NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
O PAŽENJU NA SEBE[1]
 
Duša svakog vežbanja u Gospodu jeste paženje. Ako čovek ne pazi na sebe, onda su sva takva vežbanja neplodna, mrtva. Ko želi spasenje, taj mora da uredi sebe tako da može da pazi na sebe i kada je sam i kada je okružen ljudima i zauzet poslovima, dakle u svim onim situacijama u koje ga, ponekad, same okolnosti uvlače protiv njegove volje. Strah Božiji neka pretegne na vagi srca nad svim ostalim osećanjima: tada čovek lako pazi na sebe i u kelijnom tihovanju i usred svetske buke i vreve.
Razborita umerenost u jelu umanjuje vrelinu krvi i time znatno pomaže čoveku da pazi na sebe; a uzrujavanje krvi – na primer zbog prekomernog uzimanja hrane, zbog povećane živosti tela, zbog silnog uzbuđenja izazvanog gnevom, zbog ushićenosti praznom slavom i zbog ostalih razloga – izaziva mnoštvo pomisli i maštanja, drugim rečima rasejanost. Čoveku koji želi da pazi na sebe sveti oci nalažu pre svega umereno, ujednačeno, ustrajno uzdržavanje u jelu.[2]
Kada se probudiš – slično onome koji očekuje da se svi ljudi probude iz mrtvih – upravi misli prema Bogu, prinesi na žrtvu Bogu prve i najbolje pomisli uma, dok još nije primio nikakve sujetne utiske. U tišini, veoma oprezno, obavi sve što je telu potrebno kada ustane iz sna, pročitaj uobičajeno molitveno pravilo, ali pri tome manje vodi računa o obimu i dužini trajanja molitvoslovlja, a više o njegovom kvalitetu, to jest o tome da ga učiniš sa paženjem i radi paženja, a sve zato da molitveni duh milosti i uteha oplemene i ožive srce. Posle molitvenog pravila, opet svim silama vodeći računa o paženju, čitaj Novi zavet, a prvenstveno Jevanđelje. Pri tom čitanju pomno zapažaj sve zavete i zapovesti Hristove da bi po njima mogao da upravljaš svoju delatnost, vidljivu i nevidljivu. Obim i dužina trajanja čitanja zavise od čovekovih snaga i okolnosti. Ne treba preopterećivati um prekomernim čitanjem molitava i Pisma; ne treba, takođe, propuštati svoje obaveze radi neumerenog bavljenja molitvom i čitanjem. Kao što prekomerno uzimanje hrane kvari i slabi želudac, tako i neumereno uzimanje duhovne hrane slabi um, odvraća ga od pobožnih razvijanja dobrih sposobnosti, navodi na njega uninije.[3] Početniku sveti oci predlažu česte, ali kratke molitve. A kada um dostigne punoću duhovnog rasta, kada očvrsne i sazri, tada će biti u stanju da se neprestano moli. Upravo na hrišćane koji su dostigli savršeni rast u Gospodu se odnose reči svetog apostola Pavla: Hoću, dakle, da se muževi mole na svakom mjestu, podižući svete ruke bez gnjeva i dvoumljenja,[4] to jest mirno i bez ikakve rasejanosti i zanesenosti. Ono što je svojstveno čoveku još nije svojstveno detetu. Kada Sunce istine, Gospod naš Isus Hristos, posredstvom molitve i čitanja ozari čoveka, tada neka on izlazi na dela dnevnog poprišta i pri tome pazi da u svim njegovim delima i rečima, u celom njegovom biću vlada i dejstvuje svesveta volja Božija, otkrivena i objašnjena ljudima u jevanđelskim zapovestima.
Ako tokom dana, kojim slučajem, budeš imao slobodne trenutke, iskoristi ih za pažljivo čitanje nekih izabranih molitava, ili nekih izabranih mesta iz Pisma, i njima iznova potkrepi duševne snage, potkrepi jer ih delatnost u ovom sujetnom svetu iscrpljuje. Ne bude li tih zlatnih trenutaka, onda treba da zažališ za njima, kao za kakvim izgubljenim blagom. Izgubljeno danas ne treba gubiti i sutra: zato što se naše srce lako prepušta nemaru i zaboravnosti, a njihov plod je mračno neznanje, toliko pogubno u delu Božijem, u delu spasenja čoveka.
Desi li se da kažeš ili učiniš nešto protivno zapovestima Božijim, ne časeći ni časa leči grešku pokajanjem, i posredstvom iskrenog pokajanja vraćaj se na put Božiji sa koga si skrenuo narušavanjem volje Božije. Ne zadržavaj se van puta Božijeg! Nadolazećim grešnim pomislima, maštanjima i osećanjima suprotstavljaj s verom i smirenjem jevanđelske zapovesti, i pri tome govori sa svetim patrijarhom Josifom: Kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgriješio.[5] Čovek koji pazi na sebe dužan je da odustane od svakog maštarenja, koliko god ono bilo primamljivo i lepo izgledalo: svako maštarenje je lutanje uma izvan istine, u zemlji nepostojećih i neostvarivih utvara, koje varaju i obmanjuju um. Posledice maštarenja su gubitak paženja na sebe, rasejanost uma i okorelost srca u molitvi, a iz toga proizilazi duševno rastrojstvo.
Uveče, dok se spremaš za san, koji u odnosu na život toga dana jeste smrt, preispitaj svoja dela učinjena tog dana. Ako vodiš pažljiv život, onda takvo preispitivanje nije teško: paženje na sebe uništava zaboravnost, toliko svojstvenu rasejanom čoveku. Pošto se, dakle, prisetiš svih svojih sagrešenja, učinjenih delom, rečju, pomišlju, osećanjem, prinesi zbog njih pokajanje Bogu, dobru volju i iskreni zalog da ćeš ih ispravljati. Zatim, nakon čitanja molitvenog pravila, mislima o Bogu završi dan započet mislima o Bogu.
Kuda odlaze sve pomisli i osećanja čoveka koji spava? Kakvo je to tajanstveno stanje, san, tokom koga duša i telo jesu živi, a u isti mah ne žive, daleki od svesti o svom životu, kao da su mrtvi? San je isto tako nesaznajan kao i smrt. Tokom sna duša se, kao u svom večnom počinku, odmara i tako zaboravlja najljuće zemaljske nevolje i nesreće. A telo!… Ako ono ustaje iz sna, onda će neizostavno vaskrsnuti i iz mrtvih. Veliki Agaton je rekao: „Bez pojačanog paženja na sebe ne može se uznapredovati u vrlini.“[6] Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Napisano u želji da pobožni svetovni čovek provodi pažljivi život u svetu.
  2. Dobrototublje, deo II, glave prepodobnog Filoteja Sinajskog.
  3. Isak Sirijski, Slovo 71.
  4. 1 Tim 2, 8.
  5. Post 39, 9.
  6. Skitski paterik.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *