BESEDE

 

BESEDE
 

 
BESEDA KOJA PODSTIČE NA SVETO KRŠTENJE
 
1. Razabirajući vreme za žitejske stvari i određujući vreme svemu što se dešava, mudri Solomon je rekao: Svemu ima vreme i svakoj stvari ima vreme. Ima vreme kad se rađa i vreme kad se umire (Prop.3,12). Oglašavajući vam spasonosnu propoved, ja bih donekle izmenio izreku mudroga i rekao: „Ima vreme kad se umire i vreme kad se rađa“. Koji je uzrok ovakve izmene? Rasuđujući o onome što je podložno rađanju i propadljivosti i prateći poredak veštastvene prirode, Solomon je rođenje postavio pre smrti. I zaista, smrt ne može da okusi onaj ko nije najpre okusio rođenje. Nameravajući da povedem reč o duhovnom preporodu, ja postavljam smrt pre života. Jer, mi se samo umirući telesno rađamo duhom, kao što govori i Gospod: Ja umrtvljujem i oživotvoravam (Pon.32,39). Umrimo, dakle, da bismo živeli. Umrtvimo telesno mudrovanje, koje se ne pokorava zakonu Božijem, da bi se u nama rodilo krepko duhovno mudrovanje, koje po prirodi održava život i mir (up. Rim.8,67). Pogrebimo se sa Hristom koji je zbog nas umro, da bismo i ustali sa Vinovnikom vaskrsenja. Svaki poduhvat, dakle, ima svoje vreme. Postoji vreme za san i vreme za bdenje. Postoji vreme za rat i vreme za mir. Međutim, vreme za krštenje jeste čitav čovekov život. Telo ne može da živi bez disanja, dok duša ne može da postoji ukoliko ne zna Tvorca. Jer, nepoznavanje Boga jeste smrt duše. Međutim, onaj ko nije kršten nije ni prosvećen. Oči bez svetlosti ne mogu da vide, a ni duša [bez prosvećenja] ne može da sagledava Boga. Prema tome, za spasenje posredstvom krštenja pogodno je svako vreme: i noć, i dan, i čas, i trenutak ili još kraći deo vremena. Međutim, najpogodnije vreme je svakako ono koje je najsrodnije [dotičnoj stvari]. Koje je bi, dakle, vreme za krštenje bilo srodnije od dana Pashe? Taj dan je spomen Vaskrsenja, a krštenje je sila za vaskrsenje. Stoga u vaskrsni dan i primamo blagodat vaskrsenja. Crkva snažnim propovedanjem dugo unapred saziva svoje vaspitanike kako bi one koje već odavno nosi u utrobi rodila u navedeno vreme, tj. kako bi ih odbila od mleka reči oglašavanja i dala im da okuse čvrstu hranu dogmi. Jovan je propovedao krštenje pokajanja i k njemu izlažaše sva Judeja (up. Mt.3,5-6). Gospod, pak, propoveda krštenje usinovljenja. Ko se, dakle, od onih koji se u Njega uzdaju neće odazvati? Jedno krštenje beše uvodno, a drugo završno. Jedno beše udaljavanje od greha, a drugo – usvojenje Bogu. Jedno je bila propoved jednog čoveka, tj. Jovana, i sve je privukla pokajanju. Tebe, pak, uče proroci: Umijte se i očistite se (Is.1,16), savetuju Psalmi: Pristupite Njemu i prosvetite se (Ps. 33,5), blagoveste apostoli: Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Gospoda Isusa Hrista za oproštenje grehova i primićete dar Svetoga Duha (Dap.2,38), pa i sam Gospod priziva, govoreći: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28 – što je sve danas ponuđeno prilikom čitanja), a ti odugovlačiš, premišljaš se i oklevaš. Iako se još od mladosti poučavaš rečima [vere], ti još nisi pristupio istini? Iako svagda učiš, još uvek nisi došao do poznanja? Zar ćeš čitavog života ispitivati i do starosti razmatrati? Kada ćeš postati Hrišćanin? Kada ćemo te priznati kao našeg? Prošle godine si čekao sadašnje vreme [tj. Uskrs], a sad opet čekaš sledeću godinu? Pazi da se ne pokaže da daješ obećanja koja prelaze granicu života, s obzirom da ne znaš šta će doneti naredni dan (Prič.27,1). Nemoj obećavati ono što nije tvoje. Čoveče, prizivamo te u život. Zašto bežiš od priziva? Prizivamo te na zajedničarenje u dobrima. Zbog čega prolaziš pored dara? Carstvo nebesko je otvoreno i Onaj ko priziva ne laže. Put je lak. Tebi nije neophodno ni vreme, ni izdatak, ni briga. Zašto oklevaš? Zašto se povlačiš unazad? Zašto se bojiš jarma kao junica koja još nije upoznala jaram? Jaram je… blag i breme… lako (Mt.11,30). On ne pozleđuje vrat, nego ga proslavlja. Naime, remenje ne vezuje vrat s obzirom da se zahteva da onaj ko nosi jaram bude samovlastan. Vidiš li da se Jefrem okrivljuje da je uporan kao junica (Os.4,16) budući da razuzdano luta i prezire jaram Zakona. Potčini svoj neobuzdan vrat i budi pod jarmom Hristovim. U suprotnom, tj, izbegavši remen i oslobodivši se u životu, ti ćeš postati lak plen za zveri.
2. Okusite i vidite da je blag Gospod (Ps. 34,11). Kako ću objaviti sladost meda onima koji je ne poznaju? Okusite i vidite. Iskustveno osećanje je delotvornije od svake reči. Judejac ne odlaže obrezanje zbog pretnje da će se svaka duša koja se ne obreže osmoga dana istrebiti iz naroda svoga (Post.17,14). A ti odugovlačiš nerukotvoreno obrezanje, tj. odbacivanje tela [grehovnosti], koje se vrši u krštenju (up. Kol.2,11), slušajući i od samog Gospoda: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije (Jn.3,5). Tamo je postojala patnja i rana, a ovde postoji osveženje duše i iscelenje ranjenog srca. Da li se poklanjaš Onome ko je umro za tebe? Odluči se, dakle, da krštenjem budeš pogreben sa Njim (Kol.2,12). Ukoliko se ne budeš sjedinio sa oblikom smrti Njegove (Rim.6,5), kako ćeš postati zajedničar vaskrsenja? Izrailj se krstio u Mojsija u oblaku i u moru (1.Kor.10,2), predstavljajući ti praobraz i ocrtavajući ti istinu koja se otkrila u poslednja vremena. Ti, pak, bežiš od krštenja koje se uistinu izvršava (a ne tek izobražava u moru), krštenja u Duhu (a ne u oblaku), krštenja u Hrista koji te je stvorio (a ne u Mojsija koji je sluga kao i ti). Da nije prošao kroz more, Izrailj se ne bi razdvojio od faraona. Ti, pak, nećeš biti izbavljen od gorkog služenja đavolu ukoliko ne prođeš kroz vodu. Izrailj ne bi pio od duhovnog kamena da se nije praobrazno krstio. Tebi, pak, niko neće dati istinsko piće ukoliko se istinski ne krstiš. Izrailj je nakon krštenja jeo hleb anđelski (Ps.78,25). Kako ćeš ti, međutim, moći da okusiš od hleba živoga (Jn.6,51) ukoliko najpre ne prihvatiš krštenje? Izrailj je kroz krštenje ušao u obećanu zemlju. Kako ćeš se ti, opet, vratiti u raj ukoliko se ne zapečatiš krštenjem? Ili možda ne znaš da je postavljen plameni mač da čuva put ka drvetu života (up. Post.3,24): on je za neverne strašan i sažižući, a za one koji su poverovali – pristupačan i pitomo blistav. I Vladika je učinio da se on okreće. Naime, kada vidi vernog on okreće tupu stranu, a kada vidi nekoga od nezapečaćenih on odgovara oštricom.
3. Ilija se nije prestrašio kada su mu pristupile ognjene kočije i ognjeni konji. Naprotiv, želeći da bude uznesen, on se odvažio na ono što zastrašuje. Preispunjen radošću, on se uzneo na ognjenoj kočiji, iako je još bio u telu (4.Car.2D1). Ti, međutim, ne žuriš na priziv iako nije neophodno da se uzneseš na ognjenoj kočiji, nego – vodom i Duhom (Jn.3,5). Ilija je pokazao silu krštenja na žrtveniku svepaljenica, premda žrtvu nije spalio ognjem, nego vodom. U drugim slučajevima, priroda ognja se suprotstavlja vodi. Međutim, tada je voda tri puta tajinstveno izlivena na žrtvenik, postajući načelo ognju, tj. razgorevajući plamen slično ulju. „Napunite, reče on, četiri vedra vode i izlijte na snepaljenicu i na drva“. I reče: „Ponovite“. I ponoviše. „Utrojite“. I utrojite (Z.Car.18,34). Rečeno pokazuje da Bog krštenjem usvaja onoga ko mu pristupa i da u dušama koje pristupaju kroz veru u Trojicu blista čista i nebeska svetlost. Kad bi u crkvi delili zlato, ti mi ne bi rekao: „Doći ću sutra i sutra ćeš mi dati“, nego bi tražio da požurim sa deobom, negodujući zbog oklevanja. Međutim, pošto ti Sveštedri ne nudi šarolika veštastva, nego duševnu čistotu, ti izmišljaš razloge i nabrajaš opravdanja, premda bi, naprotiv, trebalo da pohitaš prema daru. O, čuda. Obnavljaju te bez neophodnosti da budeš prekaljen [u peći], presazdavaju te bez [prethodnog] rušenja, isceljuju te bez bola, a ti blagodat smatraš ništavnom. Kad bi robovao ljudima i kad bi bilo objavljeno oslobađanje robova, zar se ne bi požurio da tražiš zastupnike i preklinješ sudije da budeš oslobođen? Najzad, ti bi pretrpeo i šamar, tj. poslednji udarac koji se zadaje robovima[1], samo da potom budeš oslobođen od poniženja. Pošto si, pak, rob greha (a ne ljudi), propovednik te poziva na slobodu, tj. da te izbavi od zarobljeništva i učini sugrađaninom anđela, da te pokaže sinom Božijim po blagodati i naslednikom dobara Hristovih. Međutim, ti kažeš da još nije vreme da primiš darovano. O, rđavih li prepreka. O, sramne li i beskonačne zaposlenosti. Dokle sa uživanjima? Dokle sa strastoljubljem? Dovoljno smo živeli za svet. Poživimo najzad za same sebe. Šta je ravno duši po vrednosti? Šta je vredno koliko i nebesko Carstvo? Koji je savetnik dostojniji poverenja od Boga? Ko je razboritiji od Mudroga? Ko je korisniji od Blagoga? Ko nam je bliži od Tvorca? Eva nije imala koristi što je više verovala savetu zmije, negoli savetu Božijem. O, neumesnih li reči: „Nemam vremena da postanem zdrav. Nemoj mi pokazivati svetlost. Nemoj me približavati Caru“. Ti rečeno govoriš neprikriveno. Ti čak govoriš i nešto nesmislenije. [Recimo da] imaš brojne državne dugove i da bude objavljeno oslobađanje od duga. Međutim, neko usled zlobe nastoji da te liši udela u oproštaju. Ti bi naravno uznegodovao i podigao svoj glas budući lišen udela u opštoj milosti. Međutim, kada ti se propovedaju budući darovi (a ne samo opraštanje prošlog), ti si nepravedan prema samome sebi. Premda misliš da si dobro razmislio, ti sebi nanosiš štetu kakvu ti nije naneo nijedan neprijatelj. Ti smatraš da si korisno prosudio o svojim delima premda ne prihvataš izbavljenje i umireš u dugovima? Pri tom znaš da bi dužniku koji je dugovao deset hiljada talanata bio oprošten dug da nije nečoveštvom prema bližnjem uzrokovao obnovljenje potraživanja (up. Mt.18,2335). Mi treba da se čuvamo da ne postradamo na isti način zbog izbegavanja da oprostimo dugove svojim dužnicima. Pošto dobijemo blagodat mi treba da [nastojimo] da darovi stalno ostanu kod nas.
4. Uđi u skrovište svoje duše i pokreni sećanje na svoja dela. Nemoj biti malodušan čak i ako imaš mnogo grehova. Jer, gde se umnoži greh, onde se još većma umnoži blagodat (Rim.5,20), naravno, ukoliko je primiš. Onome ko mnogo duguje biće mnogo i oprošteno kako bi više ljubio (up. Lk.7,4243). Ukoliko, pak, tvoji gresi nisu veliki, značajni i smrtni (up. 1.Jn.5,17), zašto se brineš za budućnost. Ti si, naime, plemenito prošao prošlo iako si bio rukovođen samo [starozavetnim] Zakonom. Zamisli da sada tvoja duša stoji na terazijama, te da je s jedne strane privlače anđeli, a sa druge – demoni. Kome ćeš od njih prikloniti dvig svoga srca? Šta će pobediti u tebi? Telesno uživanje ili osvećenje duše? Naslađivanje sadašnjim ili čežnja za budućim? Da li će te prihvatiti anđeli ili će te zadržati oni koji su te i dosad držali? U vreme ratnih dejstava, vojskovođe svojim potčinjenim saopštavaju znamenje kako bi saborci lakše prizivali jedan drugoga i kako bi postojalo jasno međusobno razlikovanje kada se u okršaju izmešaju sa neprijateljem. Prema tome, niko neće znati da li si naš ili protivnički ukoliko tajnim znacima ne pokažeš svoju pripadnost nama, tj. ukoliko se na tebi ne oznamenuje svetlost lica Gospodnjeg (up. Ps.4,6). Kako će se anđeo izboriti za tebe? Kako će te otrgnuti od neprijatelja ukoliko ne prepozna pečat? Kako ćeš reći: „Ja sam Božiji“, ukoliko na sebi ne nosiš prepoznatljiva obeležja? Zar ti ne znaš da je „krvnik“ prolazio pored zapečaćenih domova, dok je u nezapečaćenim domovima ubijao prvence (up. Izl.12,23-29)? Lopovi će lako opljačkati nezapečaćenu riznicu. Neobeleženu ovcu je lako odmamiti.
5. Da li si mlad? Obezbedi svoju mladost uzdom krštenja. Da li si već preživeo najlepše godine? Nemoj gubiti zalihu, nemoj uništavati zaštitu, nemoj računati da je jedanaesti čas isto što i prvi (up. Mt.20,12). Jer, i onaj ko tek započinje da živi mora pred očima imati svoj kraj. Kad bi ti neki od lekara obećao da će te izvesnim sredstvima i izumima načiniti mladim, premda si star, zar ne bi poželeo da nastupi dan kad ćeš videti da si se vratio u cvet mladosti? Međutim, kada krštenje obećava da će ti se obnoviti duša koju si doveo do starenja i kroz bezakonja učinio oronulom i oskrnavljenom, ti prezireš Dobročinitelja i ne žuriš da [iskoristiš] obećanje. Zar ne želiš da vidiš koliko je veliko čudo obećanja? Kako će se čovek ponovo roditi bez majke (up. Jn.3,4)? Kako će se onaj ko je ostario propadajući u željama varljivim (Ef.4,22) ponovo osnažiti, obnoviti i dospeti u duhovni cvet mladosti? Krštenje je otkupljenje zarobljenih, otpuštenje dugova, smrt greha, preporod duše, svetla odežda, neprikosnoveni pečat, kočija za nebo, vinovnik Carstva, dar usinovljenja. Zar za tebe, nesretniče, uživanje prevazilazi takva i tolika dobra? Ja shvatam tvoje oklevanje, premda ga i prikrivaš rečima. Sama dela vapiju premda se i ne čuje tvoj glas. „Ostavi me da koristim telo za sramne naslade, da se valjam u blatu zadovoljstva, da okrvavljujem ruke, da otimam tuđe, da varam, da kršim zakletve, da lažem. I kad jednom prestanem da činim rđava dela ja ću primiti krštenje“. Međutim, ako je greh dobar, pridržavaj ga se do kraja. Ukoliko, pak, škodi onome ko ga čini, zbog čega okorevaš u pogibeljnim delima? Onaj ko se stara da se oslobodi od žuči neće početi da je umnožava neurednim i neuzdržanim načinom [života]. Neophodno je da telo očistimo od onoga što ga uznemiruje, a ne da bolest učinimo većom od zdravlja. Lađa plovi iznad vode dok podnosi težinu tereta. Međutim, ukoliko se pređe mera, ona će potonuti. I ti treba da se plašiš da ne pretrpiš nešto slično i da, čineći grehe koji prevazilaze meru praštanja, ne budeš izložen brodolomu pre nego što uđeš u očekivano pristanište. Zar Bog ne vidi ono što se čini i zar ne poznaje tvoje pomisli? Zar ti On pomaže u bezakonjima? Rečeno je: Smislio si bezakonje – da ću ti biti sličan (Ps.49,21). Da bi se domogao prijateljstva smrtnog čoveka, ti ga privlačiš dobročinstvima, govoreći i delajući ono što će učiniti da se raduje. Međutim, približavajući se Bogu i nadajući se da će te primiti u dostojanstvo sina, ti delaš ono što mu je protivno, beščasteći ga prestupanjem zakona. Nadaš li se da ćeš zajednicu s Njim dostići onim čime ga najviše odbijaš? Pazi da se ne desi da sakupivši mnoštvo zla i nadajući se na iskupljenje u stvari samo nagomilaš grehe, mimoišavši oproštaj. Bog se ne da obmanjivati (Gal.6,7). Nemoj trgovati sa blagodaću. Nemoj govoriti: „Zakon je prekrasan, ali je greh ugodniji“. Uživanje je đavolska udica koja vuče u pogibelj. Uživanje je majka greha, a greh je žalac smrti (1.Kor.15,56). Uživanje je hrana večnog crva. Ono privremeno teši onoga ko se naslađuje, ali mu kasnije donosi gorčinu koja prevazilazi žuč. Oklevanje zapravo kao da izražava: „Neka u meni najpre caruje greh, a kasnije će se zacariti i Gospod. U početku ću udove svoje dati grehu za oružje nepravde, a zatim ću ih, vremenom, predati Bogu za oružje pravde (up. Rim.6,13). Slično je i Kain prinosio žrtvu: ono što je bolje on je uzeo za svoje naslađivanje, dok je lošije prineo Bogu, koji je inače, [i jedno i drugo] stvorio i darovao. Dok si sposoban za trud, ti svoju mladost provodiš u grehu. Kada ti, pak, udovi oslabe ti ih prinosiš na dar Bogu, tj. kad ih više ni za šta ne možeš upotrebiti i kada moraju da se ostave da miruju, s obzirom da im je snaga istrošena usled dugotrajnog iscrpljivanja. Celomudrenost u starosti već nije celomudrenost, nego nemogućnost [prepuštanja] neuzdržanju. Mrtvome se ne daju venci. Pravednik nije onaj ko nije u stanju da čini zlo. Dok imaš snage slovesnošću savlađuj greh, s obzirom da vrlina znači: kloniti se zla i činiti dobro (up. 1.Pt.ZD1). Nečinjenje zla samo po sebi ne zaslužuje ni pohvalu ni kaznu. Prestanak grešenja u starosti biće uzrokovan slabošću. Mi, međutim, hvalimo one koji su dobri po proizvoljenju, a ne zbog prinude. Da li ti je neko odredio granicu života? Ko je odredio rok tvoje starosti? Ko može da ti verno obezbedi budućnost? Zar ne vidiš da smrt otima i decu, te da odnosi i zrele [ljude]? Život nema [svoj] rok. Zbog čega čekaš da dar krštenja primiš kad budeš bio u groznici, kada više ne budeš bio u stanju da izgovoriš spasonosne reči, niti da ih jasno saslušaš (s obzirom da će se bolest nastaniti i u samoj glavi), kada više ne budeš imao snage da podigneš ruke prema nebu, niti da staneš na svoje noge, niti da poviješ kolena radi poklonjenja, niti da se korisno poučiš, niti da nepokolebivo [izgovoriš] ispovedanje, niti da se sjediniš sa Bogom, niti da se odrekneš satane, pa čak, možda, ni da razumno pratiš tajnovodstvo, usled čega će prisutni ostati u nedoumici da li si osetio blagodat ili možda i ne osećaš ono što se dešava. Međutim, čak i da sa znanjem prihvatiš blagodat, ti ćeš imati u sebi talant koji neće moći da se stavi u dejstvo.
6. Podražavaj uškopljenika (Dap.8,27). On je našao oglašatelja i nije zanemario učenje. Bogati na kola prima ubogoga,ozbiljni i znatni uzima prostog i prezrenog. Međutim, naučivši se Jevanđelju Carstva, on srcem prima veru i ne odlaže primanje pečata Duha. Čim su naišli na vodu, on je rekao: Evo vode.Njegova reč je potekla od preizobilja radosti. Eto onoga što tražimo. Šta me sprečava da se krstim (Dap.8,36)? Ukoliko je spremno raspoloženje ne postoje nikakve prepreke. Onaj ko priziva je čovekoljubiv, služitelj je spreman, blagodat izobiluje.Ukoliko bude usrdnosti neće. biti nikakvih prepreka. Uostalom,postoji jedan koji nas spotiče, pregrađujući nam put ka spasenju.Njega ćemo pobediti razumnošću. Kada nas nagovara na oklevanje, mi ustanimo na delanje. Kada naša srca obmanjuje praznim obećanjima nama ne treba da ostanu nepoznate njegove zamisli.Iako nam ne savetuje da danas počinimo greh, ipak nas ubeđuje da pravednost odložimo do sutra. Rušeći njegove lukave savete,Gospod kaže: Danas, ako glas moj čujete (up. Ps.94,8). Onaj, pak, govori: „Danas [posvetite] meni, a sutra Bogu“. Gospod, međutim,glasno govori: „Danas poslušajte glas moj“. Shvati svog neprijatelja. On ne sme da nam savetuje da sasvim otpadnemo od Boga, znajući da će Hrišćanima rečeno izgledati neprihvatljivo. On svoj poduhvat izvršava lukavstvom i varljivim postupcima. On je mudar u činjenju zla (up. Jer.4,22). On vidi da mi ljudi živimo sadašnjim i da svako delo tvorimo radi sadašnjeg. Lukavo nam pljačkajući „danas“, on nam ostavlja nadu za sutra. Kada, pak, dođe „sutra“, opet dolazi zlobni razdelitelj i traži „danas“ za sebe, [ostavljajući] „sutra“ za Gospoda. Otimajući nam sadašnje uživanjima i ostavljajući našim nadama buduće, on nas neprimetno odvlači od života.
7. Jednom sam zapazio slično lukavstvo kod dovitljive ptice. Budući da je njene ptiće bilo lako uhvatiti zbog njihove nedoraslosti, ona se izložila kao lak plen i okrenula prema rukama lovaca. Uostalom, ona nije dopustila ni da je lako uhvate, ali ni da budu obeshrabreni u lovu. Dok ih je na razne načine zadržavala [lažnim] nadama i dok su se bavili njome, ptići su imali dovoljno vremena da uteknu. Na kraju je i sama odletela. Ti treba da se plašiš da ne doživiš nešto slično i da, nadajući se nečemu neodređenom, ne propustiš ono što je očigledno. Pristupi, dakle, i u potpunosti se predaj Gospodu. Daj sebi ime i upiši se u Crkvu. Imena vojnika se beleže u spiskove. Borac koji se zapiše polazi u bitku. Kada se upiše u neki grad, građanin postaje član nekog plemena. Kao vojnik Hristov, kao podvižnik pobožnosti i kao žitelj nebesa i ti si dužan da navedeno ispuniš. Upiši se u ovdašnju [knjigu], da bi te upisali i u gornju knjigu. Uči se i poučavaj jevanđelskom načinu života, ispravnosti očiju, uzdržanju jezika, porobljavanju tela, smirenoumlju, čistoti uma, istrebljenju gneva. Kad te prisiljavaju, ti priloži [svojevoljno]. Sa onima koji ti otimaju, nemoj se suditi (up. Mt.5,25), one koji te mrze ljubi (up. Mt.5,44), kad te gone pretrpi (Mt.5,44), kad te grde blagosiljaj (1.Kor.4,1213). Umrtvi greh u sebi (Rim.6,2), saraspni se sa Hristom i svu svoju ljubav podaj Gospodu. „Ali, navedeno je teško“. Međutim, koje se dobro može lako zadobiti? Ko je podigao pobednički spomenik predajući se odmaranju? Ko se ukrasio vencima istrajnosti prepuštajući se naslađivanju i zabavljanju? Niko ne uzima nagradu ukoliko ne trči. Slava se rađa iz truda i napori donose vence. I ja kažem: Kroz mnoge nevolje valja nam ući u Carstvo (Dap.14,22). Za tim nevoljama, međutim, sledi blaženstvo u Carstvu nebeskom, dok trud na grehu očekuju paklene muke i natmurenost. Ako se ozbiljno razmotri, ni poslenici nepravde ne izvršavaju dela đavolska bez truda. Koji je znoj celomudrenosti? Međutim, bludnik je sav obliven znojem od uživanja koje ga topi. Da li uzdržanje oduzima od tela onoliko koliko mu šteti gnusno i mahnito neuzdržanje? Besane su noći onih koji vrše svenoćne molitve, ali su daleko teže noći onih koji bdiju u nepravdi. Strah da će biti opaženi i zanos zbog uživanja u potpunosti udaljuju svaki spokoj. Ukoliko budeš izbegavao uzani put koji vodi ka spasenju i koračao prostranim putem greha, plašim se da ćeš, došavši do njegovog kraja, naći i stanište koje mu odgovara. „Ali, teško je sačuvati riznicu“. Bdij, brate. Ukoliko hoćeš, imaćeš i pomoćnike, tj. molitvu koja stražari tokom noći, post koji potpomaže i psalmopojanje koje rukovodi dušu. Neka oni budu sa tobom i neka bdiju na straži, čuvajući tvoje dragocenosti. Reci mi, šta je bolje: obogatiti se i trpeti nemir prilikom čuvanja dragocenosti ili od samog početka nemati ništa što treba čuvati. Niko ne odbacuje blago iz straha da će ga biti lišen. Ako bismo prilikom svakog posla računali na neuspeh, ne bi se očuvalo nijedno ljudsko delo. Uporedo sa zemljoradnjom ide neplodnost zemlje, s trgovinom brodolom, s brakom udovištvo, s odgajanjem dece bezdetstvo. Mi se, međutim, prihvatamo posla, oslanjajući se na najbolje nade i na ispunjenje očekivanoga, polažući ih na Boga koji ustrojava naša dela. Ti na rečima uvažavaš osvećenje, dok na delu vodiš život među odbačenima. Gledaj da se slučajno ne pokaješ zbog rđavih misli kada više ne bude koristi od pokajanja. Neka te primer djeva nauči zdravomisliju. Nemajući jeleja u sasudima, one su primetile da im nedostaje neophodno tek kada je trebalo da uđu sa Ženikom. Pismo ih je nazvalo ludim stoga što su vreme upotrebe jeleja izgubile na hodanje i pripremu, lišivši se svetlosti ložnice. Nemoj da i ti, odlažući godinu za godinom, mesec za mesecom, dan za danom i ne primajući jelej, tj. hranu svetlosti, dospeš na kraju do dana koji ne očekuješ i u kome će ti ponestati životne snage. Sa svih strana će te okružiti nevolja i neutešna skorb, budući da će te lekari otpisati, a tvoji bližnji izgubiti nadu. Bićeš mučen učestalim i suvim disanjem, budući da će ti snažna groznica paliti i proždirati utrobu. Uzdahnućeš iz dubine srca, ali nećeš naći nikoga da podeli tvoju žalost. Izgovorićeš nešto tiho i slabo, ali neće biti nikoga da te čuje. Sve što budeš rekao, nipodaštavaće se kao buncanje. Ko će te tada krstiti? Ko će te tada podsetiti s obzirom da si pogružen u patnju? Bližnji su malodušni, daleki od nesreće su ravnodušni, a prijatelj okleva iz straha da te ne smuti. Najzad, možda se lekar vara, a možda i sam ne gubiš nadu zbog prirodnog životoljublja? Noć bez ijednog pomoćnika. Onaj ko krštava nije tu. Smrt je blizu, a oni koji su došli po dušu žure. Ko će te izbaviti? Bog, koga si prezreo? Hoće li te poslušati kao što ti sada slušaš Njega? Hoće li ti dati rok? Ali, da li si dobro iskoristio onaj koji ti je već dat?
8. Neka te niko ne zavarava praznim rečima (Ef.5,6). Jer, naići će iznenadna pogibija (1.Sol.5,3) i javiće se propast slična buri. Doći će strašni anđeo i nasilno ugrabiti i povući tvoju dušu svezanu gresima. Ona će se često okretati ovdašnjem i bezglasno jecati, budući da će se zatvoriti oruđe plača. O, koliko ćeš drhtati zbog sebe. Koliko ćeš uzdisati. Kada ugledaš svetlost pravednika prilikom svečane podele darova i očajanje grešnika u najdubljoj tami ti ćeš početi, doduše beskorisno, da se kaješ zbog svojih odluka. I šta ćeš reći u patnjama svog srca? „Avaj meni, zašto ne zbacih sa sebe teško breme greha. A beše lako da ga odložim. Naprotiv, ja privukoh gomilu ovog zla. Avaj meni, zašto ne oprah svoju nečistotu, nego se žigosah gresima. Sada bih bio s anđelima, sad bih se naslađivao nebeskim dobrima. O, moje lukave odluke. Zbog privremenog naslađivanja grehom ja se večno mučim. Zbog telesnog uživanja ja sam predat ognju. Pravedan je sud Božiji. Mene su prizivali, ali nisam slušao. Učili su me, ali nisam mario. Nudili su mi svedočanstva, a ja sam se smejao“. Na taj način ćeš govoriti i oplakivati samoga sebe ukoliko te smrt ugrabi pre krštenja. Čoveče, ili se uplaši geene ili poželi Carstvo. Nemoj prezirati priziv. Nemoj govoriti: Izgovori me (Lk.14,18; 20) zbog ovoga ili onoga. Nikakav izgovor nije dovoljan da bi izostao. Plakao bih kad pomislim da sramna dela pretpostavljaš velikoj slavi Božijoj, te da se zbog slasti razvrata neraskidivo privezuješ za greh, samoga sebe odvajajući od obećanih dobara i pregrađujući sebi mogućnost da vidiš dobra nebeskog Jerusalima (up. Ps. 127,5). Tamo su bezbrojni anđeli, mnoštva prvorodnih, prestoli apostola, prvenstva proroka, žezla patrijaraha, venci mučenika i pohvale pravednika. Poželi da im se i ti pribrojiš, okupan krštenjem i osvećen darom Hrista, kome dolikuje slava i sila u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Običaj kod Rimljana da se rob otpusti pred pretorom pošto mu se najpre udari šamar. Potom je mogao već da ide gde hoće, prim prev.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *