АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА
ИСКУШЕНИК ЈАКОВ БУГАРИН И ТАЈАНСТВЕНИ СТАРАЦ
Неки младић Јаков Бугарин, не посаветовавши се са искусним старцима, ступио је код једног старца Грка, који је живео у скиту Капсокаливији, у келији испод саборне цркве. Тај старац је волео широки пут, и уз то је још био суров, преког карактера, а у духовном животу ништа није разумевао, као да га није ни тражио. Јаков је међутим тежио подвижничком животу, желео је да пости и да се моли, али старац му то није дозвољавао. Јаков је питао духовника шта да ради. Овај му је саветовао да слуша макар и оваквог старца, откривши му какву ће корист стећи ако при томе буде сачувао свој ум и слушао глас сопствене савести. Ученик се повиновао, али не без велике унутрашње тескобе, о којој је испричао духовнику и молио га да га благослови да пређе код другог старца. Међутим, духовник није благословио да остави старца него је рекао да му се у свему повинује, само му је уз то назначио подвиг поста и молитве који он треба да извршава тајно да старац не би знао. Јаков је послушао. Молио се ноћу, дању радио, одржавао пажњу и уздржавао се од свега. Али то није могао да сакрије од старца који је почео да га прати, да га тера да више једе, и да спава.
Јаков је имао обичај да сваке ноћи долази у саборну цркву и да се у припрати моли пред иконом Пресвете Тројице, која се налазила над улазом у храм. Тако је чинио дуго. Једног дана, када је био у великим бригама због живота са оним старцем, за време ноћне молитве чуо је да неко долази. Сакрио се. Једва чујем кораком у припрату је ушао старац седе браде и дуге косе потпуно наг. Ушавши у припрату стао је пред врата цркве и, помоливши се, прекратио врата која су се одмах Сама отворила. Старац је ушао у храм и дуго се у његовој средини молио. Молитве је читао и наглас. После дуге молитве старац је целивао иконе и изашао. Поново је прекратио врата која су се затворила, и отишао из храма.
Јаков је зажелео да сазна ко је тај старац и да га замоли да га прими к себи, па је одмах и сам изашао и почео издалека да га прати. Тако су се они од Капсокаливије успињали на планину све до Керасије где је старац скренуо у страну и пошао у правцу врха Атона. Када је почело да свиће близу храма Панагије, и Јаков је на крају решио да стигне старца али се у истом тренутку старац, који је дотле ишао као да никога не примећује, обратио Јакову рекавши:
– “Куда идеш?” Јаков се приближио и замолио га да га узме са собом. Старац је одговорио: – “Ти овде не можеш живети. Иди своме старцу и чини послушање; то ће ти послужити за спасење. А онај ко није примио божанствену благодат не може живети на овом месту. Твоје спасење је тамо код старца. Знај и то да ће ускоро Господ да те узме Себи”. Старац је пошао и одлазећи рекао је још и ово:
– “Нас смо овде двојица”. Онда је почео да се спушта наниже од Панагије.
Јаков је све ово испричао духовнику. Овај је потврдио речено и саветовао Јакова како да се припреми за одлазак. Кроз три недеље Јаков је умро.
А после три године, када су откопали његове кости, оне су се показале миомирисним, а глава је била испуњена миром. Многи, не познајући његов живот, чудили су се, као и сам његов старац.
