NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
SAVEST
 
Savest je osećanje ljudskog duha, izoštreno, svetlo, koje razlikuje dobro od zla.
To osećanje razlikuje dobro od zla jasnije nego um.
Teže je sablazniti savest nego um.
Savest se dugo bori i protiv sablažnjenog uma, potpomognutog greholjubivom voljom.
Savest je prirodni zakon.[1]
Savest je vodila čoveka do pisanog Zakona. Palo čovečanstvo je postepeno usvajalo nepravilan način mišljenja o Bogu, o dobru i zlu: lažno nazvano znanje prenelo je savesti svoju nepravilnost. Pisani Zakon je postao neophodan za rukovođenje prema istinskom bogopoznanju i prema bogougodnoj delatnosti.
Hristovo učenje, zapečaćeno svetim krštenjem, isceljuje savest od lukavstva kojim ju je zarazio greh.[2] Nama vraćeno pravilno delovanje savesti održavamo, uzdižemo tako što sledimo Hristovo učenje.
Zdravo stanje i pravilno delovanje savesti moguće je jedino u krilu Pravoslavne crkve, zato što svaka prihvaćena nepravilna misao utiče na savest: udaljava je od pravilnog delovanja.
Grehovi učinjeni od svoje volje pomračuju, zatupljuju, zaglušuju, uspavljuju savest.
Svaki greh neočišćen pokajanjem ostavlja štetan utisak na savest.
Može nekom izgledati da stalni i slobodno željeni grešni život umrtvljuje savest.
Umrtviti savest nije moguće. Ona će pratiti čoveka do strašnog suda Hristovog: tamo će razotkriti svog neposlušnika.
Po tumačenju svetih otaca, čovekov suparnik koji se pominje u Jevanđelju jeste savest.[3]
Tačno: ona jeste suparnik, jer se protivi svakom našem protivzakonitom poduhvatu.
Održavaj mir sa tim suparnikom na svom putu prema nebu, za vreme zemaljskog života, da taj suparnik ne bi postao tvoj podmukli protivnik baš onda kada se bude rešavala tvoja večna sudbina.
Pismo govori: Istinit svjedok izbavlja duše.[4] Istiniti svedok je čista savest: ako duša pažljivo sluša njene savete od prvih grehova do nastupanja smrti, ona će je izbaviti i od večnih muka posle smrti.
Oštrica noža oštri se kamenom, a savest se oštri Hristom: ona se prosvećuje upoznavanjem i izoštrava ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti.
Jevanđeljem prosvećena i izoštrena savest detaljno i jasno pokazuje čoveku njegova sagrešenja, čak i najmanja.
Ne vrši nasilje nad suparnikom – savešću! U protivnom ćeš biti lišen duhovne slobode: greh te zarobi i sveže. Žali prorok u ime Božije zbog onih koji gaze savest, koji sami sebi rade o glavi: Pokori Jefrem svog suparnika, satre sud, jer od svoje volje ode za sujetnim[5]1
Oštrica savesti je veoma nežna; treba je čuvati i čuvati. Ona se čuva kada čovek izvršava sve zahteve savesti, a narušavanje bilo kog njenog zahteva, zbog slabosti ili zanosa, spira se suzama pokajanja.
Ne misli ni o jednom grehu da je malo važan: svaki greh je narušavanje Božijeg zakona, protivljenje volji Božijoj, gaženje savesti. Od besposlice, od naizgled sitnih sagrešenja prelazimo postepeno na velike grehopade.
Pa šta je to? – zar je to veliki greh? – kakav je to greh? – to nije greh! – tako razmišlja onaj koji ne haje za svoje spasenje, kada odluči da oproba Božijim zakonom zabranjeno grešno jelo. Zasnivajući svoje mišljenje na takvom najmanje zasnovanom sudu, on neprestano gazi savest.
Njena oštrica se zatupljuje, njena svetlost gasne; u duši se razlivaju mrak i hladnoća nemara i neosetljivosti.
Posle svega toga, neosetljivost postaje uobičajeno stanje duše. Često je ona i zadovoljna njim; često ga smatra stanjem ugodnim Bogu, mirom savesti, a ono je gubitak osećaja za svoju grešnost, gubitak osećaja blagodatnog, duhovnog života, uspavljivanje i slepilo savesti.[6]
U takvom stanju, u strašnom pomračenju i neosetljivosti, razni grehovi slobodno ulaze u dušu, grade u njoj jazbinu za sebe. Grehovi se zadržavaju u duši i tako prelaze u navike, jake toliko kao priroda, a ponekad i jače od prirode. Grešne
navike nazivamo strastima. Čovek to ne primećuje – a greh ga je neprimetno sa svih strana okovao, zarobio.
Ako si stalno prenebregavao opomene savesti i tako dopustio sebi da padneš u ropstvo greha, znaj da ćeš jedino uz izuzetno veliki trud, uz sadejstvo naročite pomoći Božije, moći da raskineš lance toga ropstva, da pobediš strasti koje su prešle u naizgled prirodna svojstva.
Voljeni brate, sa svim mogućim paženjem i revnošću čuvaj savest.
Čuvaj savest prema Bogu: ispunjavaj sve Božije zapovesti, kako one svima vidljive, tako i one svima nevidljive – vidljive i znane jedino samom Bogu i tvojoj savesti.
Čuvaj savest prema bližnjem: ne zadovoljavaj se samom pristojnošću svog ponašanja prema bližnjima! Traži od sebe da sama tvoja savest bude zadovoljna tim ponašanjem. Ona će biti zadovoljna onda kada i tvoja dela, ali i tvoje srce zauzmu onaj odnos prema bližnjem koji je zapoveđen u Jevanđelju.
Čuvaj savest prema stvarima, i izbegavaj višak, raskoš, nemar, i stalno opominji sebe da su stvari koje koristiš dela Božija, darovi Božiji čoveku.
Čuvaj savest prema samom sebi. Ne smeći s uma da si lik i obličje Boga, da si obavezan da pokažeš taj lik, čist i svet, samom Bogu.
Jao, jao! ako Gospod ne raspozna svoj lik, ako ne nađe u njemu nikakvu sličnost sa sobom. On će izgovoriti groznu osudu: Ne poznajem vas.[7] Nepotrebni lik biće bačen u neugasivi plamen pakla.
Beskrajna radost obuzeće onu dušu na koju Gospod pogleda i prepozna u njoj sličnost sa sobom, uvidi u njoj onu lepotu koju joj je On, po svojoj beskrajnoj blagosti, pribavio prilikom stvaranja, obnovio i umnožio pri iskupljenju, i zapovedio duši da je čuva u neporočnoj celosti udaljavanjem od svakog greha, držanjem svih jevanđelskih zapovesti.
Neućutni čuvar koji ne gleda ko je ko i opominje na takvo udaljavanje i čuvanje – to je savest. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prepodobni ava Dorotej, Pouka 3, O savesti
  2. Jev 10, 22.
  3. Mt 5, 25.
  4. Prič 14,25.
  5. Os 5, 11 (prevod ovog stiha na srpski jezik je prevodiočev).
  6. Lestvica, Pouka 18.
  7. Mt 25, 12.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *