NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
ČAŠA HRISTOVA
 
Iskala su dva ljubljena učenika Hristova presto slave od Gospoda – On im je darovao čašu svoju.[1]
Čaša Hristova su stradanja.
Čaša Hristova pruža na zemlji svojim pričasnicima učešće u blagodatnom Carstvu Hristovom, priprema za njih na nebu prestole večne slave.
Svi smo mi bez odgovora pred čašom Hristovom; niko ne može da se žali na nju, da je odbije: nju je prvi ispio Onaj koji je zapovedio da je probamo.
Drvo poznanja dobra i zla, ti si ubilo u raju naše rodonačelnike tako što si ih sablaznilo prelestima čulnog naslađivanja i prelestima razuma. Hristos, Iskupitelj poginulih, doneo je na zemlju, palima i izgnanima, svoju spasonosnu čašu. Gorčina te čaše uništava u srcu prestupničko, ubistveno grešno naslađivanje; iz nje obilno smirenje koje se neprestano toči umrtvljuje gordi telesni razum; ako je piješ sa verom i trpljenjem, onda ti se vraća večni život, oduzet i oduziman od nas zbog toga što smo probali zabranjeni plod.
Čašu Hristovu, čašu spasenja, primiću.[2]
Čaša se prima kada hrišćanin podnosi zemaljske nevolje sa smirenoumljem, koje uzima iz Jevanđelja.
Sveti Petar je potegao nož i jurnuo da brani Gospoda, opkoljenog zlotvorima, ali najkrotkiji Gospod Isus rekao je Petru: Stavi nožu korice! Čašu koju mi je dao Otac zar dajg ne popijem?[3]
I ti kada te opkole nevolje govori radi utehe i ukrepljenja svoje duše: Čašu koju mi je dao Otac zar da je ne popijem?
Gorka je čaša; pri samom pogledu na nju nestaju sva ljudska razmišljanja. Zameni razmišljanja verom, i ispij hrabro gorku čašu: pruža ti je Otac sveblagi i premudri.
Čašu nisu pripremili ni fariseji, ni Kajafa, ni Juda, ne pružaju je Pilat i vojnici njegovi! Čašu koju mi je dao Otac zar da je ne popijem?
Zlo smišljaju fariseji, izdaje Juda, Pilat naređuje nezakonito ubistvo, izvršavaju ga vojnici rimskog namesnika. Svi su oni pripremili sigurnu pogibiju sebi svojim zlodelima; ne pripremaj ti sebi pogibiju, isto toliko sigurnu, zlopamćenjem, željom za osvetom i zamišljanjem osvete, negodovanjem na svoje neprijatelje.
Otac nebeski je svemoguć, sve vidi: On vidi tvoje nevolje, i da nalazi da je potrebno i korisno da odvrati od tebe čašu, On bi to sigurno uradio.
Gospod je – svedoče i Pismo i crkvena istorija – u mnogim slučajevima dopuštao nevolje na ljubljene svoje, i u mnogim slučajevima otklanjao nevolje od ljubljenih svojih, saobrazno nedokučivim sudovima svojim.
Kada se pred tobom pojavi čaša, ne gledaj na ljude koji ti je pružaju: podigni svoje oči prema nebu u reci: Čašu koju mi je dao Otac zar da je ne popijem?
Čašu spasenja primiću. Ne mogu da odbacim čašu, taj zalog nebeskih, večnih blaga. Poučava me trpljenju apostol Hristov: Kroz mnoge nevolje valja nam ući u Carstvo Božije.[4] Zar da odbacim čašu, to sredstvo za dostizanje, za razvijanje tog carstva u sebi! Primiću čašu, taj dar Božiji.
Čaša Hristova je dar Božiji. Jer je vama darovano – pisao je veliki Pavle Filipljanima – za Hrista, ne samo da vjerujete u Njega, nego i da stradate za Njega.[5]
Ti primaš čašu, očito, iz ruku čovečijih. Šta te se tiče da li pravedno postupaju ti ljudi ili nezakonito? Tvoje je da postupaš pravedno, po obavezi Isusovog sledbenika: sa blagodarenjem Bogu, sa živom verom da primiš čašu, i da je hrabro ispiješ do dna.
Dok primaš čašu iz čovečijih ruku, seti se da ona nije čaša samo Nevinog, nego i Svesvetog. Kada se toga setiš, ponovi, za sebe i za tebi slične stradalnike grešnike, reči blaženog i razboritog grešnika koje je on izgovorio kada je bio raspet sa desne strane raspetog Bogočoveka: Mi… primamo po svojim djelima kao što smo zaslužipi… Sjeti me se, Gospode, kada dođeš u Carstvu svome.[6]
Zatim se obrati ljudima i reci im (ako nisu u stanju da razumeju i prime tvoje reči, onda ne stavljaj čiste bisere smirenja pod noge onih koji ne mogu da ih procene, i reci mišlju i srcem): „Blagosloveni ste vi, oruđa pravde i milosti Božije, blagosloveni od sada i doveka!“
Time ćeš samo ispuniti jevanđelsku zapovest koja govori: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu.[7]
Pomoli se za njih Gospodu da bi za uvrede i ponižavanja koje su ti naneli dobio prolazne i večne nagrade, da bi to što je učinjeno nad tobom bilo na sudu Hristovom uračunato u vrlinu samim počiniocima.
Čak i ako tvoje srce neće da postupa tako, primoravaj ga, jer nebo možeš da naslediš jedino ako prisiljavaš svoje srce da ispunjava jevanđelske zapovesti.[8]
Ako nećeš tako da postupaš, onda nećeš biti sledbenik Gospoda Isusa Hrista. Pomno uđi u sebe i razgledaj: da nisi našao drugog učitelja, da li si se njemu pokorio? Učitelj mržnje zove se đavo.
Strašno zlodelo je vređati, tlačiti bližnje; užasan zločin je ubistvo. No ako neko mrzi svoga gonitelja, klevetnika, izdajnika, ubicu, gaji zlopamćenje prema njima, sveti im se, onda je njegov greh veoma blizak njihovom grehu. Zaludu taj drugima pokazuje kako je on pravednik. Svaki koji mrzi brata svojega jeste čovjekoubica,[9] objavio je ljubljeni učenik Hristov.
Živa vera u Hrista poučava da primamo čašu Hristovu: a čaša Hristova uliva u srca svojih pričasnika nadu u Hrista; nada u Hrista daje srcu snagu i utehu.
Kakva je muka, kakva je adska muka žaliti se, roptati na odozgo predodređenu čašu!
Pred Bogom su grešni ropot, netrpeljivost, malodušnost, a naročito očajanje – nakazna čeda prestupničkog neverovanja.
Grešan je ropot na bližnje: oni su oruđa naših stradanja; tim grešniji je ropot kada čaša silazi nama pravo sa neba, od desnice Božije.
Ako piješ čašu i pri tom blagodariš Bogu, blagosiljaš bližnje, onda si dospeo u sveti počinak, u blagodatni mir Hristov, i od tada se naslađuješ u duhovnom raju Božijem.
Ništa ne znače sama po sebi privremena stradanja: mi im dajemo značaj našom privezanošću za zemlju i za sve propadljivo, našom hladnoćom prema Hristu i večnosti.
Trpiš gorčinu i odvratni ukus lekova; trpiš mučno sečenje i paljenje delova tela; trpiš dugotrajno izmaranje glađu, dugotrajnu vezanost za sobu; trpiš sve to da bi vratio poljuljano zdravlje telu, koje će se i kad ga isceliš opet neizbežno razboleti, neminovno umreti i istruliti. Pretrpi i gorčinu čaše Hristove, jer donosi isceljenje i večno blaženstvo tvojoj besmrtnoj duši.
Ako ti se čini da je čaša nepodnošljiva, smrtonosna, onda znaj da te time ona izobličava: kažeš da si Hristov, a nisi Hristov.
Za istinske Hristove sledbenike čaša Hristova je čaša radosti. Svete apostole su izbili pred starcima judejskim, no oni su otišli iz Sinedriona radujući se što se udostojiše da podnesu sramotu za Ime njegovo.[10]
Pravedni Jov je čuo gorke vesti. Vest za vešću stizala je da udara u njegovo tvrdo srce. Poslednja vest bila je najteža: sve sinove i sve kćeri njegove zadesila je nasilna, iznenadna, okrutna smrt. Od silne žalosti pravedni Jov je razdro svoj plašt, posuo glavu pepelom, a onda od dejstva u njemu žive pokorne vere pao na zemlju, poklonio se Gospodu i rekao: Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje.[11]
Poveri se u prostoti srca Onome koji je i kosu na glavi tvojoj svu izbrojao: On zna kolika treba da bude isceljujuća čaša koja će ti biti pružena.
Često gledaj na Isusa: On je pred svojim ubicama kao bezglasno jagnje pred onima koji ga strižu; On je predat smrti kao krotka ovca na zaklanje. Ne skidaj s Njega oči – i razblažiće tvoja stradanja nebeska, duhovna sladost; rane Isusove isceliće rane tvog srca.
Ostavite se toga – rekao je Gospod onima koji su hteli ga zaštite u Getsimanskom vrtu, a onome koji je prišao da ga sveže iscelio je odsečeno uho.[12]
Ili misliš – prigovorio je Gospod Petru koji je pokušao da nožem odvrati od Njega čašu – da ne mogu umoliti sad Oca svoga da mi pošalje više od dvanaest legiona anđela?[13]
Za vreme nevolja ne išti pomoć čovečiju; ne gubi dragoceno vreme, ne troši snage svoje duše na traženje te slabe pomoći. Očekuj pomoć od Boga: na Njegov mig, u svoje vreme, prići će ti ljudi i pomoći će ti.
Ćutao je Gospod pred Pilatom i Irodom, nije se uopšte pravdao. I ti se ugledaj na to sveto i mudro ćutanje kada vidiš da ti tvoji neprijatelji sude sa namerom da te obavezno osude, da te sude samo zato da bi maskom suda prikrili svoje zle namere.
Kako god da se pred tobom pojavi čaša – uz prethodno upozoravajuće postepeno gomilanje oblaka, ili pak najednom, nošena svirepim vihorom – govori za nju Bogu: „Da bude volja Tvoja.“
Ti si učenik, sledbenik i sluga Isusov. Isus je rekao: Ko meni služi, za mnom neka ide, i gdje sam ja ondje će i sluga moj biti.[14] A Isus je proveo zemaljski život u stradanjima: Njega su gonili od rođenja do groba; Njemu je zloba od samih pelena Njegovih pripremila nasilnu smrt. Nije se zloba nasitila ni kad je dostigla cilj: upinjala se da i samo sećanje na Njega zbriše sa lica zemlje.
Stazom prolaznih stradanja prošli su u blaženu večnost za Hristom svi Njegovi izabranici. Mi ne možemo da prebivamo zajedno sa njima u duhovnom stanju zato što ostajemo u telesnim nasladama. Upravo zato Gospod neprestano predaje svojim ljubljenima čašu svoju, njome podržava u njima umrtvljenost za svet i sposobnost da žive životom Duha. Rekao je prepodobni Isak Sirijski: „Čovek o kome se posebno brine Bog poznaje se po žalostima koje mu se neprestano šalju.“[15]
Moli Boga da otkloni od tebe svaku napast, svako iskušenje. Ne treba se drsko bacati u more nevolja: u tome je gordo uzdanje u samog sebe. No kada nevolje dođu same po sebi, nemoj se uplašiti, nemoj pomisliti da su došle slučajno, sticajem okolnosti. Ne, dopustio ih je nedokučivi promisao Božiji. Pun vere i njenih plodova – hrabrosti i velikodušnosti plovi neustrašivo kroz mrak i buru koja zavija prema mirnoj luci večnosti jer te nevidljivo vodi sam Isus.
Pobožnim i dubokim razmišljanjem izuči molitvu koju je Gospod prinosio Ocu u Getsimanskom vrtu u preteškim trenucima pred Svoja stradanja i krsnu smrt. Tom molitvom dočekuj i pobeđuj svaku nevolju. Oče moj – molio se Spasitelj – ako je moguće, neka me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti.[16]
Moli se Bogu da udalji od tebe napasti, i ujedno se odriči svoje volje, kao grešne volje, slepe volje; predaj sebe, svoju dušu i telo, svoje i sadašnje i buduće okolnosti, predaj bliske srcu bližnje tvoje svesvetoj i premudroj volji Božijoj.
Bdite i molite sgda ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je tijelo slabo.[17] Kada te skole nevolje, moraš češće da se moliš da bi privukao sebi naročitu blagodat Božiju. Jedino pomoću naročite blagodati možemo da satiremo sve prolazne nesreće.
Kada dobiješ odozgo dar trpljenja, pažljivo straži nad sobom da bi sačuvao, da bi zadržao uz sebe blagodat Božiju. Neće se tada greh neprimetno prikrasti u duiku ili telo, ni odgoniti od nas blagodat Božiju.
Ako pak zbog nemara i rasejanosti pustiš u sebe greh, naročito onaj kome je tako sklono naše slabo telo, koji pogani i telo i dušu, onda će blagodat odstupiti od tebe, ostaviće te samog, ogoljenog. Tada će nevolja, dopuštena radi tvog usavršavanja i spasenja, surovo napasti na tebe, potrešće te tugom, uninijem, očajem, jer imaš dar Božiji ali ne i potrebnu pobožnost prema daru. Pohitaj da iskrenim i odlučnim pokajanjem povratiš srcu čistotu, a čistotom dar trpljenja, jer on, kao dar Duha Svetoga, počiva jedino u čistima.
Sveti mučenici su pevali radosnu pesmu u peći užarenoj, i dok su išli po klinovima, po oštrici mača, dok su sedeli u kotlu ključale vode ili ulja. Tako će činiti i tvoje srce: kad privuče sebi molitvom blagodatnu utehu, i dok bude čuvalo tu utehu straženjem nad sobom, ono će i u ljutim nesrećama i nevoljama pevati radosnu pesmu zahvalnosti i blagodarenja Bogu.
Očišćen čašom Hristovom, um postaje svedok duhovnih viđenja: on počinje da vidi sveobuhvatni, za telesne umove nevidljivi promisao Božiji, da vidi zakon propadljivosti u svemu propadljivom, da vidi svima blisku, neobuhvatnu večnost, da vidi Boga zbog velikih dela Njegovih – u stvaranju i obnovi sveta. Zemaljski život mu izgleda kao kratkotrajno stranstvovanje, njegova događanja kao snoviđenja, njegova blaga kao kratkotrajna optička varka, kratkotrajno, pogubno sablažnjavanje uma i srca.
Kakav je plod privremenih nevolja, koji one donose radi večnosti? Kada je svetom apostolu Jovanu bilo pokazano nebo, jedan žitelj neba upitao ga je, pokazujući nebrojeno mnoštvo naroda, svetlog, obučenog u haljine bele, koji je pred prestolom Božijim slavio svoje spasenje i blaženstvo: Ovi obučeni u bijele haljine, ko su, i od kuda dođoše? I rekoh mu: Gospodaru moj, ti znaš. I reče mi: Ovo su oni koji dođoše iz nevolje velike, i opraše hanjine svoje i ubijeliše ih u krvi Jagnjetovoj. Zato su pred prestolom Božijim, i služe mu dan i noć u hramu njegovom; i Onaj koji sjedi na prestolu obitavaće na njima. Neće više ogladnjeti, niti će više ožednjeti; i neće ih peći sunce, niti kakva žega. Jer Jagnje, kojeje nasred prestola, napasaće ih i vodiće ih na izvore voda života; i ubrisaće Bog svaku suzu sa očiju njihovih.[18]
Otuđenje od Boga, večna muka u paklu, večno opštenje sa đavolima i đavolu sličnim ljudima, plamen, studen, mrak pakla – to je dostojno da se naziva nevoljom! To je zaista nevolja velika, užasna, nepodnošljiva.
Do velike, večne nevolje dovode zemaljske naslade.
Od te nevolje zaštićuje, spasava čaša Hristova kada se ona pije sa blagodarenjem Bogu, sa slavoslovljenjem sveblagog Boga, koji u gorkoj čaši privremenih nevolja pruža čoveku svoju bezgraničnu, večnu milost.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt 20, 23.
  2. Ps 115,4.
  3. Jn 18, 11.
  4. Dap 14, 22.
  5. Flp 1,29.
  6. Lk 23, 41,42.
  7. Mt 5,44.
  8. Mt 11, 12.
  9. 1 Jn 3, 15.
  10. Dap 5,41.
  11. Jov 1,21.
  12. Lk 22,51.
  13. Mt 26, 53.
  14. Jn 12, 26.
  15. Slovo 35.
  16. Mt 26, 39.
  17. Mt 26,41.
  18. Otk 7, 13-17.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *