BESEDE

 

BESEDE
 

 
BESEDA NA REČI IZ LUKINOG JEVANĐELJA: „SRUŠIĆU ŽITNICE SVOJE I SAGRADIĆU VEĆE“ (12,18) I O LAKOMOSTI
 
1. Postoje dve vrste iskušenja. Naime, žalosti muče srca, ispitujući njihovu istrajnost u trpljenju (kao što se zlato ispituje u peći). Sa druge strane, i samo životno blagostanje za mnoge zauzima mesto iskušenja. Jer, očuvati dušu neponiženom u teškim životnim prilikama jeste podjednako teško kao i ne nadimati se [i skrenuti ka] skvernoslovlju u blistavom položaju. Kao primer iskušenja prve vrste može polužiti veliki Jov, nepobedivi podvižnik koji je nepokolebivog srca i nepromenjenih pomisli zadržao nasilja đavolska kao bujicu potoka, pokazavši da je iznad iskušenja ma koliko ogromne i teške behu borbe na koje ga je izazivao neprijatelj. Primeri iskušavanja životnim blagostanjem su razni. Jedan od njih je slučaj bogataša o kome smo sad čitali. On je posedovao jedno bogatstvo, a nadao se drugom. Čovekoljubivi Bog ga nije osudio na samom početku zbog njegovog nezahvalnog držanja, nego je njegovom prethodnom bogatstvu stalno prilagao nova. On je očekivao da će jednom, kad se bude zasitio, obratiti dušu ka druželjubivosti i pitomosti. Jer, kaže se: U jednoga bogatog čoveka rodi njiva. I razmišljaše u sebi govoreći: Šta da činim… Srušiću žitnice svoje i sagradiću veće (Lk.12,1618). Zbog čega je rodila njiva kod čoveka koji nije hteo da učini ništa dobro od uroda? Da bi se projavilo Božije dugotrpljenje i da bi se pokazalo do koje mere se rasprostire Njegova blagost. Jer, On svojim suncem obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima (Mt.5,45). Međutim, dobrota Božija privlači veće mučenje za zle. Bog je poslao kišu na zemlju obrađenu lakomim rukama. On je dao sunce da bi se zagrejala semena i umnožili plodovi dobre žetve. Bog pruža povoljnost zemlje, blagorastvorenje vazduha, obilje semena, sadejstvo volova i sve ostalo čime po prirodi napreduje zemljoradnja. Šta, pak, potiče od čoveka? Gorka narav, mržnja prema ljudima i tvrdičluk. Time je čovek uzvratio svom Dobročinitelju. On se nije setio zajedničke prirode, nije pomišljao da višak treba podeliti siromasima, nije obratio pažnju na zapovest: Nemoj odreći dobro potrebitima, i: Milostinja i vera neka ti ne nedostaju (Prič.3,27; 3), kao i: Prelomi hleb svoj sa gladnim (Is.58,7). I premda proroci i učitelji glasno oglašavaju, on nije slušao. Žitnice su pucale, pritešnjene obiljem onoga što je uskladišteno, ali škrto srce nije bilo ispunjeno. On je starom stalno dodavao novo, svake godine dodavanjem uvećavajući obilje, sve dok nije došao do nerazrešive teškoće: usled lakomosti on nije mogao da se odvoji od starog, a zbog preobilja nije imao mesta da položi novo. Stoga je preduzimao bezbrojne poduhvate i imao teške brige. Šta da činim? Ko se neće sažaliti na čoveka u tako teškom položaju? Jadna je njegova žetva, žalosna su njegova sadašnja dobra i još je žalosnije ono što ga očekuje. Zemlja mu ne donosi prihode, nego mu izaziva uzdahe. Ona mu ne donosi žetvu plodova, nego brige, žalosti i strašne teškoće. On tuguje slično siromasima. Zar od njega ne čujemo isto što i od čoveka pritisnutog siromaštvom? „Šta da činim? Gde ću naći hranu? Gde ću naći odeću“. Isto govori i bogataš, mučeći se u srcu i budući izjedan brigom. Ono što druge raduje, lakomoga muči. Njega ne raduje što je njegov dom napunjen. Bogatstvo koje mu dotiče i izliva se iz njegove riznice ranjava njegovu dušu strahovanjem da će postati izvor nekog dobra za potrebite.
2. Čini mi se da je njegova bolest slična duševnoj bolesti stomakougodnika koji će radije pristati da se provale prejedanjem, negoli da ostatke podele sa potrebitima. Čoveče, poznaj svog Dobročinitelja. Seti se ko si i čime upravljaš, od koga si sve dobio i zbog čega si pretpostavljen mnogima. Ti si sluga blagog Boga i domoupravitelj tebi sličnih slugu. Nemoj misliti da je sve pripremljeno samo za tvoju utrobu. O onome što ti je u rukama razmišljaj kao o tuđem. Ono te na kratko uveseljava, a zatim iščezava i nestaje. Međutim, potom ćeš strogo za njega odgovarati. Ti, međutim, sve držiš zaključano iza vrata i katanaca. I pošto si sve zapečatio, ti ne spavaš od brige i razmišljaš u sebi, slušajući bezumnog savetnika, tj. samoga sebe: Šta da činim? Trebalo je, međutim, reći: „Nasitiću duše gladnih, otvoriću svoje žitnice i pozvati sve siromahe. Podražavaću Josifa koji je pokazao čovekoljublje. Izgovoriću velikodušne reči: „Svi koji nemate hleba dođite kod mene. Kao sa zajedničkih izvora, uzmite svi koliko vam treba od onoga što je darovala Božija blagodat““. Ti, međutim, nisi takav. Zbog čega? Stoga što zavidiš ljudima na naslađivanju, stoga što si u dušu položio rđav savet, stoga što ne brineš o tome da svakome daš po potrebi, nego o tome da sve prigrabiš i da ostale lišiš koristi koju bi mogli imati. Približavali su mu se oni što će mu tražiti dušu (Lk.12,20), a on je sa svojom dušom razgovarao o jelima. Te noći je ugrabljen, a on je maštao kako će se još mnogo godina naslađivati. Njemu je dato da svemu razmisli i da otkrije svoj stav, da bi zatim čuo odluku koju je zaslužilo njegovo proizvoljenje.
3. Nemoj i ti slično postradati. Smisao napisanog je upravo da se klonimo sličnih postupaka. Podražavaj zemlju, čoveče. Donosi plodove kao i ona, da se ne bi pokazao lošijim od bezdušne [tvorevine]. Ona nije dala plodove da bi se sama naslađivala, nego da bi poslužila tebi. Ukoliko, pak, sam budeš dao plodove dobročinstva, sabraćeš ih za sebe budući da se blagodat od dobročinstva vraća onima koji ih čine. Da li si dao gladnom? Ono što si dao vratiće ti se uvećano. Zrno žita koje padne na zemlju postaje dobitak za onoga ko ga je posejao. I hleb koji si dao gladnome na kraju donosi višestruku korist. Neka ti stoga kraj zemljoradnje bude početak nebeskog sejanja. Rečeno je, naime: Sej te sebi u pravdu (Os.10,12). Zašto si uznemiren? Zašto se mučiš, trudeći se da svoje bogatstvo zaključaš u glinu i opeku? Bolje je dobro ime, negoli veliko bogatstvo (Prič.22,1). Ukoliko, pak, poštuješ novac zbog časti koja ti se zbog njega ukazuje, razumi da je za slavu važnije imati hiljadu čeda, negoli hiljadu statira u svojim vrećama. Novac ćeš, i protiv svoje volje, morati da ostaviš ovde, dok ćeš dobru čast zbog dobrih dela poneti sa sobom pred Gospoda. Ceo narod će te pred zajedničkim Sudijom okružiti i nazvati svojim hraniteljem i dobročiniteljem, dajući ti sva imena čovekoljublja. Zar ne vidiš da se u pozorištima radi kratkotrajne počasti, radi narodnih pokliča i pljeskanja čitava bogatstva rasipaju na takmičare, na smehotvorce i borce sa zverima, koje u drugima izazivaju odvratnost? Ti si, međutim, škrt kad su u pitanju izdaci koji bi ti mogli doneti toliku slavu. Bog će te pohvaliti i anđeli će likovati. Ublažiće te svi ljudi od postanka sveta. Večna slava, venac pravde i Carstvo nebesko biće ti nagrade za dobro upravljanje propadljivim [bogatstvom]. Ti se, pak, o rečenom ne brineš. Zbog staranja za sadašnje ti nipodaštavaš očekivano. Hajde, dakle, odredi bogatstvo za različite potrebe, postavši darežljiv i svetao u trošenju na potrebite. Neka se i za tebe kaže: Prosu, dade ubogima, pravda njegova ostaje u vek veka (Ps.111,9). Nemoj biti škrt kroz stalno prilaganje novih potreba. Nemoj očekivati oskudicu u žitu da bi otvorio svoje žitnice. Jer, narod proklinje onoga ko ne daje žito (Prič.11,26). Nemoj iščekivati glad radi zlata, niti opštu oskudicu radi sopstvenog izobilja. Nemoj trgovati ljudskim nesrećama i nemoj vreme gneva Božijeg preobraćati u [povod] za sticanje novca. Nemoj pozleđivati rane onima koji su udarani bičevima [nevolja]. Ti gledaš na zlato, a previđaš brata. Ti poznaješ žigove na novcu i razlikuješ pravi od krivotvorenog, ali brata u oskudici uopšte ne prepoznaješ.
4. Tebe mnogo raduje lepa boja zlata, ali ne računaš na množinu siromaških uzdaha koja prati njegovu lepotu. Kako dati predočim stradanja ubogog? Razgledavši unutrašnjost svoga doma, on vidi da nema zlata i da ga nikada neće ni biti. Posuđe i odeća su kao i kod svakog siromaha: sve zajedno ne košta ni nekoliko novčića. Šta, dakle? On okreće pogled ka deci i razmišlja da ih odvede na trg kako bi na našao način da izbegnu smrt [od gladi]. Zamisli samo borbu neizbežne gladi i očinske naklonosti. Glad preti najstrašnijom smrću, dok priroda vuče sasvim suprotnom, ubeđujući ga da umre zajedno sa decom. On se mnogo puta priprema da pođe i mnogo puta odustaje. Najzad biva pobeđen, prisiljen nužnošću i neumoljivom potrebom. O čemu još razmišlja otac? „Koga najpre da prodam? Na koga će najradije pogledati trgovac žitom? Da li će uzeti najstarijeg? Ali,stidim se njegovog najstarijeg uzrasta. Možda mlađeg? Ali, žao mi je njegove mladosti s obzirom da još ne oseća nesreću. Jedan u potpunosti nosi crte svojih roditelja, a drugi je nadaren za učenje. Avaj, kakav bezizlazan položaj. Šta da radim? Sa kojim od njih da se suočim? Od kakve zveri da pozajmim dušu? Kako da zaboravim prirodu? Ukoliko ih sve zadržim kraj sebe, gledaću kako skapavaju od gladi. Ukoliko, pak, jednoga prodam neću moći da pogledam ostale s obzirom da će postati podozrivi i prestati da mi veruju. Kako da živim u kući kad sam samoga sebe lišio dece? Kako da pođem i da sednem za sto na kome je obilje stvoreno na navedeni način“. Nakon što prolije mnoštvo suza, on najzad odlazi na trg da proda najmilijeg sina. Tebe, pak, uopšte ne uznemirava stradanje i ne uzimaš u obzir prirodu. Nesretnika muči glad, a ti oklevaš i izruguješ se, produžavajući njegovu nesreću. On ti kao platu za hranu nudi svoju utrobu, a tebi ne drhti ruka koja ubira porez na nesreću. Ti ne samo da se trudiš oko veće [dobiti], nego nastojiš da prigrabiš što više i da daš što manje, te da u svakom pogledu jadniku nesreću učiniš još težom. Ni suze ne pobuđuju tvoje sažaljenje, ni uzdasi ne mogu da omekšaju tvoje srce. Ti si nepokolebiv i surov. U svemu vidiš zlato i samo o zlatu maštaš. Ono je tvoj san kada spavaš, o njemu razmišljaš kad si budan. Umobolni u napadu mahnitosti ne vide ono što uistinu jeste, nego ono što uobražava njihova bolest. I tvoja duša, obuzeta srebroljubljem, u svemu vidi zlato i u svemu vidi srebro. Tebi je ugodnije da gledaš u zlato, negoli u sunce. Ti želiš da se sve pretvori u zlato. Koliko možeš tii izmišljaš načine za rečeno.
5. Šta sve nećeš smisliti da bi stekao zlato? Tvoje žito postaje zlato, vino se pretvara u zlato, kod tebe se i vuna pretvara u zlato. Svaki trgovački obrt, svaka izmišljotina ti donosi zlato. I samo zlato rađa zlato, uvećavajući se zajmovima. I ne postoji mera zasićenja i pohlepa nema kraja. Ukoliko su proždrljiva, deci često dopuštamo da neumereno jedu ono što posebno vole kako bi prezasićenost u njima izazvala odvratnost. Lakomi čovek nije takav: što više dobija, on više ište. Bogatstvo ako teče, ne prilagajte (mu) srce (Ps.61,10). Ti, međutim, zadržavaš bogatstvo koje pritiče i zagrađuješ mu sve izlaze. Šta se, pak, dešava ukoliko je ono zadržano i sputano? Pregrade pucaju. I sada, budući nasilno zadržano i neprestano pritičući, bogatstvo razara žitnice bogatoga. Slično neprijatelju koji je nasilno provalio, ono sravnjuje sa zemljom njegove riznice. Međutim, on će sagraditi veće. Ali, neće li ih on nasledniku ostaviti porušene. Jer, možda će njega oteti smrt pre nego što ih podigne prema svojoj pohlepnoj zamisli. Ipak, on do kraja sledi svoju rđavu nameru. Vi me, međutim, poslušajte i otvorite sva vrata svojih riznica, dopuštajući bogatstvu da obilno izađe. Dopustite da se vaše bogatstvo ulije u domove siromaha slično velikoj reci koja kroz hiljadu rukavaca navodnjava plodno tlo. Kada se crpu, bunari daju vodu u većem obilju, a kada se zapuste, voda se kvari i presušuje. I bogatstvo koje je nepokretno postaje beskorisno. Naprotiv, njegovo kretanje i prelaženje [iz ruke u ruku] jeste opštekorisno i plodonosno. Koliko ćeš samo pohvala dobiti od onih kojima si učinio dobro delo. Nemoj ih prezreti. Kolika je, opet, i nagrada od pravednog Sudije. Nemoj sumnjati u nju. Neka ti stalno pred očima bude primer osuđenog bogataša: on je, čuvajući sadašnje, bio u neizvesnosti za buduće i ne znajući pouzdano hoće li živeti do sutra. On je još danas grešio i za sutrašnji dan. Molitelj još nije došao, a on je već pokazivao svoju surovost. On još nije ni sakupio plodove, a već je zasluživao kaznu za lakomost. Zemlja je pripremila bogatu gozbu, unapred pokazujući bogatu žetvu na njivama, projavljujući mnoštvo grozdova na vinovoj lozi, pružajući maslinu otežalu od plodova i svako naslađivanje plodovima stabala, a on je već bio negostoljubiv i neplodan. On još nije ni sabrao, a već proklinje potrebite. Međutim, pre sabiranja plodova postoje mnoge opasnosti. Često, naime, grad ubija [letinu], ponekad je i suša preotima iz ruku, a katkad i voda koja se neblagovremeno izlije iz oblaka uništava plodove. Zašto se ne moliš Gospodu da do kraja bude darežljiv? Međutim, ti unapred činiš sebe nedostojnim primanja onog što već imaš u vidu.
6. Ti potajno govoriš sam sa sobom, ali se tvojim rečima sudi na nebesima. Stoga ti odozgo dolaze i odgovori. Šta, dakle, on kaže: Dušo, imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine… Jedi, pij i veseli se (Lk.12,19) svakoga dana. Kakva beslovesnost! Kad bi imao dušu svinje ničim boljim ne bi mogao da je obraduje. Ti si postao skotopodoban i krajnje neupućen u duševna dobra s obzirom da duši nudiš telesnu hranu. Ono što prima utroba ti namenjuješ duši. Duša, naprotiv, ima „mnoga dobra“ ukoliko poseduje vrlinu, ukoliko je ispunjena dobrim delima i ukoliko je bliska Bogu. U tom slučaju ona treba da se raduje prekrasnom duševnom radošću. Međutim, ukoliko razmišljaš o zemaljskom, tvoj bog je trbuh (up. Fil.3,19). Ti si u potpunosti postao telesan i pokorio se strastima. Stoga čuj naziv koji ti odgovara i koji ti nije dao neko od ljudi, nego sam Gospod: Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe, a ono što si pripremio čije će biti (Lk.12,20). Takav podsmeh bezumlju teži je od večne kazne. Šta, dakle, preduzima onaj ko će ubrzo biti ugrabljen? Srušiću žitnice svoje i sagradiću veće (Lk.12,18). Skoro bih mogao da mu kažem: „Dobro postupaš“. Jer, riznice nepravde i zaslužuju da budu srušene. Sopstvenim rukama poruši ono što si rđavo sagradio. Sruši ambare od kojih niko nikada nije otišao utešen. Uništi svako zdanje koje čuva lakomost. Poruši krovove, rasturi zidove, otkrij suncu pšenicu koju je već pokrila plesan, oslobodi straže okovano bogatstvo i svima pokaži mračno utočište mamona. Srušiću žitnice svoje i sagradiću veće. A šta ako i njih napuniš? Šta ćeš potom smisliti? Hoćeš li opet rušiti i opet graditi? Postoji li išta nerazumnije: beskrajno se truditi, tj. marljivo graditi i marljivo rušiti. Ukoliko poželiš, dom ubogih će postati tvoje žitnice. Sabiraj sebi blago na nebesima. Ono što je na njima položeno ni moljac ne nagriza, ni rđa ne kvari, ni lopovi ne kradu (up. Mt.6,20). „Ubogima ću udeliti kad napunim druge žitnice“. Ti si očigledno sebi odredio mnogo godina života. Međutim, pazi da te ne preduhitri rok koji se ubrzano približava. Tvoje obećanje ne pokazuje dobrotu, nego lukavstvo, s obzirom da ne obećavaš da bi kasnije dao, nego da bi izbegao da sada daš. Šta te sprečava da već sada daš? Zar nema siromašnih? Zar žitnice nisu pune? Zar nagrada nije pripremljena? Zar zapovest nije jasna? Međutim, gladni skapava, nagi drhti, dužnik se guši, a ti odlažeš milostinju do sutra. Poslušaj Solomona: Nemoj reći: „Idi i dođi. Sutra ću ti dati“ (Prič.3,28), s obzirom da ne znaš šta će roditi dolazeći dan (Prič.27,1). [Znaš li] kakve zapovesti prezireš zapečativši uši srebroljubljem? Trebalo bi da [shvatiš] koliko veliku blagodarnost duguješ Dobročinitelju, koliko treba da se raduješ i da budeš počastvovan što ne stojiš pred tuđim vratima nego, naprotiv, drugi pristupaju tvojim vratima. Ti si, međutim, natmuren i odbojan, te izbegavaš da makar i slučajno sretneš ubogoga kako ne bi bio prinuđen da nešto malo ispustiš iz ruku. Ti znaš da kažeš jedino: „Nemam. Ne dam, jer sam siromašan“. I zaista, siromašan si i oskudevaš u svakom dobru. Oskudevaš u ljubavi, oskudevaš u čovekoljublju, oskudevaš u veri u Boga, oskudevaš u večnom nadanju. Učini da i brat ima udela u tvom žitu. Ono što će sutra istruliti danas podaj potrebitome. Najgori vid lakomosti jeste odbijanje da ubogima damo i ono što će propasti.
7. Ti, pak, kažeš: „Kome škodim ako zadržavam svoje“.Međutim, kaži mi šta je zapravo tvoje? Odakle si uzeo i doneo sa sobom u život? Zamislimo da neko, zauzevši mesto u pozorištu, ometa one koji nakon njega ulaze, misleći da je njegovo ono što je dato na zajedničku upotrebu. Upravo takvi su i bogataši. Oni su najpre prigrabili zajedničko dobro. Pošto su njime ovladali pre ostalih oni ga čine svojim sopstvenim. Kad bi svako uzeo ono što mu je neophodno za zadovoljenje njegovih potreba, a višak prepustio potrebitome, niko ne bi bio bogat, kao što niko ne bi bio ni siromašan. Zar iz [majčine] utrobe nisi izašao nag? Zar se nećeš ponovo nag vratiti u zemlju? Osim toga, otkuda imaš ono što sada poseduješ? Ukoliko kažeš da ga imaš slučajno, ti si bezbožnik, ne poznajući Tvorca i budući nezahvalan Darodavcu. Ukoliko, pak, prihvatiš da ga imaš od Boga, kaži mi razlog zbog koga si ga dobio? Zar je Bog nepravedan, neravnomerno nam raspodeljujući ono što je neophodno za život? Zbog čega se ti bogatiš, a on živi u oskudici? Jedino stoga da bi ti dobio platu za dobrotu i dobro upravljanje, a on platu za trpljenje. Prigrabivši sve u nezasito naručje lakomosti, ti misliš da nikome ne činiš nepravdu, premda lišavaš mnoge. Ko je lakomac? Onaj ko ne ostaje u granicama umerenosti.A ko je otimač? Onaj ko od svakoga otima ono što mu pripada.Prema tome, kako da nisi lakomac i otimač kad prisvajaš onošto ti je dato na upravljanje? Onoga ko obnaži odevenog nazvaće lopovom. Da li i onaj ko ne obuče nagoga, premda može, zaslužuje neko drugo ime? Hleb koji zadržavaš kod sebe pripada gladnom. Odeća koju čuvaš u svojim škrinjama pripada nagom. Obuća koja se kod tebe raspada pripada bosom. Srebro koje je kod tebe zakopano pripada ubogom. Prema tome, ti činiš nepravdu svima kojima bi mogao da učiniš dobro delo.
8. Ti ćeš reći: „Reči su dobre, ali je zlato bolje“. Isto govore i onima koji pred neuzdržanima rasuđuju o celomudrenosti. U njima će se, naime, rasplamsati pohota ukoliko im se spomene naložnica, pa makar je mi i osudili. Kako da ti predočim stradanja siromaha kako bi shvatio od koliko uzdaha stvaraš svoju riznicu? O, kako će ti se u Dan suda učiniti dragocenim reči: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Jer ogladneh, i dadoste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; nag bejah, i odenuste me (Mt.25,3436).Kakva će te drhtavica, kakav znoj i kakva tama obuzeti kada čuješ osudu: Idite od mene, prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim. Jer ogladneh i ne dadoste mi da jedem; ožedneh i ne napojiste me… nag bejah, i ne odenuste me (Mt. 25,4143). Tamo neće biti osuđen otimač, nego onaj koji nije učestvovao u potrebama bližnjega. Rekao sam ono što sam smatrao korisnim. Ukoliko poveruješ, očigledno je da te očekuju dobra saglasna obećanjima. Ukoliko, pak, nećeš da čuješ, zapisana je i pretnja. Želeo bih da izbegneš njen ukus i da prihvatiš bolji stav, tj. da tvoje bogatstvo postane tvoj otkup, te da dostigneš pripremljena nebeska dobra, blagodaću Onoga ko nas je sve prizvao u svoje Carstvo. Njemu neka je slava i sila u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *