BESEDE

 

BESEDE
 

 
BESEDA UPUĆENA BOGATIMA
 
1. I jutros smo govorili o [bogatom] mladiću (Mt.19,16). Marljivi slušalac će se, naravno, sećati onoga što smo tada ispitivali. Mladić, najpre, nije zakonik koji se [pominje] kod Luke (Lk. 10,2527), koji beše izazivač i podrugljivo postavljaše pitanja. Naprotiv, on je dobro postavljao pitanja, premda nije pokazao blagopokornost (Mt.19,22). Jer, da je prezrivo postavljao pitanja, on ne bi otišao ražalošćen zbog Gospodnjih odgovora. Njegova narav nam je predstavljena kao neka mešavina. Prema ukazivanju Reči [Božije] (Mt.19,23-26), on je delimično dostojan pohvale, a delimično vredan sažaljenja i potpuno beznadežan. U njemu je za pohvalu što je prepoznao istinskog Učitelja. Ne obrativši pažnju na nadmenost fariseja, na oholost zakonika i na ometanje književnika, on je to ime pridao jedinom istinskom i blagom Učitelju. U njemu je dobro i primetno nastojanje da se pobrine oko nasleđivanja večnog života. S druge strane, njegovo proizvoljenje posebno odlikuje odsustvo težnje za istinskim dobrom. Naprotiv, on je imao u vidu ono što se dopada većini ljudi. Naime, on nije u srce zapisao spasonosno učenje koje je čuo od istinskog Učitelja, niti je Njegove pouke doveo do ispunjenja. Ne, on je otišao ožalošćen i pomračen strašću ljubavi prema bogatstvu. Time se dokazuje neuravnoteženost njegovog ponašanja i neusklađenost njegovih [osobina]. Ti nazivaš Gospoda Učiteljem (Mt.19,16), ali ne činiš ono što čine učenici. Ispovedaš ga blagim (Mt.19,6), a zapostavljaš ono što dariva. Nesumnjivo je, međutim, da Blagi i daruje blago. Ti se raspituješ o večnom životu (Mt.19,7), a na delu se pokazuje da si potpuno privezan za naslađivanje sadašnjim životom. Koju ti je napornu, tešku i nepodnošljivu reč uputio Učitelj? Prodaj sve što imaš i podaj siromasima (Mt. 19,21). Kad bi ti naložili zemljoradnički trud, opasne trgovačke poduhvate ili druge teškoće svojstvene onima koji traže dobitak, ti bi mogao da se žališ zbog nepodnošljivosti zapovesti. Naprotiv, tebi se obećava da ćeš udobnim putem, koji ne zahteva ni trud ni znoj, postati naslednik večnog života. Zbog čega se, dakle, ne raduješ lakoći spasenja, nego se udaljuješ sa patnjom u duši i plačem, sav svoj prethodni trud čineći uzaludnim? Ti, kako kažeš, nisi ubio, nisi učinio preljubu, nisi ukrao, ni protiv koga nisi lažno svedočio (Mt.19,18-20). Međutim, ti svoja staranja o rečenome činiš beskorisnim ukoliko ne prisajediniš ono što nedostaje, čime jedino i možeš ući u Carstvo Božije. Zar ti ne bi blagonaklono slušao lekare koji ti obećavaju da će ti ukloniti nedostatak koji imaš od prirode ili od bolesti? Međutim, kada veliki Iscelitelj duša hoće da te usavrši u onome što ti nedostaje od najpotrebnijeg, ti ne prihvataš blagodat, nego jadikuješ i bivaš potišten. Očigledno je da si daleko od zapovesti i da si lažno svedočio da bližnjeg ljubiš kao samoga sebe (Mt.19,19). Eto, Gospodnja zapovest u potpunosti razotkriva da u tebi nema istinske ljubavi. Kad bi bila istinita tvrdnja da si od mladosti očuvao zapovest o ljubavi i da si svakome davao koliko i sebi, otkuda bi imao veliko bogatstvo? Jer, staranje o potrebitima troši bogatstvo, tj. premda svako dobija malo za zadovoljenje svojih potreba, svi zajedno troše imovinu koja se deli. Zbog toga onaj ko ljubi bližnjega kao samog sebe ne poseduje ništa više negoli bližnji. Ti se, međutim, pokazuješ kao onaj ko ima mnoga imanja (Mt.19,22). Odakle ti? Očigledno je da svoje zadovoljstvo pretpostavljaš utešavanju mnogih? Ukoliko je više bogatstva, utoliko je manje ljubavi. Da ljubiš svog bližnjeg ti bi se odavno pobrinuo da se rastaviš sa novcem. Sada je, međutim, bogatstvo s tobom povezano prisnije negoli telesni udovi: razdvajanje s njim bilo bi bolno koliko i odsecanje najvažnijih telesnih udova. Da si odevao nagog, da si svoj hleb davao gladnom, da su tvoja vrata bila otvorena za svakog namernika, da si bio otac siročadi, da si saosećao svakom nevoljniku, ti ne bi sada žalio ni zbog kakvog bogatstva? Da si se odavno starao da ga razdeliš potrebitima ti ne bi bio ogorčen, dajući i ono što je preostalo. Osim toga; na vašarima niko ne jadikuje što prodaje svoje vlasništvo i u zamenu dobija ono što mu je potrebno. Naprotiv, ukoliko za manju cenu kupi skupocenije stvari, [čovek] se svetlo raduje s obzirom da mu je uspela povoljna razmena. Ti, pak, jadikuješ što treba da podeliš zlato, srebro i imetak, tj. što treba da daš kamen i prašinu da bi dobio večni život.
2. Uostalom, zbog čega ti je neophodno bogatstvo? Hoćeš da se obučeš u skupocenu odeću. Dovoljan će ti biti hiton od dva lakta, a pokrivanje jednim pokrivalom zadovoljiće sve potrebe u odevanju. Hoćeš li bogatstvo upotrebiti za raskošnu trpezu? Hleb je dovoljan da bi se napunila utroba. Zbog čega, dakle, jadikuješ? Čega se lišavaš? Slave koju ti omogućuje bogatstvo? Međutim, ukoliko ne budeš tražio slavu na zemlji, zadobićeš istinsku i svetlu slavu, koja će te uvesti u Carstvo nebesko. Međutim, „posedovanje bogatstva je poželjno čak i da od njega nema nikakve koristi“. Svima je, pak, poznato da je briga o beskorisnom bezumna. Reći ću ti nešto što ti može izgledati neobično premda je, u stvari, istinitije od svega. Ukoliko bogatstvo podelimo na način zapoveđen Gospodom, prirodno će ostati naše, a ukoliko ga čuvamo za sebe – otuđiće se od nas. Ukoliko ga čuvaš, neće biti tvoje, a ukoliko počneš da ga rasipaš, nećeš ga izgubiti. Prosu, dade ubogima, pravda njegova ostaje u vek veka (Ps.111,9). Mnogi, međutim, ne žele bogatstvo zbog odeće i hrane. Naprotiv, đavo je izmislio lukavi način da bogatima omogući hiljade prilika za trošenje. Oni suvišno i beskorisno smatraju neophodnim usled čega im nikad nije dovoljno za izmišljene izdatke. Oni dele bogatstvo na ono koje će služiti sadašnjim potrebama i na ono koje će biti upotrebljeno u budućnosti. Oni deo izdvajaju za sebe, a deo za decu. Čuj samo kakve su njihove naredbe. „Ovaj deo je, kažu, za upotrebu, a ovaj će se odložiti kao zaliha. Deo koji je određen za pokrivanje potreba neka premašuje granicu nužnosti. Jer, biće neophodno i za kućne rashode, i za izazivanje maštanja spoljašnjih [ljudi], i za sjajnu raskošnost na putu, i za blistavo i zadivljujuće provođenje kod kuće“. Meni preostaje samo da se čudim izmišljanju nepotrebnosti. Oni imaju hiljade kola. U jednima voze prtljag, a druga, pokrivena zlatom i srebrom, koriste sami. Oni imaju mnoštvo konja koji, kao i ljudi, imaju rodoslove prema plemenitosti otaca. Jedni ih voze dok obilaze grad, drugi sa njima učestvuju u lovu, a neki su uvežbani za putovanja. Uzde, kolani i amovi su im od srebra i posuti zlatom, dok purpurni pokrivači ukrašavaju konje kao ženike. Zatim, oni imaju mnoštva mazgi, podeljenih po bojama. Njihovi kočijaši smenjuju jedni druge, pri čemu su jedni spreda, a drugi pozadi. Oni imaju i nebrojeno mnoštvo ostale kućne posluge, koje pokriva svaku raskoš: upravitelje, rizničare, zemljodelce, zanatlije vešte u svakom poslu (i neophodnom ali i izmišljenom radi ugodnog i slatkog života), kuvare, pekare, peharnike, lovce, vajare, živopisce i tvorce uživanja svake vrste. Oni imaju stada kamila (i za prevoz robe, i za ispašu), čopore konja, stada bikova, ovaca i svinja. Oni imaju i svoje pastire, kao i zemlju dovoljnu za prehranu svih životinja, koje uostalom prihodima umnožavaju njihovo bogatstvo. Oni imaju kupatila u gradu i kupatila u letnjikovcima. Njihove kuće blistaju od raznolikog mermera: jedan je od frigijskog kamena, drugi od lakonikijskih ili tesalijskih ploča. Jedan dom zagrevaju zimi, a drugi rashlađuju leti. Podovi su im išarani raznobojnim kamenom, a tavanice pozlaćene. Deo zidova koji nije prekriven mermerom ukrašen je naslikanim cvećem.
3. Ukoliko pretekne i pošto ga podele na bezbrojne potrebe, bogatstvo najzad skrivaju u zemlju ili na tajna mesta, s obzirom da je budućnost neizvesna i da nas mogu očekivati raznolike i nepredviđene potrebe. Zaista, sasvim je neizvesno hoće li ti biti potrebno zakopano zlato, ali ni najmanje nije neizvesna kazna za nečovečno ponašanje. Pošto ni pored bezbrojnih izmišljotina nisi mogao da potrošiš bogatstvo, ti ga sakrivaš u zemlju. Zaista je užasno bezumlje najpre kopati po zemlji dok je zlato još u rudnicima, a zatim ga, kada se izvadi, ponovo vratiti u zemlju. Stoga se, mislim, događa da, zakopavajući bogatstvo, ujedno zakopavaš i svoje srce. Jer, rečeno je: Gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše (Mt.6,21). Stoga zapovesti i žaloste slične ljude. Budući zauzeti beskorisnim troškovima, oni sebi život čine nepodnošljivim. Čini mi se da strast mladića i njemu sličnih podseća na putnika koji je, silno želeći da vidi neki grad, neumorno pešačio, da bi se potom, došavši već do samog grada, zaustavio u nekoj gostionici pod gradskim zidinama. Pošto je bio lenj da još malo korača, on je poništio sav svoj prethodni trud, lišivši se mogućnosti da vidi lepote grada. Slični su i oni koji su spremni da učine sve osim da se liše bogatstva. Znam mnoge koji poste, mole se, uzdišu i pokazuju svaku pobožnost koja ništa ne košta, ali ne daju ni jedan novčić nevoljnicima. Kakva je njima korist od ostalih vrlina? Njih, naime, Carstvo Božije ne prima, s obzirom da je rečeno: Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u Carstvo Božije (Lk.18,25). Iako je presuda jasna, i premda Onaj ko ju je iskazao ne laže, ipak je malo onih koji u veruju nju. Neki govore: „Kako ćemo živeti ako sve napustimo? Kako će izgledati svet ukoliko svi počnu da prodaju i da se odriču svega“. Nemoj mene pitati za smisao Vladičnjih zapovesti. Zakonodavac zna kako će sa zakonom usaglasiti nemogućnost [njegovog ispunjavanja, naravno, ukoliko postoji]. Tvoje srce se ispituje kao na terazijama kako bi se videlo gde se priklanja: istinskom životu ili sadašnjim nasladama. Oni koji zdravo rasuđuju trebalo bi da misle da priliči da bogatstvo upotrebimo kao domoupravitelji, a ne kao uživaoci. Oni koji ga se odriču trebalo bi da se raduju kao da ustupaju tuđe, a ne da negoduju kao da se lišavaju svog vlasništva. Prema tome, zašto se žalostiš? Zašto tuguješ u duši kada čuješ: Prodaj sve što imaš? Ti ne bi trebalo da se mnogo vezuješ za bogatstvo čak ni kad bi trebalo da te prati u budućem životu, s obzirom da će biti pomračeno tamošnjim počastima. Međutim, pošto će već neminovno ostati ovde, zašto ga ne bi prodao i sa sobom poneo dobit koju će ti pribaviti? Ti se ne žališ kada daješ zlato a dobijaš konja. Međutim, ti liješ suze kada za propadljivo treba da dobijaš nebesko Carstvo. Ti odbijaš prosjaka i izbegavaš milostinju izmišljajući hiljade izgovora za trošenje.
4. Šta ćeš odgovoriti Sudiji s obzirom da zidove prekrivaš tkaninama, a ne oblačiš čoveka? Ti ukrašavaš konje, a prezireš nagog brata, dopuštaš da pšenica istruli, a ne hraniš gladne, zakopavaš zlato u zemlju, a na ugnjetenog ne obraćaš pažnju. Ukoliko i tvoja žena, tvoja sažiteljka ima ljubav prema bogatstvu, bolest će biti dvostruka. Ona rasplamsava svoje naslade, uvećava slastoljublje i podstiče neobične želje, izmišljajući raznovrsno kamenje, bisere, smaragde, safire i zlato (kovano ili tkano), razmetljivošću svake vrste uvećavajući bolest. Staranje oko rečenoga im nije tek neko sporedno zanimanje, već se njime bave tokom čitavog dana i noći. Ugađajući njihovim željama, hiljade laskavaca dovode im bojare, zlatare, mirisetvorce, tkače i ukrasivače. Njen muž ne može da predahne ni jednog jedinog trenutka od njenih narudžbi. Za udovoljavanje ženskih želja ne bi bilo dovoljno nijedno bogatstvo, čak i kad bi teklo u rekama. Kad požele, one dobijaju miro koje se uvozi od varvara, ulje sa tržnica, morske cvetove, morsku porfiru ili morsko pero u većim količinama negoli vunenu tkaninu. Zlato koje služi kao okvir za drago kamenje predstavlja nakit koji nose na čelu, vratu ili struku. Njime čak obavijaju ruke i noge. Zlatoljubive žene bi rado na rukama nosile okove ukoliko bi bili od zlata. Prema tome, kada da se pobrine za svoju dušu čovek koji je sluga ženskih želja? Bura i oluja potapaju zastarele lađe. Slično propadaju i slabe duše supruga koji imaju žene rđavog nastrojenja. Bogatstvo koje i muž i žena rasipaju na mnogo stvari, trudeći se da jedno drugo prevaziđu u izmišljanju ispraznih izdataka, svakako da nema nikakvu priliku da pripadne drugima. Ukoliko čuješ: „Prodaj sve što imaš i podaj siromasima kako bi imao zalihu za večnu nasladu“, ti odlaziš žalostan. Međutim, ako ti kažu: „Daj novac ženama koje žive u raskoši, daj ga kamenorescima, graditeljima, mozaičarima ili živopiscima“, ti ćeš se obradovati kao da si dobio nešto dragocenije od novca. Ne vidiš li zidine koje su razrušene vremenom, čiji se ostaci, slično stenama, uzdižu nad čitavim gradom? Koliko li je u gradu bilo siromaha koje su bogataši prezirali, zauzeti brigom oko zidina? Gde su, pak, sada raskošna zdanja? Gde je onaj ko se hvalio velelepnošću? Zar se nije sve pretvorilo u prah? Zar nije sve uništeno, slično dečijim kulama od peska? Zar se graditelj ne kaje u adu što se brinuo o ispraznom? Potrudi se da imaš veliku dušu. Zidine, pak, služe istoj potrebi, bile velike ili male. Ušavši u dom nadmenog novog bogataša i videvši da je išaran raznobojnim cvećem, ja znam da od vidljivog ne poseduje ništa vrednije. Naime, on ulepšava beživotne stvari, dok mu duša ostaje neukrašena. Kaži mi u čemu se sastoji prijatnost korišćenja srebrnih kreveta i stolova, kao i postelja i stolica od slonovače, zbog koje bogatstvo ne može da dođe do siromaha, iako bezbroj njih stoji pred vratima i ispušta žalosne glasove. Ti ćeš se, međutim, odreći davanja govoreći da je nemoguće udovoljiti svim prosjacima. Iako se tvoj jezik zaklinje [da imaš dobru nameru da pomogneš], tvoja ruka te izobličava. Blistajući se od dragog kamenja na prstima, ona će nemo razglasiti tvoju laž. Koliko je ljudi koje bi jedan tvoj prsten mogao da oslobodi dugova? Koliko je trošnih domova koje bi mogao da popravi? Jedna škrinja sa tvojom odećom mogla bi da obuče čitav narod koji obamire od hladnoće. Ti, međutim, surovo otpuštaš siromaha ništa mu ne dajući i ne plašeći se pravednog uzvraćanja od Sudije. Nećeš biti pomilovan jer nisi bio milostiv. Bićeš isteran iz Carstva nebeskog jer nisi otvarao vrata. Nećeš dobiti život večni jer nisi davao hleba.
5. Ti samoga sebe nazivaš siromahom. I ja sam saglasan sa tobom. Siromašan je onaj kome mnogo nedostaje. Mnoge od vas potrebitima čini nezasitost želje. Ti se trudiš da na deset talanata priložiš još deset. Kada ih je postalo dvadeset, ti hoćeš da se domogneš još dvadeset. Neprestano dodavanje ne zaustavlja težnju nego, naprotiv, samo rasplamsava stremljenje. Dolivanje vina pijanicama služi kao pobuda da još više piju. Zadobivši mnogo, i novi bogataši žele još više, svoju bolest hraneći neprestanim uvećanjem bogatstva. Njih staranje vodi ka suprotnom: oni se ne raduju toliko onome što imaju u rukama (ma koliko veliko bilo), koliko žale za onim što još nemaju i što im, po njihovom mišljenju, nedostaje. Usled toga, njihove duše stalno razjeda briga kako da prigrabe sve više i više. Trebalo bi da se raduju i da blagodare što su imućniji od mnogih. Oni su, međutim, nezadovoljni i ćute s obzirom da se nisu izjednačili sa nekim ko je prebogat. I kada stanu u isti red sa njim, oni istog trenutka počinju da se porede sa onim ko je još bogatiji. Ukoliko i njega dostignu, predmet njihovog nadmetanja postaće neki drugi bogataš. Oni koji se penju uz merdevine stalno podižu korak ka višem stepeniku i ne zaustavljaju se dok ne dođu do vrha. Ni [navedeni ljudi] se ne smiruju u težnji za gospodstvom sve dok, pošto se visoko uzdignu, ne padnu s visine i ne razbiju se. Tvorac svega je ustrojio da ptica selevkida[1] bude nezasita na dobrobit ljudi. Ti si, pak, svoju dušu učinio nezasitom na štetu mnogih. Lakomi će poželeti sve što mu vide oči: Oko se ne može nagledati (Prop.1,8). Srebroljubac se nikada neće zadovoljiti onim što dobije. Ad nikad ne govori: „Dosta“ (up. Prič. 30,16), kao što ni lakomi nikada ne kaže: „Dovoljno je“. Kad ćeš upotrebiti ono što imaš? Kad ćeš se nasladiti s obzirom da se stalno trudiš da stekneš? Teško onima koji sastavljaju kuću s kućom i njivu na njivu nastavljaju kako bi bližnjem nešto preoteli (Is.5,8). A šta ti činiš? Zar ne izmišljaš hiljadu povoda da prigrabiš ono što pripada bližnjem? [Bogati] kaže: „Susedov dom mi baca senku i uznemirava me bukom. U njega primaju lutalice“. I izgovarajući se bilo čim, on počinje da ga progoni i ugnjetava, da ga neprestano kinji i zlostavlja, ne smirujući se dok ga ne prisili da se preseli. Šta je uzrokovalo smrt Izrailjca Navuteja? Ahavova želja da se domogne njegovog vinograda. Lakomi je rđav sused i u gradu i u polju. More zna svoje granice i noć ne prelazi granicu koja joj je od davnina postavljena. Lakomi, međutim, ne poštuje vreme, ne poznaje granice, ne povlači se pred redom nasleđivanja i podražava ustremljenost ognja. On sve zahvata i sve proždire. Reka najpre ističe kao neveliki izvor, a zatim se, usled postepenog porasta, uvećava do nesavladive sile, svojim stremljenjem odnoseći sve što joj se nađe na putu. Slično je i sa onima koji su stekli veliku moć. Zadobivši moć da čine nepravdu preko onih kojima su već učinili nepravdu, oni sada porobljavaju i sve ostale. Nepravedno bogatstvo na taj način uvećava njihovu silu. Oni koji su ranije od njih pretrpeli nepravdu, sada im prisilno pomažu i saučestvuju u nanošenju štete i nepravde drugima. Ko se, naime, od suseda, od sažitelja ili od onih koji sa njim imaju posla neće navesti [na slična dela]? Ništa se ne suprotstavlja sili bogatstva. Svi se priklanjaju pred njegovom tiranijom i svi se iz straha povijaju pred njegovom vladavinom. Jer, onaj kome je učinjena nepravda ima više razloga da gleda da ne pretrpi neko gore zlo, negoli da se osveti za pretrpljeno. Bogati dovodi parove volova, napasa, seje i žanje na zemlji koja mu ne pripada. Ukoliko mu se suprotstavljaš, uslediće udarci. Ukoliko se žališ, optužiće te za uvredu. Ukoliko pođeš na sud, sedećeš u tamnici. Već su spremni klevetnici koji će te dovesti u opasnost da budeš lišen života. Stoga ćeš rado pristati da daš i nešto više samo da se rešiš uznemiravanja.
6. Želeo bih da malo otpočineš od nepravednih dela i da svojim pomislima daš vremena da se prisete kakvom cilju stremi slično staranje. Ti imaš mnogo desetina obradive i zasađene zemlje, gore, polja, doline, reke, livade. Šta će, međutim, biti kasnije? Zar te ne čekaju svega tri lakta zemlje? Zar neće biti dovoljna težina nekoliko kamenova da sačuva ubogo telo? Zbog koga se trudiš? Zbog čega činiš bezakonje? Zašto svojim rukama sakupljaš ono što je besplodno? O, da je samo besplodno, a ne i hrana za večni oganj. Hoćeš li se ikad otrezniti od tog pijanstva? Hoćeš li ozdraviti svoje pomisli? Hoćeš li doći sebi? Nećeš li dovesti pred oči sudilište Hristovo? Čime ćeš se opravdati kad te okruže onepravđeni i zavape protiv tebe pred pravednim Sudijom? Šta ćeš, dakle, činiti? Kakve ćeš zastupnike unajmiti? Kakve ćeš svedoke izvesti? Kako ćeš izigrati neobmanjivog Sudiju? Tamo nema besednika, niti ubedljive krasnorečivosti kojom bi se pred Sudijom mogla sakriti istina. Tamo te ne prate ni laskavci, ni novac, ni dostojanstvo čina. Ostaćeš sam, bez prijatelja, bez pomoćnika, bez zaštitnika, bez odgovora, postiđen, ražalošćen, očajan i napušten, zastrašen. Ma gde da pogledaš, svuda ćeš videti jasne prizore rđavih dela: suze siročadi, uzdahe udovica, isprebijane siromahe, namučene sluge, ozlojeđene susede. Sve će se pobuniti protiv tebe i okružiće te sramno mnoštvo tvojih zlodela. Za telom sledi senka, a za dušom slede gresi, koji jasno izobražavaju njena dela. Stoga tamo nema mesta opovrgavanju i zatvaraju se i najbestidnija usta. Jer, dela svakog čoveka svedoče sama za sebe i bez ispuštanja glasa, pokazujući se onakvima kakvima smo ih i činili. Kako da predstavim svu strahotu pred tvojim očima? Ukoliko me čuješ i ukoliko primaš k srcu, seti se dana u koji će se otkriti gnev Božiji s neba (Rim.1,18). Seti se dana u koji će se otkriti slavni dolazak Hristov i u koji će ustati oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda (Jn.5,29). Tada će nastupiti večni stid grešnika i jarost ognja koji će progutati protivnike (Jev.10,27). Neka te rečeno ražalosti, a ne zapovest [o davanju]. Kako da utičem na tebe? Šta da ti kažem? Carstvo ne želiš, a pakla se ne plašiš. Gde da tražim iscelenje za tvoju dušu? Ukoliko te užasno ne plaši i radosno ne privlači, svakako će biti da govorim sa kamenim srcem.
7. Čoveče, razmotri prirodu bogatstva. Zbog čega si toliko zadivljen pred zlatom? Zlato je kamen, srebro je kamen i biser je kamen. Kamen je i svaki drugi [vid] dragog kamenja: hrisolit, viril, ahat, jakint, ametist, jaspis. To su, dakle, cvetovi bogatstva. Jedan njihov deo čuvaš u tajnosti, pokrivajući tamom najprozračnije kamenje, dok drugi deo nosiš na sebi, prevaznoseći se sjajem svojih dragocenosti. Objasni mi kakvu korist imaš od okretanja ruke koja blista od [dragog] kamenja? Zar ti ne crveniš što, slično bremenitim ženama, želiš kamenje? One, naime, čežnjivo ištu kamenčiće. [Međutim, zašto] ti žudiš za cvećem kamenja i tragaš za sardoniksom, jaspisom ili ametistom? Koji bi gizdavac mogao dodati svom životu makar jedan dan? Da li je smrt nekoga poštedela zbog bogatstva? Da li je bolest nekoga zaobišla zbog novca? Dokle će zlato biti omča za dušu, udica smrti, mamac greha? Dokle će bogatstvo služiti kao uzrok rata, zbog koga kuju oružje i oštre mačeve? Zbog njega rođaci zaboravljaju na prirodne veze, a braća ubilački gledaju jedan na drugoga. Zbog bogatstva pustinje ugošćuju ubice, more pirate, a gradovi potkazivače. Ko je otac laži? Ko je uzročnik lažnih potpisa? Ko je izrodio krivokletstvo? Zar nije – bogatstvo? Zar nije briga za bogatstvo? Šta se događa s vama, ljudi? Ko je vaš imetak upotrebio kao sredstvo da vas ulovi? Bogatstvo vam je dato kao sredstvo za život, a ne kao zaliha za zlo. Ono vam je dato za iskupljenje duše, a ne kao uzrok njene propasti. „Bogatstvo je nužno zbog dece“. Eto pogodnog izgovora za lakomce. Pozivajući se na decu vi, u stvari, objavljujete [raspoloženje] svog srca. Nemoj kriviti nevinoga. Dete ima svog Vladiku i svog Domostrojitelja. Od drugoga je dobilo život: od Njega i očekuje sredstva za život. Zar su Jevanđelja pisana samo za one koji nisu u braku? Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima (Mt. 19,21). Moleći Gospoda da ti podari dobar porod i da se udostojiš da postaneš otac dece, da li si dodavao i sledeće reči: „Daj mi decu da bih prestupio zapovesti tvoje. Daj mi decu da ne bih ušao u Carstvo nebesko“. Ko može jemčiti za proizvoljenje svog sina, tj. da će dolično upotrebiti ono što mu je dato? Bogatstvo je mnogima poslužilo kao sredstvo za raspusnost. Zar ne slušaš šta kaže propovednik: Videh ljuto zlo: bogatstvo koje se čuva na zlo onoga kome pripada (Prop.5,13), i: Ostaviću ga čoveku koji će doći nakon mene… i ko zna hoće li biti mudar ili nerazborit (Prop. 2,18-19). Pazi, dakle, da bogatstvo koje si sabrao uz mnogo truda drugima ne pripremi građu za grehe, te da budeš dvostruko osuđen: i što si činio nepravdu, i što si i drugoga snabdeo [i dao mu mogućnost da grešij. Osim toga, zar ti duša nije bliža od dece? Zar ti ona nije srodnija negoli sve ostalo? Njoj prvoj pruži najbolji deo nasleđa, njoj osiguraj bogata sredstva za život i potom podeli imetak svojoj deci. Čak i kad ništa nisu nasleđivala od roditelja, deca su često sebi gradila domove. Ko će se, međutim, sažaliti nad tvojom dušom ukoliko je ti napustiš?
8. Do sada smo govorili očevima. Kakav će nam, pak, opravdan razlog škrtosti kazati oni koji nemaju dece? „Neću prodati imanje i neću ga podeliti siromasima zbog mojih životnih potreba“. Prema tome, Gospod nije tvoj Učitelj i Jevanđelje ne određuje tvoj život, s obzirom da si sam sebi zakonodavac. Pogledaj, međutim, na opasnost u koju upadaš sa navedenim rasuđivanjem. Zar ne govoriš da si razboritiji od Zakonodavca ukoliko odbacuješ kao nemoguće ono što je Gospod naložio kao obavezno? „Naslađivaću se bogatstvom tokom čitavog života, a nakon smrti ću siromahe učiniti naslednicima svog imetka. Pismenim zaveštanjem ću ih proglasiti za posednike svega što imam“. Dakle, postaćeš čovekoljubiv tek kad te više ne bude među ljudima. Nazvaću te bratoljubivim kad te budem video mrtvog. Tebi će se dugovati velika zahvalnost što si, ležeći u grobnici i raspadajući se u zemlji, postao darežljiv i velikodušan u izdacima. Kaži mi samo za koje vreme ćeš očekivati nagradu? Za vreme života ili za period nakon smrti? Međutim, dok si živeo rasipao si na naslađivanje, uopšte ne podnoseći ni da pogledaš na siromahe. Sada, pak, kad si pokojnik, o kakvim se delima [može govoriti]? Pokaži dela, pa traži nagradu. Niko ne trguje kad je vašar završen. Nikoga ne ovenčavaju ukoliko je došao nakon nadmetanja. Niko ne [dokazuje svoju] hrabrost posle bitke. Prema tome, očigledno je da [čovek] posle smrti ne može postati pobožan. Ti se, međutim, mastilom i pismom obavezuješ da ćeš činiti dobra dela. Ko ti je, pak, saopštio vreme odlaska? Ko te je obavestio o načinu smrti? Koliko je ljudi iznenada uzeto iz života, pri čemu usled stradanja nisu imali snage ni glasa da izgovore? Koliko je onih koji zbog groznice nisu više vladali svojim umom? Zbog čega čekaš vreme u kome, kako se često dešava, više nećeš biti gospodar svojih pomisli? [Može se desiti] da bude duboka noć, da vlada teška bolest i da nema pomoćnika. Onaj ko očekuje nasledstvo već je spreman i sve je već uredio u svoju korist, osujećujući tvoje namere. Tada ćeš, obazrevši se naokolo i videvši prazninu koja te okružuje, postati svestan svoje lakomislenosti. Tada ćeš uzdahnuti zbog svog bezumlja, s obzirom da si ispunjenje zapovesti odlagao sve do časa u kome jezik počinje da slabi i ruka da drhti od samrtnog trzaja, u kome ni rečima ni slovima više ne možeš da objaviš svoj stav. Najzad, čak i da je sve javno napisano i da je svaka reč razgovetno izgovorena, jedno izostavljeno slovo dovoljno da izmeni tvoju odluku. Jedan krivotvoren pečat i dva ili tri lažna svedoka mogu čitavo tvoje nasleđe predati drugima.
9. Zašto zavaravaš samoga sebe? Ti sada rđavo trošiš bogatstvo na telesna zadovoljstva, a zatim obećavaš nešto nad čim više nećeš gospodariti. Kao što je beseda pokazala, tvoje rasuđivanje je rđavo. „Dok budem živeo naslađivaću se uživanjima, a kad budem umirao ispuniću zapovest“. I tebi će, međutim, Avraam reći: Primio si dobra svoja u životu svome (Lk.16, 25). Uzan i tesan put neće moći da te primi ukoliko nisi zbacio sa sebe breme bogatstva. Otišao si [iz života] noseći ga na sebi umesto da ga odbaciš, kako ti je bilo zapoveđeno. Tokom života ti si zapovesti pretpostavio samoga sebe, a nakon smrti i raspadanja zapovest si pretpostavio neprijateljima. Ti kažeš: „Neka ga uzme Gospod da ga neko drugi ne bi prigrabio“. Kako ćemo nazvati [rečeno]? Odbranom od neprijatelja ili ljubavlju prema bližnjem? Pročitaj svoje zaveštanje. „Želeo bih da još živim i da se naslađujem svojim imetkom“. Blagodarnost se, prema tome, duguje smrti, a ne tebi. Kad bi bio besmrtan, ti ne bi ni pomislio na zapovest. Ne varajte se, Bog se ne da obmanjivati (Gal. 6,7). Mrtvo se ne prinosi žrtveniku. Prinesi Bogu živu žrtvu. Onaj ko prinosi od suviška ne biva prihvaćen. Ti, pak, Dobročinitelju prinosiš višak koji ti je preostao od čitavog života. Ukoliko ostacima sa trpeze ne smeš da ugostiš znamenite ljude, kako se usuđuješ da ostatkom umilostiviš Boga? Pogledajte, bogati, kraj ljubavi prema bogatstvu i prestanite sa ostrašćenošću prema novcu. Ukoliko više voliš svoje bogatstvo utoliko manje zadržavaj od svog imetka. Pretvori, naime, sve u svoje vlasništvo, tj. sve ponesi sa sobom i ništa ne ostavljaj tuđima. Možda te ni tvoji domaći neće ukrasiti poslednjim ukrasima i možda će se odreći pogreba da bi iskazali svoju naklonost prema naslednicima. Ili će možda početi da mudruju o tvojim nedostacima i da govore: „Neumesno je ukrašavati mrtvaca i sahranjivati uz raskoš onoga ko više ništa ne oseća. Zar nije bolje da oni koji su ostali obuku blistavu i skupocenu odeću, umesto da zajedno sa mrtvacem truli dragocena odora? Kakva je korist od velelepnog spomenika, od raskošnog pogreba i od troškova bez dobitka? Ostatak treba upotrebiti ne životne potrebe“. Oni će govoriti slično da bi se osvetili za tvoje nepodnošljive postupke, a i radi blagonaklonosti prema onima koji su nasledili tvoj imetak. Stoga prethodno sam izvrši pogreb nad sobom. Pobožnost je prekrasan pogreb. Otiđi iz života nakon što se obučeš. Pretvori bogatstvo u svoj sopstveni ukras i neka bude uz tebe. Poveri ga prekrasnom Savetniku koji te zavoleo, tj. Hristu koji je nas radi osiromašio da bismo se mi Njegovim siromaštvom obogatili (2.Kor.8,9) i koji je sebe dao u otkup za nas (1.Tim.2,b). Njemu treba da verujemo kao mudrom i kao Onom ko zna šta je za nas korisno, radi Njega treba da trpimo budući da nas voli i Njemu treba sve da uzvraćamo kao svom Dobročinitelju, Nepokolebivo ispunjavajmo ono što nam je zapoveđeno kako bismo postali naslednici večnog života u samom Hristu, kome neka je slava i sila u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ptica koja trebi skakavce, prim. prev.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *