubivo sabrali. Nemajući snagu da sve obuhvati odjednom, razum se izlaže onome što trpi utroba koja usled prekomernog zasićenja ne može da svari sve što je primila. Stoga vam želim da se naslađujete okušanjem i da iskoristite ono što vam je ponuđeno. Ja sam spreman da vam služim i u svemu ostalom u Hristu Isusu Gospodu našem, kome neka je slava i sila u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *