NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » ATONSKI HLEB (iz knjige „VREME POKAJANJA I VREME OTPADIJE“)

ATONSKI HLEB (iz knjige „VREME POKAJANJA I VREME OTPADIJE“)

Atonski hleb
 
Priča Marka Jakimjuka
 
Blagodareći Božijem milosrđu i zaštiti Presvete Bogorodice, nekoliko puta se desilo da posetim Svetu Goru Aton, i svaki put sam se preispunjavao novom duhovnom snagom, i bivao prožet željom da usrdno služim našoj Crkvi i uzrastam u ljubavi Božijoj.
Svaki put sam sticao nekakve naročite duhovne utiske i mnoštvo radosti. A poslednji put pažnju mi je, više nego ikad, privukao neobičan ukus hleba i prosfora, razdavanih posle sv. Liturgije kao antidor. Podstaknut prijatnim ukusom atonskih pekarskih proizvoda, prisetio sam se žitija sv. Teodosija Kijevo-Pečerskog (XI v.), u kojem se opisuje slučaj kada je njihov manastir posetio Kijevski knez. On je uzeo učešća na bratskoj trpezi i bio prijatno iznenađen ukusom manastirskog hleba. U prisustvu stanovnika obitelji i sve svoje svite on je smireno priznao da tako ukusan hleb nije jeo u toku celog svog života. Sveti Teodosije je uzvratio: „Ovaj hleb svoj neobični ukus duguje molitvama inoka“.
Pod utiskom ovih uspomena obratio sam se našem putovođi i duhovnom staratelju sa pitanjem zbog čega je hleb na Atonu tako ukusan: blagodareći monaškim molitvama, ili ima drugih razloga za to? Niže navodim naš razgovor.
O. Gavrilo: Razume se da smo zahvalni tim neprestano uznošenim molitvama, naročito molitvi Isusovoj. Postoje, međutim, i drugi razlozi. Na primer, atonska praksa korišćenja za pečenje prosfora i hleba pashalnog kvasca, blagoslovenog Samim Bogom.
Marko: Pre nego što pređemo na opisivanje hlebnog kvasca molim Vas, oče, da mi objasnite kakav hleb se koristi za vreme Svete liturgije?
O. Gavrilo: Dobro je poznato da se prosfore, to jest, neveliki hlepčići, koji se koriste u vreme Svete liturgije u Pravoslavnoj Crkvi, peku od pšeničnog brašna i vode sa dodatkom kvasca ili uskislog hleba. To je takozvani uskisli (ukišeljeni) hleb, o čemu svedoči njegov grčki naziv – „artos“. Od samog početka istorije Crkve Hristove bio je korišćen ukišeljeni hleb, koji je simvol života, zato što posle njegovog mešenja on postaje porozan i kao da narasta, pre nego što ga ispeku. Rimokatolička Crkva prenebregla je ovu praksu, kao i još mnogo toga, da bi se razlikovala od hrišćanskog Istoka i lakomisleno je uvela u upotrebu hleb presni, bez dodavanja kvasca, na šta je skretao pažnju još u IX veku Patrijarh Konstantinopoljski Fotije.
Marko: Da li se na Atonu koristi kvasac za pečenje prosfore?
O. Gavrilo: Mi na Atonu težimo da koristimo predmete i proizvode koji su dobijeni na prirodan način. Zbog toga nikada ne dodajemo u testo za prosfore, pa ni u obični hleb, kvasac dobijen industrijskim putem. Koristi se ukišeljeni hleb, dobijen na neobičan, može se reći, samosvojan način.
Marko: A odakle taj čudesni kvasac?
O. Gavrilo: Atonskim monasima i pravoslavnom stanovništvu Grčke poznata su tri načina dobijanja prirodnog hlebnog kvasca. Svi oni imaju crkveni karakter, nose na sebi pečat blagodati Božije i povezani su sa konkretnim liturgijskim radnjama.
Prvi postupak dobijanja kvasca povezan je sa Pashom, a tačnije sa službom jutrenja Velike Subote, kada se na kraju jutrenja čita Apostol, u kome se govori o Hristu kao kvascu novog života. Evo tih apostolskih reči: Braćo, ne znate li da malo kvasca sve telo ukiseli? Odbacite, dakle, stari kvasac, da bude novo testo, kao što ste beskvasni. Jer i Pasha naša, Hristos, žrtvova se za nas. Zato da praznujemo ne u kvascu starom, ni u kvascu zloće i nevaljalstva, nego u beskvasnim hlebovima iskrenosti i istine (1.Kor.5,6-8).
Marko: Kako izgleda u praksi proces spravljanja novog kvasca?
O. Gavrilo: U odgovarajućoj posudi priprema se manja količina brašna, koja se unosi u hram (na Atonu – u oltar) pred početak jutrenja Velike Subote. Na kraju jutrenja, posle pojanja „Velikog Slavoslovlja“, čim se razlegne prokimen Apostola treba odmah pristupiti mešenju brašna, dodavši malo obične vode. Neki dodaju još malo svete vodice, drugi čine krsni znak rukom ili krstom nad tim neobičnim kvascem. Pored toga, za vršenje tih radnji biraju se ljudi duboko verujući, neporočni i pobožni, koji pre i za vreme tih radnji misleno tvore molitve koje poznaju, najčešće molitvu Isusovu: Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog!“ Posuda se može pokriti (na primer, ubrusom) i ostaviti u crkvi do svršetka Svete liturgije. Po okončanju službe Velike Subote verni raznose „pashalni“ kvasac svojim kućama. Na Atonu, iz praktičnih razloga, on ostaje u oltaru takođe i prva tri dana Pashe. Sledećeg dana, to jest, po okončanju Pashalne službe, površina kvasca treba da postane šupljikava. To znači da se „kvasac primio“. Trećeg dana po Pashi treba dodati neznatnu količinu brašna i vode i ponovo zamesiti. Posle nekoliko časova uskislo testo može se podeliti na komade. Jedan sačuvati isključivo za prosfore, drugo parče – za pečenje hleba, stavivši ga pod poklopac od stakla ili plastične mase. Preostalo kiselo testo može se razdati onima kojima je potrebno. Treba ga čuvati na hladnom mestu ili u hladnjaku. Svaki put kad mesimo testo dodajemo potrebnu količinu brašna i vode u dobijeno kiselo testo, ne dodajući kvasac. Pošto umesimo prosforu ili hleb svaki put ostavljamo manju količinu dobijenog testa kao kvasac za pečenje sledeće porcije i tako postupamo svaki put cele godine do sledeće Pashe.
Marko: Koliko razumem, Vi, oče, već nekoliko godina pečete prosfore u svom atonskom manastiru.
O. Gavrilo: Sa blagoslovom moga starca vršim to poslušanje u našem bratstvu i svedok sam istinitosti tog „Pashalnog čuda“ – tog neoborivog dokaza svetosti i životvornosti Pravoslavlja.
Marko: Zaista je to dar Vaskrslog Hrista. Nažalost, on nije naročito dobro poznat vernima naše Crkve.
O. Gavrilo: Stvarno, do svog dolaska na Aton ništa o tome nisam čuo. A sada svake godine pred mojim očima događa se to zadivljujuće javno čudo, nepobitno i za sve vidljivo i lako dostupno. Ja stalno nadgledam proces nastajanja kiselog testa (kvasca) i njegove postepene fermentacije. Ta pojava svagda ostavlja na sve nas veliki utisak, utvrđuje našu nadu i donosi nam veliku radost.
Marko: A svakako da „rađanje“ pashalnog kvasca na sličan način doživljavaju ne samo monasi nego i svi verni Grčke Crkve koji prisustvuju tome.
O. Gavrilo: Nesumnjivo. Sa radošću se sećam Pashalnog perioda 1995. godine, kada je manastir posetio englez Čarls reporter radio stanice „VVS“, protestant po veroispovesti. Dogodilo se da sam ja postavljao sto i da smo imali još hleba od prvog pečenja od novodobijenog pashalnog kvasca. Bez ikakvih nagoveštaja sa moje strane naš gost je stao da pažljivo razgleda krišku hleba i sa čuđenjem me je upitao: „Zar se ovaj hleb peče na Atonu?“ U odgovoru ja sam mu u opštim crtama opisao postupak dobijanja kvasca na Atonu. Ushićen izuzetnim ukusom hleba, zamolio je da mu dam nekoliko kriški da bi ih mogao doneti svojim rođacima u Englesku, a istoriju atonskog kvasca koju je čuo zapisao je u beležnicu i obećao da će ispričati o njoj u zavičaju.
Marko: Koja su dva preostala načina dobijanja kvasca?
O. Gavrilo: Na Atonu od svih poznatih preovlađuje gore opisani postupak. Drugi postupak dobijanja kvasca moguć je u slučaju prisustva čestice Svetog Životvornog Drveta Krsta Gospodnjeg. Onaj ko je poseduje može u svako vreme, pomolivši se, da stvori novi kvasac da načini kako je gore opisano. Sila tog dejstva je u trostrukom blagosiljanju svetinje, to jest krsnom znamenju (znaku) nad pripremljenim običnim kvascem, zgotovljenim od brašna i vode sa dodatkom svete vodice, uz reči: „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin“.
Treća mogućnost je dobijanje kvasca na dan praznovanja Vozdviženija (Krstovdana) (14/27 septembra), ako se u datoj crkvi obavlja čin Vozdviženija (Podizanja) Krsta, koji se vrši na kraju jutrenja, a u tom Krstu nalazi se čestica Svetog Drveta Krsta Gospodnjeg.
Marko: Koliko sam shvatio, u prvom postupku bitan momenat nastanka kvasca jesu reči Apostola Velike Subote, u dva ostala najvažniji uslov jeste prisustvo čestice Svetoga Drveta Krsta Gospodnjeg.
O. Gavrilo: Da. I ovo sasvim pouzdano ukazuje da najveći značaj u Pravoslavnoj Crkvi imaju Krst i Vaskrsenje Hristovo. Upravo iz ta dva izvora i iz Svete Evharistije crpi Pravoslavlje i narod Božiji životvornu silu i blagodat Svetoga Duha, blagodareći čemu se čovek duhovno preporađa za Večni Život.
 
 
 


Preuzeto iz knjige:
Vreme pokajanja i vreme otpadije
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *