NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
KRST SVOJ I KRST HRISTOV
 
Gospod je rekao svojim učenicima: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide.[1]
Šta znači krst svoj? Zašto se taj krst svoj, to jest zasebni krst svakog čoveka, ujedno naziva i krstom Hristovim?
Krst svoj: to su nevolje i stradanja zemaljskog života, kod svakog čoveka svoja.
Krst svoj: to su post, bdenje i drugi blagočestivi podvizi kojima se telo smiruje i pokorava duhu. Ti podvizi moraju biti saobrazni snagama svakog čoveka, i kod svakoga oni su svoji.
Krst svoj: to su grešne slabosti, ili strasti, kod svakog čoveka svoje! Sa jednima se rađamo, drugima se zarazimo na putu zemaljskog života.
Krst Hristov je učenje Hristovo.[2]
Sujetan je i besplodan krst svoj, koliko god on bio težak, ako se kroz ugledanje na Hrista ne preobrazi u krst Hristov.
Krst svoj postaje za Hristovog učenika krst Hristov zato što je Hristov učenik čvrsto ubeđen da nad njim budno bdi Hristos, da Hristos dopušta na njega nevolje, te neophodne i neminovne uslove hrišćanstva, da se nikakva nevolja ne bi približila njemu da je Hristos nije dopustio, te da kroz nevolje hrišćanin usvaja Hrista, postaje pričasnik Njegove sudbine na zemlji, a stoga i na nebu.
Krst svoj postaje za Hristovog učenika krst Hristov zato što Hristov istinski učenik smatra ispunjavanje Hristovih zapovesti jedinim ciljem svog života. Te svesvete zapovesti postaju za njega krst na kome on stalno raspinje svog starog čoveka, sa njegovim strastima i željama.[3]
Iz ovoga je jasno zašto je za primanje krsta prethodno potrebno odreći se sebe čak do uništenja svoje duše.
Greh je postao tako snažno i obilno svojstven našoj paloj prirodi da reč Božija ne prestaje da ga naziva dušom palog čoveka.
Da bismo uzeli krst na ramena, moramo se pre toga odreći tela i njegovih hirovitih želja tako što ćemo mu dati samo ono neophodno za postojanje; moramo smatrati svoju istinu najokrutnijom neistinom pred Bogom, svoj razum potpunim nerazumom, moramo se nakon svega toga sa svom silom vere predati Bogu, zatim neprestanom izučavanju Jevanđelja, i tako se odreći svoje volje.
Ko se tako odrekne sebe, taj je sposoban da primi svoj krst. Pokoran pred Bogom, prizivajući Božiju pomoć radi ukrepljenja svoje nemoći, on gleda bez bojazni i zbunjenosti na nevolju koja dolazi, priprema se da je velikodušno i hrabro podnese, nada se da će posredstvom nje postati pričasnik Hristovih stradanja, da će dostići tajanstveno ispovedanje Hrista ne samo umom i srcem nego i samim delom, samim životom.
Krst je težak dotle dok ostaje krst svoj. Kada se on preobrazi u krst Hristov, tada dobija neobičnu lakoću: Jaram je moj blag, i breme je moje lako, rekao je Gospod.[4]
Hristov učenik stavlja krst na ramena onda kada uvidi da je dostojan nevolja koje muje poslao Božiji promisao.
Hristov učenik pravilno nosi krst svoj onda kada uvidi da su upravo ove, a ne druge njemu poslane nevolje neophodne radi njegovog prosvećenja u Hristu i spasenja.
Strpljivo nošenje krsta svog je istinsko gledanje i saznanje svoga greha. U tom saznanju nema nikakve samoobmane. Čovek koji ne uviđa da je grešnik, i ujedno ropće i viče sa svog krsta, dokazuje time da površnim saznanjem greha samo laže sebe, obmanjuje sebe.
Strpljivo nošenje krsta svog je istinsko pokajanje.
Raspeti na krstu, ispovedaj se Gospodu u pravednosti Njegovih sudova. Okrivljivanjem sebe opravdaj sud Božiji, i dobićeš otpuštenje svojih grehova.
Raspeti na krstu! Poznaj Hrista: i otvoriće ti se vrata raja.
Sa krsta svog slavoslovi Gospoda i odbacuj od sebe svaku pomisao jadanja i roptanja, odbacuj je kao zločin i hulu na Boga.
Sa krsta svog blagodari Gospodu za besceni dar, za krst svoj – za dragocenu sudbinu, za sudbinu da svojim stradanjima podražavaš Hrista.
Sa krsta blagoslovi zato što je krst istinska i jedina škola, riznica i presto istinskog bogoslovlja. Izvan krsta nema živog poznanja Hrista.
Ne traži hrišćansko savršenstvo u ljudskim vrlinama. Tamo njega nema: sakriveno je u krstu Hristovom.[5]
Krst svoj menja se u krst Hristov kada ga Hristov učenik nosi sa delotvornom svešću o svojoj grešnojsti kojoj je potrebna kazna – kada ga nosi i pri tom blagodari Hristu, i slavoslovi Hrista. Od slavoslovljenja i blagodarenja pojavljuje se u stradalniku duhovna uteha; blagodarenje i slavoslovljenje postaju najizobilniji izvori nesaznajne, nepropadljive radosti koja blagodatno vri u srcu, izliva se na dušu, izliva se na samo telo.
Krst Hristov je samo po svojoj spoljašnjosti surovo poprište za telesne oči. Za Hristovog učenika i sledbenika on je poprište najvišeg duhovnog naslađivanja. To naslađivanje je tako veliko da upravo ono potpuno zaglušuje nevolju, pa Hristov sledbenik i u najžešćim mukama oseća jedino nasladu.[6]
Mlada Mavra je govorila svom mladom suprugu Timoteju, koji je trpeo strašne muke i pozivao je da učestvuje u mučeništvu: „Bojim se, brate moj, da ću se, zbog moje mladosti, uplašiti kada vidim strašne muke i gnevnog namesnika, da ću klonuti u trpljenju.“ Mučenik joj je odgovarao: „Uzdaj se u Gospoda našeg Isusa Hrista, i muke će za tebe biti jelej koji On izliva na tvoje telo i duh rose u tvojim kostima koji olakšava sve tvoje bolesti.“[7]
Krst je oduvek sila i slava svih svetitelja.
Krst je iscelitelj strasti, pogubitelj demona.
Smrtonosan je krst za one koji krst svoj nisu pretvorili u krst Hristov, koji sa krsta svog ropću na Božiji promisao, hule na Njega, prepuštaju se beznađu i očaju. Grešnici koji ne saznaju svoj greh i ne kaju se na krstu svom umiru večnom smrću: netrpljenje ih lišava istinskog života, života u Bogu. Njih skidaju sa krsta njihovog samo zato da njihove duše siđu u večni grob, u tamnice pakla.
Krst Hristov uznosi od zemlje Hristovog učenika raspetog na njemu. Hristov učenik, raspet na krstu svom, misli o nebeskom, umom i srcem živi na nebu i sozercava tajne Duha u Hristu Isusu, Gospodu našem.
Ako hoće ko za mnom ići govori Gospod – neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt 16,24.
  2. Ps 118, 38, 120.
  3. Gal 5, 24.
  4. Mt 11,30.
  5. Prepodobni Marko Podvižnik, Slovo o duhovnom zakonu, gl. 31.
  6. Posledovanje dvanaestom psalmu, molitva svetog Evstratija.
  7. Četi minej, 3. maj

 

<< i?aooodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *