NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
SLOVO O MOLITVI USTIMA I GLASOM
 
Niko od onih koji žele da napreduju u molitvi neka se ne usuđuje da olako pomisli i zaključi da je molitva koja se izgovara ustima i glasom uz pažnju uma malo značajno i poštovanja nedostojno delanje. Ako sveti oci kažu da je neplodna svaka ona molitva ustima i glasom koja nije sjedinjena sa paženjem, iz toga se ipak ne može zaključiti da su oni odbacivali ili ponižavali i samu molitvu ustima. Ne! Oni samo zahtevaju uz nju i paženje. Pažljiva molitva ustima i glasom je osnov i uzrok molitve uma. Pažljiva molitva ustima i glasom je ujedno i molitva uma. Naučimo najpre da se pažljivo molimo molitvom ustima i glasom: tada ćemo lako naučiti da se molimo i samim umom u tihovanju unutrašnje kleti.
Molitvu ustima i glasom pokazalo nam je Sveto pismo; primer i za nju i za glasno pojanje dao nam je sam Spasitelj, dali su nam sveti apostoli po prejemstvu od Gospoda. I otpojavši hvalu, po završetku Tajne večere, kazuje sveti jevanđelist Matej o Gospodu i njegovim apostolima, iziđoše na goru Maslinsku.[1] Gospod se molio pred Lazarevo vaskrsenje, i sav narod je čuo – svi su čuli čudo molitve nad čovekom koji je već četiri dana bio u grobu.[2] Molili su se u tamnici zatočeni sveti apostol Pavle i njegov saputnik Sila i slavili Gospoda, a ostali sužnji su ih slušali. Odjednom, usred njihove molitve, nastade veliki zemljotres, takoda se potresoše temelji tamnice; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi.[3] Molitva svete Ane, majke proroka Samuila, koju su sveti oci često navodili kao obrazac molitve, nije bila jedino u umu. Ana – govori Pismo – govoraše u srcu svojem, usta joj se samo micahu, a glas joj se ne čujaše.[4] Ta molitva nije bila molitva glasom, ali je bila iz srca, pa je samim tim bila i molitva ustima. Sveti apostol Pavle kaže da je molitva ustima plod usana, i zavetuje da prinosimo Bogu žrtvu hvale, tojest, plod usana koje ispovedaju ime Njegovo[5] zapoveda da govorimo među sobom u psalmima i himnama i pjesmama duhovnim, i u moljenju glasom i ustima i u pesmopojanju, pjevajući i pojući Gospodu u srcu svome.[6] On osuđuje nepažnju u molitvi ustima i glasom. Jer ako truba da nejasan glas – govori on – ko će se pripremiti za boj? Tako i vi, ako rečete jezikom nerazumljivu riječ, kako će se znati šta govorite? Jer ćete govoriti u vjetar.[7] Iako je apostol uputio ove reči upravo onima koji se mole i javljaju opomene Svetog Duha na stranim jezicima, sveti oci ih sa pravom primenjuju i na one koji se nepažljivo mole. Ako se neko moli bez paženja, i zato ne razume reči koje izgovara, šta je on, zaista, samom sebi nego stranac?
Oslanjajući se na ovo, prepodobni Nil Sorski govori: „Ako se moliš glasom i ustima, bez paženja, znaj da se moliš u vetar, a ne Bogu.“[8] Čudna je tvoja želja da te Bog čuje, kada ti samog sebe ne čuješ“, govori sveti Dimitrije Rostovski, navodeći reči svetog mučenika Kiprijana Kartaginskog.[9] A upravo se ovo dešava onima koji se bez pažnje mole ustima i glasom: oni toliko ne čuju sebe, toliko dopuštaju sebi da budu rasejani, mislima se tako daleko udaljavaju od molitve u druge stvari da im se često dešava da se najednom zaustave jer su zaboravili šta su čitali; ili pak počinju da čitaju reči iz drute, a ne iz svoje molitve, iako je otvorena knjiga pred njihovim očima. Kako da ne osuđuju sveti oci takvu nepažljivu, rasejanošću ozleđenu, uništenu molitvu! „Pažnja mora biti onoliko neodvojiva od molitve“, govori sveti Simeon Novi Bogoslov, „i onoliko povezana sa molitvom koliko su telo i duša povezani: oni ne mogu biti razdvojeni, ne mogu biti jedno bez drugoga. Pažnja mora da predusreće neprijatelja i da budno, kao stražar, motri na njega; neka ona prva opominje na greh, neka se suprotstavlja lukavim pomislima koje prilaze srcu; a molitva neka dolazi nakon pažnje, zato što molitva odmah istrebljuje i umrtvljava sve lukave pomisli protiv kojih je paženje prvo povelo borbu, pošto paženje samo ne može da ih umrtvi. Od te borbe koju vode paženje i molitva zavisi život i smrt duše. Ako posredstvom paženja čuvamo molitvu čistom, tada napredujemo. Ako se pak ne trudimo da je čuvamo čistom, ako je ostavljamo nezaštićenom, onda nju pogane lukave pomisli, a mi postajemo nepotrebni, lišavamo se napredovanja.“
Molitvu ustima i glasom, kao i svaku drugu, neizostavno mora da prati paženje. Korist od molitve ustima praćene paženjem je neizračunljiva. Od nje podvižnik mora da počne. Nju pre svih predaje sveta Crkva svojoj deci. „Osnov monaškog života je psalmopojanje“, rekao je sveti Isak Sirijski.[10] „Crkva je“, govori sveti Petar Damaskin, „sa dobrim i Bogu ugodnim ciljem prihvatila pesme i razne tropare zbog nemoći našeg uma, da bismo mi, nerazumni, privučeni sladošću psalmopojanja, naizgled i protiv volje opevali Boga. One koji mogu da razumevaju i pažljivo procenjuju reči koje izgovaraju obuzima umiljenje, i tako, kao po lestvici, ushode u blage misli. Po meri napredovanja u navikavanju na božanske misli, u nama se javlja božanska želja, i vuče nas da dostignemo ono što nam je Gospod zapovedio: da razumemo poklanjanje Ocu u duhu i istini.“[11] Usta i jezik koji se često vežbaju u molitvi i čitanju reči Božije zadobijaju osvećenje, postaju nesposobni za praznoslovlje, za smeh, za izgovaranje lakrdijaških, sramnih i pokvarenih reči. Hoćeš li da napreduješ u molitvi uma i srca? Nauči se da slušaš molitvu ustima i glasom: pažljiva molitva ustima sama po sebi prelazi u molitvu uma i srca. Hoćeš li da se naučiš da brzo i snažno odgoniš pomisli koje je zasejao zajednički neprijatelj čovečanstva? Odgoni ih kada si sam u keliji glasnom pažljivom molitvom, i izgovaraj njene reči polako i umilno. Pažljiva molitva ustima i glasom se razleže kroz vazduh – tada strah obuzima knezove koji vladaju u vazduhu, njihovi mišići slabe, njihove mreže trule i raspadaju se! Pažljiva molitva ustima i glasom se razleže kroz vazduh – tada se sveti anđeli približavaju onima koji se mole i poju, uvrštavaju ih u horove, učestvuju u njihovim duhovnim pesmama, a udostojeni su da to gledaju neki Božiji ugodnici, među njima i naš savremenik, blaženi starac Serafim Sarovski. Mnogi veliki oci celog svog života vežbali su se u molitvi ustima i glasom, i pri tome obilovali darovima Duha. Uzrok takvog njihovog napredovanja bilo je to što su sa njihovim glasom i ustima bili sjedinjeni i um, i srce, sva duša, i celokupno telo; molitvu je izgovarala cela njihova duša, sva njihova snaga, čitavo njihovo biće, vasceli čovek. Prepodobni Simeon Divnogorac je tokom noći čitao ceo Psaltir.[12] Sveti Isak Sirijski spominje nekog blaženog starca koji se zanimao molitvenim čitanjem psalama, i kaže da mu je bilo dopuštano da oseća čitanje jedino u toku same slave, posle čega je božanska uteha tako snažno ovladavala njime da je danima ostajao u svetom zanosu ne osećajući vreme, čak ni samog sebe.[13] Prepodobnog Sergija Radonješkog je tokom čitanja akatista Presvetoj Bogorodici posećivala Majka Božija zajedno sa apostolima Petrom i Jovanom.[14] Pričaju da su iz usta prepodobnog Ilariona Suzdaljskog, dok je čitao akatist u crkvi, izletale gotovo ognjene reči i sa neobjašnjivom silom delovale na prisutne.[15] Svetiteljeva molitva ustima bila je oduhovljena paženjem i Božijom blagodaću, koja je čovekove grehom rastavljene snage sjedinjavala u jedno: zato je molitva odisala takvom natprirodnom silom i ostavljala tako čudesan utisak na slušaoce. Sveti muževi su pesmom slavili Boga u ispovedanju srca;[16] pevali su i ispovedali su se Bogu nepokolebivo,[17] to jest, bez rasejanosti; psalmopevali su Bogu razumno.[18]
Moramo da naglasimo da u molitvama prepodobnih monaha prvih vremena i svih koji su želeli da napreduju u molitvi pevanja u doslovnom smislu uopšte nema, ili ima veoma malo, pa pod psalmopevanjem koje se pominje u njihovim žitijima i delima treba razumeti sasvim lagano, otegnuto čitanje psalama i drugih molitava. Otegnuto čitanje neophodno je radi očuvanja strogog paženja i izbegavanja rasejanosti. Takvo čitanje je nazvano psalmopojanjem zato što je otegnuto i slično pevanju. Monasi su čitali bez knjige; monasi tih vremena imali su pravilo da uče psaltir napamet; čitanje psalama bez knjige naročito doprinosi paženju. Takvo čitanje – sad više ne čitanje, jer monah ne čita po knjizi; dakle, psalmopojanje u pravom smislu – može se obavljati u mračnoj keliji, zatvorenih očiju, a to dvoje čuva od rasejanosti, dok svetla kelija, neophodna za čitanje po knjizi, kao i samo gledanje u knjigu rasejavaju i odvlače um od srca prema spoljašnjosti. „Oni pevaju“, govori sveti Simeon Novi Bogoslov, „to jest mole se ustima.“[19] „Koji uopšte ne pevaju“, govori prepodobni Grigorije Sinait, „dobro čine ako su u napredovanju, jer takvi ne treba da govore psalme, nego da ćute i mole se bez prestanka.“[20] Čitanjem u doslovnom smislu oci nazivaju čitanje Svetog pisma i dela svetih otaca, a molitvom nazivaju pre svega Isusovu molitvu, takođe molitvu o cariniku, i druge veoma kratke molitve koje obilno zamenjuju psalmopojanje, što je za početnike nepojmljivo i ne može im se potpuno objasniti zato što prevazilazi duhovno znanje i može se objasniti jedino blaženim opitom.
Braćo! Budimo pažljivi u svojim molitvama ustima i glasom, budimo pažljivi dok ih izgovaramo na službama u crkvi i usamljeni u keliji. Ne učinimo naše trudove i živote u manastiru besplodnim našom nepažljivošću i nemarom u delu Božijem. Poguban je nemar u molitvi! Proklet bio – govori Pismo – ko nemarno radi djelo Gospodnje.[21] Dejstvo ove kletve je očigledno: potpuna neplodnost i bezuspešnost, bez obzira na dugogodišnje obitavanje u monaštvu. U osnovu molitvenog podviga, najvažnijeg i suštinskog monaškog podviga, radi koga su svi ostali podvizi, položimo pažljivu molitvu ustima i glasom, za koju milostivi Gospod u svoje vreme daruje nepokolebivom, strpljivom, smirenom podvižniku blagodatnu molitvu uma i molitvu srca. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt 26, 30
  2. Jn 11,41,42.
  3. Dap 16, 26.
  4. 1 Cam 1,13.
  5. Jev 13,15.
  6. Ef 5,19.
  7. 1 Kop 14, 8, 9.
  8. Predgovor za Dela sv. otaca o misaonom dlanju, čuvanju uma i srca i ostalom.
  9. Unutrašnji čovek, gl. 3.
  10. Slovo 40.
  11. Sveti Petar Damaskin, O trećem viđenju, Dobrotoljublje, tom 3.
  12. Njegovo žitije, Četi minej, 24 maj.
  13. Slovo 31.
  14. Vidi žitije ovog prepodobnog.
  15. Rukopisno žitije prepodobnog Ilariona Suzdaljskog.
  16. Prva molitva na jutrenju: „Blagodarimo Ti, Gospode Bože naš, što si nas podigao sa postelja naših“, i ostalo.
  17. Šesta molitva na jutrenju „Blagodarimo Ti, Gospode Bože“ i ostalo.
  18. Ps 46, 8.
  19. Slovo o tri načina molitve svetog Simeona Novog Bogoslova, Dobrotoljublje,tom 1.
  20. Prepodobni Grigorije Sinait, Petnaest tava o bezmolviju, glava 8, Dobrotoljublje, tom 1.
  21. Jep 48,10.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *