АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА
ДУХОВНИК НЕОФИТ – ГРК
(умро 1872)
Отац Неофит је стигао на Свету Гору 1809. године, када му је било тридесет седам, и ступио у манастир Есфигмен где је живео десет година. Ужелевши се тиховања, он се удаљио у пустуњу, под самом планином, где је живео двадесет година. У почетку се населио на самом врху Атоса, мислећи да може тамо да живи, али није поднео суровост зиме. Спустио се нешто ниже, лутао по пећинама, и на крају се уселио у келију светих Архангела у скиту Мале Ане. Ту је живео десет година. Како је сам рекао, тамо је добро живео и хранио се духовним плодовима усамљеничког тиховања. Отуда су га узели за игумана Григоријатског манастира.
Једном су га питали зашто је изашао из Есфигмена. – “Отуда сам отишао јер су ме послали на послушање у свет. Осећао сам да нећу проћи без штете. Да није тога било и данас би живео у општежићу. Тамо је добро и борба је мања, а у пустињи се треба борити против љутих ђавола!”
Григоријатским манастиром је управљао десет година, али је и тамо као и раније, услед манастирских послова, требало излазити у свет, па је то, као и неке незгоде с братијом, натерало старца да остави игуманство.
– “Уосталом, говорио је старац, од младости сам желео пустињачки живот, и та је жеља очигледно превагнула. Поново сам се удаљио у скит Свете Ане, где сам живео шест година. Међутим, осетио сам да моје телесне снаге не одговарају више духовној жељи да живим у том скиту, где од обале на леђима треба носити све неопходне ствари, па сам прешао у Нови скит, у келију светог Харалампија, где живим од 1855!”
По својим подвизима он је био велики старац. Њему су с пуним поверењем долазили за савет.
Пошто је отишао из Григоријата, имао је довољно средстава, али је једанпут, када је отишао у Киријакон на бдење, неко од световњака украо све што је могао наћи. То је принудило старца да пошаље свог ученика Матеја да по манастирима проси милостињу. Од тада је живео у оскудици и понекад је говорио: – “Живот у пустињи није без оскудице и без лишавања!”
На питање о манастирском животу једног монаха који га је посетио, он је одговорио: – “И у манастиру се може водити достојан и правилан живот, само треба имати искусног духовника. Са другим треба разговарати што се може мање, па и то само са онима који траже духовну корист!”
Столетни старац је умро 1882. године.
